Otadžbina, 01. 09. 1888., str. 476

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

473

Осоииту пажњу привличи на себе разлагање г. пишчево о имену Србије и о разним Фазама, кроз које је ово име од порфиророднога повесничара па до наших. времена пролазило. Ми упућујемо читаоца, да то занимљиво и лепо објашњење сам у књизи прочита. — У делу о ностанку државе и њеном уређењу чини нам се, да је Карађорђу учињена неправда, кад се на стр. 503.-ој тврди, да је он земљу »кукавички (< напустио. Тако би се тешко могло говорити и о људима мањих способности и заслуга, а човек као што је Карађорђе заслужује, да се о њему у Орбији с више опрезности и с више критичних разлога мисли и говорн. Наша домаћа повесница још није на чисто с тиме, зашто је 1813. год. учињено онако; тим мање се овако поништавајући суд сме изрипати без икаквих даљих ослонаца. У опште се део наше новије повеснице не може похвалити објективношћу и критичношћу. Тако на пр. нама се чини, да је по ономе што је до сад изнето о српско-бугарском рату на јавност, погрешно и тврђење г. нисца на 562. стр. по коме је српска војска за време последњег рата била »на броју јача« од бугарске. — Излагање закона и опис нојединих правних установа нису такођер испали г. писцу за руком. Али јс за то он био веће среће у говору и газдовању. И ако се и овде може замерити да има погрешака, на пр. у таблици на 584. стр., ипак је врло верно и умесно оно, што г. писац говори на стр. 596—598. Ми не пропуштамо, да овде саопштимо главније отуда, па ма овај наш приназ мало и отегли. »Наша је држава газдовала тако исто као и наш ненисмен сељак« вели г. писац, погато је извео све рђаве последице нерационалног газдовања нашег сељака. »Целокупно њено досадање газдовање може се свести на купљење порезе, на плаћање чиновника, на задуживање и на петљање са отплатом дугова. Иореза није до сада готово нигде улагана на производне циљеве; њоме нису стварани готово никакви солиднији односи у земљи; њоме нису унапређивани чак ни они привредни извори, које је наша држава наследила од Турака: ни пољопривреда, ни домаћа, ни занатска индустрија, ни рударство.... Једном речи: држава наша није ни покушала, да порезом од народа покупљеном, остварује оне економне задатке, који се пред једну модерну државу стављају, и којима је смер јачање благостања у народу (( . И да: »Сличности између нашега сељака и наше државе има и у самом начину задуживања. Као што је сељак у првој невољи поскидао иакит са своје кутње женске чељади и утрошио га, тако је исто и наша држава урадила са »готовином државне касе (( . Као што наш сељак није никада добио зајам на веру већ на залогу, тако је исто и с нашом државом..., Као што је наш сељак за зајмове давао у бесцење усеве на »зелен«, тако је исто држава давала у бес-