Pravda, 25. 06. 1933., str. 3

БРОЈ 10.285

ПРАВДА, 25 ЈУН 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА 3

Новн развој по.тнтичких догађаЈа у Немачкој Г. Хитлер кзбацује социјалдемонрате из Рајхстага Нова веКина г. Хетлера. — Г. Хугенберг му више ннје погребан БЕРЛИН. 24. — (Б. изв. „Правли"). — Ралови око „чншћења" Рајхстага ОД соцна.1демократских посланика већ су приведенн крају. Соцнал-демо кратски посланицн су позвани да сме ста врате повластице за вожњу железницама, које имају као посланицн. Имовнна социал - демократске странке у зградл Рајхстага конфнскована је од стране администрацнје Рајхстага. Укннута Је и исллата днев рица социал-демократским чланови-

Резолуција Земаљског савеза задруга за пољопривредни кредит — ИЗБОР ПОЧАСНИХ ЧЛАНОВА, УПРАВНОГ И НАДЗОРНОГ ОДВОРА ЗЕМАЉСК ОГ САВЕЗА. Данас пре подне наставкла је рад му задруга за пол>опривредни Ј.рескупштина Земал>ског савеза задру- дит. Земаљски савсз је убеђен да

Г. Паул Лебе на РаЈхстага и Прусхог сабора. Ти*»е Је постигнута уштеда од 1,500.000 марака годишње. После искључења соцнал-демократа из Рајхстага број мандата износи само још 446, који црипадаЈу национал-социалистима, не мачким националистима, баварскоЈ народноЈ сгранци и центруму. Нацио цал-социалистичка фракција сама има 296 посланика, а ако се узме у обзир да су Министар рада г. Селте н још неки други министри приступили национал-ооциалистичкој странци, онда Је Јасно да национал-социадистичка странка сада располаже већином од две трећине. Према томе она Је сала у стању да сама изгласа све промене устава, а да ЈоЈ ниЈе више потребна помоћ ни странке г. Ху генберга, ни центрума. Ова чињеница ће свакако врло значајно утицати на даљи ток догађаЈа у РаЈхстагу. Паул Лебе ухапшен ПАРИЗ, 24 Јун. — (А. А.). — Јављају из Берлина да Је тамошња полицнја Јуче ухалсила бившег социалистичког првака и бившег претседника РаЈхстага г. Паула Лебеа. Стање Народне банке

На дан 22 Јуна ове гоДине стање Народне банке у поређењу са последњим стањем изглеДа овако: У активи подлога у злату, у касаиа и на страни, у новчаницама у стра ној монети и девнзама смањена је за 1,526.76-5.68 динара. ПоДлога сад износн 1.901,838.017,28 динара. Девизе које не улазе у подлогу из носе 43,084.365,37 динара. Оие су пове ћане за 3,430.866,79 динара. Кован новац у сребру и никлу у порасту ј е за 15,595.991,50 динара, а сада износи 282,500.168 динара. Зајмовн на менице и на хартије ол вредности нзносе 2.301,418.041,16 динара. Они су повећани за 219.432^8 Динара. ХартиЈе од вредностн остале су као и раније на 15,451,20 динара. Ранији аванси Држави повећани су за 205.675,64 динара и сад износе 1.814,308.968,63 динара. Привремени аванси ГлавноЈ државној благајни остали су као и раниЈе 600,000.000 дивара. Вредности резервног фонДа нису промењене и износе 58,044.563,40 Динара. Вредности осталих фондова повећане су за 30С0 Динара н износе 7,933.114.72 Динара. Непокретности завоДа за израДу новчанииа и намештаЈ показуЈу мањак од 17-572,98 Динара и износе 160,148.782,37 Динара. Разна актива износи 68.979.249,79 динара а повећана Је за 336.998,67 ди нара. У пасиви капитал Је остао непроиењен: 180 ,000.000 динара, као — ре зервни фонд: 78,250.372,50 Динара. Остали фондови су повећани за 3.063 динара и износе 9.711.437,03 ди нара. Новчаннце у оптииаЈу смањене су за 37,052,190 динара и износе 4 .348,778.920 динара. Обавезе по виђењу: потраживање државе, Жиро рачуни н разни — по већане су за 30,680.402,64 динара и сад износе 1.015,167,809.72 динара. Обавезе са роком повећање за 1,600.000 Динара а сад показуЈу суму од 1.297,171.124,15 динара. Разна пасива повећана Је за 23 ,016.261 ,28 динара тако да сад изчоси 424,625.737,22 Динара. ОптицаЈ н обавезе по виђењу пока 1ују суму од 5.363,956.799.72 динара. Укупно покриће је 35,45/б. Покриће » злату Је 33,49*/«.

га за пољопривредни кредит претуе сом уредбе за чиновнике и остало особље Савеза и банозинских задру га. По овом питању развила се веома жива дискусија, у којој су узели учешћа претседавајући г. Милутин Драговић, г. г. Драгомир Милановић, Сретен Стошић, Драгутин Ђенадић, Бранко Аврамовић, Марко Машић и Милутин Поповић. Како се по овом питању није могло наћи решење, које би задовољи ло делегате свих бановинских задруга, то је на крају одлучено да се уредба врати управном одбору Земаљског савеза. Он има да саобрази уредбу потребама појединих задруга и понова га изнети на идућу годишњу скупштину. Скупштина је донела неколико важних одлука, а мећу осталим и то да се Земаљски савез може задужити кредитом, односио примањем Улога на штедњу до 50о милиона ди нара, а да се једној чланици може одобрити највећа сума кредита од 100 милиона динара. Одлучено је да се камагна стопа на уделе плаћа по 6%. Скупштина Земаљског савеза изабрала је затим неколико људи заслужних за задругарство пољопривредног кредита, за своје почасче чланове. Између осталих акламацијом су изабрани г. г. др. Милан Сршкић, претседник Министарског савета, Јурај Деметровић, министар па расположењу, Мика Аврамовић, оснивач задруга у Србији, др. Богдан Марковић, претседник Привилеговане аграрне банке и министар у пенсији, др. Милорад Ђорђевић. министар финансија, др. ЈБубомир Томашић, министар пољопривреде, др. Велимир Стојковић, начелник Министар>ства пољопривреде, Илија Михајловић, народни посланк,' др. Антун Новаковић; директор Привилего ване аграрне банке, Сергије Урукало, прота и народни посланик. Било је још предлога за избор почасних чланова, али је скупштина после дуге дискусије, у којој су учествовали г. г. Драг. Милановнћ, Милутин Драговић, Бранко Аврамовић, Драгутн« Ђеиадић. Муратбашић,- Ми хаиловић (Ниш), Недић, Милошевић. Одл^чено да се избор о?гал1Г>: пријатеља задруга за пољоприЕре !дни кредит за почасне чланове изврши на наредном годишњем састзнку Земаљсжог савеза. После одмора делегати бановинских задруга одредили су своје прет ставнике за главну управу Земаљског савеза. Листа, која је акламааијом одобрена, овако је састављена: (Дринска бановина) г. г. Милутин Поповић и Милорад Марковић; (Вардарска бановина) г .г. Милутин Драговић и Гавро Милошевић; (МоРавска бановина) г. г. Драгомир Ми лановић и Богдан Милинчић; (Дунавска бановина) г. г. Бранко Аврамовић и Живко Петровић; (Савска бановина г. г. Јурај Марковић и Алекса Јовановић. За чланове надзор ног одбора, на предлог бановинских управа, изабрани су г. г. Ранисав Малетић, Михаило Јевђевић, ДимитриЈе Мартиновић, прота Петар Мак син и Димитрије Брихин. На крају ј е скупштина донела ову резолуцију: Главна скупштина Земаљског савеза задруга за пољопривредни кредит, ргсмотривши свестрано нитања којз су у вези са нашим земљорадничким кредитом и његовом задружном органнзациЈом, налази: 1) Да задруге за г.ољопривосдни кредит које су окупљене у озом Савезу, као и друге установе које служе земљорадничком кредиту, тр^ба у првом реду да помажу ситне земљораднике организоване у задрчтгр ству пружајући им под што повољннјии условима кредите за све њихове стварне потребе. 2) Да, — ради што усп-шнијег наставка рада у задругама за пољофивредни кредит, треба приступити темељној ревизији стања гвзке поЈадине задруге и по потреби прелузети мере да се лични и кредитни односи у њима поставе на основу која ће с једне стране обезбедитн наплату ревидираних преосталих по траживања из ранијих година, а са Друге стране у свакои пОгледу гарантовати примену задружних здравих и пословних начела па тиие осигурати успех у будућем пословању. 3) Да, у вези са новим груписвњем задруга за пољопривредни кредит, треба приступити извршењу обрачу на између Бановинских задруга и њихових обрачуна са Привилегованом аграрном банком и потражити изворе за покриће оног дела заосталих дуговања по кредитима од бивше ДирекциЈ'е за пољопрцвредни кредит, за које би се установилода се не иогу редовитии путеи наплатити, као и за губитке које су претрпеле поједине Обласне задруе у свом ранијем пословању. Сматрајући ликвилацију ових питања на гра ведној основи једним од најважнијих предуслова за консолидовање

Директор гимназије г. Душан Маркредитннх односа у целом организ-' јановић.

ои се тиме створила солидна база за прелаз на нов начин кредиговања који би боље од садашњег о.тго варао како потребама задругарства тако и потребама Привилеговаче аграрне банке. 4) Прилив нових снага у живот на шег кредитног задругарства м >же се очекивати само онда, ако сви ?адрчгари без изузетка оуду свесни да своју и задругину кредитну способност иогу сачувати саио гачним и савесним вршењем преузетих ^ужности плаћања, ако се задругама не враћају дугови оне не могу ни да дају нове позајмице, ни да испуњавају своје обавезе према својим повериоцима, а о добивању нових кредита под таквим приликама нс иоже. да како, бити ни говора. Закон о заштити земљорадника, као пролазна мера до дефинитивног регилисања питања земљорадничкчх дугова, био је у извесном правиу користан, али је тешко погодио основице кредита. Пореметивши на ј-д ној страни поверење а на другој осећање дужности. Велика је штета што је тај закон био примењен и ка задругарство, које је замљорадннку увек давало кредит под најповољнијим условима. Ради нормализовања кредитних прилика на селу, Земаљски савез је мишљења да би требало неодлож^о приступити коначној законској лихвидацијји садашњег стања, а на начин којим ће интереои задруглрства бити у целости очувани. 5) У дубоком убеђењу да целокупно задругарство има, не само у напред истакнутим него и у великом броју других питања, истоветне интересе и циљеве, Земаљоки сазез, остајући веран традицији задругаоства за пољопривредни кредит, не одбија ничију искрену сарадњу на заштити тих интереса и постизаБању заједничких циљева, сматрајући да треба питања личности строго де лити од питања стварних и начелних. Стојећи на чврстом тлу оснозних задружних начела, а веран идеји на родног јединства која има да л>ђе до победе и у задружном покрету, Земаљски савез сматра да Ј 'е спецрЈа лизовање задатака и подела рада Једини основ на коме ће се извгшшти нравилно и корисно груписање за другарства, па ће и у будуће св »Ју делатност управљати к том циљу, са живом жељом да се на том путу нађе са свима којима је на срцу добро народа и државе.

Конгрес Народне одбране у Бањој Луци

БАЊА ЛУКА, 24. јун. — (М. изз. „Правди"). — Данас је овде отворен конгрес Народне одбране на који је стигло преко 300 делегата. Цела варош искићена је државним заставама и налази се у свечаном расположењу. Нарочито је у лепом броју заступљена омладина Народне олбране, која ће узети активног учешћа у раду Конгреса. Јутрос у 9 часова, пре отварања конгреса у дворани Банских двора одржана је конференција делегатз Омладине Народне одбране под руководством главног старешине г. -Vроша Бијелића и професора г. Сретена Милојевића. НЈз овој конферен цији поједини одбори дали су сзоје извештаје. На крају донети су потребни закључци у виду предлога који су упућени конгресу да их стави на дневни ред. Одмах после тога одржана је седница пленума Средишњег одбора на којој су претресани извештаји о раду организација у привредној и финансијској акцији Омладине Народне одбрзне, о предлогу о изменама и допунама правила и о иззештајима обласиих одбора. После тога у дворани Банских Двора конгрес Народне одбране отво рио је у присуству великог броја де легата и гостију претседиик Средишњег одбора г. И/тија ТрифуновићБирчанин, који је одржао велики говор у коме је пре свега поздравио прмсутне делегате и претставнике власти, а затим је говорио о циљевима и задацима Народне одбране. Г. Трифуновић-Бирчанин између осталог рекао је: — Анексија Босне и Херцегозине кренула је прератну омладину из ју начке Србије, да се нађе у једној нацноналној организацији, одакле ће стремити једном циљу и деловати на ослобођењу потлачене браће, а под скиптром Карађорђевића. Велики народни митинг одржан године 1908 пред спомеником Кнеза Михаила од-

јекнуо је широм целе Краљевине и допрк) и у најмањи кут, где бејаше нашег живља. Од тога времена у Ср бији настаје ново доба у коме се отпочиње делање у свима правцима: просветном и културом. После успешног Балканског рата покрет Народне одбране је много снажнији и он победоносно прелази преко Саве и Дунава, а нарочито преко Дрине и узииа маха међу омладином, која преко својих омладинских организација устаје против тираније и омладину припрема за велико национално дело — ослобођења. Са великим пожртвовањем и самопрегарањем народ је пребродио преко свих тешко ћа и остварио свој вековни сан: уједнњење троименог народа и недељиву Југославију! После Ослобођења Народна одбра на је престала са активним радом, рачунајући, да је своје дело завршила, ади се после кратког времена после Ослобођења видело да њу чекају још ве.тикн задатци. У њој се окупио велики број људи који настављзју рад за опште добро народа. Народна одбрана имала је велике тешкоће са поратним менталитетима, а.ти је била довољмо снажна да у свој круг привуче нову омладину и да је наоружа новим чврстим карактером. Говор г. Трифуновића-Бирчанина био је бурно поздрављен и попраћен дуготрајним к.тицањем Њ В. Кј5аљу, Краљевском Дому и Југославији. Затим је у истој дворани приказан велики филм који приказује величанствени митинг Народне одбране који је одржан пре Нзродним позориштем у Београду, месеца маја. Приказивање овог фи.тма такође је поздрављено бурним к.тицањем. Овнм је био завршен први дан конгреса који ће се наставити сутра у 9 часова гтре подне. Вечерас је у част делегата и гостију у овдашњем Народном позоришту приказан комад из народног живота „Златија".

ЈЕДНО КРУПНО СОЦИАЛНО ПИТАЊЕ

Хоће лн се Одаељење дрнсаине бопнкце за грудне болестн претворнтн у клнннку Меднцннског факултета?

Унапре^ења Указом Његовог Велнчанства Краља, на предлог г. Министра саобраћаЈа. \-напређен је у 4 групу 1 степена, Душан Попозић, виши савегник 4 групе 2 степена и главни управник Пенсионог фонда железнич ког помоћног особља. (А. А.) * Указом Његовог Величанства Краља, на предлог г. Министра шума и рудника, уџапређени су: за шумарског саветника 6. групе код Шумарске школе у Сарајеву, инж. Милан Радишевић, шумарски виши прнстав 7. групе код исте школе; за шумарског саветника 6. групе и шефа Шум ске управе у Косињу, инж. Јаков Ба тић, шумарски виши пристав 7. групе и шеф исте Шумске управе. ПРЕМЕШТАЈИ Указом Његовог Величанства Кра ља, на предлог г. Министра саобраћаја, премештени су: у пошту и телеграф Вараждин, за управника 6 групе, Иван Дурни, управник исте групе поште и телеграфа Загреб 1; у пошту и телеграф Загреб 1, за управника 5 групе, Божидар Стрика, управник исте групе поште и телеграфа Вараждин. (А. А.) ПЕНСИОНИСАЊА Указом Његовог Величанства Кра ља, на предлог г. Министра саобраћаја, пенсионисани су: Бела Кракер, п. т. чиновник поште и телеграфа Стари БечеЈ; Даница Шулић, п. т. чи новник 7 групе поште и телеграфа Крива Паланка; Антун Франчески п. т. чиновник 6 групе поште и те.теграфа Сплит 1; Антун Грегорчић, п. т. чиновник 6 групе поште и телеграфа Сплит 1. (А. А.) Испнт зрелости у смедеревској гнмназнји СМЕДЕРЕВО, 24. јуна. — (Р. М. Изв. „Правди"). — У овдашњој гим назији завршени су матурски испити. Призната је зрелост шеснаестотрици кандмдата, од којих су петорица ослобођени усмених испита, и то Слободан Зотовић, Драг. Јанковић, Жив. Лазаревић, Ђорђе Попов и Фрања Варницки; осам канлидата од бијено је на годину дана и девет на трн месеца. Изасланик Министра Просвете био је г. Јосиф Крајишник

Ових дана се у јавности живо расправља једно крупно . социално питдн>е, око кога се већ дуже време води спор између Медицинског фбкултета и Опште државн** болни це. Наиме, Медицински факултет се још децембра месеца 1932 године обратио преко Министарства просве те једним својим меиоријалом Министарству социалне политике и на родног здравља, у коме је тражио да му се одељења Државне болнице, међу којима и Одељење за груд не болести, уступи на самостално руковање и искоришћавање, ради што успешнијег „неговања медчцинске науке". Према овоме захтеву, досадашње Одељење Опште држав не болнице за грудне болести, које се састоји из отсека за лечење туберкулозних болесника, имало би се претворити у клинику Медицинског факултета, у којој би се у будуће примали само они болесници, који су погодни за дуже научне студије и испитивање, односно за науку и наставу, која би се над њима вршила ради изучавања, а затим и ради обучавања и припремања млађих лекара и студената медицине. Како смо обавештени, поводом ово га тражења од стране Медицинског факултета, дискутовано је пре извесног времена у већу шефова лекара Опште државне болнице, и њи хов закључак је достављен Министарству социалне политике и народ ног здравља, које ће о њему свакако водити рачуна. У разлозима, који су до сада и?не ти противу претварања грудног оде лења за ефикасно лечење грудобол них у једну чисто научну клинику, између осталога је наведено и следаће: садање Одељење државне бол нице за грудне болести, са једчим отсеком за болеснике клицоноше, и другим за оне са тек зачетом и неакутном туберкулозом, једва да је овољно да подмири потребу смештзја и брзог и ефикасног лечења тубсркулозних болесника у Београду. И да је срећа и могућност, ово би одељење требало још и прошнрити. с обзиром на стварну потребу, која се за њима из дана у дан све више осећа. Међутим, како с обзиром на велико оптерећење болничког буцета у овој данашњој финансијској крнзи није могуће мнслити на нове издатке у овом погледу, то би уетупањем не само читавог оделења, него макар само једног дела његовог, факултету за науку и наставу, велики број сиротиње и тешких болесника остао без икакве могућности лечека. Према томе, само овај разлог би, по нашем мишљењу био довољан, па дг се захтев медицинског факултета одбије. А тим пре, што је, према тврђењу саиих стручњака и преиа досадашњој пракси лекара, него вање иедицинске науке задатак и по себнни „чистии" одељењима као и клнникама, у којнма се ово „неговање" може, такође, са успехом обав љати. Разлика је, опет према тврђењу стручњака, само у овоме: Клини*

кама је главни задатак да болеснике искористи за наставу, па ради тога морају при приЈ >му да бирају бо леснике према потребама наст^е и због наставе и да их на лечењу.задр жавају онолико колико захтева њихов наставни план. А и само лечење болесника се на клиннкама удешава према настави. А код чистих болничких одељења је. међутим, главни задатак: лечење болесника, и одељења су обавезна да болесника што пре оспособе за рад и привреоу. На тај начин би се уједно омогућило и да већи број болесника могу користити болничко лечење и проћи кроз болницу, што је нарочито важно за Београд, који скоро редовно има више прнјављених болесника него што је болница у стању да прими. Према објективној про цени стручњака, Београду је потреб но најмање 3000 обичних болничких постеља, и то са рационалним искори шћавањем, а што он на жалост нема. Услед тога нису били ретки слу* чајеви да су како са болничким тако и са клиничких одељења одбијани и такви болеоници, којима је требало указати хитну помоћ, а због чега је многи од њих платио и главом. Из свега овога јасно излази: да се у ин тересу што правилнијег ефикаснијег и потпунијег лечења болесника, Оде љење државне болнице за грудне бо лести не сме укндати и претварати у одељење за науку и наставу. Јер, уколико би од једног таквог ргшења можда нешто и добили наука н наста ва, у накнаду за то од тога би претрпели далеко већу штету и несрећу сотине и стотине тешких туберкулозних болесника. А што се тиче извесних тенденција које иду на то да се у принципу факултетске клинике одвоје од болнлчких оделења, као што је то већ заведено у многим културним земља ма и да. према томе, не подлежу под чл. 26 Закона о болницама. томе би се захтеву могло изићи на сусрет. Но, само на тај начнн да се факултетске клинлке иселе из зграда и одељења опште државне болнице у своје посебне и по могућству соетствене зграде, за шта ви се, држимо, могло и морало наћи потребних сред става. У томе случају би се добило двојако: направила би се фактлчна уштеда, јер би се тиме добио мното већи број чнсто болничких постеља, које би се у социалном погледу рационалније и далеко боље искоришћавале, него .ти што се данас иокоришћују на клиничким оделењима. А. међутим, за извођење научног и наставног циља и плана, према миш љењу једне нарочите комисије Министарства социалне политике н народног здравља, која се бавила опециално овим питањем, потребан је мкого мањи број постеља, него за једно болничко одељење, те би се с друге стране и та потреба могла без великих тешкоћа подмлрити. У осталом, поред свега овога што смо на основу обавештења која има мо, напред изложнли, за нас лаике у медицини н за наше одредељење у