Pravda, 25. 06. 1933., str. 6

»1А 0

ПРАВДА, 24 ЈУН 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.285

НА КРАЈУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

Завршетак матуре у Београду

РЕЗУЛТАТИ о: :«>

У већини београдских среднлх школа завршени с\ - внши течајни испити. Каидидатима су већ и саопштени резу.ттати, ко:и показују да ће на јесен Београд добити опет велики број младих ст>деиата. По зазодима резултати изгледају овако: Реалка. — На испит је изишло 29 кандидата. 1 није полагао због боле сти. Ослобођени су усмених испита као одлични г. г. Боривоје Дедијер, Трифуц Пилетнћ и Внлим Штајдлер. Положило са успехом нспите 14 ученика, одбијено на два месеца 8, а на годину дана 6. Директор зазода г. Милаи Секулнћ оценио )е озу матурантску генераци ју као осредњу. Мушка учител>ска школа. — Од ученика последње, пете, године пбложило дипломски испит 42. Од н>их: са одличним успехом г. г. Милорад Ескић, Мелихар Бауер, Ратко Пауновић, Велибор Перуничић, Јован Остојић, Глнгорије Шмелхеровић и Владимир Коцијан; са врло добрим успехом положило је 9 ученика, са до брим 17, а тројица су одбијени на два месеца. Директор г. др. Марко Крстић нам је изјавио: — ПоДизањем рока школовања учител>ских школа на пет година доби /ају се осетно зрелије генепациЈе. У сравњењу са ранијима, ова генерациЈа, друга по реду са продужени^ ро ком школовања, показује видне разлике на бол>е. Успехом сам, углавном, задовољањ Синоћ је код „Астрономије" приређен банкет, којем су присуствовали: изасланик Министарства просве те г. др. Фран Тућан, професор Загребачког университета, директор г. др. Марко Крстић, наставници и сзи дипломирани ученици. Прва мушка гимназија. — Матуру су полагали 54 ученика. Положило 19. Као одлични ослобођени су усмених испита г. г. Недељко Чермак, Отон Штајнер, Исак Левњ Поправне испите полажу 20 ученика, а на годину дана су одбијени 12, док тројица губе право на поновно полагање матуре.

Директор г. Милан Јанковић је изјавио: — Ово Је бнла изузетно слаба ге нерациЈа. Разлоге слабом услеху тре ба тражити најпре у томе ппо су оба одељења осмог разреДа имала ве лики број оних ученика који су у , овом заводу од скора, досељени из Других београдских гимназија или нз унутрашњости. Међу њима Је било и оних коЈи су врло често мењали заводе и то „сељакање" је било од рђава утицаја. Трећа мушка гимназија. — Испит је полагало 78 ученика, од којих је на усмене пуштено 50. Као одлични ослобођени су усмених испита г. г. Ратко В. Влатковић, Бранко В. Златарић, Иван М. Мишковић, Богдан Н. Раденковић, Драгослав М. Стевановић, Анто Турина, Милорад Ивано вић, Леонида Д. Милојевић, Радота Д. Прица, Душан Б. Христић и Вито мић Стаиојевић. После усмених испита одбијена су 3 ђака на годину I дана и 13 на два месеца. Укупан резултат: од 78 кандидата 45 је положило матуру, 20 је одбијено на годину дана и 13 на 2 месеца. Директор г. Милаи Карић нам је изјавио: — Ова геиерација Је знатно слаби Ја од прошлогодишње. Било Је Два одељења осмог разреда, од којих Је прво показало несравњено бољи успех од другога. Неуспех у другом ј одељењу Је дошао нешто због приватних ученика, а нешто због оних који су остали од прошле године Да понове разред. — Прво оДељење Је потпуно задовољило. У њему Је било изузетно вредних и ларовитих ђака. Трећа женска гимназиЈа. — На ма туру је изишло 58 кзндидата. Положило је 37, одбијено на два месеца 7, а на годину дана 14. Као одличне ученице ослобођене су полагања усмених испита г : це Клара Р. Алтарас, ГорДана М. БаЈлони и Јелена Томић. Директор ове гимназије г. Никола Половина је за овогодишњу матурантску генерацију изјавио да је по постигнутом успеху осредња.

Сесил Сорел напустила Францусну номедију ПАРИЗ, 24 Јуна. (А. А.) — Сииоћ се у ФранцЈској Комедији позната и дугогодишња г.тумнца тог позори-1 шта г-ђа Сесил Сорел која ових да- | на коначно иапушта Молнјерову кућу појавила последњи пут у својим најбољим улогама („Дама са камели- ј Јама" и „СелилЈена").

ВАРОШКИ СУД

Два бутлеџера пред судом о:: о — КАКО СУ ДВА СЕЉАКА ШВЕРЦОВАЛИ РАКИЈУ. —

ЧЕДОМИР ЖИВКОВИЋ ЈЕ ОСУЂЕН НА ТРИ, А МИЛОСАВ ЛАЗАРЕВИЋ НА 6 МЕСЕЦА ЗТВОРА. —

Чедомир Жвковић из села Дивља на и Милосав Лазаревић из Лужнице стари су познаници. Чедомир је радио у Београду као шофер, а Милосав је живео на селу. Чедомир се поред тога познавао са Живорадом Урошевићем, шофером. Живорад је имао један стари половни ауто на продају. Једнога дана он сретне Че домира Живковића. Разговарали су. поред остаЛ>га, и о продаји аутомобила и том приликом је, како,се каже у оптужници, Чедомир рекао Живорад^ да би у селу Лужнкци један човек купио аутомобил. Живорад Је пристао, а Чедомир се нашао са Ми лосавом и споразумео. После тога, пошто аггомобил није дуго времена употребљаван, требало га је испроОати. Одлучили су да оду до села. То је било око Богојазљења. Аутомобилом су ишли скоро до самога села, које се налази у близини Крагујевца. У сало, међутим, нису могли да УђУ. јер је пут био рђав. Због тога је Живорад оставио кола у близини села, а Жиаорзд је пошао са Чедомиром Милосавовој кући Тамо су разговарали о продаји кола. Затим су хтели да се врате, Живорад је имао нзмеру да се врзте у Београд још док је видело. Али, како се даље вели, то нису учинили, јер је Милосав предлагао да се причека док не падне мрак. После се догодило оно због чега су данас пре подне сели на оптуженичку клупу Чедомир Живковић и Милосав Лазаревић. У оптужници државног тужиоца г. Божидара Нешића каже се да су Чедомир и Милосав 19 јануара прошле године, пошто нису могли да се погоде око продаје аутомобила, склопили споразум да превезу ракију. Оптужени Милосав не признаје де ло и вели да се ни с ким није споразумевао да шверцује ракију. Није, ;иже, никада долазио са Чедомиром Живораду да се распитује о аутомо билу. Чедомир, међутим, тврди, да је до лазио Живораду поводом аутомобила. Признао је да су аутомобилом, после, дошли до Београда. до Чииовничке колоније где се аутомобил локзарио, јер је теран без воде у хладњаку. После тога судија г. Банић суочио е оба оптужена. Чедомир вели Милосаву: — Море, јеси ти мени говорио да Хеш да купиш један згодан ауто за лверц. — Нисам ја ништа теби говорио Затим је саслушан ошгећени Жишрад Урошевић. Он врло детаљно 1рича о целом догађају: — Када смо дошли у село, мени ,е пришао Милосав и говорио о ра-

тако свршимо посао, онда од тога нема ништа." Док смо тако разговарали, они су истерали два бурета ракије. Кад сам то видео, није ми било право. Затим *смо отерали кола до прве друмске механе. Ту сам зауставио јер је требало сипати воду у хладњак, пошто сам га раниЈе испразнио због мраза. Док сам ја отишао до механе да потражим воде, оптужени су упалили мотор и кренули. Потрчао сам за колима и на путу сам видео Милосава са још јед ним сељаком. Нешто су се догова..:л. Мрак је био и ја сам се уплашио. Машио сам се због тога руком 36 џеп и повикао: — Руке у вис! — Они су збиља дигли руке и уда љили се. Рекао сам им да ништа не говоре Јер ћу их поубијати. После сам претрчао до Чулића шест километара за пола сата, а затим отишао у Тополу једним аутомобилом који сам срео на путу. Одатле сам питао Белосавцг и јављено ми је да су спазили један ауто, који је ишао невероватком брзином са угашеним фењерима. Затим сведок прича о томе како су негов аутомобил дотерали до Чиновничке колоније. Ту се он покварио, а ракију су однели колима. Тро шаринску станицу су избегли, идући свакако ,преко њива. За то време оптужени Милосав се сетио да нема браниоца и због тога напушта судницу. — Куда ћеш? — пита га судија, приметивши да оптужени одлази. — Па да тражим адвоката. — Ево гу је сада био један... — А, нећу ја њега, хоћу кога ја зкам, идем да га тражим. То му, међутим, судија није дозво лио, јер по закону за ово дело не мора да има браниоца. Државни тужилац г. Нешић предложио је да се саслуша и жена Живорада Урошевића. Она је посведочила да је Чедомир долазио њиховој кући поводом куповине аутомобила са неким сељаком. Да ли је то био Милосав, није могла да потврди. Брат опгуженог Милосава, Мили<)е Лазаревић није хтео ништа да сведочи, пошто му је судија предочио да га дужности сведочења осло бађа закон, Јер је брат оптуженоме. Потом је дао реч државни тужилац г Нешић, истакавши да Је кривица оптужених доказана. Заступник приватног тужиоца г. Д. Богдановић тражио Је 6.300 динара на име оштете за покварени ау томобил. Суд Је казнио Чедомира Живковића са 3 месеца, а Милосава Лазаре

кији. Рекао ми је да Је сие удесио вића са 6 месеца затвора с тим да аа се она шверцује у Београду. Ја | кадокнаде штсту Живораду УрошеЈам му тада рекао: „Ако мислиш да вићу.

Г-ђа Сесил Сорел

На овом опроштаЈном вечеру велике уметкице позориште Је било дупке пуно света коЈи Је г-ђи Сесил Сорел у неколико махова приредило бурне овацнје. Међу многобројним и познатим уметницима коЈи су присуствовали синоћној претстави примећен Је и г. Шаљапин. Г-ђа Сорел намерава да се у будуће појављуЈе на сцени Једног великог париског мЈузик-хола. Изјаза н одбрана г. Д. Матејића Уредништву „Правде", Ценећи заслужени углед и објектквност Вашег листа, слободан сам замолити Вас, да изволите дат« места овој мојој изјази, — и оабрани. У рубрици „наличје нашег најстаријег друштва посвећеног заштити деце", јучерања Правда објављује једну подужу изјаву новоизабраног потпретседника „Друштва за Ваапитање и Заштиту деце" г. ииж. Ранислава Аврамовића, а одмаос за тим, у продужењу исте још једну изјаву „упраее" истог друштва. Цела ова литература је продужење једне смишљене кампање која се води противу потписатог и његозих ближих и даљих сарадника на једном хуманои послу, о чеагу ће надлежне кнстанце и, најзад, земаљски судови, дати своју завршну реч. Из састава г. Аврамовића нисам ни слова могао разумети са разлога што се уваЈжени г. кнжењер служч ■извеснкм језиком и стилом који мени <није доступан. Чини ми се, међутим, да њега, као и његовог много пошто ваног шефа и претседниха г. Др. Александра Костића професора и познатог писца књиге: „Полно питање" јако притискује забринутост за морални стандард наше средкне а специјално питање о васпитању, здрављу и чедности наших нових нарашта ја. Они чак траже да им се верује да су се само ради тог узвишеног циља и примили тешке дужности која кх очекује у нашем старом хуманом и филантропском Друштву на Врачару. То је лепо, али нека нам се дозволи да будемо нешто скептички према њиховим уверавањима. Јер у овоме погледу ми смо много ближи идејама које је у сзојој интерпелацији на г. Мннистра Просвете развио г. народни посланик Хаци-Дкмитријевић и које су у нашој јавности обелодани.ти г.г Др. Мохачанин, Др. Д. Попозић и многи други, чије суге стије о моралу свет некако апокојније прима. Што се пак тиче „изјаве" која )е за ову прилику и сувише шкрто потписана само са „управа" слободан сам изјазити да ћу на исто много опш/фније одговорити кад она буде потписана тако да тачно знам: ко за њу прима одговорност? Господа која се за оваке скраћенице заклањају, могу, до драге им всље казивати да скупштине једног истог тела и правне личности могу доносити савршено противуположна решења и резолгције с године на годину. У њихове главе може стати и то: да се са мермерне плоче могу исклесавати имена добротвора и заслужних људи уклесана по ранијм решењима истих скупштина. Јер, за Бога милога, „огромна" је разлика између ранијих скупштина и ове сада — како се то скромно V изјави управиној каже. Препоручићу само ово! уваженој „управи" да ту мермер. ну плочу направи игго више масивном и дебелом, како би се у току деценија — колико ће Друштвд свакако још трајати — могло рахат уклесаваги и иеклесавати, како којој гк\ттштини и управи буде пало на памет. У осталом то је ствар укуса и ињ телнгенције дотичне господе, и ја у то нећу Улазити. Мене много вкше интересује питање кривичне одговорности за дела увреде и клевете нанесене мени и мојим пријатељимл путем оззквог аноннмата, и ту очек^ јемо обелодањења. Изволите примити и овом приликом уверење мога сталног поштовања. Драг. МатеЈић, индустријалац Београд, 2з јуна 1933

Прослава Внцовдана — Проглас Народне одбране. Народна одбрана — Обласни одбор у Београду, издао је следећи програс: Београђани, Народна одбрана у жељи да се Ви дов-дан као великн Дан нациЈе чува од заборава и гаји према њему дубоки дуг пиЈетета, што су видовданске традиције васпитавале генерациЈе нашег народл за стварање данашње велике ЈугославиЈе жели да га ове године обележи игго свечанпЈе, да истакне његову важност. Тога дана ће уочи Видовдана 27. јуна ове године у 20.30 часова на Радиу одржати предавање: „О значаЈу Вндов-дана" члан Обласног одбора Народне одбране — брат Војин Пуљевић, књижевник; 28. Јуна ове године у 17.15 часова у великој дворани Коларчевог университета одржаће се свечана Видов данска академија са предавањем чла на Обласног одбора Народне одбране брата Милана Сотировића, пешадиЈског потпуковника: „О косовском боЈу", а затнм концертни део. Улаз бесплатан, а добровољни при лози примаће се са братском захвал ношћу. Одело по нахођењу. Стога, драги Београђани, дођиге у што већем броЈу, како би с Вама заЈедно тај дан увеличали и што свечаниЈе га провели. Истога дана скупљаће се Видовдански дарак.

„Прво рочиште Прнвредној банцн за Јужну Србнју" Уредништву „Правде" У Вашем цгњеном лисгу бр. 10278 од 18 Јуна ове године штампан Је допис из Скопља под насловом: „11р во рочишге ПривредноЈ банци за Јужну Србију". Како се у том допису помиње и мо ! е име, то Вас молим на основу Закона о штампи да изволите у наредном броЈу Вашег цењеног листа оштампати следећу моју исправку: Извештај допиеника „Правде" нетачан је у колико се тиче моје улоге на првом збору веровника Привредне банке за Јужну Србнју. У критику целог написа — нарочито на претенснје Вашег дописника да испитуЈе и утврђуЈе бонитет поједнних позицкЈа активе Привредне банке, нећу да се упуштам, јер је то ствар за то позваних лица — већ хо ћу само да истакнем да предлог коЈи сам прочитао, као поверилац-улагач, ка захтев збора, није моје дело, ни нас петорице, како то навоДн дописник, већ многнх заинтересованкх поверилаца Привредне банке. Пре него што сам ја прочитао предлог гозорио је г. Сима Момиро вић, адвокат из Тетова, стручно и документовано, подвлачећи чињеннцу да се обостраним попуштањсм и споразумом банка може санирати. Ја сам, а и сви присутни на збору веровника, с пуним правом очекивао Да ће дописнкк „Правде" опраздаги своје присуство на збору, доносећи предлог који сам ја само прочи1ао, Јер је он врло важан и први те врсте који се јавља откако је у нашоЈ земљи наступила банкарска криза и психоза неповерења. Када то није учинио Ваш дописник, не знам из којих разлога, учинићу то ја, корнстећи ову прилкку: Тај предлог у иззоду гласи: 1) Улагачи и гтовериоци, осим Државне хипотекарне банке и Поштан ске штедиопице, које то не могу по закону, претварају свсча потраживања у акционарски капитал; 2) После иззесног времена, кад се законским путем реши питање земљорадничких дугова, сваки тако постали акционар има право на постепену исплату његових акција и то из чисте добити која ће се постизавати, а у границама исте сваке годнне. Тако исплаћене акције неће се нишгиги, већ ће се одобраваги (дотурати) Пенсионом фонду банчнног особља (чл. 32 Закона о акцнонарскнм друштвима). На тај начнн банчина сопствена средства неће се сма њити већ, напротив, јачати; 3) Док се не изврши потпуна исплата нових акција, старе досадање акцкје неће носити никакву дивиденду, и т. д. Наравно да је могућност извођења овог предлога условљена одобрс њем коришћења чл. 5 Закона о за штити земљораднкка. Овај предлог Је за улагаче у толико повољнкји што би њихови интереси били потпуно заштнћени учешћем у управном одбору Приврдне банке за Јужну Срби)у. Захвалан Уредништву Станојло Дкмитрнјевић, уредник „Српског Косова"

Уннштавање грожђаног мољца Прошле године у разним крајевима наше државе пепељасти грожђанн мољац починио је велике штете, а нарочито је велику штету учинио у смедеревским виноградима. Како тај крај долази на прво место у погледу производње вина и извоза стоног грожђа, Министарство пољопрнвреде и Банска управа Дунав ске бановине предузеле су у в«ћем обиму мере за сузбијање грожђаног иољца У ту сврху набављени суод стране Банске управе у Новом Саду инсектициди за сузбијање мољш у суми од 150.000 динара, од коЈе Је Министарство пољопривреде дало субвенцију у износу од 50.000 динара. Да би акција за сузбијање мољца била што боље изведена Министирство пољопривреде је доделило на рад два стручњака ентомолога и руковање целом акцијом прверен) Је г. др. Жељку Ковачевићу, из ОсиЈека, који Је упућен на рад у Пољопривредну огледну станииу у Т--пчидеру, а њему је као помоћник одређена инж. Вера Пушин, асистент Пољопривредне огледне станице у Топчидеру. Ови стручњаци налазе се на терену већ од половине мсгеца маја. Лептир грожђаног мољца почео се појављивати крајем месеца априла и постепено се Јављао до краја месеца маја. Први црви мољца п-.ја вили су се у минималноЈ размери крајем маја, а јача зараза наступила је између 10. и 20. јуна. Непозољне климатске прилике ометале су у мно гоме рад око сузбијања мољца и услед тога у доста великој мери појавили су се поред мољца у см^-деревским виноградима'И пероноспора (пламењача) и оидиум (пепелпица), што би у нормалним приликама Сило спречено прскањем и запрошивањем лозе на време. Грожђани мољац појавио сг са просечном заразом од 23°/в, мипималном заразом од 8% и максималном од 38°/о. На поЈединим гроздови ма могу се наћи 1—2 црва, а ређе 3—5 или више, па се према том-? може сматрати да зараза нема сувише велике размере. Једино прети опг-сност од друге појаве мољца, која треба да се деси почетком идуће- ме сеца, али против ње повешће се каЈинтензивнија борба, која је при првој појави мољца била ометанд непрестаним кишама. Пошто су се климатске прилике побољшале од 15. о. м. то Је ипт^нзивна борба била започета половином прошле недеље, те ће током ове недеље бкти у главном завршена Највећа борба против мољца води се сада запрашив.ањем. гроздова са арсеновнм прахом, јер се лоза в;ћим делом налази у цветању па се прска ње лозе не препоручуЈе. Ако о:тане лепо време борба ће се наставшии даће свакако добре резултате сп;-ечавајући мољца да се поново пс-Јави у већим размерама. Поменути стручњаци раде свима силама да спрече ширење мољца у првој и другој генерацији и дт не дође до појаве мољца у трећоЈ генерацији, која би оштетила грожђе у време његовог сазревања. П >што је ове године . дата довољна помоћ у погледу материјала од стране вла сти, а поред тога многи виноградари предузели су и сами борбу против мољца својим сопственим соетствима, то ће свакако цела ова акии ја дати видне резултате. Ови стручњацн раде истовремено и на проу-ча вању мољца и на испнтивању дсјства појединих препарата, како би се на тај начин стекло искуствт за сузбиЈање грожђаног мољца у нашој земљи. (А. А.)

КАКВ0 ЋРБИТИ ВРЕМЕ

НОВИ САД, 24. Јуна. — (А. А).Извештај Метеоролошке школе. Европа: Цнклон са Једним сре^иштем изнад Северне Немачке а другим изнад Енглеске одржава Још увек облачно и кишно време са јгким ветровима у Западној н Средњо! Европи. Притисак Је порастао у ЈужноЈ Европи. Температура опала у Северној и Источној Европи. ЈугославиЈа: Кнша пада у ДучавскоЈ бановини. Делимнчно облачно у осталим крајевима. Темпер^тура опала у целоЈ Коаљевини просрчно за 3 степена. Минимална темиерату ра Плевље 6, а максимална Цариброд 32 степена. ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА 25. ЈУНИ: Делнмично облачно са месгнмнчннм пљусковима кише. Сунце ИЈлази у 3.52, а залази у 19.28 часова.

Бноскоп „К О Р В О"

1) д°д данас и с Утра уз снижене цене од 5, 7, 10 и 12 дин. Не питам те ио си.. Густав Фрелих, Лиане Хајд и Секе Сакал пПодмлађени Адолар" Фриц Шулц — Труде Берлинер НаЈновији фокс-журнал

У иеаељу у 10 час. М А Т и Н Е

Од понедеоника велнкн дупли програм М „Е К С Т Д 3 Д" — Режија МАХАТИ твораи .ЕРОТИКА2.) П Р Е Д МАТУРОМ 52298