Pravda, 25. 06. 1933., str. 5
Ји.^оо
ПРАВДА, » ЈУН 1933 ГОДИНЕ
СТРАНА ј
рИВОТ АУСТРИСКЕ ЦАРПЦЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ ! ' Занимљнве појединоаи о језивсј трагедији баварског краља Лудвига е- АУСТРИСКА ЦАРИЦА НЕ ВЕРУЈЕ ДА ЈЕ КРАЉ БИО ЛУД. " о::о ПОСЛЕЛН >и ЧАСОВИ ЗАТОЧЕНОГ КРАЉА У БАВАРСКОМ ДВОР ЦУ БЕРГ. —
ЛУДВИГ И ЊЕГОВ ЛИЧНИ ЛЕКАР ДР. ГУДЕН ДАВЕ СЕ У ШТАРЕНБЕРШКОМ ЈЕЗЕРУ. —
31. Царипа Јелисавета није веровала ни родбими ни лекарима, који су тврдили да је баварскн крад> Лудвиг Други умно оболео. То је њој све личнло на страшан, фантастнчан роман, којн са стварношћу нема никакве везе. У свом великом нсповерењу она долази до чудних заклучака н инта себе: није ли то само ваша завера да се Лудвиг скине са престола? Она је њега добро иознавала, она зна за његов мало чудни темпераменат, плахе испаде, псовке и чудне налоге које је нздавао дворској послузи, па и за многе опасне претње, коЈе он никада ниЈе остваривао! Алн све то није био довол»ан доказ за његово лудило. Јелисавета најмање верује лекари ма. Она не верује нн у клевете о 'Лудвигу, по којима је он кињио сво ЈУ Мајку. Он је није никада волео, Јер му је чинила многе сметње, али то још не значи да је умро поремеђен. Треба прочитати шта Шопен>ауер пише о својој мајци, па ипак рн није проглашен лудаком. Лудачка кошул »а за крал>а I Јелисавета Је у почетку јуна 1886 капустила Ишл и похнтала у Баварску да внди шта се догађа ва минзсенском двору. Она је 9 јуна стигла у Фелдафинг и ту Је обавештена да је тога дана 'једна државна комиснја пошла у Хоеншвангау, где се крал> Лудвиг тобоже задржавао. Та комисија се састоЈала из неколико дворана, лежара и чувара из минхенског завода за умоболне. Онн су ималк налог да пронађу и ухапсе крал>а. У комиспји се налазио ■ грал»ев Зшчни лекар др. фон Гуден, којн је Врвн потписао записник о краљевој умоболности. Он је понео собом и лудачку кошул>у за краља. Али у дворцу Хоеншвангау нису Иашли крал.а. Он се тада налазно у Нојшванштајну. Око поноћи коми сија је крснула да га дал»е тражи. КраЛ> има прнјател>а и приврженика који још и у последњем тренутку акеле да га спасу... Међу овима је и крал>ев кочијаш Отсрсхолцер, који је ноћу отрчао из дворца Хоеншвангау у Најшванштајн да обавести свога крал>а о овасности која му прети. Хапшење дворске комисиЈе Остерхолцер је стигао у дворац у жоме се налазио краљ Лудвиг пре дворске комисије. Он је обавестио о свему краља, па је затим алармирао целу околину. Сви који су крал>у одани у том крају, жандарми, пожарници, сел>аци и радницн дошли су наоружани пред дворац у Најшванштајну. Кад је дворска комисија дошла око 2 сата ноћу пред Најшванштајн, крал>у одани људи су ухапсили све члаиове дворске комисије и закљу.чали их у једној шупи за сено. Краљу одани аћутант Диркхајм одјурио је у галопу према аустрнјској граници, одакле је послао неколико телеграма у Беч, молећн гомоћ за Лулпига. Он је обавестио о свсму телеграфски и немачког пара Вилхелма и и гвозденог канцелара" Бизмарка. Цар и Бизмарк су били до кра;но сти огорчени због поступка прома Лудвнгу. Бизмарк је предлагао цару да одмах оде у Минхен и сазове баварски Ландтаг, заступајући права краља Лудоига. Али цар се к--ле бао... Уосталом, да је н дошаз у Минхен, било би већ допкан...Тра гсдија се много брже завршила .. , Нова влада заробила је Г крал>а У Минхгиу јс У исто врсм« на врат на нос основана новз влада, са стављена спе од самнх протнвника крал.а Лудвига. Она је успела да придобијс минхенску жандармериЈу и пео гарнизон. ЖандармериЈа и гарнпзон су спремни да ословоде ухапшену комисију и заробе краља. Велики одред жандарма и офипипа мннхенског гарнизона упао јс у вору 11 јула у дворац НаЈшванштаЈИ Они су краља Лудвига грубо напа*и. шчснали га за руке и ноге и сијом м. натакли лудачку кошуљу. Краљ јс био веома миран, присебан и сасвим хладнокрван, па л е сво Је напддаче упитао: _ Али шта то вн хоћете од ме »ге?... Шта то има да зиачи, г»споДО К ? р. Љ )« свс-чаи уведеи У К. кочнЈ' 1 и спроопс-н као ник копс влалс V лвораи БсРГ, в о бали иЈтврснбершког .'езгра. У 10ЈУ Иоћи људи послати од стране п >ве »мг V Минхсну вс* су ниали врсКснп д« ЦС" двораи прстворс у тл* Пниу Свн протри на собама у при аемл.у су добили чврстс решетке .. Али Још .« више Је учнњсно. С «Ааћа соба краља Лудвига у да«»риу Берг јс урсћена као соба прзвог лудпк I Зн^овн су обложени дебелим
кожним јастуцима, а на вратима је избушено неколико отвора за б->лничаре из луднице којн су стално мотрили на краља. Краљева смрт Трагедија се приводи крају. Лудвиг је миран, све мере сувнше предострожних болничара из луднчце су нзлишне. Он није лудак, он је уплашен човек који личи на прогоње ну и у клопку дотерану дивљач .. Два дана је остао краљ у својој страшној тамници. 13 јуна, на први дан Духова, молио је свог лекара Др. Гудена да му дозволи да проше та мало по парку.
Баварскн краљ Лудвнг Други са своЈом супругом Софнјом, наЈмлађом сестром царице Јелисавете Др. Гудеи се дуго колебао, као да је предосећао блиску краљеву — а и своју — трагедију. Најзад је ипак пристао да заједно са краљем ишета у парк. Било Је облачно, кишовито вече. Др. Гуден је своме колеги, другом лекару у дворцу др. Мнлеру, јавно да иде са краљем у шетњу око 8 часова увече. Око 10 увече краљ и Гуден се нису још вратнли. Др. Милер био је Јако узнемирсн. У 11 часова је телеграфисао у Мин хен: ,Краљ и Гуден су у 8 часова отишли у шетњу у парк и нису су се још вратили. Парк је претежен, али краља и Гудена нема". Око 11 н по часова један слуга до нео је др. Милеру диамантима укра шени краљев шешир, који Је нзшао на обали језера... После тога др. Милер, један бол ничар и надзорник дворца Хубер кренули су чамцем по језеру Шгаренбсрг. Већ после неколико замаха веслом наишли су на једно тело. То је био краљ — мртав. Неколико метара даље нашли су и леш др. Гудена... Како се трагедија одиграла никада се није могло сазнати. Али је вероватно да је краљ Лудвиг у јед ном тренутку потрчао према јсзеру, а др. Гуден за њим; краљ се бацио у језсро, др. Гуден такоће, у намери да спасе краља. Они су се веро ватно борили у води и обојица се удавили. Див на мртвачком одру Вест о трагичној смрти, о самоубиству краља Лудвнга Другог, гро нела се муњевитом брзином по нелој Баварској, па Је допрла и у Бср лнн и Беч исте ноћи. КраЈња запањеност владала је свуда. Нико ниЈе предвићао овакав крај симпатич ном и заслужном Лудвигу... Царица Јелисавета се на вест о смрти свога кузсна и пријатеља из младости тешко разболела и није могла данима напустити постељу. Мртви краљ је положен на оаар у спаваћој соби дворца Берг, која је била урећена као лудачка ћели ја. И иначс високи и дивовски раз вијени краљ изгледао Је као да Је мртав још порастао. Био је правн днв. Из околине су долазили краљу одани граћани и ссљаци и лили искрене сузе за добрим монархом. Се љапи и ловии остаЈу сатима краЈ краљевог одра. Венци и цвеће сасвим су обасули мртвога краља-. У првом надирању зоре дошла Је у собу где се налазио одар крал-а Лудвига једна висока, погурена, уту чсна жена, са густом копрсном на лицу. Нико ту жеиу ие познаЈе, али је сваком јасно да Је та жена била наЈближа несрећном Лудвигу. Она баиа ивећа на мртваца, грчн се од бола, гуши се у сузама и нагло напушта собу... Нико тада ниЈе анао да Је то 6ила аустриска царица Јелисавета... Она је дошла да се опрости са свпјим великим каваљером. коЈи ЈоЈ Је улепшао дане у младости своЈсм нежном љубављу и романтичн« м идилом иа дивном .острву руда"—
ГЛАС ИЗ УНУТРАШЊОСТИ
За унапређење нашег извоза 0.0 — ПРЕД НЕДЕЉНУ КОНФ ЕРЕНЦИЈУ ИЗВОЗНИКА —
Пред извозном кампањом ове године стојимо, изгледа, несгремни)и него прошле. Јер. док се прошле године нешто покушавало са стварањем кооперативе. у којој би се ор<ганизовали мали извознипи као и воћари прсхизвоћачи, да тако удруженим снагама буду колико толико у могуКност« да могу наше воће директно пласирати на потрошачким пијацама, да могу удружедим средствнма нздржавати своје претстазнике и заступнике у центрима потрошње нашет "воћа, — дотле се ове годлне не чује ни о каквом по-хрету који би дао наде да се старамо сами да кренемо са мртве та*?ке. Када су се прошле годнне удружили, или покушали да се удруже, наши мали извозници, већином они нз унутрашњости, који су пропадали и пропадају баш зато што су иеудру жени и као такви били предмет експлоатисања од стране ониос утледних из београдске чаршије, били су ла неотмен начин врећани. Зато пгго се у тој прошлогодичпњој кооперативи нашло и људи који су пропадали радећи, нашло се филистара и филистарчића ко;има је главни адут у тој неславној борби био тај, како су се у кооперативу окупили све они „који су испропадали". Са тим се „артументнма" ишло и код министра и код Народне банке и ннје чудо — успели су! Нкгде се није хтело чути о томе да је таква јсдна организаадија била од ошпте користи, јер је важно било шта каже „угледна" чаршија, због које су бага највише и прситадалн они чији-м именом су лицемер« бранили углед извозне тртовине! Но, ми малн, који смо пропадали и опет се борили без повластица, дочекали смо годишњицу тога покрета око оснивања коопе ративе, коју је омела позната мафија афераша, горди што се показало само за ову непуну годилу дана ко су они коиј су тај покрет омели. И оснивачи косхперативе, у само* почетку, погрешили су што су ту установу поставили тако да је њен оНстанак завнсио само од помоћи ко ју су очекивали од државе и установа државних и повлашћених." Основ тој установи требало је да да приватна иницијатнеа. Требало )е да прво оснивачи даду све шта су могли дати, и у материјалном и моралном погледу, па ток онда добитн права да се тражи помоћ са стране, од другнх лкца. Всћина осниаача дошли су по „нашки", да узму пре него што мз шта дапу, и то 1* помогло највнше да та замисао онакаа каква је била онда остане неостварена. Сада име кооперативе, како чујемо, жели да се употреби у циљеве ограниченог броја појединаца, који имају, како је то већ ред, — „добрих веза". У фебруару. на пре-пад, сасвим нова лица, која не само нису у њој била ни оснивачи ни чланови, већ на противној страни, која је водила без обзирну борбу протнв кооперативе н омела њено постојање, покутпала су у моменту када им се дала прилика да је на прешад узму, да би неке за себе корисне послове слровелм, где имена њих ка»ко поједннаца не би уливала довољно поверења у чистоту побуда. • Очигледан је факт да смо ми са нашим извозом дошли у тежак по ложа) само зато, или наЈвише зато, што очајно мало кмамо спремних способних и матеркјално јаких извозничких фирми. Не може се зато неко нарочкто чинити одговорним, јегр смо ми, кад су границе наше биле на Сааи. Дунаву, Дринн и Ристовцу, као мала земља за оно ма ло својих продуката ималн главног потрошача у Аустро-Угарској. Она нам је, преко својкх агената. код куће, часком, купила н трампила за своје многобројне кндустриске продукте све оно што је наша мала н примгггивгна привреда могла дати. И тада се ннје осећала потреба извовничког кадра. Нашим трговцнма, ко ји су од народа откупљивали производе и слагалн у своје магазе, долазили су тада из „лрека", Моше и Шандори, куповалн робу у магази н плаћали. Снноннм туговиме тада је била увозна трговина. За другу се готово није знало, н тој се трговнни наш свет одавао. На београдсхој чарши 1И то се најбоље огледало. Текпред ратове 1912 могло се опазитн да је по нежн бнвши чинолннк Извозне банке, Савске банхе нлн неког шпе дитера, ухвативши скромну везу са понским увозником у Аустро-УгарскоЈ нли Немачкој, почео да се Оави комисноиарством. т. Ј. да куп>те за рачун странаца по ко|и вагон шљи ва. ораха, пекмеза и т. д. ■ да, с вре
мена на време, пусти по који вагон за саој рач>'н, да скромним капиталом „опробају срећу". То је све било у наЈскромагијем обиму. Прилике су се од ослобођења про мениле. Наша држава је по становнкштву и пространству много већа. Границе су се помакле од старих граница далеко. Оно некадање „прс ко", које се у нас замншљало као нешто далеко, сада је ту, у нашоЈ држав«. Сва она нндустрија за чије смо продукте продавали наше во ће, стоку и остало ту је. Наши многоброЈНи гросисти увозници у Београду постали су излишни, јер кндустрија, нарочито у овој прквредној депреснјн, да би се одржала, ид бегава непотребне и скупе посреднике и даје своју робу малим трговцима, који су први до потрошача. Покрајнне оивше Аустро-Угарске, хоје су трошиле наше земљорадничке продукте, нису све прнпале нашој држави. Чехословачка, Аустрија, Пољска засеоне су државе, ограћене н за нас високим царинским зидовима, и ми смо се нашли пред велкким преокретом: од земље чкја је трговина у највећој мери билл увозна, мн смо тако рећи преко ноћ постали земља чији опстанак зависи од извоза. И док смо у увозу имали једа-и спреман кадар трговаца, који су постали излишни, дотле смо се, стицајем прилнка, нашли код потребе за једним великим кадром спремних, способних и добро материјално фун дираних извозника. Али то се нс ствара тако брзо, и ми тога ни данас немамо. То се не може сакрити нескромннм шепурењем некадањих шпедитерских помоћника и банкарских чиновника којн су у 2—3 јесења месеца продали »ностранству по коју десетину вагона шљива и пекмеза. Ми нисмо више мала СрбнЈа из 1®12 године. Наша извозна трговкна тражи ширет схватања и већег замаха, за које су ситне амбнције ограничених и сујетннх људи ко)и уображавају да могу у име извознс трговине водити прву реч, бескрајно мали. Истина је неоспорна да од после рата на унапређењу наше трговинс ниЈе приватна иницнјатнва. вођена уображеним велнчинама. ништа нарочкто учинила. Али је том унапрећењу допр$жео Завод за унапређивање снољне трговине. Његовс су ааслуге велнке, Јер по њем*« се у
свету зна шта све Југослааија има за извоз. Тао завод учн наше неуке изаознкке послу који је заиста тежак, деликатан и ризичан у овом времену нарочнто. Да упнтамо само шта су у том погледу радила и урадила наша извозничка удружења? Ометају сваку акцију која би ишла за тим да се извозннци, онн који су најближи произвоћачу, организују, да могу радити и бити ко риснн потрошачу па и себи. Зашто то чине? Зато што у тим удружењи ма седе они који су поодавна'навикли да живе на рачун извозника нз унутрашњости, да на лак начин седећи у Београду рачунају на масне правизнје. Шта је последица тога? Узимање од произвоћача његових производа у бесцење. Пред конференцију извозннка, која се одржава у Београду 25. ов. м., на којој ће се, како се у позиау вели, „расправљати питања која се односе на што бољу организацију извоза свежег воћа из наше државе", налазим за потребно да истакнем пи тање стварања организације извознкка воћа на бази како га је истакла кооператива прошле године, са том разликом што треба да се удруже сви они који извозе или мисле извозити: да, прво, својим личним улозима створе јсдан капитал бар од милкон динара кој'и би служно као гаранцнја за евентуа.тне штете оној" новчаној установи која би на баз« ломбарда фннансирала нзвоз воћа. Сеестан сам тога колико је то мзла сума личних улога, али сам свестан и тога да је сувише кратко време до почетка извоза, а поред тога знам и то како смо ми у већини без смисла за заједницу, и да ће се тешко наћи сагласности за овај покрет због сњтног утицаја оних који желе да по старом остане; али, нека се за овај мах за тај паметан корак сагласе иокрено 20 извознкка из целе земље, па ће већ битн неког успеха. Када се види рад тих удружеинх снага прићн ће и другн. Досадање искуство, мнслнм, треба да буде поука да се мора ићи путем удруживања, иначе без тога деведе сет и девет од сто ће вршкти Сизн фов посао. док један, случајно, „оста не жив", па ће нам тај једа« од стотине, иако нај.тући и најтгрљзвији, држати ттредавања н из знања и 43 — попггења! Миљко Кораћ, трговац из Ваљева.
УБИСТВА У БУГАРСКОЈ ПРЕД СОБРАЊЕМ Г. Мушанов о убнствима у Бугарсној о::о Г. МУШАНОВУ НЕ ИЗГЛЕДА ТАКО ЦРНО СТАЊЕ У БУГАРСКОЈ. ГОРЕ ЈЕ, МИСЛИ ОН, СА УБИСЊИМА У НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ. о::о ИЗГЛАСАНО ПОВЕРЕЊЕ ВЛАДИ Г. МУШАНОВА о::о СОБРАЊЕ НАСТАВЉА РАД ДО 28 ОВОГ МЕСЕЦА
СОФИЈА, 24 Јуп. — (А. А.). — Народно Собрање закључило Је данашње заседање у 23.20 часова. Иошто су мгтерпеланти развнли своЈе интсрпелације о учесталим убнстввма у Бугарској, а нарочнто у Софи-
Г. Мушанов
Јл, у име владе одговорилн су претседннк владе г. Мушанов н мннистар унутраш!Ш1х послова г. Гиргинов. Прстседнин владе г. Мушанов изјавно Је на првом месту да у БугарскоЈ НШ1 политичких >"6истава оног карактера као пгто се она сала ЈешаваЈу у НемачиоЈ н АустриЈи. Убиства коЈа се догаћаЈу у Бугарској Је днно се са извесне стране корнсте у
ВЕЛИКУ МОГУЋНОСТ ЗАРАДЕ ПРУЖАЈУ Л А М П Е м гвс. бензин н бевзол, за сваку сврху. Мала потроинм горнва 1 лнтра за 15—27 часова, Јакост осветљења 100— 500 свећа. Прада)« о« еаиолрода|а иа купце аа сопствоии рачум. Понуде слатн поа шнфром .V. М. 7434* на Југомосе, Београа. Престолонаслсдннков трг 21.
VI II
политичке сврхе. Ако би неко гараа товао да Је у стању да спречн та убиства садашња влада би.та бн готова да уступи своје место. Г. Гиргинов у свом одговору оштро Је осудно убнства која врше у земљи мнхаиловнсти н протогерови стн. Он Је поред осталог поменуо летке коЈе мнханловистн у последње време растурају у земљи гтр01иву њега и других вићсннх присталииа демократске странке, а тако нсто ои Је ирочитао н Једно писмо протогеровисга са печатам, у коме се ЈеДном његовом органу прегн смрћу цгто заклања не«е мнханловисте. Иступнвши оштро против овакве делатности, г. Гиргинов Је рекао: и Ја ганас тако нсто могу пасти на улици, али Ја се не п.ташнм иако >-мрем знам да сам пао због тога што нисам хтео да будем нн на ЈедноЈ стра ки". После оаговора г. Мушонова и г. Гнргинова нзјаснили су се о интерпелацнјама претставннци свнх политичкнх група, а затнм Је претседних владе г. Мушанов, у нме владе, мтражно да Народно Собрање изглвса г.редлог коЈн Је у нме в-таднне ве Кнне поднео демократски пос.таник г. Антон Кантарцнјев, коЈим се в.мди, по саслушању одговора на ннтер пелациЈе, изражава новерење и прелази на дневнн ред. Владина већнна Једногласно Је взгласала оваЈ предлог. Претселним владе г. Муитапов пре Х1ожно Је затнм да Собрање продужн заседање ове сеснЈе, коЈе Је имлло да се закључн 24 овог месеца до 28 овог месеца да би могли да се нзгласаЈу Још неки хитии предлоз«. I Народно Собрање изгласало Је и овај владин предлог. Тврди се да су зсмљорадннто* гж сламЈШи изгласалн владн поверењ« због тога што су им демократи учинилн концесиЈе да се Још на ово* заседању донссе закон о обуставв свиЈу Јавних продаЈа га приватна Д| говања до 1 дсцембра ове