20. oktobar
к
~
· „Фабрика „Моравија“ настрада„ла је за време окупације од бомбардовања. Скоро све машине
. биле су тешко оштећене и само
захваљујући заузимању и само• иницијативи радника — стручња“ ка и нестручњака оспособљен је извесан број и у новембру прошле године фабрика је отпочела са израдом свилених чарапа. Као материјал за рад служила је вештачка свила која је била остала од окупатора. Дневна про-
изводња износила је 60—70 ту. .
кета. |
· „У новембру ове године управа предузећа и радници нашли су се пред изванредним тешкоћама, Фтсек за текстил при Министарству трговине и снабдевања ,осим. мале количине македонске свиле, могао је да додели индустрији чарапа само извесне количине памука. Како фабрика располаже само „Котон“ машинама, које су служиле специјално за израду свилених чарапа, осамдесет радника, упослених у овом предузећу, требало је да напусте фад, и да се прихвате послова који им нису стручни или да о' стану без запослења.
· Радници који су учествовали у оспособљавању машина, под руководством мајстора Бориса Шеповалова, размишљали су како да расположиве машине преправе и преудесе за израду чарапа од памука. Пробали су неколико начина. Пре свега требало је успорити рад машина, пошто памучни конац не може тако брзо да клизи као свилени. После тога почело се са израдом памучних чарапа. Међутим, слабо је ишло" конац се често кидао, велике количине памука ишле су на растур, а производња није била тако велика да би се исплатила. Механичари су стално размишљали како да олакшају рад. Механичар Миле Пецић решио је питање и дефинитивно омогућио да. се продукција памучних чарапа сасвим усвоји.
Нашли смо Пецића у механичарској радионици где припрема резервне делове за машине које ће се тек касније оспособити, Пошто је истакао заузимање и рад Шеповалова, пошао је да нам покаже како је успео да изврши промене на машинама. Само на час уставио је дугачку машину, на којој је инсталирано 24 апарата за израду чарапа. Показао нам је малу цевчицу кроз коју се конац спроводи у апарат.
= Дошао сам на идеју да ове цевчице, кроз које пролази конац применим на свим апаратима. Гледам ја како иде посао и тешко ми: знам, тај.је памук с муком набављен, а памучне чарапе нашем народу су потребније него, свилене. Али, памук има чвориће, конац се кида, чарапе отпадају и на целој машини не могу без прекида да се ураде ни две целе чарапе. То је снижавало продукцију, код кидања конца свака се жица мора пренизати, а задржавање на једном апарату суловљавало је обуставу радф на читавој машини. Све то гонило ме. да смишљам како да што боље искористимо материјал којим располажемо. Решио сам да у место ових цевчица поставим о" пруге, али није ишло. После тога решио сам да преполовим ове цевчице које већ постоје и да оставим њихов дебљи крај. То је дало резултат. Услед тога што је цев краћа, трење конца је мање и самим тим снижена је количина отпадака, продукција се повећава, а што је главно наше ма. шине су преудешене да раде 0но чиме моментано наша држа ва располаже.
“ "Дневна производња чарапа попеласе на 40 туцета. Радник Ра.
пе' Банда напомиње да је овај
„Радничка свест нам налаже да водимо рачуна о свему што је Корисно за. народ и државу“
; -Милорад Пецић објашњ ава- механ
проналазак омогућио успостављање акордног система у фабрици. „Сада ће радници ствара ти себи боље услове за живот“ каже он. , Сваки ће моћи да 34. ради, а поред тога даљим искусвтом у раду и евентуалним новим проналасцима постављаће се све новије норме.“
Још Један проналазак
Овим проналаском решена је само једна тешкоћа у фабрици. Настанак зиме и оскудна «ред ства за гориво претстављали су нове исто толико озбиљне препреке за даље рад. „Котон“ машине функционишу само ако у просторијама влада виша темпе: Ратура од 18% Казан за парно грејање трошио је дневно до 2.000 кг. угља. Међутим, и уз трошење толике количине ограва, 2 обзиром да су цеви за загревање пролазиле кроз порушени део
зграде и хладиле се, — у одељењу за машине није се постизала потребна топлота. О уштедама у угљу није могло бити речи, по-
Игњат Спаић
што се располагало само са једним вагоном и то осредњег квалитета. На иницијативу _ браварског мајстора Будимира Костића, радници браварске радионице Павле Кочић, Богдан Остојић и Игњат Спаић решили су то питање. Они су један казан оспособили и узидали испод оног дела зграде где се налазе машине. Ка: зан је потпуно примитиван и сасвим мали. Будимир Костић са осталим друговима објаснио је на чему је засновао своју замисао. Он је супротно принципима који су употребљени код парног грејања инсталирао на казану сасвим увану цев и укључио је у широку цев којом је раније топлота преношена под саме машине :
— Узана цев даје јачи напон паре, каже он, а широку цев смо запушили са стране да топлота не би одлазила У онај део зграде где је то непотребно. Овим што смо пећ поставили директно под одељења за машине омогућили смо боље загревање, 8 што је много важније, постигли сио уштеду у угљу, тако да ћемо једним вагоном угља успети да грејемо сва одељења преко читаве зиме.
Табла која говорћ...
Костић нам је скренуо пажњу на таблу која стоји изнад казана, а на којој ложач свакодневно исписује које количине и ка квог угља потроши. Затим је, зе" довољног изгледа, указао на један нов моменат: 1
— Као што се на табли види, ми за ложење искоришћавамо и лигнит, па чак и угљену прашину која преостаје „Елки и осталим
изам апарата У ја
Ри Ди | па ШИ
Завршни радови на чарапама
фабрикама. На тај начин што смо. појачан вентилацију, успело нам је да трошимо једнаке количине угља и прашине, а укупно за 24 часа потрошимо 350 —400 килограма. Да би се топлота. до максимума искористила, радници су на заједничкој конференцији решили да преко зиме раде у три смене,
Будимир Костић се вратио на рад у своју радионицу, а претседница синдикалне подружнице, настављајући да нам показује поједина одељења, прича о рад“ ном елану који влада у току такмичења. Поред побољшања администрације, појачаног културно просветног рада, радници су самоиницијативно преузели старање о обданишту код Звезларе. Радна дисциплина је на висини, Проводећи нас кроз „шпулерај“ претседница нам показује на погурену старицу Ружу Добрић која већ 20 година ради у овом предузећу. Мако нема у кући сата, од ослобођења никад није задоцнила. Пришли смо старици која ослушкује наш разговор, али тек пошто је ухватила изгубљену нит, поздравила нас је старинским поклоном, пружила руку и започела:
— Кад нисам _ задоцњавала у старо време кад нико за нас није бринуо, како да задоцњавам у данашње време кад ће и пензије за нас старе бити. Нисам писмена али мозак ми је писмен па разумем да се све променило. Рад се наш поштује, о нама пишу писмени и учевни људи.
Старица се осмехује, присећа се првомајског такмичења и узбуђено наставља;
— Кажу ми: „Дај баба слику, ти си ударник“, а ја нисам ни знала шта је то. Променио се наш живот, сине, па ми ништа
Старица Ружа Добрић никад није закаснила_
није тешко, но кад први пјетло-
ви запјевају ја хитам своме по-
слу... __ Мови апарат за бојење
"Дани такмичења нарочито су дали плодне резултате у бравар ској радионици где је група удар“ ника са Будимиром Костићем, користећи принципе већ пости. гнуте уштеде у гориву, решила да пружи још један драгоцен до-
принос индустрији чарапа. То ће.
бити апарат за бојење. чарапа у коме ће се бојити чарапе ове фабрике ни свих. осталих. За тај апарат- употрељен је такође један стари казан који су радници морали да закрпе и на многим ме. стима заваре. У радионици Костић-на м прича: | „у -— Штрикери су решили да 38 ово. време повисе продукцију, а ми да омогућимо да“се та продукција до краја спроводи у'нашем предузећу. И овде нас је ру-
ководила жеља за 'уштедом, Пре. || _ дузеће је наградило све раднике
који су се истакли 'и та је на» града била лепа помоћ за наше прилике, али нас није руководила награда, него жеља да помогне. мо да се сваки радник може посветити оном занату који је и• зучио да они не остану без за,
послења, а што је главно да омогућимо сваку уштеду у материјалу. Овај казан биће употребљен место, локомобиле која би трошила око 2.000 кг. угља бољег квалитета, Радом у њему омогућиће се дневна уштеда од преко 1500 килограма угља. Радник Богдан Остојић, који ради на заваривању котла, скида наоча“ ре, и устаје. На гаравом лицу бљеште здрави бели зуби и он с поносом гледајући у „стари чунак“ како зову свој казан, каже: — Ми знамо како се напрежу наши рудари док ископају угаљ, зпамо како су окна оштећена, како је оштећен и оптерећен саобраћај и какве су потребе наше индустрије за горивом. Зато нам је главна брига била да што рационалније искористимо вагон угља који нам је додељен. Наша радничка свест нас гони да водимо рачуна о свему што је корисно за народ и нашу државу. Ако уштедимо држави, побољшавамо и свој живот.
„Такмичимо се с омладином.“ Наш разговор слуша стари бравар Игњат. Он жури да до краја времна прописаног за такмичење изради вентил који треба монтирати на котао. Разговор га вуче, па и он упада:
— Није само држава данас друкчија, него и ми сви. Ми стари се подмладили, учимо шегрте и омладину. Такмичимо се са о: младином. Али није то да ми омладину учимо само занату, При: чамо често ми стари како се желела ова слобода и како треба поштовати ово. што данас имамо. Још смо поцепани, голи и боси. Надница је мала, али шта ћеш. Ако је повећаш, узеће ти је шпе. куланти и црна берза што чекају као але. Нама пара неће ништа учинити, него дај ако може више обуће м текстила им тога... А то не можеш друкчије него да свако прионе боље на свој посао. Ми стари, који смо се одавно борили, најбоље осећамо како се данас брзо изгласавају олакшице за народ. Некада се годинама причало о пензијама, 8 наша власт ствари брзо решава. Уста. вом нам се признаје све оно што смо с одушевљењем очекивали. Држава нам се у свему одазива. Али, јесте, и ми смо се радници одазвали. Само ја и моја баба и деца дали смо четири гласа за републику... Биће још мука, још ће се трпети, али република се мора подићи. А тако велика кућа ке подиже се одједном м без мука. Као. да је одједном заборавно на нас, старац је скинуо качкет, наставно да радн свој посао, а прамен седе косе подрхтава му док са свих страна загледа своје
дело... ДАНИЦА ВОЈВОДИЋ
= Аук, ови нас изневер ите. Једно раде у Лондону, а друго у Москви, ,, ЛЕ
' Наше прерађивачке ' вадруге раде углавном по производним задацима и можемо рећи да су до. сада задовољавале потребу у потпуности. Ипак је било извесних недостатака које би требало што пре отклонити да би се њихов рад нормализовао. Ту су, у првом реду неподесне просторије и недостатак потребних радионица % којима би се послио већи број задругара. одуше, ни сами се задругари не залажу довољно да се тај недостатак отклони. Они се врло често плаше да приме у чланство старије занатлије #83 говарјући се да старији не могу да раде као млађи, Ако постоји добра воља, и овај проблем је могуће лако решнти. Акордни систем у раду може да осигура код ал уверење да ће за свој рад бити довољно плаћени. друге стране, ни ззнатлије нису још увек потпуно схватиле па колективни рад доноси вишеструке користи, Радећи у заједници људи се приближавају један другом и постају нераздвојни другови не само у раду, ве и у животу, а самим тим и резултати рада су много бољи.
Што се тиче занатлија ван задруга, народна власт је и од њих тражила пуну сарадњу. Сигурно је да је желела њихову сарадњу још и раније али она се није могла да оствари у потпуности, јер се није располагало са довољно сировина да би се сваком дало опо што је потребно. С друге стране, мора се водити строго рачуна о у трошку сировина, не само данас кала оне недостају, већ се и убудуће мора спровести оштра, контрола и распоред истих.
Размотримо најпре проблем наших обућара. Материјала за пенџетирање обуће имамо доста Не у толикој мери да сваки грађанин добије нова пенџета, али у сваком случају један лобар део могао би да се обује. Доста се времепа потротило на то ла би се обућари уверили о потреби рада под надзором народних власти, чему је циљ да се обује најпре онај део грађанства који највише улаже труда у обнови домовине, а не да св материјал ла онима који не прпивређују. Обућари су се најпре жалили на ниске цене, Међутим, њихови вахтеви за повишење цена нису успли. Народна власт је остала чврсто при нормираним пенама за обућарске услуге. Затим су тражили да им се долели сав потребан материјал, Није набављено ексера и текса У довољној ко личини али је ипак учињено оно што се могло. Они лобронамерни обућари, већина њих, сналазили су се како су знали в свесрлно помагали у извршавању постављених задатака. Најзад су и они који су дотле стајали по страни увидели да су цене потпуно резлнв и да се са матерналом. који им се додељује. може сасвим · добро да ради и најзад су н ови прихватили задатке добијене од народних власти,
Када су обућари прихватили задатке појавиле су се погрешке при деоби бонова ва пенпџета. Бонови су били везани 82 групу обућара (у једној групи има пет до десет обућара), и деле се по извесном кључу. По плану, један рејов лобија одре: ђенп број бопова, Међутим, детава св да грађани једног рејопа морају ићи у лруги ла би поправили своју обућу. Пребапивало се народној власти да У њој раде људи којп не познају ловољно послове по нису способин за њихово вођење. Ево, како то изгледа у пракст: групе обућара Седмог рејопа могу за ме: сеп длака да израле само 1.150 пари гумених и 575 пара кожпних пенџета, лок је грађанству Селмог рејона лолељено 5.325 пари гумених м 2.400 пари кожних ђонова. То значи. ла јелзи лео грађапа Седмог рејопа мора ићи кол обућара лругих рејона, који имхју већи мегечни катапитет Копкретпо, Трећи рејот
може за месеп лана да изради
Ашвг ·- | ЗАНАТСТВ
А
29 и
/ . и
| / 3и "седам пута више него Седми рејон. "
Чињеница је да скоро сваком грађанину данас треба нова 0бућа, нова пенчета, али треба исто тако знати да се за месец дана не могу све потребе да задовоље. Грађани због тога морају да причекају н да буду
стрпљиви, 474
Код једног дела ковача имамо овакву појаву Савез занатских задруга добио је потковице и поделио их ковачима, али опи нису хтели да их подигну из магацина изговарајући се да немају рачуна да раде по максимираним пенама. Опи неће да раде јер имају више рачуна да, раде по црноберзијанским ценама. а
Поред овога, није било ни коорлинације рада између Мини старства индустрије Србије, Одељења индустрије п занатства ИНО-а и Савеза занатских 88 друга. Незгода је у томе што се одељење налази у истом месту где п селиште Министарства и сви се обраћају директно Министарству. Министарство са намером да се што брже помогне народу, даје налоге Озвезу за додељивање материјала, о чему Одељење индустрије и занатства при ИНО-у не бива обзвештено и тако се у њему не зна о овим пословима. Све је у: чињено да се овакве појаве ви: ше нв понове
Лимари су у гослгедње време добили нешто лима, Ко жели да окрпи шерпу, лонац и та-
ко даље, треба да се обрати свом најближем лимару за У: слугу. Сто педесет лимара добило је по две табле лима и грађани се могу директно њима обратити за услугу. Нека нарочита одобрења неће се издавати, већ ће се сваком у са
мој радњи објаснити шта је потребно учинити, Грађанство је дужно ла помаже власти у
контролисању како утрошка ма теријала, тако и цена за учиње-
не услуге.
Наше занатлије добијаће "з. дана У дан све више материја; ла, уколико будемо више радили на стим приврелним пољи“ ма. Удубљивање у проблеме и изналажење педостатка дужност је и запзтлија и свих органа, народне власти, 5
Д. А. ПАВЛОВИЋ
„БЕЛСАП“ —
у данима такмичења
У механичким радконицама »Белсапа«
завршени су пре предвиђеног — времена сва предузети радови. Норма је пређа« ње просечно ва 25 до 60 од сто. У току такмичења изведени су следећи радови:
У аивнмал су оправљени компресори три о дета пре нето што је било тредвнђепо. За оправку и монтирање гра и"ка у оиклерској радионици било ИЗ предвиђено два месеца, а сав поско је обављен за месец дана. За Мушку з2иатску школу израђено је 12 комада пећи ва девет дана, како је за радове било тредњиђено 13 дана. За осамнаест дене израђено је 5 комада Великих решеткостка стубова ва трамвајску тругу, дош је за такзе радове раније било по требно 25 дена Поправка каросерије #утомобтла »Зиса паведема је за | дес. Поред тога нарађени су зупчаници ва струг број 20 и 23 п извршена генарелне оправка струта број 20. МИ ови ра-
4
ови извршени су за много краћи роб
од стог који је првобитно био предтиел. Исто тако моттираии су глвскоговорници по радноннцама. ћ
Велукт је број другова који су по, диначно или групно показали ' трегалаштво м самомницијативу. Њихово искуство та овог такмичења биће. кез за будући рад осталих другове, 8
њихово залагање служи ме понос педом
предузећу. ЛАЗАР ДЕКИЋ
Е СУ РАЧУ РЦ ЛЕВЕ КЕ ДР: , ПИШЕ „ПРАВДА. Г
у