20. oktobar
"Ж
О деоница |
„Октобарске
слободе“ за БЕОГРАД КОЈИ РАД
своје предузеће
Неколико стотина радника окупило се.28 јануара у текстил- ном- предузећу „Октобарска слооода“, После пожара, који се десио у предузећу, они су подробно размотрили и испитали све мере које је потребно пре: љузети да се слични случајеви нише не догоде, Расправљало се о пропустима који су се појављивали међу намештеницима и радницима у предузећу, а исто тако и о потреби што веће бугности и чувања машина, сирогина и готове робе, јер је све то наша народна имовина,
Радници су били свесни да сви подједнако сносе кривицу бог несреће која се -догодила. 11 нико од њих није покушао на тој заједничкој конференцији да обмане или. баци кривицу на другога. '
— Не, нисмо били довољно будни, нисмо умели да проценимо ситуацију. Спавали смо на ловорикама које су наши другоћи извојевали на бојном пољу. Заборавили смо да · непријатељ радног народа није. још увек потпуно уништен.
— Другови, за паљевину која се десила криви смо сви, али зато нека нам то искуство послужи да још чвршће збијемо своје редове, да добро убудуће отворимо очи и да сами себе сматрамо највећим кривцима за евентуални неуспех или несрећу који би нас због наше небудности и аљкавости могли задесити.
Организована је одмах пожарна чета, радници су жртвовали своје слободно време да би га употребили на чување предузе“ ћа, рад на обнови изгореле конфекције отпочео је одмах. Око 20 машина оштећених приликом пожара поправљено је а 150 рад ника' из конфекције дало се без застоја на посао да се две празне просторије оспособе за смештај нове конфекције, Радници других београдских предузећа одмах су притекли у помоћ. Мајстори из „Белсапа“, „Рогожарског“ и „Војне одеће“ жртвовали су своје слободно време да би друговима из „Октобарске слободе“ што пре пружили потовбну помоћ. Савезно Министарство индустрије дало је изастан број машина,
У понедељак 1 овог месеца,
"13. дана по пожару, Одељење
конфекције поново ће да проради. Производни задатак биће, упркос покушаја народних непријатеља, ипак испуњен, јер су се радници обавезали да ће на машинама са којима се располаже радити у три смене, даноноћ-· но, док се задатак не испуни.
Данас радници текстилног пре: лузећа „Октобарска слобода“ будно пазе да се подли и подмукли непријатељи народа и галдничке класе не увуку у претузеће. Сваки такав покушај биТе осујећен у зачетку.
Радници свих осталих београдских предузећа треба да кори. гте искуство својих другова из · Октобарске слободе“. Радни назод мора да буде будан да би голувао оно што Му је донела Пародно-ослободилачка војска.
, >
„колико ненспровних — поступако премо "шегртама
»Борба« је недавно писала о потреби заштите шегртске омладине, као о јед=ој од првих дужности и синдиката и 'еентовских организација. У вези са "ам потребно је истаћи поступке поје'иних послодаваца који бирократски поступају у погледу. примања шегрта.
Када сам ол руководиоца трикотаже »Сава« у Дубровачкој улици у Земуну = Илије Леојанише тражио да прими 32 чнегрта једну омладинку одбио је да је леими блговоривши: »Штета је губити вљеме са женском децом, јер за њих је «смо варјача«..
'Перед бирократских поступака, — по. стоје ми многи последавци — нарочито "Атне _ занатлије — који своје тегрте ечсплоатишу. Наводим случај обућара М"зана Јовановића из Угриновачке улина број 61 у Земуну, који је за свој екстлоататорски план успео да искоисти два лобро получена шегрта. На• име, он је уз обећање веће плате наговозђио два шегрта да напусте Обућарску з"тругу у Земуну, нако су деџа у Задру. »4 имала могућност за учење заната ни зокавала: све предности које се шегрти. ет' дају у погледу стручног и. школског ' плазовања, С каквом“ намером је ова#75 послодавац примио шегрте види се
__-најбоље по томе што их уопште није - ппијавио Удружењу занатлија.
Овакав пеступак руководилаца преуузећа кдо им послодаваца наноси штету м омлалини и привреди, а сви руебтодноци им нарочите друг Тито подалаче ла је најсветија дужност одгаја.
ње подмлатка без обзира на пол, Стога.
изГрађивање и стручно оспособљавање тлеба ха буле први задатак сваког тра. ћачина (
"14 се овакви и слични случајеви не
|. ка лешавали, сматрам ла би требалд да
поље. синаикалне подружниџе као и тргоалчке и занатске коморе посвете више тужње питању положаја. шегртске мла: чежи А за сваки прекршај донетих 3акона треба строго казнити · несавесне тослодавце, Карло ИЛИЋ
4
КРОо ББОГРАЈ
и Београд Боји разгобара
Стругање и звекет атова. Разбијање леда. Смех, песма, довикивање. Четири дана н четири ноћи. То грађани Београ. да, а највише његова омладина, чисте свој град,
Пршти здробљена поледица, отичу по тоци воде ослобођеним олуцима. Товаре се камиони шутом, уклањају се ђубришта са празних плацева.
Сусрећу се камиони. Поздрављају се омладинци и омладинке. Бруји град. У њему је кекако домаћински. Као кад се спрема кућа пред пролеће, :
Ни хладно није никоме. Образи су црвени. .
Поздрављају се суседи, замењују лопате за пијуке. Шале се:
— Уместо зимског спорта, за нас ста. рије...
— Аух, што је врућина!
— Кад се радни нема зиме. ,;
#
Тако на улици. Тако у свим улицама, у свим рејонима Једни раде, други журе својим послом, јер је пре подне. Радни дан.
У посластичарници на мрак. ИМ ако је до подне, света. Тапло. Мирис пецива.
За малим столовима тихо тече разговор. При. отварању врата чује се звекет лопата и гласно довикивање. А онда
углу је полу. нашло се
поново полугласне речи и дим страних
цигарета.
— Купила сам онај сат што сам ти причала... Тамо, у радњи са антиквитетима... Божанствен је! Четири стуба обавијена лозом са пет листа. Сасвим лепо парче... Душу дало за мој камин! Већ петнаест га дана желим Решавала сам се да ли да поправим водоводне цеви станару у сутерену или... И морала сам, кажем ти...
Црвенокоса луначка жена товари ка. шичицу са »>шлагом« и наставља:
– на веху има штит м на њему сасвим необичан грб... Тако романтично! Видећеш га у среду, на чају... Прика» заћу вам га у његовој пуној лепоти...
— А, како ради» ,
— Заштоћ Не рали, уопште... х
Звек о затварања о пудријере н мирис сладуњаве прашине шири се около.
За другим столом два старија човека, Пију белу кафу и разговарају доконо, с врсмена на време.
— Докле ће ова водар... Мрзи те из куће да. изиђеш... Да није за чист
ваздух... Опет ћутање, а онда, полугласно; = А шта кажеш, — шта ово грува сваки данр '
— Већ би из велика звона, они, да им то нешто ваља... А чим ћуте, не ваља за њих...
— Ја шта. штених руку..
Једна средњошколка од једном се з2-
„јапурила. Оставља шољу са доручком:
— Извините што се мешам, али то се разбија дед на Дунаву да би се сачували кесони ва мост...
Одједном, после тих речи, — тишина.
Мала, кочоперка средњошколка ућуткала је посластичарницу. Она гледа на сат, плаћа и одлази.
А кроз отворена врата, са улице, допире свежина, смех, стругање лопата, „ови живот Београда.
Јулија ЛАЗАРЕВИЋ
Зашто о нама ниВо ништа не пише
пмтају радници из Отсека за пруге при БЕЛСАПУ
Срео сам пре неког времена групу радника како чисти трамвајску пругу, не обзирући се на кошаву која је брисала. То су радници из Отсека за пруге при Белсапу. Многе међу њима ин познајем.
— Здраво другови, како иде посао.
— Боље него пре, одговарају сви и настављају да замахују пијуцима- и разбијају лед на колосеку.
— Бре, смрзли смо се на овој коша.
ви, додаје један ин дува у шаке. Него, што о нама нико ништа не пи. шер
— Шта да пишемор
— Како, шта» Па зар смо ми мало урадили» Нећемо да потцењујемо ничи“ ји рад, али ти барем знаш какав ми посао обављамо. Нема нас нема трамвајског саобраћаја.
— Добро, рећи ћу им. А сад, здра» во!
— Чекај, немој да идеш. Тн знаш да је прошле недеље цео Белслп радио за нашу Партију. Било нас је 1700 рад“ ника и службеника и било ми мало кед је »>Политика« писала о томе. Него, криво ми је, што и нас нису поменули. Ти знаш каква је страшна кошава дувала у недељу, па ипак смо сви до јед“ нот дошли добровољно да _ралимо. За свог рођеног оца не бих радно по тој кошави, али за Партију сам дошао. Не зато што сам мислио да ће о томе да пишу новине, већ зато што је то моја Партија. Само ми је криво, кад су писали о другима што нису писали и о нама. А радили смо удзрнички. Наши швајсери су за 8 сати наварили т окрајповали по оној кошави 12 метара кривина на Славији, И нико ни. шта о томе. Ето, об томе нека пишу. Нека зују Београђани да нас 70 одржавамо 48 километара трамвајске пру ге. И још нешто: кад се на пролеће пусти тројка до Топчидера, кад проради двојка до пристаништа, нека сви знају да смо то ми урадили. Право да
ти кажем, друже Ацо, ми се сви, радујемо кад пише нешто похвалио 0 нама.
— Добро, другови, покушаћу да на пишем ово што сте ми ви рекли. А у
Беотрадски
будуће, слободно ви сами напишите пло желите, па ћемо то заједнички да дотерамо за штампу. Здраво.
Александар КУМАНУДИ
Тајанстбене тестере
Весело сам истоварио примљено следовање од пола метра дрва пред кућом: само још да наиђе некаква моторна тестера, — па ето ватрице,
У намери да дам одмах да се исеку, оставио сам их пред кућом и чекао да наиђе нека моторна тестера, Међутим време пролази а ње нема. Док сам тако стојао наиђоше неколико тестераша и понуде ми се да за 100
дин. исеку тих пола метра, Тј. двапут више него што је макси: мирана цена, Ја сам одбио, Међутим, моторна тестера се није појављивала. Ја. сумњам у једно. Изгледа да власницима моторних тестера не конвенира максимирана цена и једноставно неће да раде. Ако је то случај, треба их казнити јер тиме, што су обуставили рад, омогућују подизање цена ручних тестераша,
Раша САВИЋ
Мики Руни
Препродавци биоскопских карата на црној берзи зарађују по 900 до 1000 динара дневно.
_ ~ Шта! Твој је син зарадио“ толике паре од биоскопа. Отишао ваљда у Опатију да ради за филм | же Јок, ене га тамо, продаје биоскопске карте.
Не седи се ви онамо скр.
НАДЛЕЖАН
У последњем броју вашег листа пита се друг Михајловић ко је надлежан уда скине неактуелне пароле и транспаренте"
„Ја бих поставио друго питање: ко је надлежан 'да скине и избрише швапске фирмег | Ра И
Ево у чему је ствар, Редакција »Омла. динес и: »Пионира« налази се у Ресаз. ској 34. Стотине и хиљаде омладинаца пролазе кроз врата на којима крупним словима, преко црно обојеног стакла стоји реч
РОМАЏЈЕВЕАТ.
али се нико не запита: шта ова реч. значи и ко ју је ту написаоф Зар ни после више од 15 месеци од како је Београд ослобођен им од како је власвик фирме »стругнуо« из Београда овај натпис мора да нас потсећа на бездушно искоришћавање и пљачкање наших житарица (и уљарица) од стране окупа-
тора» ; А. В. ПЕТРОВИЋ Гепратова 64
прОТИВ Валатума 22.
— Како, хоћу ли максимално мл — Па тако! У моме млеку по макси
воде...
„Видео је ревидент и
контролор...“
Много се говори и пише о рачунима за електрику, али ипак све је то мало, пошто се сваки од нас у мислима бар сукобио са Електричним предузећем Ср" бије. Е
На моје име достављена су два рачуна за електрику. Оно што ме је одмах збунило, била је разлика у суми за наплату: док је по рачуну бр. 8926 за 27 киловата рачун изнео 164 динара, по рачуну бр. 8891 који је истављен за 41 киловат зарачунато ми је за наплату свега 124 динара. Нисам хтео да штетим интересе електричне централе 'џ сматрајући да ће Епс повести рачуна о овако грубој погрешци, окренем телефон и затражим ради рекламације лично шефа одељења за наплате. Објаснио сам о чему се ради, а шеф одговара: „Зависи од кога су месеца рачуни“, Прочитао сам и бројеве рачуна и месеце за' које је: струја обрачуната а' шеф" мени. објашњава: „Лети се плаћа«7 ки- . ловата по 7 динара, а остало по 4 динара“. Видим ја да је немогуће објаснити се, али упорно тврдим да је нелогично, без 06зира о коме се месецу радила се за 41 киловат плаћа само 124 динара, и зато још једном тражим упутство како да се грешка исправи: „Ама, само пла-
тите ви рачун. То је свакако видео и ревидент и контролор и слободно можете платити!“ Дуго, сам стајао крај телефона не могући да верујем у оно што сам чуо. Помислио сам да потражим ревидента, али ко зна да се и он, можда, неће изговарати, да је „рачун потписао шеф одељења“, и одустао сам... Међутим, док сам говорио на телефону, неколико људи У радњи из које сам телефонирао већ су заподели разговор о „ребу. сима“ у рачунима за електрику. Било је речи о државној трошарини која се зарачунава и нико није могао схватити на основу чега се трошарина наплаћује, Јер, упоређујући рачуне које смо код себе имали, видели смо да је на 380 динара по рачуну бр. 5935 наплаћено 11.50 динара, на 164 динара по рачуну бр. 8926 26.05, а по рачуну бр. 6160 на 147 динара, колико износи рачун
'ва: утрошену струју, отпада на!
трошарину 42.50 динара. Нико није могао установити стопу по којој се ова дажбина наплаћује, Хтели смо се опет послужити телефоном, али приметили смо да су сви ти рачуни уредно потписани — и њих је, вероватно, прегледао контролор и ревидент.
Љубомир РАЈКОВИЋ
КАКО СЕ ДОБИЈАЈУ Б КАРТЕ
У дневним листовима од 23 јануара о. г. изишло је саопште ње да ће, почев од истог дана, здравствени отсеци рејона изда. вати допунске болесничке карте за снабдевање. М ако сам имао уверење државног санаторију“ ма из кога сам скоро дошао, и“ пак сам узео потврду од Антитуберкулозног диспансера у Београду, „Код ког сам моментано на лечењу. У потврди су стајали сви подаци о стању моје болести (клинички, рентгенски, бактериолошки). Сматрајући да је ту све што треба, отишао сам
доста напорно У Здравствени отсе рејона у Средачкој ули. цн 2 као. надлежном. Упутили су
. 1. Тамо. је неки оритативно премента и рекао Тамо је не
да идем у собу бр; ка др. Раши (7) т е прегледала моја уверења И“казала ми да идем са упутом у Бактериолошки завод У Вашингтонову ул. бр. 1711: :: ма, Уа
Узалуд сам објашњавао да то није потребно, пошто податак који се тражи стоји У обадва документа која сам поднео. Име. нована је остала при своме: да они. тако раде, да никоме не веРУЈУ И да је уосталом тако на. редио др. Илић из. рунске улице, кога могу УПИ и ако не верујем.. Клонуо ;дд умора морао сам се вратити кући, мислећи да ћу идућег дана свршити“ Посар. Али идућег дана и још некодико дана настале су нове нецоље, У лабораторији у Вашингтоновој улици, 24 јануара после дугог чекања у хладном једва сам до шао на ред. У суботу, 26 јануара, добио сам резултат и отишао са ЊИМУ дравствени от сек, али је већ било доцкан. Дошао: сам у понедељак 28 јануара. Исти онај младић, после дугог чекања, смиловао се да погледа извештај после чега ми је тражио легитимацију за снаб.девање (белу карту), али како. је нисам имао, јер нико није ре. као ни објавио-да то треба, мо. рао сам се. вратити кући, Моје мучно, путешествије за допунску
"| болесничку карту Б, започето 23
јануара завршило се 29 јануара,
уместо да траје свега 10—15 минута. Најзад да ли овакав поступак гарантује да ће болесничке кар. те добити само болесници на које се мислило» Ни најмање. Та кву карту може добити ко год жели. Ево зашто: Здравствени отсек ЈУ рејона карте издаје само на основу резултата спутума, не водећи ни о чем другом рачуна, а'како спутум у Бактериолошком заводу не мора болесник лично дати може ко било ла
оде са туђим и да добије пово.
љан извештај за себе, односно карту, Ето чему води „мудра“ организација посла. У другим рејонима, изгледа, није тако.
Др. Светозар АЏИЋ Молерова бр. 6, Београд
АУТО ЗА БРЗУ ПОМОЋ ВОЗИ НА ВЕНЧАЊЕ
Често пута видимо тај ауто у око. тини насеља Раковица верујући да се људи њиме служе за хитну помоћ. То смо, Међутим, веровали до прошле недеље. 28 јануара ауто Црвени крст бр. 50 довезао је, врб, Раковичку – цркау једну групу од акт људи, а после тога још» једну групу од
довезад“ је
%
близини цркве су притрчали мисле. ћи да се ради о превозу неког тешког болесника. Али, нису били мало изненађени када су ма кола почели да излазе свежи и весели људи и жене. Брзо се разјаснило: довезли су се на испит вереници и пријатељи,.,
Заиста, није ни лако толиком друштву ићи до Раковице пешке, а и што да пешаче кад имају на расположењу кола за спасавање и шофера.. А. они. којима су потребна кола за спасавање, нека се спасавају сами...
у С. ЛОНЧАР
о ————————
20 Од СНО 42.
АВА МЛЕКА
а
еко или оно другор!. малу има максимално
фронтовски дописи
АНТИФАШИСТКИЊЕ МАКИША ОСПОСОБЉАВАЈУ СЕ У РАДУ
Радничке жене Макиша — домаћице, укључене у АФЖ, извршавале су вредно све досадање задатке. Данас схватзју да је главни задатак радити на обнови и изградњи земље. Јелисавета Реберкик, домаћица, која се прошле године на аналфабетском течају изучила писмено“ сти, пише:: »На Макишу се гради радно= станица. Ту има 6 жена које раде на њеном подизању. Оне носе циглу, мал» тер; преносе цемент из фабрике и то« варе га у камионе, товаре креч, носе греде и даске«, а на конференцији же« на Макиша Јелисавета је рекла: »Маршал Тито нас је позвао да радимо на обнови земље. Зато ја сад радим зидар“ ски посао, да бих била од користи др“ жавис.
Попут Јелисавете, многе радничке жене са Макиша, које су досад биле само домаћице, раде сада у свим гранама привреде и оспособљавају се за стручне радове. Мако их код куће чекају деца и домаћинство, оне не занемарују сво. је послове, знајући да таквим радом највише доприносе својој држави.
Миља РАДОВАНОВИЋ
Антифашисткиње за наше шегрте
Извршујући задатке у помоћи- народним властима на збрињавању радничке омладине, _ антифашисткиње Београда решиле су на својој седници да добро“ вољно сашију рубље за шегрте који иду у Чехословачку на учење заната,
Министарство социјалне политике дало је материјал и сашиће се по два пара веша за 540 шегрта. Рубље се кроји у Централној шивари Црвеног крста и до сада је скројено 420 пари, хога су примиле на шивење жене Другог, Четвртог, Петог и Седмог рејона Жене Петог и Седмог рејона већ су са шиле по 160 комада веша.
Антифашисткиње _ су решиле да се такмиче у раду по рејонима и појединачно и то не само у брзини, већ ку томе која ће више и пажљивије сашита рубља за наше шегрте.
Миља РАДОВАНОВИЋ
Патрони обданишта број 9
Рад у нашим обдаништима мното је
олакшан стварањем патроната ми ангажовањем _ појединих с синдикалних — по дружница у њима. Патрони обданишта
бр. 9 у Брсјачкој улици су синдикалне подружнице Министарства трговине и снабдевања и фабрике »Нестор«. Одмах по преузимању патроната, другарице из Министарства пожуриле су да учине по сету деци у обданишту, да проведу с децом неколико часова и да виде шта је деци најпотребније. Оне су са со. бом донеле 8.858 динара, патика, чара• пица, пешкира и других ствари. Налу“ штајући обданиште, уз веселе поздраве раздрагане деце, другарице су већ разговарале о томе како ће што беље ор“ ганизовати даље прикупљање помоћи, а већ сутрадан деца су добила позив Да учествују у програму на усменим новина“ ма подружнице Министарства трговине.
Потребно је да они који од својих уста одвајају за децу, виде како се деца развијају и како особље обданишта врши своју дужност.
Лела ЛАЗАРЕВИЋ
Радни односи у Заводу за израду новчаница
Када се у Заводу за израду новчани“ да пре два месеца чуло да ће се при, мити на посао 30 инвалида - бораца ЈА, радници, намештеници, управник, омладина струковног одбора УСАОС-а и чланице АФЖ-а предузели су радове 3а омештај другова инвалида. Требало је снабдети основним потребама два дома, један за другове, 8 други за другарице. Другарице су добиле цео спрат виле бившег директора Завода, а другови це лу зграду са два спрата,
Са друговима инвалидима брзо смо се упознали и спријатељили, Заједнички рад нас је тако зближио да изгледа #40 да смо годинама били заједно. Иввалиди од којих многи носе одликовања 32 храброст, а Црногорка Живка Ђорђе“ вић је и борац од 1941 године, одмах су показали неисцрпну вољу за рад у про изводњи, показали су да су н на пољу обнове достојни имена хероја.
Долазак инвалида подигао је радну дисциплину и код старих другова и код омладинаца. У Заводу се ради свим си. лама, како би се што више допринело обнови земље, како би се у стваралачком Раду што беље оправдало поверење које друг Тито полаже у радничку класу | омладину Југославије,
~ Негосава ЈЕВТИЋ