20. oktobar

КОМУНАЛЦИ ПР

Предаја Бонфисбобаних и себбестрираних имања Избршном одбор“

После ослобођења Београда, један добар део непокретних имања, својина Немаца, · фолксдојчера, и припадника, руског добровољачког корпуса, као и имања домаћих издајника и плаћеника припао је држави. Управљање овим имањима примила, је на себе Државна управа народних добара, која је преко свог специјалног апарата, — Одбора за некретнине — овај посао организовала.

Поред имања конфискованих од народних непријатеља, овај Одбор је имао да се стара и око секвестрираних имања, која су у већини случајева била раније јеврејска имања, а чији се сопственик није појавио. Број и једних и других имања био је кешто преко 1500. Касније, оснивањем Земаљске управе народних добара Србије, сва ова имања прешла су у њену надлежност, и иста је преузела управу над њима.

Организовати цео овај посао није била мала ствар, јер су тешкоће искрсавале на сваком кораку. Већина ових имања била, је доста запуштена, нарочито секвестрирана имања, тако да је на њима требало вршити разне оправке, што је доводило до тога, да је велики број ових имања био пасиван. Ове пасиву повећавале су нарочито плате настојника, које су често износиле половину целокупних прихода од имања. Уз то пореза, оправке и друге јавне дажбине, затим немарност и расипање воде, кварење зграде аљкавошћу закупаца, довеле су велики број имања у пасивно стање.

Све је ово довело до тога, да и поред прихода од преко 1500 зграда Одбор за некретнине Земаљске управе народних добара Србије заврши прошлу 1945 годину са пасивом од преко 7 милиона динара.

Природно, да се под оваквим условима рада, а пошто се сва та имања налазе на територији града Београда, морала предузети реорганизација целокупне те службе и имања предати Извршном народном одбору града, Београда. Због тога је Претседништво народне владе Србије својом одлуком од 19 јануара 1946 године одлучило, да Зе; маљска управа народних добара Србије преда ИНО-у града Ђеограда све објекте којима управља Одбор за некретнине у Београду, с тим да се изврши ревизија пословања Одбора за, некретнине и спроведе његова, најцелисходнија с реорганизацила. Тако је ИНО града Београда, поред својих имања — зграда и осталог чиме располаже у Београду, — добио и сва конфискована и секвестрирана имања.

Приступајући извршењу одлуке Претседништва народне владе Србије, ИНО града Београда на својој седници од 30 јануара образовао је Управу фонда за непокретности која ће као самостална установа при ино-у имати задатак да управља свим зградама конфискованим и секвестрираним, као и зградама које су већ од раније биле својина ИНО-а. Овај Фонд ће имати своје самостално финансиско пословање, а све личне и материјалне расходе покриваће сопственим приходима, а вишак прихода ићи ће на повеЋање капитала Фонда, који ће се употребљавати за подизање нових објеката у циљу решавања станбеног проблема.

Као основни капитал овога фонда, а да би исти могао одговорити постављеним задацима, који нису тако лаки, служи сва непокретна имовина којом руководи ова Управа; сви приходи од станбених градских и конфискованих зграда, а од секвестрираних само 15 од сто; сви, приходи од земљишта ИНО-а,

Необзвешт>>и

ЛАА ч4м

— Зашто не очистите ове — Откуда ми знамо који

енет,

конфискованих и секвестрираних као што су плацеви, градилишта и комплекси за експлоатисање путем закупа и друго; приходи из буџета обнове, уколико се исти односе на имовину ино-а, конфисковану и секвестрирану, а имају станбени карактер; и напослетку, дотације од стране ИНО-а и других установа, Тешкоће на које ће Управа,

фонда наићи у свом раду биће |

огромне и биће потребно доста, труда и напора, да се савладају. Основни је проблем овде спровести правилну контролу рада над свим службеницима, Управе фонда, спровести контролу и извршити реорганизацију настојничке службе, као и спровести контролу над закупцима станова, у циљу чувања закупног добра. Настојничка служба каква је била досада, показала је скроз негативне резултате. За настојнике нису постављани стручњаци, нису постављани људи који могу извршити бар најситније оправке водовода, брава и другог, већ су се постављења, вршила како је ко стигао. М за најситнију оправку морао се звати стручни мајстор, што је изазивало велике трошкове, а плате тих настојника биле су око 2.000 динара месечно, стан (често пута врло добар), осветљење, много пута и огрев.

Проблем чувања станова од стране закупаца је исто тако велики. Закупци једноставно не воде рачуна о томе, да то више није „газдино“, да је то народно, да је то својина целокупне наше народне заједнице и да. је грех и злочин не чувати та имања, не чувати оно што је на» ше.

Спровођењем Закона о обавезном зидању — поправљању оштећених зграда — још ће се више повећати капитал Управе фонда за непокретности, јер нешто преко 350 зграда чека да, буде поправљено.

Према томе, ова корисна одлука даће врло повољне резул-

тате у решавању станбеног пи-

тања Београда, не само за најближе време, него и за даљу будућност, јер се њом осигурава,

потпуна контрола; и: благовреме-

на оправка свих зграда које су конфисковане од народних непријатеља, секвестриране, или пак оних које су још од раније биле својина ИНО-а града. Београда. Драг. РАИЧЕВИЋ

Разрушена ограда малих скверова на Теразијама квари изглед

ОБЛЕМИ БЕОГРАДА 4 По теогтолоке олшне | УРУК топове

целога трга. На пролеће ће се ови скверови узалуд улепшавати цвећем ако и ограда не буде поправљена. Тај посао, међутим, изискује незнатна финансиска средства

ЗА ВЕЋУ ЕКСПЕДИТИВНОСТ У РАДУ

ОСНИВАЊЕ НОВИХ ГРАДСКИХ ПРИВРЕДНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Градско народно предузеће за, снабдевање Београда „Гранап“ примило је. на себе, свом оснивању, врло тешке дужности. Њему је стављено у задатак да прими на. себе велики део старања о исхрани београдског становништва, «+

У опљачканој и разореној земљи, под тешким саобраћајним

околностима, то није био нима-

ло лак посао. Уз велике напоре „Гранал“ је ипак довозио у Београд знатне количине намирница и огрева. Уколико су прилике за снабдевање постајале повољније, утолико се проширивао и обим његовог пословања. Предузеће је примило на себе, поред исхране н огрева, делимично. и снабдевање текстилом, обућом и техничком робом. Да би пословање. било .такше и прегледније, предузеће је било подељено на одељења: Одељење исхране, Одељење огрева, Одељење за текстил и обућу, Одељење за техничку робу и Одељење за мерење. „Гранап“ је сваким даном постајао гломазније предузеће са све „обилнијим зададима 5) музло БАБЕ 0 Да би предузеће за снабдева» ње одговорило задатку, Извршни одбор је донео одлуку да се из „Гранапа“ издвоји отсек за млеко и млечне производе,

одмах по.

који се налази у саставу Оде-

љења, исхране, а из Одељења, за

здравствено старање Завод за стерилизацију млека, и да, се од оба формира засебно Градско предузеће за млеко и млечне производе.

Исто тако, из састава, „Гранапа“. издваја се Одељење за, текстил и обућу и Одељење за огрев и формирају се засебна, привредна предузећа Извршног одбора: Градско предузеће за текстил и обућу и Градско предузеће за огрев.

Из састава Одељења, за здравствено старање издваја, се градска апотека и формира засебно предузеће. Из истог Одељења издвајају се купатила „Крсмановић“, купатило у Мишарској улици и остала и формирају као самостално градско предузеће.

Пословање новооснованих предузећа биће прописано посебним правилницима које ће донети Извршни одбор.

Овим издвајањем и стварањем нових предузећа постићи ће се да. предузећа све своје напоре усмере у једном правцу, да се

сваки јод Тих послова у потпу:,

ности обухвати, што је било доста тешко у условима кад су; најразличитији послови били у једном предузећу или пак везани за администрацију.

ЗАШТО НЕМА РИБЕ НА ПИЈА ЦАМА

С каквим се тешкоћама боре рибарски радници у Беотраду

Риболов у Београду је од вајкада био занимање приличног броја људи који су у њему тра: жили не само забаву него и средства за издржавање своје породице. Један од најстаријих еснафа у Србији био је рибарски. Први светски рат тешко је погодио београдске рибаре. За време аустриске окупације рибарима је пропао сав алат. По ослобођењу риболов се обновио. Међутим рибарски трговац пок, Бошко Ћирић, успео је својим махинацијама да омете обнову. Рибари тада оснивају 1921 године Београдску рибарску заједницу. И опет рибарски трговци успевају да се увуку у ово удружење и да га упропасте, Зато се 1931 године оснива Прва бео. градска рибарска задруга. Ме. ђутим, рибарски трговци су се

сливнике7 је запушен.

Јавите нам теле.

и овог пута дочепали главних положаја и професионални рибари су морали ту задругу да напусте а у Рибарски дом уселио се трговац Драги Богдано“ вић, и сада му Рибарско Удружење служи као фирма за његову трговачку радњу. За време бомбардовања 1941 године сав алат рибара је углавном упропашћен, Немачке власти су поставиле као услов за обнову риболова да се рибари обавежу да извесни део лова уступе немачкој војсци. Међутим, рибари су то одбили. Трговци пак, пристали су да раде за Немце.

Од ослобођења рибари су почели да се снабдевају алатом али тешкоће су огромне, Није потребно нагласити колико је неопходно потребно оспособити рибњаке ради повећања количи“ не риба које су у току рата, а данас од разних штеточина, не|_милосрдно уништаване, | Рибарске задруге ће ускоро с вати своју главну Рибарсконабављачку задругу са задатком да се риба шаље на београдско тржиште по што повољнијим условима. Интересантно је напоменути да рибарски трговци, који су за време окупације радили пуном паром, данас саботирају пожртвовани рад про»

ље снабдевање Београда потребним количинама рибе. Они рибарским радницима не дају на послугу алат, као на пример Драги Богдановић који је сав алат склонио у Рибарски дом. Народне власти излазе у сусрет рибарима колико год је то могуће јер су оне свесне да ће по већањем количине риба на београдском тржишту у многоме се "проблем исхране становништва

побољшати, :

Милисав БЕКЧИЋ

секретар Синдикалне подружнице рибарски»

радника

осно-

| фесионалних рибара за што бо-'

Због загушености сливњака поплављене су многе улице

Зашто се загушују слибници

Када падне киша или се почне топити снег, на многим местима по београдским улицама направе се велике баре пуне прљаве воде, Пролазници морају далеко да обилазе око тих бара, а увече, са места где су улице мрачније, чује се грдња и псовка, јер пролазници понегде до колена, загазе у воду.

До ових непријатности долази због тога што су улице пуне свакојаке прљавштине која «е заједно с водом скупља у сливницима, па се кофе у њима напуне ђубретом, услец чега вода не може да пролази у канале. Немарност и лабаво вршење дужности контролних органа, из Отсека за, чистоћу доприносе још више да је загушивање сливника редовна појава, на пример уздуж улице Булевар

рвене армије. Дешава се често да се чак и канализационе цеви загуше, па је и Београд» ски водовод. приморан да интервенише, да- прокопава земљу и да те цеви чисти. ~ Иако Отсек за чистоћу распслаже свега са једном _црпном саком, редовним | обиласком, и

"прегледом сливника могло би се.

ошречити њихово загушење и скупљање воде по улицама,

Једног јануарског вечера У

Дому културе, у насеобини Вешенској — област Ростова на Дону — одржан је предизборни скуп колхозника и месне интелигенције. Први је говорио стари учитељ Тимофеј Мрихин. Он је рекао: . · — Ми смо се овде скупили да донесемо одлуку о нашем кандидату за депутата Врховног совјета СССР, Ја предлажем да истакнемо нашег земљака, совјетског писца Михаила Шолохова за кандидата. :

Једноставно и срдачно гово“ рио је о Шолохову козак-колхозник Тимофеј Воробјов, старац од седамдесет и три године, рођен у истом селу где и Шолохов: — Ко на тихоме Дону пани у целој нашој држави не зна за нашега Михаила Шолохова! На Волги и у Сибиру Шолохова познају по његовим књигама, али код нас је друкчији случај: ми га исто тако познајемо као човека, као организатора колхоза, Као друга и саветодавца колхозника. Данас, кад обнављамо на.

шу привреду, коју су немачки ·

фашисти били толико оштетили, ми осећамо помоћ нашега земљака. Ја подупирем предлог да

Михаил Шолохов

Михаил Шолохов буде наш кандидат за депутата Врховног совјета СССР.

"Скуп је једногласно , одлучио ла кандидује за 248 Милеров и-

· зборни округ “писца Михаила

Шолохова.

Стара козачка насеобина Вешенска удаљена је 150 километара од железничке станице. Данас је то мали, пријатан градић са педагошком школом, са две средње и неколико основних школа, са електричном централом, радио станицом и двема бол ницама. Овде излази добро уређен лист, рата саграђен је водовод и о. творено позориште козачке о младине.

Вешенска, се прочула и у иностранству захваљујући славном совјетском књижевнику Шолохову, писцу одлично познатих не само совјетском, већ и иностраном читаоцу романа „Тихи Дон“ и „Узорана ледина“, У Вешенској Шолохов живи и данас. Рођен је на мајуру Кружилину, близу Вешенске, у бившој области Донске козачке војске.

Пишчев отац био је мали службеник у трговини, а мати коза“ киња — сељанка. Од раног дечаштва будући књижевник упознао се са трудбеничким животом: био је физички радник, лучки радник, зидар. Наука је при: влачила даровитог и радозналог младића. У слободном времену он је много читао и истрајно радио на интелектуалном самоусавршавању. У двадесет првој години живота Шолохов је приступио раду на великом роману „Тихи Дон“. Велики таленат, снажан и оригиналан ум, зрела књижевничка вештина — све је то од> мах везало пажњу целокупног совјетског друштва за то ванредно значајно дело. На роману „Тихи Дон“ Шолохов је радио пуних „четрнаест година. У делу је приказан сложени пут и ра: звој разних слојева Ккозачког друштва у годинама револуције и грађанског рата. Роман је доживео десетине издања, Преведен је на многе европске језике. ,

Друго велико дело Михаила Шолохова јесте роман „Узорана ледина“. То је једна снажна и широка слика најкрупнијег догађаја У животу совјетскога села, слика колективизације пољопривреде, Шолохов највише живи у Вешенској. Његова се кућа налази у центру места, недалеко од До“ на. Жена му је из истога места. Кћи студира на Московском државном универзитету, млађи син похађа месну школу. Књижевник живи истим животом као и сви други козаци., Врло много ради.

„Устаје У зору. Ужива огромну љубав и популарност међу ко. зацима, који се поносе великом .

а уочи Отаџбинског.

славом човека, њима тако блискбг и драгог. На Дону везане су за Шопоховљево име многе корисне иницијативе. Захваљудући њему подигнута је зграда за позориште колхоске омладине, као и зграде педагошке школе, електричне станице и водовода, Исто тако Шолохов се неуморно залаже за унапређење пољопривреде и увођење усавршених агротехничких средстава. Ову корисну делатност Шолохова и његових сарадника совјетска влада потпомогла је обилним помоћима и захваљујући томе

·жетвени принос је знатно по

већан.

Још у првим данима Отаџбинског рата Шолохов је. отпутовао на фронт кво ратни дописник. Написао је неколико прича са ратним темама, од којих је наРочито чувена „Наука мржње“. На фронту је написао и прва поглавља романа „Они су се бори ли за. отаџбину , на коме-и сада ради. Шолохов је многострано образован човек и истакнут јавни радник. Он је прави члан Академије наука СССР, члан управе Савеза совјетских писаца, депутат Врховног совјета СССР За своје велике и значајне заслуге одликован је орденима Лењина н Отаџбинског рата пр“ вог реда. Тим одликовањима совдетска влада достојно је обележила заслуге великог књижев» ника и одличног јавног радника Михаила Шолохова.

Јаков КРИ вЈО Н ОК

КУ штрегравекор

Приближење дана избора за Врховни совјет СССР осећа се данас у Лењинграду нарочито снажно. У граду неуморно раде изборне комисије. Проверавају се спискови бирача. У предузећи ма и установама свакодневно се одржавају предизборни скупови ин саветовања. У заводима и фабрикама широко се развило социјалистичко _ такмичење У част избора, ~

Данас Петроградска четврт изгледа празнично. То је центар индустрије прецизних машина и сложене. радиоапаратуре и е„лектричне апаратуре... Радници, службеници и-интелигенција. Петроградске четврти истакли. су двоје кандидата за депутате Врховног совјета СССР — лекара Олгу Подвисоцку н авијатичара Николаја Челнокова,

Олга Подвисоцка је лекар Пр вог медицинског института. Одликована је звањем заслужног трудбеника науке. Николиј Челноков је авијатичар на Балтику, двапут одликован звањем хероја Совјетског Савеза, Обоје су рођени и одрасли у Лењинграду.

Никола Челнокова зову „велики човек“, и то с разлогом. У прошлости зидар, који је више година мешао малтер, он је прошао један сложен и велики животни пут док није постао ваздухопловни пуковник. Две Златне звезде хероја Совјетског Са веза и дванаест ордена и медаља красе његове груди, сведочећи о моћи духа, умешности, великом таленту и организаторској вештини. Он је одличан, беспрекоран авијатичар, Који је усто пренео своја огромна знања на стотине људи, створио од њих првокласне пилоте.

У годинама Отаџбинског рата Челноков је тукао непријатеља код Двинска и Кременчуга, Севастопоља и Талина, код Лењинграда и Берлина. Радио је осам година као ваздухопловни инструктор, Истакао је као свестрано образован човек, популаран јавни радник, господар своје речи и сјајан извршилац својих дужности. За време рата показао је са коликом оданошћу и љубављу води рачуна б своме људству, па ће исте особине испољити на депутатској трибини, У својству депутата Лењинградског совјета. |

Олга Подвисоцка завршила је тридесет пет година медицинског _ рада. Она је дописни члан Академије наука СССР, прави. члан Академије медицинских наука и аутор преко седамдесет научних радова, До сада је Подвисоцка оспособила преко хиљаду и по лекара.

Њена популарност, њен -ауто-

ритет у научном свету, а Исто ·

тако у најширим слојевима становништва, изванредно су вели. ки, Подвисоцка је лекар-практичар и педагог, научни радник и јавни трудбеник, Њени најбољи научни радови проучавају туберкулозу коже, Узела је активног учешћа У болнице за оне, који пате од те болести. За време рата припре- _ мала је нове генерације лекара. и много радила у војничким бол ницама. Енергична је, приступачна и правична.

Георгиј ТОМАШЕВСКИ

по ви

стварању нарочите _

тд ги. и ЈЕ

“

С пак “= уђе“ _ "» —

АГ