20. oktobar
ји
пошту бесмртном Лењину.
#08. (БАЈА Ка
РАДНИЦИ-ПРОНАЛАЗАЧИ ПИШУ
–_НВбори радничких поверена
У Државној хипотекарној банци
У недељу 27 јануара т. г. извршен је избор. радничких повереника у Црж. хипотекарној банци у Београду.
Пошто је била поднета само једна кандидатска листа. листа Синдикалне подружнице, то је избор радничких по. вереника извршен спонтано ни једнолу“ шно манифестујући јединство намештеника, Претседник Изборног одбора, друг Сима Живковић, прочитао је имена кан: дидата са листе Синдикалне подружнице ни прогласио их је за изабране радничке поверенике у ДХБ.
Изабрано је осам радничких повере. ника и нсто толико заменика.
У име изабраних повереника захвалио се друг Алгександар Поповић који је својим сажетим и убедљивим говором уверавао другове да ће раднички по. вереници одговорити својим задацмма бранећи како интересе намештеника тако исто и интересе предузећа, јер то диктирају општи услови заједнице и обнове земље. Посао треба свако да обави са вољом и раднички поверени ци ће нарочито бити строги према очи. ма који на послу не буду исправни и уредви. __Апелујући за помоћ у раду повереника, _ нагласно _ је да свако у свом раду треба да се руководи идеали. ма палих другова н другарица.
На крају су говорили и неки руководноци из унутрашњости који су изра вили радост због јединства које влада у Подружници и због перспектива пред којима Синдикална подружница стоји, па је конференција завршена _ поклицима маршалу Титу, Народној Републици и славној Комунистичкој партији која је омогућила слободан развитак радничке класе за бољи живот радног народа.
Душан ВЕЛИМИРОВИЋ
Избор радничких повереника у ЕПС-у
У свим надлештвима се врше избори радничких повереника. Исто тако се и у ЕПС-у 1 јануара одржала конференција на којој је требало изабрати радничке поверенике. Одмах на почетку конференције, друг Сарић, секретар Синди калне подружнице позвао је све при. сутне-да једним минутом ћутања одаду После тога је објаснио присутним друговима ради чега је сазвана ова конференција и изнео је значај и рад радничких повереника. У току предлагања неко је пре. дложио Ђорђа Стошића-учу, али омла. дина, којој је он највише зла нанео, није“ прешла преко овог предлога него је изнела неколико његових крупних грешака због којих он не заслужује да постане раднички повереник. _ Старији другови који су саслушали излагања омладинаца прихватили су све наводе н одбили су да гласају за њега. Пре и збора постављене су две кандидатске листе од којих је на другој листи било неколико другова који нису заслужни да буду раднички повереници и због тога је та листа већином гласова одбачена а прва листа је примљена.
Томислав РАЈИЋ
У предузећу „Бата“
Изборн радничких повереника у фабрици коже и обуће »Бата« одржани су у недељу 27 јануара. Радници им паме. штеници дошли су на изборе у веселом расположењу пошто је то први пут ла се на демократски начин Оирају рад нички повереници. Пре самог почетка
орила се песма радне омладине, а после тога претседник нзборног одбора Марко Антонијевић је укратко изчео
значај и дужности радничких поверени. ка. Истакао је разлику између повереинка у старим режимима н данашњих. Са задовољством је констатовао да је
поднета само једна листа, која је ин једнодушно прихваћена. Изабрано је 6 повереннак ни 6 заменика. Повереници
су: Брдар Лука, Петар Вулетић, Влада Радановић, Фрањо Сантовзц, _ Ђубица Костадиновић ни Нада Косић.
После говора које су одржали изгбрани раднички повереници, тредложено је да се пошаље поздравни гелеграм Мар. шалу Титу, што је прихваћено .а оду. шевљењем.
Љ. КОСТАДИНОВИЋ
У .Беометалу"
После низа предизборних _ конференција, на којима се дискутовало о важно. стима и дужностима радничких „вере“ ника. на дан 30 јануара 1946 г. изабра. ни су и у »Беометалу« прави пресгавници радника и намештеника.
Пошто су раније сви били уплозмали са законом ни дужностима радчачких повереника, _ примљена је, јединстаеча кандидатска листа, коју је предложила синдикална пордружница.
Изабрани су: Бутковић _ Бранислав, бравар, Стојиљковић Миодраг, бравар, Вујичић Мара, радница, Црнобрња Милан, штајфер ни Делевић Петар, гоечлтер
Друг Бутковић захвалио се другови. ма на указаном поверењу и додао, да ће се повереници трудити, да то њихово поверење оправдају, ми да ће интересе радника ин радничке класе испгазио заступати. Затим је упозорио другове да што више раде на унапређељу гроизводње и будним оком пазе на своје предузеће.
Са избора је упућен телеграм Марша. лу Титу, у ком се заветују сви другови и другарице да ће уложити све да што пре уздегну и обнове нашу домовину.
Петар ДЕЛЕВИЋ
У предузећу „На-ма“
Наша подружница броји око 400 чланова и према томе ми имамо право да мзаберемо 20 повереника. У недељу по подне скупили се сви намештеници предузећа. »На-ма« ради избора истих. Претседник изборне комисије који је отворно конференцију објавио је да се јединство радника и намештеника 08в0ога предузећа и овом приликом мани. фестовало на тај начин, што је истакнута свега једна листа, која по закону одмах постаје пуноважна. После избора настале су праве маннфестације братства и јединства радничке класе. Клицало се маршалу Титу, нашој Партији и синдикатима. Дуго после завршетка конференције намештеници су остали у срдачном разговору н весељу.
Едита ВАЈС >На-ма«
СЕЉАЦИ ИЗ ЖЕЛЕЗНИКА КОД БЕОГРАДСКИХ РАДНИКА
САРАДЊА РАДНИКА И СЕЉАКА
Културно · уметничко друштво >Радник« показује врло лепе резултате у своме раду. Оно је одмах ставило у задатак, да својим радом повеже село и град. Прва посета учињена је пре извесног времена селу Железник. Другови са села одмах су увидели добре намере радника из Београда н прихватили су позив да им врате посете.
3 фебруара ове године, дошла је културно - просветна група сељака из Железника: На станици су их – дочека. ли чланови друштва »Радник«. Био је то заиста, срдачан дочек. Да би манифествовали своје јединство и радост, занграли су заједнички коло пред железничком станицом.
Насмејани и са песмом у камионима окићеним паролама и заставама упутили су се кроз Београд ка просторијама друштва.
ТУ сали друштва »Раднике оставили су гости своје ствари, па су одвезени камионима да разгледају предузећа, у којима раде чланови друштва. Прво су посетили предузеће »Беометал«, Са ве ликим интересовањем разгледали су сељаци машине и продукте. Распитивали су о свему, седали за машине и жалили што нема струје да виде како се обрађује метал. У фабрици чарапа »Дом« другарице са села биле су необично заинтересоване. Пошто су обишли сва одељења. упутили су се »>Микрону«. Ту су се дивили прецизним апаратима,
Одавде су се упутили радничкој мен“, ви. Измешани са радницима за столом, интересовали су се о раду у фабрикама, претресали _ потребе“ села и града. и
Друг Милутиновић, секретар друштва »Радник«, поздравно је госте добродошлицом указујући на значај овог сусрета. Народни учитељ са села, одговорно је другу и захвалио се радницима на гостопримству. После ручка сељаци и радници заиграли су коло.
Сала друштва »Радник« у којој је одржана приредба брзо се напунила радницима који су дошли да виде и поадраве госте са села.
Госте је поздравио друг Баслаћ, претседник друштва »Раднике. Он је указао на све тешкоће кроз које су прошли радници и сељаци, док нису дошли до тога, да се могу слободно састајати и сарађивати.
Почело се са извођење програма. Рецитације, позоришни комад »>Хајдуци« од Стерије, извели су другови са се“ ла добро, и били су за све време извођења топло. Поздрављани. На крају програма говорио је друг Милија Цветић, секретар Фронта среза Врачарског.
Претседник друштва захвалио се гостима и посланику Петог рејона Павлу Павловићу, који је дошао да присуству. је овој манифестацији братства и јединства села и града. Затим је предао
поклон од неколико табакера гостима љубећи се са претставником — сељака. Овај моменат је пропраћен — громким клицањем.
После игранке | гости су се упутили железничкој. станици, где их је при одласку поново поздравио секретар друштва »Радник«.
Петар ДЕЛЕВИЋ
(О мом последњем проналаску
»20 Октобар« ће доносити допнсе најпознатијих ударника у којима ће они сами пнсати о томе како су успели да пронађу или усаврше машине на којима раде.
У овом броју пише Милош Арсић, радник БЕЛСАПА, који је одликован орденом рада П реда. Он износи шта је њега руководило н како је успео да конструнше двостепени компресор за ниски и високи притисак који дејствује до двадесет н пет атмосфера ваздушног притиска.
Ја, као механичар и машинско-браварски – мајстор, радим већ двадесет година на трамвајским ваздушним кочницама и компресорима. По ослобођењу нашао сам се у врло тешком положају. Требало је оспособити трамваје за саобраћај, требало је створити што више компресора, што ве распоредника, вентила и многих осталих механичких делова ваздушне кочнице. Требало је створити материјал за инсталацију цеви и прппадајућих делова за њену везу, требало је створити алат. Овегл тога није било, и уколико је било није било исправно. Прва ми је
Милош Арсић
брига била створити алат, те сам у том циљу пренео, са својом групом коју ја предводим, неке машине радилице из разорене занатске школе при Дирекцији. Све те машине су биле неисправне и то су биле; дребанг, шепинг, бор-машина, шмирглшајба и друге. Те машине смо сами оправили, монтирали и пустили у погон. Са материјалом покупљеним по старом гвожђу разбацаном од погорелих трамваја, створили смо делове за четрдесет трамвајских моторних кола, која се данас са тим материјалом налазе у саобраћају. Но другови, ја нисам само на томе радио. Ја сам упоредо са тим радио, и даље радим, на отклањању многих техничких недостатака на ваздушним кочницама и компресорима разних типова, а све у тежњи да идемо ка нечем бољем и већем него што је то досада било. Да бих спречио да страдају невини грађани ради неподешене Божићеве ваздушне кочнице, ја сам са друговима још новембра месеца 1944 године преиначио ту кочницу, те сам са тим постигао 100 од сто сигурност.
А сада, другови, да вам објасним како сам исконструисао мој последњи проналазак, двостепени компресор за ниски и високи притисак који дејствује до двадесет и пет атмосфера, ваздушног притиска.
У току месеца јануара, ја сам, поред свог редовног дневног посла на одржању трамвајских кола, као и на стварању резерви, радио и на проналаску на машини, за коју сам претходно створио план с тачним прорачуном и ту своју замисао акцијом остварио. Она ми данас
корисно служи и налази сеу дејству, и свако може да је види и да стави евентуално примедбу, али ја верујем да примедбе не може бити као ни на мојим ранијим проналасцима,
Још пре 20 година дошао сам -на идеју да један хебл метнем на Кноров компресор да би испробавао инсталацију ваздушне кочнице. Но то је било тешко радити са тим хеблом због тога што је површина клипова Кноровог компресора преко 120 см', те услед тога било је тешко те клипове кретати од 8 атмосфере па на више. Тако да је опда био замор на тај начин испробавати. После ослобођења, кад је требало обновити нашу земљу, а на позив нашег маршала Тита, носио сам се мишљу да би било згодно да ископструи:шем један такав компресор који ће имати два степена, тако да један цилиндер буде већи а други мањи за четири пута. На тај начин из великог цилиндера, да св сабије ваздух кроз заједнички клип у мали цилиндер преко вентила, пропорционалне величине према клиповима. Зато што је онај мањи клип четири пута мањи од већег, четири пута је лакше сабијати ваздух. Тако ја могу са истом снагом четири пута више атмосфера да дотерам, то зпачи око шеснаест, али ја догурам до двадесет пет атмосфера. Уколико би онај други клип био мањи од првог, утолико би се лакше кретао и већи притисак би се добијао.
Рад компресора креће се ручним и машинским погоном преко једног хебла на коме се налазе челичне платне које се крећу и клизе у жљебу клипа, При усисавању кроз велики клип ваздух улази у велики цилиндер. Кад се ручица врати контра, онда се сабије ваздух који улази кроз шупаљ клип у мали цилиндер. Ваздух се истовремено лади јер је картер у коме се клип креће у зејтину. Из малог цилиндра сабије се ваздух у резервоар. То је четири пута лакше сабити него иначе.
Ја овакав компресор нисам нигде видео али сам видео двостепене компресоре по другом принципу функције где не пролази ваздух кроз клип нити се креће по овоме принципу по коме сам ово ја извео, јер се они крећу преко криваје или гурблвеле. Другови, метод мога рада састоји се у томе што сам научио да претходно предмет добро проучим, прокалкулишем. Због тога нарочито ми металци морамо да имамо широко разумевање рада, не само своје струке већ и више сродних струка. Сваки од нас мора да зна добро да рачуна, да познаје основе техничког цртања, да зна сваки предмет лако да нацрта слободвом руком, да зна да калкулише, јер тиме ће се више постићи ако ради у акорду, да познаје сваки метал, његове специфичне тежине и његово растезање на извесним температурама. Треба такође да зна добро да рачуна на фрезалици (разне завоје, конусе итд.). Није довољно да неко само мало зна из своје струке, као на пр. да струже, кује, тушира, монтира. Он мора да зна све што је потребно, иначе није прави металац и занатлија. Са овим позивам радничку класу широм наше нове Југославије да се руководе мојим радом и уложе максимум напора ради што брже обнове наше ратом опустошене земље, а са тимви да створи боље животне услове радничкој класи.
Милош АРСИЋ радник »Белсап«-а
— А сада,
зоре и излепили пароле, шта би
пошто смо у оквиру такмиче
„нннсшет- 00 ОКТ ДИ
Ударници
ња опрали про још могли да урадимо»
|
Радни полет омладине насеља Чукарица
„Ми нећемо да изневеримо наде друга Тита, јер смо и ми део његове омладине која хоће да ради с пуно воље и љубави на изградњи наше земље“, рекао је друг Љуба Миљковић, један од најактивнијих омладинаца у насељу, отварајући омладинску конференцију на којој је основан радни батаљон омладине Чукарице. Кроз живу дискусију постав љени су главни задаци омладине овог насеља и присутни омладинци су се обавезали да ће до следећег заседања 11 конгреса народне омладине Југославије испунити следеће задатке: створити радни батаљон, пошумити део Кошутњака, отклонити Ррушевине и заравнити терен који је оштећен приликом бомбардовања, помагати рад народних власти, за месец дана сузбити У насељу црну берзу ин пријавити
радним јединицама и дати што већи број радних часова, подићи радну дисциплину и уздићи ниво културно-просветне изградње у редовима омладине.
Исте вечери је у радни бата. љон уписано шесдесет омладинаца и омладинки и то само оних који нису запослени и не уче школу, а већ првог дана по оснивању батаљона, један део батаљона је радио у Бродогради“ лишту и дао 25 радних часова. За то време пренето је са спрата 3334 килограма лака и боје и 938 кутија сложено је у рафове, пренето је 20 табли плеха на камион, класирано је 100 кг шрафова и разни ситан материјал у тежини од 700 килограма. После рада омладина се с песмом разилазила одушевљена и свесна да помаже обнови земље и испуњава жеље маршала Тита које је изразио у новогодишњој по-
шпекуланте. Поред тога потреб- сланици.
но је појачати растурање штам- Мира МИЉКОВИЋ
пе, дати помоћ предузећима и дописник УП рејона о мрдјухви ита.
РАДНА БРИГАДА ШЕСТЕ МУШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Знајући да је учење, земље и васпитно подизање омладине главни задатак омладине, ученици Шесте мушке гимназије су решили да организују и учврсте своје училачке групе, да створе стручне курсеве из поје. диних предмета.и да постигну такав успех у читавој школи да средња оцена буле 3,75. Створене су читалачке групе и радне бригаде. Радна бригада броји око 300 ученика и подељена је на три батаљона, према разредима. За команданта бригаде изабран је Милош Башић, а за заменика Стеван Петернел; оба друга су истакнути омладински руководиоци са великих акција на Руднику и Црном Врху.
Већ у току првих дана фебруара бригада је учествовала у великој акцији за уређење Београда. Радило се неуморло, у сменама преко целог дана и ноћи. До сада је дато 1350 радних часова, а омладина је радила с весељем и полетом. Када би камиони однели материјал на истовар, омладинци су се скупљали у групице и кроз ноћ су одјекивале звонке омладинске радне и борбене песме. Владимир КАЊУХ
ПРВА МЕШОВИТА ГИМНАЗИЈА НА РАДУ
Радни батаљон с наше гимиазије по завршетку рада на Савском, мосту прешао је на рашчишћавање зграде где је сада смештена Главно машинско тракторска станица Министарства пољопрнвреде. Али, не ради се код нас само физички. Ми смо обећали и да ћемо подићи свој културни ниво и због тога смо поред група за учење организовали н научне групе. Радом ових група окупљено је већ око 500/) омладине која озбиљно схвата потребе стварања младих стручних кадрова. Наше учионице су испуњене паролама Ф свим нашим обавезама. _ Оне ' непрестано потстичу омладину на што; бољн и: конструктивнији рад. Ових дана нстакнуте су две нове пароле: «Обећали смо 12.000 радних часова. Дали смо 2.000, даћемо још 10.000! и »>Основали смо 9 кружока основаћемо још 116. у
Решени смо да све то спроведемо још им пре одређеног времена, а досадашњи рад показао нам је коликом снагом располажемо.
Зора СРДОЧ ученица УП разреда Седми рејон
рад на обнови
ОМЛАДИНА НАСЕЉА „ПАШИНА ЧЕСМА“
У ПРВОМАЈСКОМ ТАКМИЧЕЊУ
конференција ечесма« у Пе-
одржана је »Пашина
3 о. мм. младине насеља том рејону, којој је било присуство око 140 омладинаца. Предмет конференције била је дискусија о плану првомајског такмичења. Секретар је предложио 12 тачака које би се обухватиле такмичењем, али су омладинци дали предлоге за још неколико тачака, У дискусији су узели живог учешћа и демобилисани омладинци и сложили се да се постави такмичење у следећим тачкама: у стварању 2 радна батаљона од по 100 омладинаца; обавеза да ће се дати 10.000 радних часова. Решено је да се створи 10 ударних група и ла се сва омладина насеља обухвати радом омладинске организације. У погледу културно просветиог рада омладинци су се обавезали да ће дати 12 бројева усмених повина, 150 бројева зидних новина по улицама и 8 бројева по насељима; да ће одржати 300 мчиталачких часова ни читалачким групама обухватити 450 омладинаца. На фискултурном пољу створиће се футбал, пинг-понг и шах секција и учествоваће се у свим такмичењима у рејону и целом Београду. Омладинци су се исто тако обавезали да ће материјално и физичким радом помагати обданиште бр. 12 у 0патијској улици, а такође и да ће у корист обданишта обрађивати – једну њнву. Драгана ЋОСИЋ
САРАДЊА СРЕДЊОШКОЛСКЕ И РАДНИЧКЕ ОМЛАДИНЕ
У Шегртекој школи која св налази у основној школи „Филип Вишњић“, ученици — ше. грти наилазили су на извесне тешкоће у раду због недостатка уџбеника и школског прибора. Сазнавши за то, ученици Шесте мушке гимназије, 0бразовали су групу од 15 нај бољих ученика која је имала, 88, задатак да организује групе 38 учење у Шегртској школи.
Одмах се приступило раду. пом | руководио Добриво.
естић, ученик УШ разреда. свако шегртско одељење отишао је по један гимназиста, Другови — шегрти су са великом жељом и вољом за, рад ра“ досно прихватили наш предлог и учење је отпочело,
Сада се већ редовно одржавају састанци, на којима се нарочита пажња обраћа слабијим ученицима и објашњава, ИМ се оно што им је са, предавања професора, остало нејасно. Нарочито „се обраћа пажња математици која је увек била каменспотицања, за све ученике. После учења по састанцима, гимназисти и шегрти разговарају И интересују се једни о другима. Али, акција ученика, вотв мушке гимназије неће се 38држати само на давању часова по групама већ и на скупљању књига и школског прибора,
Душан ЂОРЂЕВИЋ
Гр у
ученик УШ раз. Шесте м. ГИМН,.