20. oktobar
=
(9 ауениаће РЕЦИТАЦИ ЈАМА
После првог империјалистичког рата, због тежњи да се пронађу нове форме уметничког израза, запала је уметност у експериментисање, што је неминовно одвело у артизам и формализам. Тако су разне групе у Фран. цуској, Совјетском Савезу, Немачкој, Чешкој започеле са неговањем хорских рецитација, би» ло самостално, било повезано са сценом У Совјетском Савезу, Француској и Немачкој то еекспериментисање је брзо престало, осетило се да ова форма води у ћорсокак и да хорско рецитовање онемогућује пуноћу уметнич-
ког израза, да убија и умањује борбених песама, које немају ни- чина“ који ће се ускоро приказивати вредност уметничког дела — по- чег заједничког са поезијом, из: главних уло
езије. У Чешкој се хорска рецитација
По ослобођењу наше земље по јавиле су се разне омладинске групе, разне групе рејонских одбора са хорским рецитацијама, мислећи. да форма хорског рецитовања најбоље одговара. тежња.ма наших народа и да ће. тиме; најбоље допринети културном подизању најширих слојева. Појавило се више »уметничких« синтетичких група и. спремиле читав низ рецитација. Песме су тако постављене да је текст тим изнакажен. Прекидањем и: комбиновањем са певањем разних
губила се сва лепота поезије. Чу-
ју се повици, уздаси и невезане
Једна сцена из новог совјетског филма „Грешка инжењера Коу Београду: га су чувени уметници Орлова и Жаров. А. Марчет је дао сценарио и водио режију. Ј
најдуже одржала. Е. Ф. Бури- реченице. То несамо да претстав- |
јан, позивајући се на стару античку трагедију, а са жељом за експериментисањем, уводи на сцену хорску рецитацију, коју он касније осамостаљује и остварује приредбе хорских „рецитација. Буријан комбинује рецитаторски хор са разним музичким инструментима, поједине деонице интонационо бележи и третира рецитаторски хор као да је музички - певачки. Ове његове приредбе, поготову »Крштење Светог Владимира« од Хавличка
карактеру и има у себи извесну социјалну ноту, може да делује много јаче него индивидуална рецитација па је стога сасвим схватљиво да су извесне песме имале велики успех и код радника појединих фабрика у прашком предграђу, Ради тога се хорска рецитација проширила и буријановштина је обухватила разне напредне групе, дилетантске кружоке студената и радника, које су врло често губиле сваки критеријум у. одабирању песама и че сто би се изводили текстови који немају ничега заједничког са. поезијом.
У међусобном повезивању или организовању студената и у повезивању студената са радницима групе хорских рецитација и хорска рецитација одиграле су значајну улогу.
Београдска "револуцибнарна "' студентска омладина прихватила · се врло живо хорских рецитаци- | ја. Приредбе студентске омладине биле су скоро увек забрањиване и није чудо да се ова форма сматрала код нас за револуционарну. Хорска рецитација је код нас одиграла видну политичку и културну улогу. Повезивала је најнапредније студентске омладинце са радницима који су
долазили на хорске пробе. На оригинална Живојин В. Симић Издање гуминих«.
пробама се врло често дискутовало о разним уметничким и политичким проблемима. Преко хорских рецитација напредна омла- · дина говорила је свој студентској омладини о проблемима који су је занимали, преко хорских рецитација агитовала је омладина за одбрану земље и упозоравала на фашистичке агресоре. Код нас је хорска рецитација била постављена од најпримитивнијег начина, т.ј. од једноставног заједничког рецитовања текста, па до врло компликоване _ Форме, која се приближавала музичкој хорској песми. Приликом постављања песничког текста: користили су се скоро сви музички елементи комбинација разних ритмова, разноликост У интонацији па и полифонија. Полифонија, две или више :дгоница говоре у исто време у разном ритму разне текстове, довела је до тога да се текст песме сасвим изгубио и хорска рецитација је постављена готово искључиво на звучни ефекат. То се врло често дешавало и са лирским · текстовима, који уопште не могу да поднесу звучну компликованост и хаотичност, па је постављач, идући само за спољним ефектом упропастио сасвим текст
. и лепоту поезије. Нестручност
постављача је често изазивала и криво постављање песме и стереотипно постављање на основу. контраста; један део текста би говорили басови, један део тенори, један део женски, па онда сви заједно, без икакве логике и без икаквог психолошког оправдања. Вал: постављања за хорске рецитације био је толико јак да су поједини песници писали специјално за хорско рецитовање и водећи рачуна о техници и специфичности рецитаторског хора стварали песме врло проблематичне вредности. Често пута постављање хорских песама било је повезано са којекаквим експери»знтима са завесама, светлом, музиком иза сцене итд. Сва та експериментисања. нису доприне-_ ла уметничком подвлачењу текста; него су као уметнички израз остала скоро увек на оном спољашњем. Сви покушаји, па И они _ најуспелији, претстављају формализам у потпуном смислу.
ља уметнички формализам, него и наказу и' злочин према: уметности. ;
Хорска рецитација као уметничка. форма, која. треба да послужи културном и уметничком подизању најширих народних маса не може тај задатак да изврши, јер је ограничена и скучена својим уским могућностима. Форма хорске рецитације није У стању својим средствима да под-
бегавати. “другим средствима, прибегавати музици, светлу, декорацији, тајанственим' позивима из публике, неминовно се запада у. формализам, кич и срозавање уметности.
Хорска 'рецитација припада прошлости и не може да одигра важнију улогу у данашњем нашем културно - уметничком настојању. соло - рецитацијом и уметничким читањем прозних текстова уз евентуалну пратњу којег Инструмента или музике, али. само тамо и онда када то сам
текст — поезија или проза захте- Новине Синдикалне подружнице ног отсека Министарства
ва. . · То је најлепши и:“најчистији начин " уметничког "пренбшења“ Нонуларизирања љене забижеви сти постигнут говором. | 0, Оскар ДАНОН, "директор Опере
Џон Голсворди: »Братство«. Превео с
књижаре '>Дом“ и школа«, Београд 1945, 8'. Страна 296: Колекција »Епопеја«. Радоје М. Домановић: »Изабране приповетке«. Изазрана дела српских реалиста. Књига 1. Издање · »Просвета«, Београл 1945. 8%. Страна 252 + (8). Тираж 15.000 Белешке о писцу (на страни 253). (Млустровано _ сликом“ пишчевом). За штампу приредио Марко Видојковић,: Борислав Станковић: Изабране приповетке«, Изабрана. дела српских реали-
ста. Књига 1: Издање »Просвета«. Бео-_
град 1945. 89: Страна 212 -- (6). Тираж. 15.000. Белешке о писцу (на страни 219). Речник (на 215—216). За штампу приредио Марко Видојковић. (Илустровано сликом пишчевом). , а а
Петар. Кочић: »Изабране. приповетке«. .
Изабрана дела српских, реалиста. Књига. ИТ. | Издање · »Просвета«. Београд, 1945. 8'%. Страна 225 -|-. (10). Тираж 15.000. Белешка о лисцу (на страни ,.227—228).
Речник (на. 229—231), За штампу прире--
дио Марко Видојковић. _(Млустровано сликом пишчевом). . ,
Др Коста Грубачић: »Основи психологије«. Издање. >Просвета«. Београд 1945. (Приручник) за наставнике психологије и ђаке учитељских школа). 8% Страна.215.
Тираж 10.000. (Текст са сликама и црте
жима). о :
Стела А: Благоева: »Георги Димитров«. Цртице из његовог револуционарног живота и делатности. Превеб А. Паштровић. Издање »Нопок«.“ еоград 1945. 80 Страна 125. Погдвор Раде Влков (од 117—125 страна). (Млустровано сликом пишчевом).
пите
Библиографија "
= „браћајна „питања, Година; 2,2"
|
Упоредо ·са' 'организовањем синдикалног покрета у Београ-, ду створени су: културни одбори, културне групе а доцније и културна друштва. Година дана рада синдикалног покрета у Београду укључила је у себе и рад на. буђењу интереса најширих за културу и.-уметност радних маса. На годишњицу оснивања Јединствених синдиката може се са, задовољством "утврдити да данас У оквиру. синдикалног по» крета: Београда. постоји богат и разноврсан културно-уметнички живот. Он је заиста још увек недовољно „организован, недовољно систематизован, најчешће се налази у форми најгрубљег
дилетантизма, али и такав какав је' он. претставља позитивну чи-.
Лзложба зидних новина 5555 п покрене раде масе
Меснот синдикалног већа
Већ неколико дана у; просто-.краткоћи, добре, “већ су и:тех- борбу: и за подизање општег
на севајање културних и уметничких тековина.
Први корак је начињен. Сад треба. ићи даље. Треба повести
ријама Савеза „Ботип“, у Хилен- нички врло добре и укусно опре- културног нивоа. Радни народ
дарској улици број 1, изложене мљене. р
Новине "Буџетског: одељења. тековине грађанске културе, и су најмасовније“по броју сарад- “не само, да их освоји, већ и да ника. Од 98' службеника: Одеље- их очисти од свега, што је у њи-
су најбоље зидне новине поједи-. них подружница радних" струковних савеза.
мора да освоји све позитивне
у Посматрајући изложбу као це-. ња"буџета 98 је сарадника зид- ма застарело, што се је наджиБоровског имале су великог у- вуче, да изрази оно што је глав- дину, може се закључити да су них новина, што 'значи да је са- · вело. . Повезујући их са својим спеха. Разумљива је ствар да но и најбитније у поезији. А же- зидне новине стварно постале радња 100%. Оне се још исти. животним схватањима, надахњутекст који је сатиричан по свом лдети да се то постигне и при- огледало живота и рада радни- чу и врло корисним графикони- јући их духом борбене и осло-
предузећима и установама. : Треба одмах истаћи зидне 'новине Главне управе железница,
изражајним ка и намештеника у фабрикама, ма којих: у 'другим новинама бодилачке данашњице, он ће им скорб уопште нема. Зидне новине подружнице
"дати нов смисао и тиме учинити
Ми- корак напред у културном ранистарства злравља су прома- звоју човечанства. На уметнич-
Петра лава 1 Лансно СОвођњу УМЕТНИЧКОГ РАДА ПО СИНДИКАТИМА
државе, не сме и не може се више кретати у дилетантским 0квирима. Својим уметничким нивоом оно се мора приближити централним уметничким установама. Само на тај начин моћи ће У будуће да репрезентује синдикални покрет Београда, само на тај начин може имати значај и играти улогу у уметничком развијању радника и намештеника, Радни народ направио је огромне кораке унапред, па и уметничка друштва, ако хоће да се називају његовим претставницима, морају ићи упоредо с њим. При спровођењу у живот новог плана · можда ће се, судећи по _ досадашњим _ искуствима, наићи на отпор. Многи другови неправилно схватају цен_трализацију и систематизовање као спутавање, као гушење слободе уметничког стварања и развоја. Оваква схватања су погрешна и противу њих се треба борити убеђивањем. Правилна систематизација и централизовање никад не могу спутавати уметничку самоиницијативу и развој, већ ће је, напротив, усмерити правилним путем и омогућити истинским вредностима да што пре дођу до изражаја.
Ово се може им мора објаснити свим друговима који раде на уметничком пољу, јер ће се само тако остварити реорганизовање и уметнички рад усмерити правилним путем.
Миодраг Поповић
Министарства информација 'и шиле циљ иако је постојала же- ком плану синдикална уметничДржавне управе народних доба- ља да се техничким уређењем, ка друштва морају настојати да
ра. То су три броја која се на-
Које је врло оригинално, пости- дигну уметнички ниво својих на-
рочито издвајају од свих дру- гну преимућства над другим но- ступа, да по могућству изиђу из _гих новина и по темама, и по винама. Чланци у тим зидним оквира грубог дилетантизма и
· обради чланака, и по конкрет-
новинама су веома ' дугачки
и даду праву уметност.
ности, и по живости, и по ма- скоро сви начелно расправљају "" Ово је крупан, сложен и те-
совној сарадњи. Зидне новине опште. здравствене
проблеме, жак задатак. за чије остварење
подружнице Главне! управе же- Међутим, нормалније би било да треба водити упорну и истрајну Говорни хор треба заменити лозница технички можда заоста- ти чланци буду садржај. неког борбу. За успешније решавање ју за другим новинама, али; су стручног часописа, а не.зидних свих сложених проблема, који се
„зато живе, интересантне, заниове си конструктивне сатире 'и · тежа. и ббилном сарадњом.
ДУНД-а су, поред осталих по-
ва
јмасовни- У' њима ме не видимо „ни => је по броју. сарадника, Новине "преблема, који „се; истиче „подружнице Министарства ин- друговима
новина, које треба 'да 'послуже намећу на овом тешком путу, умљиве, критичке, са пуно здра, истицању и решавању пробле- потребно је најпре рад спрове. и магуоквиру предузећа. —"' син- сти плански и организовано. До“ведрог „хумора, са "низом цр: дикалне. подружнице. : Исто тако, новине фискултур- го добронамерне самоиницијатипро- ве, али је та самоиницијатива, уствари нису зидне но- због недовољне стручности У ћи изложбу као целину, може се вине, већ врло, леп мо успао „ера појединим» уметничким гранама, омену, "појединим | зидним кламни длакат ва, Фиск
садашња пракса показала је мно-
ултуру«»абог недостатка» ширег“ погледа полно па ИВИЋУ У нИзуметнаст „и · пер“ пред спективе, њ -
У фискултурном от; често водила у застрањивање,
„формација, су не само по темама секу. Министарства ' просвете, давала. погрешну линију култур-
иховог „развоја данас,
"и' обради, чланака, по њиховој Оне: пишу начелно о; фискулту- ном раду и објективно штетила
ри и пуне су илустрација — сни» правилном развоју ствари. Сем мака планинских терена и зим- тога разне самоникле акције на "еких спортова. Карактеристично културно-уметничком пољу, које је 'за зидне новине. подружнице се нису укључивале У општи Земаљског · завода. за сопијално план рада доводиле су до цепа"осигурање да има само 12: 'са- ња.снага и слабљења оних Кул-
Жил Вери; »Пет стотина милиона Бе- радника, иако 'знамо да' има ви: турних друштава и манифеста-
рија >»Привредни преглед«, Стојана · Протића „52, 8". Страна 191. Ји У
3 Драгољуб. .М. Петровић, проф." »Пре '
живели 'оптужују« _ Крвави октобар у Крагујевцу ' 1941. | Штампа · »Графички институт«. Београд 1946. 8". Страна 1М1.
__ Насловна страна од: Мвана Лучева. Цр-
теже израдио Никола Јанковић: ' Милован Ђилас: »О перспективама "развитка Југославије“. О данашњим задацима партије. Издање »>Култура«, Београд— Загреб, 1946,, 12% Страна 60 + (1). Тураж: „ћирилицом 20.000,“ | латиницом :101000. 5 И
_ Тодор Павлов: »Шта су материја, нау: ка, филозофија«. Филозофско-научни 0: гледи. Међународна књижарница, Београд, 1946. Штампа »Графички института Владимира И. Богдановића, Кнеза, Џавла :17. 8'. Страна 64. Ме иза а АЛА Е
»Саобраћај«. Месечни' часопис :3
у сао»“ нуар 1946, „Одговарни. уредник: Милош Атаматовић. Издаје Министарство, саобра„ћаја. Штампарија »Омладина«, Излази сваког првог у месецу. — "ша
"вТехника«. Часопис Актуелни технич-
1. Издавач: Савез службеника привредно-управних и техничких установа Југославије, „Београд, ' Фердинандова 7. Одговорни: уредник: арх. Мате Бајлон. Штампарија _ Министарства. _ грађевина "ФНРЈ. за пау а ЈЕ А
у
Група глумаца са диригентом извођења
Предрагом. Милошевићем. после „Риголета“
Превео Миливој Предић. Цр-''ше“ стотина службеника тежи: Ђорђе Лобачев. Задружно. изда“ "заводу. вачко предузеће, Београд 1946. Штампа: .
за
да се замери ' општа чланака и карикатура. Што ·
живачког института су изабрале црвену подлогу на ност. којима су исписани чланци. Цр· вена подлога. смета видљивости тивно друштво Месно синдикали немогуће је читати садржај. но веће би треоало да нај/ одржавање већи део самониклих културних пруге дала је прилично добре група припоји „Абрашевићу“, да „зидне новине, али се послужила се око њега окупе најбоље умет_фото-монтажом са зидних НО- ничке снаге, и да се на тај начин вина Техничког. одељења ИНО-а „Абрашевић“ уметнички уздигне, које су већ пре три месеца би- да заправо буде друштво које ће ле на једној изложби. |
Новине које су сасвим подбаци- вац рада осталим друштвима. ле јесу новине подружнице Ми- па нистарства просвете Србије. Тех | Абрашевићем“ врло је озбиљан. нички врло неприкладне, а са- Радничка уметничка друштва држајно не само лоше, него и пре, рата више су имала поли- Тако, тичко-манифестациони карактер. сна пример, чланак о изборима, Њихов задатак састојао се У окоји је уводни У ЗИдНИМ НОВИ- купљању радничке класе, развинама, вели да су избори „наци-. јању интереса за културу и буонална страст нашег народа. и „да у бившој Југославији људи разних културних манифестаци"нису свесно апстинирали од из- ја; У новој Југославији ствари бора већ нису били обевештени су се измениле, Пробуђене и свеи заинтересовани за изборе, па сне радне масе налазе се У пусна њих нису ни изашли“. „Ова ном замаху изградње своје отаџгрешка није смела да се пропу- бине. Друштво које данас репрее по- зентује раднике и намештенике дружнице, а,поготово није тре- Београда, . оне раднике и намебало да се дозволи да такве но- штенике који претстављају највине дођу на изложбу.
Друга секција. за
неправилно постављене.
сти од стране синдикалне
"устом ција, које су по свом значају и 2 Ут важности долазиле у први план. : е подружнице ' Узимајући у обзир све: ове чи""уБорба“ "налазе се преко: пута '"њенице било би потребно да Ме„зидних новина. подружнице „Ми-. сно. синдикално. веће у Београду не. И ,оно што на први ·по- изврши реорганизацију културнд глед. падне на памет посматра- уметничког рада. Циљ реоргачу „јесте. упоређење, техничког · низације био би стварање јединуређења једних и других нови-. ственог плана и извесне центрана. А ту „Борба“, иако има мно-. лизације која. би онемогућила го више могућности и боље у- непотребно цепкање снага. слове, заостаје У многоме 3 подружницом „Микрон“. „Добром техничком обрадом, "ориганалношћу/ и обиљем | 'чла» и истичу се пре а аи инистарства просвете, Природиноистраживачког 'института 'и штва. „и. оквиру „подружница Мавра пибетраних 10210. неписмености одржавању пре 5 ЛО "ОМ давања, приређивању усмених тематика новина, издавању зидних но3 се вина. Хорови, дилетантске и тиче зидних новина Природно- ' фолклорне групе које су се „истраживачког института; доби“ ту 'и тамд биле формирале, јамо. утисак да су оне овако до- требало би смањити тиме што би бро технички. и графички обра-, се извршила извесна спајања. На ђене само зато што иду на изло- тај начин добиће се много. ИмаКЕ ну Ке 516 правилно НЕ се већи избор талената који ђе К ; се до новине спремају са-' по стручн , ки проблеми. Година 1, јануар 1946, бр. мо. онда кад су намењене за и- ара ои се Ра икИ
Исто тако, било би потребно да се прекине са сваким умет· ничким радом и по синдикалним подружницама, и да се сав тај рад пренесе на уметничка дру-
И радило би се на ликвидирању
Зидне новине подру- напредују и моћи ће да им се да„жнице Пролек и Научно-истра- је репертоар, који им највише несрећно одговара и има уметничку вред-
Да би се створило репрезента-
служити за углед и давати пра-
Задатак који се поставља пред
ђењу политичке свести путем
јачи ослонац у изградњи нове
Активизација
културних друштава са на ционалним обележјем
У недељу 13 јануара одржао је секретаријат Градског културног одбора састанак са културним. друштвима, која имају „чнапионално обележје.
овање и координирање рада У будућности. ] Културна друштва са националним обележје радила су до са“ да углавном у затвореном кругу, у кругу припадника својих нација, које живе у Београду. Пошто културне тековине појединих наших народа припадају свим народима наше земље, то је на састанку одлучено да друштва убудуће настоје да упознају ши року јавност нашег града са најзначајнијим културним тековинама и садањим животом и радом својих федералних јединица. То ће се спровести натај начин што ће се друштва у будуће уже повезати и сарађивати са Градским културним одбором. реко њега ће културно уметничким друштвима. У Београду бити достављене хорске си соло песме, рецитације, драмске ствари, и уопште све врете материјала за уметничке приредбе, који може верно да претстави културну прошлост и данашње културне напоре и остварење појединих наших нарола. у Исто тако, ради бољег упознавања предвиђено је да се на, народним универзитетимау Бе. ограду одржавају предавања, са, темама кроз које ће се наша јавност детаљније упознавати сакултурном и савременом про“ блематиком и развојем појединих федералних јединица. Градски културни одбор узео је на себе обавезу да помогне прославе народних празника појединих федералних јединица, тако да ће оне убудуће добити шири публицитет и послужити као средство упознавања и зближавања. Поред ових свечаних приредаба настојаће се да и друге културне приредбе друштава са напионалним обележјем добију што шири публици“ тет.
Да би зближавање било што потпуније, да би ваше федерзл-
не јединице у Београду стварно ·
гледале свој град, своју престоницу, Градски културни одбор узео је на себе обавезу да помаже све оне акције и маниђестације. које су усмерене на културно и просветно подизање становника свих наших феде. ралних јединица. 5
Новац у корист Фонда за · обнову земље и помоћ по-
_ страдалим крајевима тре-_ ба слати Државној хипоте-_
карној банци на чекогни рачун бр. 62155.
ћ де инидд ла станка'бно "је међусобно упозна-