20. oktobar
~ жита
Градски одбор Фронта обавестио је још почетком децембра све рејонске одборе да треба почети са уписом чланова У Фронт. У ту сврху штампане су чланске карте и одмах је требало почети са њиховим издавањем. Међутим, _ рејонски — одбори Фронта нису се довољно заложили да се уписивање што пре и што организованије спроведе. У неким рејонима, као што је случај у Првом и Трећем рејону са уписивањем се није ни почело У Другом рејону издато је 4500 чланских карата, у Четвртом 4000, у Шестом 8000, У Седмом 9800, а у Земуну 9400 чланских карата.
Разлог овом закашњењу била је слаба техничка припремљеност као и то што чланске карте нису на време подигнуте, што показује да поједини рејонски активисти нису озбиљно схватили ово питање које је тако Важно за организационо учвршћење фронтовских _ организација. Једино је у Петом рејону рад на уписивању правовремено почео и број уписаних чланова износи 16.670.
Да би се отклониле тешкоће које се појављују у раду у погледу пријема чланова, треба да сваки активиста и руководилац фронтовских основних организицаја добро проучи статут Фронта и да помогне у спровођењу у живот ове важне одред. бе статута.
ДИНАР АФЖ-а
Септембра месеца Градски од“ бор АФЖ је решио да преко својих уличних одбора и одбора по предузећима отпочне са прикупљањем месечних прилога у висини једног динара. Прилози су намењени за режиске тро-
зе таи и ии
савио деђв хааи
,
шкове организације: за плаћање стана, осветљења, плате техничким секретарима у Градском“ и рејонским одборима АФЖ. Остатак новца упућује се Главном и Централном одбору за потребе штампе и за остале трошкове одржавања организације.
Први прилози почели су стизати већ почетком септембра и жене Београда су се врло радо одазивале током скупљања, тако да многе дају редовно веће прилоге. Скупљању прилога прве су приступиле жене Другог н Четвртог рејона. До сада овај динар прилагале су жене следећих рејона: у Другом рејону 4170 жена, у Трећем 6377, у четвртом 2488 жена. Али, највише жена је обухваћено у Петом рејону, где преко 16.000 жена редовно даје прилог,
Показало се да су секретари АФЖ по улицама много утицали на одзив жена у давању прилога н од њихове активности све је зависило. У извесним улицама, као што су Ђорђа Вашингтона, Љубе Вујића, Гепоатова, Дечанска, Београдска, 382хумска, Гробљанска н Прешевска, све жене редовно дају овај свој прилог,
Потребно је истаћи да се Код неких жена направила забуна
су схватиле да је овај месечни прилог за АФЖ чланарина за Фронт, међутим треба те две ствари одвојити, пошто _ упла-
ћивање чланарине не треба да искључи давање прилога, већ напротив треба продужити са
давањем прилога, јер ће ти прилози помоћи у раду организације АФЖ, као и штампу.
Рејонски одбори АФЖ треба да се заложе при уписивању же: на у Фронт ин да допринесу ла ни једна антифашисткиња не остане ван Фронта.
Радници Управе канализације сами подигли свој дом културе
Још пре рата, када су услови за културно издизање радника, били немогући захваљујући владајућој клики експлоататора, радници канализације били су жељни да имају могућности за културно издизање и услове за одржање чистоће, Волели су они, да се после напорног и прљавог рада окупају и одморе. Међутим није било људи у руководству који би их у томе помогли.
По ослобођењу, чим су се прилике мало средиле, радници су св окупили и договорили да. за Први мај остваре свој давнашњи сан. Тако је са тог састанка Љубомир Радић, пословођа, донео скицу Ђорђу Змајевићу, геометру а овај на основу те скице израдио план, по коме се одмах отпочело са радом. Постављени задатак ипак нису извели на време, пошто су се појавиле разне непредвиђгне тешкоће. Надостајало им је по нешто од мате-
деробу, купатило и нузпросторије. Дом се налази у Карнеџијевој улици бр. 1, на простору где је смештено стовариште канализационог материјала.
Ето како су радници У својој народној држави успели да својим трудом створе себи Дом за сопствено културно издизање, < једне стране, и услове за здравствено одржање с друге стране.
П. ПОПОВИЋ пемаататињо на и-=о-
Састанак дописника Седмог рејона
12 овог месеца одржан је састанак дописника Седмог рејона. на коме су дописници ди+ скутовали о начину писања као и о потреби проширења мреже фронтовских дописника како би се што већа помоћ пружила ре~
| ПРЋААА ППАМРХОАЦИКОНТ Са»
Поводом зоиса •ланова |: Фронт
' · БИ а
– Добро; а шта ћу ја сада да радим7!
!
данас су већ изгупотпуно су сувишне Милован Ђилас
Нови предлози и жива дискусија
АФЖ. Првог. рејона 10 и 1 овог месеца одржао“ је кућне конференције. Ови кућни састанцн одржани су да се обухвати што већи број, нарочито оних жена, Које нису никако досад присуствовале ни једној дискуеији о.нацрту Устава. Референти су овог пута посветили специјалну пажњу тачкама које говоре о правима жене, заштити матера н деце, о браку и порздици. Ова. питања, по својој природи, најближа су женама и највише их интересују. Зато је би. ло потребно да се широке масе грађанки дтаљно упознају е њима.
Затим су пред жене изнети за. даци које је ових дана поставио одбор АФЖ-а Првог рејона. н нови план рада, који треба да донесе још веће успехе. Жене су позване да раде у првом реду на сузбијању неписмензсти, као основног зла које кочи жену у њеном изгргћивању и културном подизању. Позване су да што више посвете бриге н. пажње дечјим домовима и обдаништима, јер ће ове установе имати само тако успеха, ако их све жене буду схватиле као нешто своје рођено н пружиле им своју материнску љубав н негу, Овн састанци имали су значајног У• спеха.
Код друга Пере Младеновића на Гундулићевом Венцу било је пријатиј и топло. У малој радноници 25 жена. Сабијене, као сардине, пажљиво су слушале речи референта. У пријатној атмосфери столарске радионице жене су дискутовале слободно н живо,
— Ми смо заиста мало показа. ле интереса за дечје домове и нико нам није крив штз се прича да тамо није све као што треба свесно признаје једна
ријала, омела их је доста и се- дакцијама фронтовских листова. жена.
зона рада на поправци бомбардовањем оштећених уличних канала. На крају су ипак и те тешкоће отклоњене на тај начин што су прикупљени прилози из радничких џепова покрили издатке око набавке материјала. и што се је радило ударнички и у слободним часовима, тако да је Дом коначно завршен пре петнаест дана.
Овај Дом има следеће просторије: једну салу, читаоницу, гар-
КОНФЕРЕНЦИЈ ЖЕНА ПАЛИЛУЛ
1 о. м одржана је конференција жена Палилуле, на којој је другарица Божидарка Максимовић, директор гимназије, одржала реферат о правима и дужногтима жена у вези са нацртом Угтлва.
Говорећи о члану 24 она се задржала на трећем одељку који товори о заштити мајке и детета и истакла да је наша народна држава сватила бригу и старање ок» подизања деце као најсветију дужност, Указујући на потрећу за стручним образовањем и културпим _ уздизањем жена друглрица Максимовић позвала је жене да помогну У сузбијању мепигмености међу својим друга риплма.
После реферата настала је дискусија у Којој је нарочито подвучена и поздрављена одредба о изјелначењу брачне и ванбрачне лепе. '
Овој конференцији присуство. вали су н многи фронтовци па СУ и они узели учешћа у диску. сији, што локазује да схватање, равиоптавности жене све дубљ продире.
__КОВНМЉКА БОРОТА дописник насеља „Палилула“
на састанцима жена у | рејону
при уписивању у Фронт. Многе "'
Друга се тужи на недисциплинованост школ.ке деце:
— Посматрам како иду У ШЕЗлау, као руља мангупа — гађају се, гурају пролазнике.-.
Референт се труди да предочи женама прилике које нас при. моравају на заједнички рад, на жртве и' одрицања.
Време пролази. Жене разумеју, одобравају, дискутују, и журно. У живахном разговору, напуштају чика Перину радионипцу и излазе у густу маглу улице.
Н. ПОПОВИЦКА дописник | рејона
пе ољовеља вина ++
једна плодна конференција
Прошле недеље одржана је конференција петог и шестог блока Седмог рејона. Конференција је била добро посећена. Дато је објашњење о уписивању у Фронт н фронтовци су позвани да подигну чланске карте. Исто тако говорено је о потребама _ исправке бирачких спискова, као и о потреби даљих састанака чнталачких група. Поред тога говорено је о дечјим домовима на Сењаку, патронатима и приредби која треба да се одржи у корист деце. У ту сврху позване су другарице да посете кројачке курсеве који ће се отворнти и на којима ће се оспособити, да помогну за рад у дечјим домовима. На крају позвани су грађани да У циљу сузбијања црне берзе и шпекулације воде рачуна о кон“ троли цена намирницама; за шести блок изабрана су три нова контролора за цене и конференција је завршена.
ЈЕЛЕНА ЗДРАВКОВИЋ дописник Седмог рејона
Обданишта на путу осамостаљења |
Поред дечјих домова који су пружили склониште деци по: страдалих родитеља и деци социјално угроженој, у Београду има и 20 обданишта у којима је преко дана смештено око 1700 деце запослених родитеља. Зна. чај обданишта је у томе што запосленим мајкама помажу У збрињавању деце тако да се оне преко дана у својим предузећима и установама боље н све страније могу посветити редовном свом послу, ,
УААРВИЦИ
Ових дана извршиће се низ промена у погледу рада и организације дечјих обданишта. Из. државање обданишта биће пр. венствено дужност самих роди“ теља, пошто се обично ради с деци запослених родитеља који су у стању да. плате издржавање за своје дете. Поред тога, Извршни одбор вотираће суму од 6,000.000 динара која ће бити расподељена на сва београдска обданишта, а н уз помоћ патроната, омогућиће се обда
— Забога људи што не очистите снег пред вашом кућом
=— Чекамо да падне тачно
да израчунамо проценат превазиђене-норме. |
метар јер' нам је онда лакше
виштима да се у најскоријој бу-. дућности материјално осамо.. стале,
- Потребно је.истаћи да су се: до сада родитељи деце која су боравила у обдаништима, најма-. ње ангажовали у | издржавању; обданишта. Уплату за децу тре-: бало је вршити на. тај- начин што се укупан приход породице де-' лио на број чланова породице), па је. од те суме, тј. од суме која би отпала на издржавање. детета требало уплаћивати 20%. Међутим, многи су одбијали да плате и тај мали проценат. Зато ће убудуће "деца родитеља, који буду У стању, а не бу-
ду хтели да врше уплату за из. |
државање свога детета, бити и-
1| скључена из: обданишта.
Извршни народни одбор и рејонски нарфдни одбори пружаће
и даље помоћ дечјим обдани. |:
штима, а помагаће их и и задруге.
_ Поред тога организује се сада Градски одбор-пленум обданишта У који улазе претставници. Социјалног, Здравственог и Просветног одељења ИНО, Месног синдикалног већа, Цен-
Гранап
тралног одбора УСАОС-а, Цр- |
веног крста, управници обданишта, референти социјалног ста-. рања рејонских Н.. 0., као н родитељи деце смештене у обда: ћишту. | Родитељи ће убудуће морати савесно да испуњавају своје обавезе према обданишту, јер ће од тога зависити. збрињавање
| њихове деце и помоћ властима
у подизању нашег подмлатка, КСЕНИЈА РАЈЕВСКИ
г«
3
ј Е ' срео прођи. чоон одеоаиииоаи 14
"У „Белсапу“ је 150. М. одржана конференција радника # намештеника. На. дневном реду било је питање, бирања раднич ких повереника. По питању бирања · радничких _ повереника одржао | је" реферат друг Дамњановић, члан . Месног синди“ калног већа. У реферату он Је истакао значај повереника И повукао паралелу између њихо“
вих функција у бившој Југославији и у нашој Народној републици. Нарочито је скре“
нуо пажњу на то да радничка класа и данас има“ прикривених непријатеља и. да је баш
великог значаја. „Зато треба изабрати најбоље "међу најбо“ љима, најпоштеније међу најпоштенијима и најсвесније ме“ ђу најсвеснијима, тако да раднички -повереници буду бисер радничке класе“; рекао је го: ворник. У краћој дискусији која је настала после тога, по стигнута је. пуна сагласност да листа повереника „Белсапа“ треба да' буде јединствена. „На крају конференције. један
Зуи сољиашва члана таи узамаи паљења ит иинн да њи мат већом позни вата ве
штите мат
ПХООШУСЊА ЈБИОТСТРА А. Њу | СИНАИКАЛНИ ПВин
Кућне конференције које су имале извјесног смисла иза ослобођења кад је требало све обухватити, н за вријеме изборне кампање, биле сваки смисао-и садржину н
Радници „Белсапа“ радиће један дан за Комунистичку партију
од другова узео је реч п пре; дложио да радници „Белсапа“ посвете један дан свога рада Комунистичкој партији уго. славије. Предлог је примљен акламацијом и решено је да тај Да баном одушевљоњу по: У спонтаном одушевљењу по: здрављена је ова одлука и дуго се клипало Комунистичкој партији и маршалу Титу. После тога усвојен је пре. длог да св га дечји Дом „Саша, и Тамара“ у коме су смештена деца изгинулих борама дају месечни прилози од 10 и више динара, тако да ће лрилози износити око 1000) месечно. Сви радници су још једном изразили радост. што ће раде. ћи добровољно један дано за Комунистичку партију испољт“ ти своју високу свест, _пожр« твовање и љубав за своју пар" тију, под чијим руководством је извојевана слобода и која в нас водити ка новим вели. ким _ победама у изградњи
земље. ЛАЗАР ДЕКИЋ дописник „Белсапа“
ФАБРИКА „ПРОЛЕТЕР“ _ НАША ФАБРИКА
Фабрика. „Пролетер“ је: подуправом Јокића и компаније показала тенденцију кочења, про. изводње, знархије, саботаже. Из тих разлога дешзвало се да смо избацивали у појединим месецима по 420—430 пари ципела и опанака дневно. Тада смо били
свесни да им није био циљ нити задатак обнова наше земље и да су били против народних настојања и то је био један од разлога што су уклоњени. Четвртог септембра фабрика је прешла у руке државе, онз је дата нама, да је ми водимо како би из ње извукли максимум и да би обули још многе наше су. грађане који још увек иду боси. За ова четири протекла месеца мн нмамо видне резултате: Још у октобру смо попели просечну лгнезну производњу на 735 пари ципела и опанака, То повећање је дошло. услед сталне нгбавке материјала, повећања броја рад: ника, боље спроведене радне дисциплине. _ Сви. недостаци стално св уклањају н рад даје све видније резултате,
с тим у вези бирање радничких повервника од необично
Али има још недостатака У. нашој продукцији. Најглавнији недсетатак је неорганизованост; Ми још нисмо лорасли оном ступњу организованости, распо. деле рада, материјала, радне снаге што је срж продукције У једном предузелу. И сзе док се ти недостаци показују ми не можемо рећи да је све у реду. Ми се надамо и убеђепи смо да ћемо те недостатке убрзо да у клонимо.
Ми имамо производни задатак по ком треба одређену коли. чину лојединих врста ципела произвести у току месец дана. Даре ми тај производни зала» так испуњујемо и чак ппебалу. јемо. захваљујући срести уладвика н њиховом пожртвовању. Гол=на 1946 је прга голина по.
сле глома Реттилма про птга тог: дина рада на обнови наше зе мље и ми смо спремпи ла испу нимо све залатка га изградњу
натте младе државе.
СТЕРАН ПРНОЈЕВИЋ дописник фабр. „Пролстер“
Из „Беометала“
При крају Булевара Црвене армије, на благој узвишици диже се фабрика ,„Беометал“. Некад је то била тамнипа за раднике којн су у њој искоришћавани, некад је она ради. ла за Немце и наоружавала их за борбу против Народне војске. По ослобођењу _казнно је народ издајничког _ власника _ Кривокапића и радници данаб с радошћу раде за свој народ, за. војску, за своју др. жаву. Уз песму и хук мотора раде омладинци и омладинке предвођени старијим нискусинм радницима.
У предузећу постоји ударвичка листа н из ње се најбоље види са каквим је еланом омладина приступила ралу на обнови.
Омлдинац Јован Папић конструнсао је алат за бушење војничких потковица . И омогућио повећање производње за 3000/). Пробојпи овог влата дугачки су 3 мм, з буше ма | теријал дебео 4 мм. Једним алатом могу: да се буше 4. разне врсте потковица, „Није то све, каже он, ја се трудим да: упростим 'и друге алате, како би се што брже ин што више произвело. И сваки друг требало би да размишља. при своме послу, како би радове н своје напоре што више упростио“., | 7
Омладинка Денде Александра повећала је · производњу — прозорских науглица за 1500/). „То је само почетак, још више ћу ја да дам“, говори она одлучно, гурајући лимене траке. у. пресу. Преса, шкљопа ни науглице све брже падају у гвоздено сандуче. | Поред ње ради н другарнца Марин. ковић која је повећала производњу ааст ножева за 890/.. Радница Стефановић прелазн норму у производњи | петина.
УСПЕСИ РАДНИКА У ПРЕЛУЗЕЋУ „МОРАВА“
; По "ослобођењу . Београда вредне руке радника прихватиле су се, ударнички рада у предузећу. »Морава«. , Радници су показали пуно воље ни пожртвовања н успели су да за годину дана · премаше предратну пронзводњу за 150. од сто. Поред. залагања „на. привредном пољу, радници су са великим 'полетом радили 88 свом политичком м просветном узди“ чзању. У току такмичења у: сарадњи. са радницима »Беометала« но »Освитас основано је културно просветно друштво које је за непун месеп "дана: дало некоаико. приредаба. Треба. утолико- пре истаћи напоре радника, што су услови ра» да у радноницама врло'рђави,' Радионнце.су обичне шупе, нехигијенски устроЈеме. . Отклањање ових незгода. у раду дало би још више полета: и воље радни“ цима који несебично доприносе нзградњи своје заједнице. , 1, ЈОВАН- СИМИЋ
, (
прозорских науглица за 980/%, а Мара Врућинић за 870/ 0.
Напредак се у свему огледа, а кала сирене објављују завршетак рада, радници и поргд Ансвног замолног рада, свежи и са песмом, напуштају посао, задовољни што су сазјој за јетници дали део својих снага 8 стручног знања.
ПЕТАР ЛЕЛЕВИЋ дописник Беометала ђу—————————————
Слободна фронтовска критика
Против закашњења
локалних возова
Око 700—800 радника п намештеника фабрике у Раковици свако јутро одлазе на рад из Београда. Многи од њих устају У 4 сата да би-на. вргме стигли за локални воз. Али они којима је дужност да воде рачуна да да тај воз пође на вргме не испуњавају своју дужност као прави службеници. Изгледа да им је свеједно да ли ће радници стићи на време лин не. Тај воз касни често по неколико мину“ та, а 11 овог мссеца уместо да пође из Београда у 6.:0 пошао је у 6.40, а сем тога стајао је у Топчидеру још 65 минута,
Ми радници не знамо због че« га је воз закаснио али је чињеница да су наше машине тога дана стајале, да је пропао велики број радних часова које нећемо моћи лако надокнадити. Исто тако ово време није исплаћено радницима. ·
Данас када нам је драгоцеп сваки минут и када тргба сви да дамо што више од себе у изградњи привргде, да би помогли себи н држави, још увек се на тим тако одговорним мести» ма нађу људи који не врше са» весно поверену им дужност. Тим „локалом у повратку долазе у Београд ђаци који журе у шко0“ па који иду на по-
; он обич и но касни 30—60
Ми радници апелујемо на ме родавне да поведу строго ра» чуна о оваквим појавама како би се недостаци на овој прузи што
пре отклонили. СТЕВО ЛОНЧАР.