20. oktobar
паљене
ЈРВ, ПАТРИС У РОД ТТ
Народна власт полане рачуна 0 свом раду
У ТУ рејону
«
Народни одбор Четвртог рејона поднео је народу извештај о своме раду у времену од 20 септембра до данас. На конференцијама које су одржане по на сељима грађани су се боље упознали са руководноцима појединих _ отсека, упознали се са тешкоћама у њиховом раду, а с друге стране нзнелн су своја запажања у погледу добрих н рђавих страна у пословању Народног одбора.
После ' поднетих извештаја прешло се на дискусију. Неки су указивали на ствар не грешке, неки су истицали захтеве које није још могуће остварити, а било је на конференцијама и таквих који су отворено или прикривено истицали свој непријатељски став, тражећи слободну трговину или повластице за оне који заједници ништа не дају.
Указивало се на неправилности у раду појединих уличних саветника за снабдевање, на немарност у раду појединог народног тужиоца а исто тако критикован је рад и рђав поступак према грађанима појединих чиновника Одбора. Нарочнто су се давале сугестије за бољу
организацију рада оних отсека у које грађани најчешће долазе.
На крају је секретар дао одговор на сва постављена питања н грађани су боље схватили многе ствари које су им биле непознате. Конференција је свима донела користи, јер нам је омогућено да непосредно исправљамо грешке појединих органа власти и да у сарадњи са претставницима_ власти, поставимо основе за бољи рад у будућности. '
Конференције су завршене клицањем народној власти, нашој Републици н маршалу Титу. М. н.
дописник ТУ рејона
У УП рејону
У циљу остварења што ближег контакта са народом, одбор насеља »дедиње« сазвао је конференцију грађана на којој је изнео резултате свога досадањег рада, Извршена је деоба куповних књижица уз помоћ саветника за снабдевање који су при раду показали много свести и разумевања. Издато је много бонова за огрев, тако да је свако
АКТИВНОСТ АФЖ -а
ЖЕНЕ | БЛОКА 1|У РЕЈОНА У ДЕЧЈЕМ ДОМУ
Чланице АФЖ 1 блока посетиле су Дом ратне сирочади „Саша и Тамара“ на Дедињу, и на раду у дому провеле дуже време. Том приликом окрпиле су 59 дечјих кошуљица, 37 панталоница, и 10 капута. После завршеног посла антифашисткиње су остале у разговору са децом, играле с њима козарачко коло, а затим срдачно испраћене од малишана, напустиле дом, радосне што су материнску бригу и нежност поклониле деци 6ораца палих за бољих живот све деце у Југославији.
Даница ТОДОРОВИЋ, дописник 1 блока ТУ рејона,
ЖЕНЕ УЧЕ ДА ПИШУ
Чланице АФЖ Другог рејона предузеле су обимну акцију за сузбијање неписмености међу женама овог рејона. Отпочели су рад аналфабетски течајеви у многим улицама који неће служити само за то да жене науче писати, него исто тако ће се на тим течајевима организоватн заједничко читање у циљу општег подизања културног нивоа наше жене. Жене су показале врло много интересовања за рад на течајевима и посећују га како млађе тако и старије. Шездесетогодишња Мара Пешут из Поречке улице бр. 6 носи стално са собом парче хартије ин оловку и вежба слова. зЕ, моја децо, добро је сада, каже она. Тешко је било радити у творници, давати своју снагу, а молити другога да се смилује и да ти нешто прочита и напише. У старим данима постићи ћу оно што сам читавог живота желели... .<
Вида ВРАЊЕШЕВИЋ
КУРС ЗА НЕПИСМЕНЕ
У ГЛАВНОМ ЗАВОДУ ВОЈНЕ ОДЕЋЕ
У Заводу војне одеће органнзован је курс са циљем ликвидирања неписмености међу друговима и другарицама запосленим У овом највећем индустриском предузећу у Београду.
Курс је организован од стране културно просветног одбора Завода, док је наставно особље
додељено од стране основне школе бр. 2. Организовање курса је наин-
шло на разумевање управе Завода, која је ставила на расположење потребну просторију и снабдела курс са материјалом који је потребан, тако је столарској радионици дат налог да се изради велика табла, која ће ових дана бити дата руководиоцима _ курса за употребу.
Течај се одржава три пута недељно од 4—6 после свакодневног осмочасовног рада у радионицама. Од курсиста треба нарочито истаћи другарицу — Марију Милошевић, која се и поред својих четрдесет и пет година залаже највише и жели да што пре научи. Она каже, да јој је досадило да на платном спи-
"ску ставља отисак свога палца
место потписа. Друга једна другарица, Аница Ивановић, која први пут долази, жали се што је изгубила две недеље и да су све друге поодмакле, али додаје да ће зато бити вреднија и Да
"ће их стићи. Највише је успела "другарица Љубица Булајић, ко-
Саботерм у рату — Саботери у миру
АКАЛЕНАР
— Морамо радити против борбе!
Ја већ добро пише и има велико интересовање за рачуницу. Драгослав БРАДИЋ, дописн. Гл. завода
————————————
За провилнију поделу огрева
У Проте Ђурића улици одржана је у прошлу суботу врло жива конференција. Грађани су на њој изнели своја запажања у вези са расподелом огрева и других потребних намирница. Грађани су нарочито истакли неправилност у делењу огрева, Наиме, дешавало се код више грађана да им је било одређено да дрва подижу на Дунаву, иако у рејону има неколико дрвара. Решено је да се у будуће по таквим налозима испита, да ли је заиста оправдан такав поступак и уколико за таквим радом не буде стварне потребе, да се тражи казна за несавесног чиновника. Између осталог, на конференцији је изложено све што је друг Тито у свом новогодишњем гоговору подвукао као и шта треба да буде основна смерница у нашем раду на обнови и економској изградњи. ) Недељко ЧОРМАН дописник М насеља
у У рејону
25-1 |
— Морамо се борити против рада!
домаћинство добило количину која је предвиђена за поделу у овој зими. Издато је око 200 бонова за кожна пенџета, а сада је у току издавање ту“
мених, Подељен је на опште задовољство и на правилан начин текстил од Унре, а поделом потребних количина
стакла оспособљени су многи станови. Исто тако, извршен је преглед болешљиве деце, како би им се што пре помогло у опорављању.
Грађани су с интересовањем пропра: тили излагање одбора и показали пуно разумевање за тешкоће на које је одбор при раду наилазио. То разумевање грађана се одразило н у помоћи коју су они указивали одбору у току рада. У тој сарадњи истакло се неколико грађана, а нарочито Милутин Петровић и Јеврем Лилић и одбор им се захвалио на свесрдном залагању.
На тај начин, сада кад нам је основни _ задатак _ унапређење _ привреле и обнова земље, у овом крају ствара се све боље ред у раду и сарадњом власти и народа остварују се све бољи услови за успешнији рад у будућности.
Душан ПАВЛИЧЕК, дописник насеља »Дедиње«
НЕ СЉА => жртил ИО) Осветљење у
Раковици
У последње време све је чешћи случај да у Раковици поЈедине улице остају ноћу без осветљења, Грађанство се интересовало код одговорног службеника за осветљење на тој линији и он је несташицу осветљења објаснио недостатком материјала. Грађанима је познато да се данас не располаже са довољно материјала ове врсте и изнети разлози усвојени су као оправдани,
Међутим, пада у очи једна друга појава: у извесним ули: цама Раковице гори осветљење преко целог дана и то се понавља већ неких 10—15 дана. Када је један грађанин упозорио на то одговорног друга, он је одговорио: „Море није важно, нека гори!“
У вези са овим треба се осврнути и на случај пресецања осветљења Народном одбору у Раковици услед тога што рачун није био на време исплаћен. Несумњиво да треба за то плаћање да се ревносније брине чинов“ ник Одбора, али се питамо како да се с једне стране Народном одбору укида осветљење, а на другој страни дозвољава се да У великом броју улица осветљење гори и преко дана.
П. Ж. ПЕТРОВИЋ >> +
Ђонови који леже
Друг Илија Божић, обућар са радњом У улици Краља Петра, добио је 600 пари ђонова, од Извршног одбора с тим да по мак-
Управник сам једног металског предузећа. Наше предузеће израђује веома важне артикле за металну индустрију, а особито за обнову мостова. Кад се узме у обзир положај нашег предузећа, јасно је да смо врло често били приморани да купујемо веома важне сировине на слободној трговини. Шта то значи није тешко схватити. Често пута смо били пред дилемом: обуставити рад или платити претеране цене. Ево једног случаја тешкоће на који смо наишли у таквом случају: У месецу октобру прошле године, фирма „Ауто-продукти“, власништво Жике Симића, оправљала нам је компресор, наливање и обраду три лежаја. За; тај рад наплаћено нам је 2.140 ДФЈ динара, што је претерано скупо. Међутим, данас наливање тих истих лежаја без обраде, што значи свега 1/3 од прошлог посла, стаје 1.700— динара. Ево како калкулише Жика Симић: За утрошено радно вре-
ме 6 час. по 19 дин. 114 ДИН. За утрошен материјал,
бронзу 3 кг. по 329 д. 987. „ За режиске трошкове
10б — — — — — т1 ,„ Дозвољена зарада 30:56 381,
Укупно 1.655 ДИН.
А ево како би требала та калкулација да гласи:
За утрошено радно вре-
симираним ценама _ пенџетира _ Ме, 2 часа по 16 дин. 32 ДИН. ципеле грађанима | рејона. а ЕЕ Орон 178
Он и још неколико другова о- 2, режиске трошкове " бућара скупили су потребну сво- ““|:ду, — — — — —_ 49 ту новца, уплатили је Извршном Дозвољена зарада 15 39 У, одбору и обавезали се да ће сва- Укупно 298 дин
ки од њих оправити по неколи“ ко пари обућа.
Ти ђонови стоје већ месец дана у Божићевој радњи, јер, како он вели, Извршни одбор се, изгледа, Сада одлучио да бонове за оправку обуће додели грађанима УП рејона, Дали ће бонове добити грађани првог или грађа“ ни седмог рејона, мислим сасвим је све једно, али да их грађанима треба што пре доделити — у то нема сумње, јер зима је још ту, материјала има а добра воља и радна снага стоје на располо“ жењу. М. ЈАНКОВИЋ
дописник | рејона
Откуда разлика од 1.375 днинара, колико фирма „Ауто-продукти“ наплаћује вишег Ево у чему је:
1) За наливање лежаја, са свим могућим припремама које квалификовани радник мора да уради, потребно је 2 часа по 16 динара, а не 6 часова по 19 динара. 2) За наливање лежаја употребио је свега 1 килограм бронзе (белог метала 40%6), што стаје 178 динара, а није утрошио 3 килограма беле бронзе 80%/6, која стварно стаје 329 динара по килограму.
3) Дозвољена зарада је 15 а не 306. .
Када сам скренуо пажњу ћерки Жике Симића, која моментано води послове у фирми, она је иронично одговорила да, ако нам се цене не свиђају, радимо сами. И онда је запретила да ћемо ми морати још код ње да дођемо, па је затим затворила телефон. |
Ја апелујем на све савесне руководиоце да узму учешћа у сузбијању оваквих недопуштених шпекулација и да примене најстрожије мере.
Васа ЖИВАНОВИЋ управник фабрике спиралних бургија
Лажна хуманост
Приликом дискусије по реферату Народних власти Четвртог рејона било је речи о раду станбеног“отсека. Неколико грађана направило је неколико неумесних примедби које су изазвале револт код осталих грађана, Међу онима који су стављали неумесне примедбе била је и Љубица жена дра Јефтановића, Она се хвалила како се сажалила на једног демобилисаног борца који није имао где да спава и пустила га је да ноћива у њеној кухињи у сутерену. Тиме је хтела да истакне своју хуманост насупрот
— Шта је овог Килом етрима дугачка поворка2 — То су они, који ће радити место вас, који чекате не
СЛОБОДНА ФРОНТОВСКА КРИТИКА
ЧИСТА САВЕСТ
неправилног рада (по њеном схватању) станбеног отсека који, ето »>дозвољава да демобилисани борац спава на грађевини ни не труди се да му нађе бар склониште.«
„Међутим, утврђено је да иста та Љубица има поред кујне у сутерену, и трособни стан у којем станују она и њен муж. Она вероватно не би ни тај кутић у кујни дала да се не плаши да јој станбени отсек не одузме неку собу.
Често се критикују станбени отсеци свих рејона у Београду. Свакако, има грешака ту и тамо, али грешка је и до несавесних грађана који имају велике станове и који не бирају средства да их задрже само за себе. М баш они најчешће подвлаче грешке власти да би на тај начин скинули кривицу са себе. Да је код госпође Љубице Јефтановић место лажне хуманости била права хуманост, она не би дала само кутић у кујни већ читаву собу.
Драгица МИКИНЧИЋ, Мт дописник Четвртог рејона.
ОБАВЕШТЕЊЕ
Руководиоци рејонских секција за штампу и агитацију треба да одмах обавесте редакцију У које време и где одржавају састанке дописника, као и да пошаљу имена и тачне адресе свих дописника.
Ма. 24 Фра
(журнал бр. 13)
Краљева бивших све већа чета:
што их је више, све мања штета,
Сећа се Зогу минулих дана и кума свога покојног Чана.
Кад Хирохита Јапанци смене, тамо ће Зита с Отом да крене.
Италијански "планови штури; бежи се плански,
а стража — жмури.
Суседа јужна
вајка се сама; , драхма јој тужна ] постаје — драма.
Шајлоци наши, прљава роба,
враћају пљачку из ратног доба.
А Искра Милан" саставља гатке, Ловац је силан да лови — патке,
4 У Бечу сада ) опет зло стање, као да влада дух цара Фрање,
Г. Т.
треће...
ОМЛАДИНЦИ НАМ ПИЗУ
УЧЕНИЦИ СТШ ЧИСТ СНЕГ _ |
дошли су у походе
Снег и кошава, Београду.
Ученици СТШ-а који похађају предавања у поподневној групи окупили су се око пећи и воде ђачке разговоре, који се обично воде за време одмора. У то улази _ другарица Боса, претседница Школског одбора. .
— Другови, поче другарица Боса задихано да говори, снег стално пада и затрпаће трамвајске пруге до ујутро. А ви добро знате шта значи застој у трамвајском саобраћају. Он ствара велике тешкоће за оне грађане који станују на периферији а раде у канцеларијама и предузећима у граду. Многи од њих ва• касниће, стотине драгоцених радних ча• сова ће бити непотребно изгубљени; За» то предлажем да се сви ми овде сакупимо сутра рано ујутро па да пођемо да очистимо трамвајске пруге.
— Хоћемо, хоћемо, повикаше сви ученици одушевљено.
ТИ одмах затим решено је да онн који далеко станују остану у школи и ту преноће. како би сутрадан ујутро били на време на послу.
Још је мрак а пред >Белсапом« скупила се омладина Првог рејона, а међу њима највише ученика СТШ, њих око 120. Пошто су примили алате пошли су сви на одређена места. Уз песму и: ра достан смех почели су да одгрћу пруге које је снег потпуно завејао. Посао све више одмиче. Одмах су се формирале групице које се такмиче која ће пре да заврши одређени посао. Рани пролазни ци застајкују задивљени и распитују се која је то омладина што тако вредно Ради. Посао је при крају. Ветар је поново ојачао и као да жели да омете младе ударнике у послу. Али они се не дају. Још нема ни 7 часова а посао је готов, пруге су очишћене. Трамвајн пролазе један за другим и носе чиновнике и раднике на свакодневни посао. Неће бити закашњења, неће бити изгубљених радних часова.
Ученици СТШ-а задовољно се враћају у Белсап н остављају алат. А онда пожурише сви на овој свакодневни посао — учење. Н. ЛАЦКОВИЋ,
КАКО ТЕЧЕ РАД У М1 ЖЕНСКОЈ ГИМНАЗИЈИ
Зграда Шесте женске гимназије била је оштећена у рату. Иницијативом учевика и наставника брзо је оспособљена за рад.
Ученице су саме организовале рад на допуњавању инвентара, уређивању учионица и проширивању књижнице. Поред тога организована је школска кухиња у којој ученице помажу и дежурају. Ученице саме одржавају чистоћу у учиони« цама, уносе угаљ и рашчишчавају снег; а при том не занемарују свој осадвни задатак — учење. Организовано је групно учење уз суделовање наставнчка, одр“ жавају се литерарни часови, посвећује се посебна пажња усменим и зидвим новинама. Треба нарочито истаћи сарадњу уче ница на културно • просветном раду са радницима Аутокоманде, као и успостав• љање везе са обреновачком школском, омладином. Све то показује да је пут ученица Шесте женске гимназије, пут стварања новот типа народне интели“ генције. Р. Ч.
ТАКМИЧЕЊЕ ОМЛАДИНЕ НА НАСЕЉУ ХАЏИ ПОПОВАЦ
Омладина Хаџи Поповца, отпочела, је такмичење по улицама. Такмичење се спроводи У издавању зидних новина, растурању омладинске штампе, одржавању читалачких часова, културних приредаба и у раду омладинских радних јединица. Такмичење је почело 5 јануара, и трајаће месец дана, а најактивнији такмичари трудиће се да У такмичарске групе обухвате и оне омладинце који досада нису учествовали У омладинским акцијама. И по томе колико таквих другова будемо обухватили, мерићемо успех омладине појединих Улица.
Милан БОГДАНОВИЋ, дописник Хаџи Поповца