20. oktobar
уњижеВност, Уа У СТАНБЕНОМ
_ Смо
тра
синдиВвалних уметничВвих друштаба
Огромни успеси постигнути су на културно-уметничком плану већ за време саме борбе али тек по завршетку рата створени су бољи услови за просвећивање народних маса за њихов стваралачки рад на пољу уметности, Ових дана могли смо да при-
суствујемо једном ! м значајном успеху радних маса Београда у области уметничког
стваралаштва, уметничког активизирања најширих народних слојева. У току неколико дана, од 12 до 16 ов. м. у оквиру "прославе годишњице Јединствених синдиката, одржана јеу Београду смотра радничких и намештеничких – културно-уметничких друштава.
» У току недеље дана трудбе: ници Београда иступали су на бини у новој и необичној за њих улози. Келнери, бербери, металци, с железничари, графичари, бродарци, чиновници и намештеници место свог обичног рада певали су, свирали, играли, глумили. Ушли су у једну сасвим нову област стварања н у тој области дали су себи и слушао. цима драгоцене тренутке чисте високе радости.
То је већ друга смотра такве врсте У новом Београду. Али какав напредак, какав задивљују“ ћи развитак! Хорови који су иступили на овој првој смотри у априлу 1945 године нису још припадали културно-уметничким друштвима синдиката. То су били фронтовски хорови, хорови
· културних с секција појединих предузећа, који су затим постепено прелазили у културно-уметничка друштва при једном са:
„. везу. Оно што смо сада „чули "резултат је рада тих друштава
за неких 5—6 месеци, Кад се има у виду овако кратак рок, онда је јасно колико је труда, добре воље и напора било потребно уложити да би се постигли овакви резултати, поготову када се узму У обзир услови рада чланова појединих синдиката, _ То нарочито треба имати у виду приликом оцењивања рада таквих друштава као нпр. „Слога“, које сачињавају чланови савеза угоститеља. Ови људи који преко целог дана раде непрекидно свој сат слободног времена жртвовали су. Давали су све од себе у том свом потпуно незаинтересованом служе» њу уметности. Никад пре келнери нису имали ни културно-уметничка друштва нити своје организације. Тек сада су се Уудружили, кренули на пут ка општем, па и уметничком развитку и показали пуно добре воље и. добре резултате.
сти перманентни начин рада, исту непрекидну службу имају и железничари, али ни њих то није могло зауставити у њиховој тежњи за уметношћу. Какву ли снажну енергију, истрајност, какву пламену љубав. према уметности, и наравно, какве способ. ности, какав одличан уметнички материјал требало је имати да би се дало оно што су они дали. Јер друштво „Бранко Цветковић“, како се зове културно-уметничко друштво савеза железничара, дало је заиста одличне резултате, Њихов хор је музички најбољи хор у овој смотри. Он је то и по гласовима и по обради и, заједно са хором централног уметничког друштва државних службеника, оправда. но може заузети прво место. Пр-
ви чин „Ђиде“, који су железни“_
чари дали у оквиру драмске претставе нема у себи никаквих трагова дилетантизма. Дајући пуно признање уложеном раду и способностима учесника ове успеле приредбе друштва „Бран ко Цветковић“, не сме се заборавити на оне који су својом самопожртвованошћу _ допринели овим успесима. Да би омогућили учесницима приредбе њихов у: метнички рад, многи железничари су добровољно своје другове _ замењивали на послу. То дру· гарство, то схватање значаја уметности уноси још једну лепу снажну ноту у општи утисак који човек носи са ове смотре. Иста се црта запажа и у де "латности „ПТТ“, културног Ууметничког друштва савеза ПТТ. У програму своје концертне приредбе дајући кратак извештај о своме ·уметничко-културном ра' ду, за време децембарских такмичења, чланови овог друштва
подвлаче: „Када се има на уму непрекидна даноноћна служба наших установа, кад се има на уму да вежбање било у којој секцији изискује замену и потенцирани рад осталих другова, онда ће се схватити да напори наших чланова, нису само њихови напори, него и залагање о• них који их замењују.“
МИ ови напори нису били уза. лудни. Одличан хор и добра драмска претстава (успело извођење „Власти“ од Нушића) то је био плод заједничког рада, заједничких напора и самопрегора. Може се сасвим оправдано казати да је свако од културно“ уметничких друштава имало успех у понечем, било то У хорском певању, било у оркестру, драми или фолклору. Друштво металских радника „Радник“ дало је у свом успелом фолклорном иступу читав један комад, читав непатворен фрагмент сеоског живота са песмом
и плесом. Металци су такође да- '
ли одличну хорску приредбу, Уопште узевши приредба „Радника“ оставила је врло леп утисак. Добар мушки хор могли смо да чујемо на концерту друштва „20 октобар“ савеза финансија. Салонски оркестар допуњавао је успех њиховог иступа пред пу. бликом.
Најстарији раднички хор јесте хор друштва „Јединство“ (савез графичара). Што се ти: че оркестра графичара може се рећи да је он потпуно. дорастао за теже и озбиљније задатке.
Нека друштва као нлпр. „На предак“ (савез бербера) због недостатка времена нису могла да постигну много у певању, Њихов хор је сувише млад има свега неколико недеља. Али-су за то бербери дали сасвим добру драмску претставу, приказавши у целини „Обичног човека“ од Нушића.
Набрајање успеха свих уче-_
сника смотре било би сувише ду. жачко, па и непотребно. Већ из „оног. што је наведено види се
како је разноврстан био про::
грам, колика су велика постигнућа, која се морају признати, чак и када се прилази оцењивању сасвим озбиљно и строго.
Кроз песму, музику, игру и
глуму проговорили су у току о.
ве недеље дана трудбеници Београда. Ова нам смотра говори о снази духа, воље ин енергије радних маса, о томе какве се неиспрпне стваралачке снаге са кривају у народу, Она нам, осим тога, отвара 3а тренутак врата будућности и показује, шта све можемо да постигнемо и шта ћемо тек постићи када се те снаге, решењем материјалног положаја маса, потпуно ослободе свакодневних ситних брига, које и данас, ту и тамо, коче несметан развитак културе и у. метности. ",
Радост је ушла у нашу земљу. Она је ту с нама и ништа, ни наша оскудица У многоме, ни тежак напоран рад, ни ма какви покушаји наших непријатеља против ње не могу више да је омету.
" „Никада још Београд није певао толико као што сада пева“, рекао је један посетилац при. ликом ове смотре. И то је истина. Никада У свом животу Београд није певао као што сада пева. Преко хиљаду певача продефиловало је пред нама у току ове смотре. И ова песма, нова ведра песма, звучи поуздано и
снажно. КЛАВДИЈА ЖУХИНА
| Уђеш. Све је ко обично,
уредно све је, акта — брдо неботично
не видјети биједу уџерице!
— „Што желиш, друже“ гшт: тако и тако,
у вријеме ово што лудом
све тежи и тежи ни тежи.
Засикта човјек од стола:
уредно све је, акта... брдо неботично
ту није мјеста румени и стиду:
и телефон, и пароле на зиду!...
" Размишљаш: ево, улових најзад птицу, сад ће и мени сунце да улети кроз прозоре на сто, да плине; и никад, никад више живјети у мраку том, у собе те мемљиве
ту је, имаш је у руци, у џепу
адресу: соба у куту Скадарлије
— празну тек напуштену, лијепу!
Уловићеш је... три мјесеца молба ти гњије гњије ни гњије без рјешења свог | негдје у актима Станбеног... :
ЏМриђеп: за столом плива по актима лице, мудрим се челом мрежи већ стота рубрика (у њима разни станови и разне улице
и досадна, досадна публика!).
И ево дижу се очи и по теби упитно плуже:
свршио све си — да Станбени не би без потребе скако
: Ал ђаво прошапта у теби и отров у језик зари да чиновника посјетиш на стари ; слој прашине што на молби лежи
— „Охо! Ти нас учиш канда,
ко да смо ми овдје бирократска банда од старог преживјелог кола!
Но ништа! Можеш ти и дуже
живјети тамо гдје и досад, друже! Молба твоја сагњити неће
буде л: у тебе имало станбене среће!“
И на друго лице свијетлу собу сеца
и шкрипи љутито перо — послу вично. А иначе, све је ко обично
и није мјеста румени ин стиду:
и телефон, и пароле на зиду.
мећавом сњежи.
ДУШАН КОСТИЋ
СА ПОСЛЕДЊЕ ОПЕРСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ,
»Кавалерија
рустикана«
Београдска опера забележила је, после премијере „Риголета“,
још једну малу оперску премијеру: крајем прошле недеље при-
казана је Маскањијева опера у једном чину „Кавалерија рустикана Библиографија
1. — Димитрије Туцовић: «Србија и Албанија«. Један прилог критици 83880јевачке српске буржоазије. Са предгово“ ром Милована Ђиласа. Издање >Култу. ра« Беотрад — Загреб 1945. 80 страна 148--(2). Тираж ћирилицом 15.000, ла• тиницом 10.000, Е
2. — Јосиф Стаљин: »О Лењину«, Библиотека: Марксизам — Лењинизам. Издање »Култура« Београд 1946. 80 страна 704-(1). Примедбе од 66—70 стране. и. лустроввно сликом Лењина. Факсимил Стаљинов на страни 7. Тираж ћирилицом 35.000, латинипом 25.000.
3. — Др Павле Трпинац, доцент Уни. верзитета: »Хемиски. практикум«. За студенте медицине м ветерине. Издање Удружења студената медицине у Београду /1946. Штампа Државне штампарије 80 страна 228 „латиницом.
4. — »Остеологија« (посебни део) по предавањима др Бранка Шљивића, про-
Канцелариска дебата...
У Народном позоришту је отказана претстава „Ре“
визор“ која је требало
да се одржи 22-1-1946.
а ~
Полљсу
= Опет јуче није било „Р евизора“, ". — Благајник;: — Море хвала Богу што не долази..,
фесора Медицинског факултета у Београду. Шесто издање. Издање Удружења студената медицине, Београд 1946. 80 страна 235--(3). Штампарија »Просвета«, Латиницом.
5. — »О Лењину«. Зборник књижевних састава. Издање »>Култура« Београд Загреб 1946. С руског превела Мира Чехова. Редактор Марко Врањешевић. 80 страна 237--(3). Тираж 40.000.
6. — »Буквар и читанчица«. Издање Главног одбора АФЖ за Србију Београд 1946. Штампарија »Просвета« 80 страна 48 Тираж 100.000.
Нееоливо речи о позоришту
Већ два пута сам гледао >Дођоше до града од Пристлија. Оба пута сам чуо исте закључке гледалаца: >Боље би би. ло да нам позоришна управа место ова“ квог програма да кратак опне онога што се приказује, да бисмо га лакше
схватили«. Мнслили су на онај програм који се продаје у позоришту. |
Некада је позориште било приступачно само малом броју оних који су имали пуне новчанике или још мањем броју
оних који су ко зна чега драгоценог мо-
рали да се одрекну да би стајали на трећој галерији. .
Данас позориште посећују баш они ко- .
ји нису били пре у могућности ни трећу галерију да посете. И баш због тога што су били у таквом положају нису могли стећи ни једно образовање које би им данас омогућавало да без тешкоћа схвате оно што се дешава на позорници,
Наша позоришна управа би зато могла да даје у свом штампаном програму крат• ка објашњења позоришних комада, пошто би то било много корисније за гледаоце него имена глумаца, Тиме би се пружила могућност онима који довољно не познају уметност и не могу да схвате смисао позоришта, да нешто науче.
| Драгиша КОНТИЋ
тиостинатка
| 66 _ „Абрашевић“ најстарије радничбо Бултурноуметничео друштбо =.
Културно-уметничко друштво „Абрашевић“ је наше најстарије радничко-културно уметничко друштво. Основано је 30 октобра 1905 године на иницијативу класно свесних радника, који су дотле били окупљени око“ тада распуштеног“ београдског рад ничког друштва. Његово оснивање везано, је с једне стране за јачање радничког покрета у Ср. бији, са којим је друштво било у најужој сарадњи, а с друге за повезивање напредне школске омладине са радничким покретом. У самом имену друштва, У имену“ рано „преминулог“ Косте Абрашевића, песника-ђака, који се свом својом младошћу и талентом ставио у службу. радничке класе, најбоље је изражена идеја о том повезивању.
Друштво је имало певачки хор и драмску дилетантску секцију, чији су чланови били и радничка и интелектуална омладина. Дилетантска секција је,. поред радничко-пропагандних _ ствари, изводила и класичне позоришне комаде („Хамлет“, „Отело“). Све до почетка првог империјалистичког рата друштво је било стециште · најнапреднијих људи тога времена и одиграло је знат“ ву Улогу у, васпитању класносвесних радника. И сам Димитрије Туцовић интересовао, се њиме и'за њега превео позоришни комад „О, ови социјалисти“.
Током првог империјалистичког рата „Абрашевић“ није радио. После рата обновљен је као културно-уметничко друштво Независних синдиката. Прили“ ком цепања радничког покрета друштво са већином свог чланства остаје уз Независне синди“ кате. Једна група Топаловићевих социјалиста напушта га и под истим именом оснива своје културно-уметничко друштво. Топаловићеви социјалисти су на: стојали да омету рад правог „Абрашевића“ и да од свог „Абрашевића“ направе експозитуру своје странке преко које би вршили демагошки утицај на радничке масе,
Године 1929 са укидањем Независних синдиката“ забрањује се рад правом“: ;Абрашевићу“, Целокупни инвентар друштва
Ј
прелази у руке Топаловићевог;.
„Абрашевића“, чија фракција, на-, стоји свим силама да јавности друштво претстави као радничко и да га употреби као сред“ ство за борбу против напредног радничког покрета.
Међутим, напредна радничка омладина није могла постати равнодушна према овоме. После 1930 године напредни раднички омладинци масовно се уписују У друштво и Воде борбу за освајање позиција у његовој управи. Кроз друштво поново почињу да долазе до изражаја напредна схватања у радничком покрету.
Већ 1935 у друштву преовлађује утицај напредног раднич“ ког покрета. На челу са другом Војиславом Вучковићем оснива се рецитативни хор, Друштво развија врло жив рад, дајући приредбе по целој Србији. Иде чак и у Трепчу. У личности Вукице Митровић, народног хероја, „Абрашевић“ има снажну подршку и потстицај друговима да
савладају све препреке, које им'
с једне стране праве остаци Топаловићевих социјалиста у врховима, а с друге терор Управе града Београда. До 1940 године друштво је стекло репутацију правог уметничког друштва, око кога су се окупљали сви на“ предни радници,
Осећајући да напредне тежње узимају све више маха и да друштво постаје значајан чинила у борби радничке класе против покушаја фашизације и увлаче-
ју из „Абрашевића“
ња наше земље у рат, виши функционери УРСА, припадници Топаловићеве фракције, избацу18 најнапреднијих другова. Из солидар“ ности са избаченим друговима чланство напушта друштво и „Абрашевић“ престаје са радом. Са укидањем УРСА 1941, дошло је и до формалног укидања дру“ штва.
По ослобођењу „Абрашевић“ је одмах обновљен и наставио је свој рад као орган синдикалног покрета. Београда, Смисао његовог данашњег. рада. јесте да, доследно својој прошлости, помогне развијању интереса ши. роких радних маса за културу и уметност, да подизањем свога рада на завидну уметничку ВИсину служи за пример другим уметничким друштвима.
М. п.
комеморација В. И. Лењину
У сали Индустрије мотора у Раковици одржана је комеморација поводом 22годишњице смрти Владимира Иљича Ле. њина. Комеморацији су присуствовали радници свих предузећа у Раковици. О Лењину је говорио друг Драги Стаменковић. Присутни су пажљиво саслушали говор, одали пошту Лењину и. клицали вођи совјетских народа генералисимусу Стаљину.
С. ЛОНЧАР
Предабања “у УП рејону
Народни универзитет при УП рејону организовао је 17 0. м. три предавања:
У дому културе на Сењаку говорио је Филип Кнежевић „О систему пословања у СССР"; у Дому бродараца на Чукарици одржано је предавање са темом »О совјетском човеку“, а у сали „Ливац“ у Раковици говорио је Славко Сувајџић „О утисцима са пута по Совјетском са“ везу.“ .
За ова предавања владало је велико 'интересовање“и Ма да сале у. којима су одржана нису биле загрејане,. посетио их је велики број грађана ових насеља. Грађани су изразили жељу да се организује још нов низ предавања преко којих ће се боље упознати са животом и радом у -братском Совјетском савезу, · · 478
Уметничко вече
Градског Културе“ нОог одбора
Градски културни одбор у са радњи са Синдикалном подру“ жницом чланова Народног позоришта даје у суботу 26 0. м. У 18 часова уметничко вече У дворани Коларчеве задужбине. Уводну реч има Радован Зоговић.
На програму су композитори: Блантер, Данон, Чајковски, Мусорски, Шопен, Леонкавало, Росини, Дворжак,. Моцарт. . уделују: Љ. Јовановић, Ж. јић, Б. Пивнички, Н, Јанчић,
стић, И. Јакшић, 3. Марасовић, 8, Зикова, М. Вујновић, Е Пинтеровић, Ј. Глигоријевић, Д. Радић, Б. Митровић.
Балет играју чланови Народног позоришта.
Цене места од 10 дин.— до 60 дин. — Чист приход у корист фонда за. сузбијање неписмености. Улазнице се добијају на благајни Коларчевог универзитета.
С Цв Љ
Са КУЛТУРНЕ СМОТРЕ
УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА
Група чланова културно-уметни чког друштва“ „Бранислав. Цветковић“, које је добило ПРИМИ ВАГТУРН Месног синдикалног већа