20. oktobar

КОМУНАЛЦИ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАДА

ОТВАРАЊЕ

Првог Оба ништа ЗА ОДОЈЧАД ·

У жељи да помогне запосленим женама — мајкама које имају малу децу, Извршни одбор је приступио решавању једног изванредно важног проблема. — отварању обданишта, (дечјих јасала) 3за одојчад изнад два месеца. старости и за малу децу до три године. Ово ће бити прва установа ове врсте код нас. Биће смештена у улици Милоша Поцерца број 6, у згради која је нарочито грађена у ту оврху, и која има све хигијенске услове и санитарне инста. лације које су потребне за такву установу.

За одојчад постоје тзв. стаклени боксови — собе у стаклу у којима, је смештено по осам креветића. За одраслију децу уреЂене су просторије за игралиште, за одмарање и трпезарија. За одојчад коју мајке хране спремљена је нарочита соба за, дојиље, у коју ће мајке у одређено време долазити да подоје своју децу.

Пре пријема у дечје јасле деду прегледа лекар — специјалиста за дечје болести, јер ће у обданиште моћи да буду примљена само потпуно здрава деца. Лекар ће и иначе свакога дана бити с децом од 8 до 12 часова и водити стручан надзор над негом и исхраном деце. За старију одојчад, која се прихрањују, спрема се млечна храна, млечне каше, поврће и воћни сокови у млечној кујни према лекарском пропису.

Нега деца поверена је стручним сестрама — нудиљама и неговатељицама. Пошто код нас влада оскудица у таквом 0с06љу, истовремено се у дечјим јаслама одржава шестомесечни куре за сестре неговатељице које ће се оспособити за ову дужност. Јасле примају децу свакога дана од 6 до 18 часова; мајке које раније завршавају посао, могу и раније доћи и одводити децу кућама. Родитељи плаћају за децу 30 од сто од дела који од целокупне зараде родитеља долази на једног члана породице.

Ове дечје јасле могу да приме свега, 70 одојчади и мале деце, а пријавило их се много више. То доказује хитну потребу отварања што више оваквих установа, како би се мајке могле посветити покрај свога редовног посла и културно-просветном уздизању и учествовати у друштвеном животу. .

Народне власти нису још могућности да збрину У обдаништима сву одојчад и малу децу, јер су за ове установе потребне посебне зграде, текстил, уређај, стручно особље и велика материјална средства. Наше прве дечје јасле ће бити прилично добро снабдевене, иако је и за њих потребно још више текстила, јер деца у јаслама, добијају посебно рубље, пеленице и одећу, затим посуђа, кога ни за, ове једне јасле нема довољно.

Стручњаци, који су се примили овога посла, примили су на себе велику одговорност. Својим способностима и умешношћу они ће морати да савладају многе тешкоће. Према момоћном особљу ће морати да буду нарочито обазриви и строги да не би дошло до пропуста који би нашкодили деци. Они ће морати да замене мајке у погледу неге и љубави према деци и да створе такву установу која ће послужити за узор онима, које ће се убудуће оснивати.

ПЛАЋАЊЕ ПОРЕЗА ЈЕ ЧАСТ И ДУЖНОСТ ГРАЂАНА

ТОМ ПОРЕСКИХ ДУГОВАЊА УБРЗАЋЕ СЕ ОБНОВА ЗЕМЉЕ

ИСПЛА

Разрез пореза у бившој југославији вршиле су пореске управе у сарадњи са пореским одборима. Овај разрез је остао У тешкој успомени највећег броја

пореских обвезника. Стари за: кон о непосредним порезима, повољним стопама и начином

разреза, фаворизовао је јаке пореске _обвезнике на рачун слабих. Док су се банке, дру штва и предузећа- која су дириговала привредом у земљи, опорезивана минималном порезом по књигама које су води. ли како су хтели и показивали зараду колику су хтели, дотле је ситним привредницима утвр" ђивана зарада, Односно пореза, од стране пореских одбора У којима су као чланови седели крупни капиталисти.

Сличан случај био је и код саме наплате разрезане порезе. јачи порески обвезници не само што нису на време плаћали и тај мали износ, него га уопште нису плаћали, па је по истеку рока за застару, у већини случадева отписиван. Егзекутивни органи нису их терали да плате порезу, јер су били корумпирани, или су се плашили да не буду премештени у неко забачено место или отпуштени из службе. Тако су, уствари, сав терет сносили најпири и најсиромашнији Слојеви народа.

слобођењем земље и разрез порезе и њена наплата прешли су на сам. народ, преко народ“ них одбора. При народним одборима образовани су финансиски савети. Чланови финансиских _ савета бирани су на уличним конференцијама из редова привредника готово свих

занимања. __Финансиски савети су на својим конференцијама у детаље претресли пословање сваког пореског обвезника, и давали своје мишљење о виси“ ни чистог прихода на које би требало _ разрезати порезу. О: вако сређен материјал изнет је пред пореске комисије да, по саслушању пореских обвезника, донесу одлуку о висини задужења. овим комиијама нису више седели _финансиски магнати као у ранијим пореским одборима, већ људи из народа — привредници који су по економској снази претстављали 80% обвезника.

Наплата порезе је такође до била сасвим други вид. Поред наплате у самом пореском одељку, врши се и наплата на лицу места.

Одзив грађана у плаћању био је до сада прилично слаб, тако да само у Београду сума доспелог дуга порезе и приреза из 1944, 1945 и за прво тромесечје 1946 године износи 377,931.287 динара. На 1944 годину отпада 27, 021.740 динара, а приреза 7.586.282 динара; У 1945 год. дуговање пореза износи 127,684.993 · динара, а приреза 78,845,595 динара; на прво тромесечје 1946 године отпада 62.248.322 динара порезе и 26,544.355 динара приреза. Највећи део дуга отпада на јаче пореске обвезнике кућарине, течевине и ренти, на пореске обвезнике који су већ одавно могли Своја дуговања да измире, а који су навикнути да порезу не плаћају, а ако је и пла Бају онда то чине кад хоће и колико хоће.

бодгратеке слике

Некадашњи изглед зграде Хипотекарне банке, којој би, приликом реновирања, требало у потпуности дати ранији облик

брање 0 падковина, скверолина 1: тламвацина

Дивљаштво фашистичке војске оставило је и на парковима нашега града дубоке трагове. Они су за време окупације највећим делом били претворени у места за паркирање њихових кола и коморе. Немилосрдно је уништавано дрвеће, украсно шибље, травњаци и цвеће,

Данас су паркови У таквом стању да им је потребно темељито подизање, скопчано са великим улагањем рада и капитала. Ради ефикаснијег и бржег уређења, паркови и скверови локалног значаја поверени су техничким отсецима рејонских народних одбора, док су паркови од општег и историскот значаја (Мали и Велики Калемегдаћ, Топчидерско Брдо и Ада Циганлија) остављени под непосредним руководством _ Техничкот

После чишћења Београда

Неки грађани изно шта на улице.

се ноћу ђубре из својих двори.

одељења Извршног одбора. Тех. ничко одељење има и над свим осталим парковима ин скверовима право планирања, контроле и надзора, како би уређење текло по извесном плану и са једног места.

Чим дозволе временске прилике приступиће се радовима. Прикупљени су сви подаци о радовима које треба предузети и израђен је програм који ће рејонски народни одбори имати да реализују. У првом реду ће доћи чишћење,. затим риљање травњака који су уништени до 80%, засејавање ниском травом, попуњавање четинарским и листопадним садницама, украсним ши“ бљем и цвећем. _

После тога, биће потребно да се поправе и попуне ограде У парковима и скверовима у којима су и раније постојале. Било би корисно када би израду 0ограда преузеле на себе синди“ калне подружнице радионица и предузећа који се тим послови. ма баве, и за паркове и скверове својих рејона израдиле делове ограда од старог материјала којега свуда има довољно.

Уређење Уличних травњака спада такође у надлежност рејонских одбора. Они ће, Као и паркови, бити засејани ниском травом. Убудуће се неће никоме дозволити да произвољно сеје шта хоће, него ће се то вршити. по извесном плану. Уколико Уређење травњака хоће на себе да преузму становници извесног блока кућа, они ће такође морати радити по плану који буду израдили одборски стручњаци. Код травњака ће највећу тешкоћу претстављати набавка кочића и жице за ограду да би се обрађене и засејане површине сачувале од гажења.

Одржавање, залевање и чува. ње засејаних површина паркова, скверова и травњака исто је тако важно као и њихово подизање. Најтеже је набавити гу-

: или од келерабе, кеља купуса, (салате

Испуњавање пореске обавезе треба да претставља дужност и да чини част свакоме грађанину,. Плаћајући порезу 06везници ће допринети. Финансиској моћи наше младе Државе, повећању продукције и мате« ријалних добара, а тиме олак шати живот најширим слојевима народних маса,

Извршни народни одбор је донео одлуку да неће дозволити даље обављање занимања оним пореским обвезницима који нису регулисали пореску 063везу, а чије се дозволе налазе на' ревизији. Горње цифре поре ских дуговања оправдавају неопходност и исправност ове мере. Плаћање порезе је не само обична грађанска дужност, не го су законом предвиђене и санкције за оне обвезнике који Својој обавези неће да удо воље, Б. ТОРБИЦА

ОДГАЈИВАЊЕ кунића доноси велику Корист

У току овога рата окупатор је у своме рушилачком бесу између осталога нанео огромне „штете нашој пољопри. вреди и сточарству. Зато и јесу оправдана настојања наших народних власти да специјалним мерама спрече несавесно клање стоке. Народна власт се стара да обезбеди сваком грађанину најпотребнију количину свежег меса.

За евентуални вишак меса, ван одређеног следовања, грађани су упућени у првом реду на пернату живину. Но, сем тога, они могу доћи са нешто мало труда и још до једне врсте меса доброг и јевтнног. Овде баш ин желимо

Гајење кунића не само да човеку пружа душевну разоноду, већ му користи и својом длаком, крзном и кожом.

За одгајивање кунића потребан је незнатан _ простор, што је нарочито од значаја ако се одгајивањем баве људи из градова. Довољан је један дрвени сандук, с једне страна о затворен решеткама да личи на кавез. Овај кавез треба поставити на веранду им држати га чисто. То је довољно.

Што је од нарочитог значаја за ттироке народне масе, исхрана кунића је веома јевтина. Све што кунићи. воле да једу то су отпаци лишћа од карфиола

или спанаћа, љуске од јабука и кру. шака, Као и лишћа од овога воћа и липово лишће.

Као што се види, не треба мното средстава нити много труда па да се брзо обезбеди довољна количина меса од кунића. Ако се има две женке, онда се може обезбедити за сваку недељу ло један кунић. За малог, радног повека то је велика добит.

Мита СИМИЋ

мена црева за залевање, а потребно је обезбедити и довољну количину воде, Бригу о чувању могле би да приме на себе фронтовске организације. М становници појединих улица могли би се такмичити чији ће паркови, скверови и травњаци бити боље уређени и чувани.

Радови ће се, углавном, обављати добровољном радном сна» гом. Велики број омладинаца се већ ставио на расположење да под стручним надзором ради на уређењу паркова. Знатан део посла могле би да приме на себе синдикалне подружнице појединих установа, чијим би намештеницима тај посао био разонода, а донео би велику корист.

О уличним дрворедима стара. ће се и надаље Отсек за градско зеленило при Техничком 0дељењу јер је њихово кресање и одржавање стручан посао, који ' захтева једнообразност ради формирања дрвећа и ради заштите телеграфске и електричне ваздушне мреже.

О уређењу и чувању градских зелених површина треба да се старају сви грађани јер су оне од велике вредности за лепоту града и здравља његових становника. ———ш—ш<-————————

КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ

Израда оригиналне идејне скице за дипломе почасних грађана града Београда поверена је Михаилу Петрову, академском сликару из Београда.

Извршни народни одбор града Београда одобрио је одлуку Народног одбора у Земуну, на основу које је у Зе» муну изједначена такса за биоскопе, по“ зоришта и друге приредбе и претставе са таксама које се наплаћују на територији града Београда.

На основу предлога Народног одбора Петог рејона, Извршни народни одбор је дао сагласност да се у великој сали Шесте мушке гимназије отвори биоскоп „који ће бити под надзором Народног одбора Петог рејона.

а ви

55 ПН

Најтежих дана немачке блокаде, 27 маја 1943 године било се навршило 240 година од оснивања Лењинграда — поноса, руског народа, једног од најлепших градова света,

У сразмерно кратком историском року руски народ је дао у архитектурном облику Лењинграда диван образац уметничког подизања, градова. Неколико поколења великих неимара формирали су обличје града, У камену, граниту, бетону и металу прекрасних улица, тргова, мостова и кејова, у велелепним палатама и парковима, огромним индустриским предузећима, у стотинама виших и средњих школа, изванредним музејима и споменицима живописно се огледају повесница државе, градилачки геније руског наро, да, најбољи резултати науке, технике и уметности.

Совјетски народ воли и цени дела архитектуре, сликарства, и вајарства, што се испољило У његовој топлој бризи за пала.те, споменике, вртове и паркове.

Од 1985 године било је започето остваривање по свом замаху јединственог плана развоја, и реконструкције Лењинграда. Град се почео ширити према југу, југо-западу и југо-истоку, дуж обала реке Неве и приморја Финског залива. Развој града у тим правцима настао је услед преке потребе да настањени рејони буду на обали мора. ;

Напад хитлеровске Немачке на Совјетски Савез укочио је огромне радове на изграђивању Лењинграда. Обале Неве претвориле су се у утврђења. Сурови дах рата, дотакао се изванредних споменика уметности, који су драги не само народима, Совјетског Савеза, већ и целом напредном човечанству. У граду није било ни једне зграде која није у већој или мањој мери страдала од топовских метака, и бомби. Довољно је да се скрене пажња, на, то да, је само зграда за становање уништено или јако оштећено толико да би било потребно раселити око 600 хиљада душа. Од 300 знаменитих споменика и грађевина, ретке архитектуре, који се налазе под државном заштитом, уништено је 187. Међу пострадалим зградама су Инжењерски замак, Сенат и Синод, Зимски двор и Ермитаж, Академија уметности, Смољни манастир, Мавра Александра Невског, адмиралитет и многе друге. Страховито су порушена чувена лењинградска. предграђа, читави градови као Пушкин (бивше Царско Село), Павловск, Петерхоф, Гатчина, Стрељни и друга.

БИ

Лењинград: угао Садовске улице и Невског проспекта

ши, величанственији. Стога се одустало од механичког поправљања оног што је порушено, већ постоји тежња да се на местима где је било тешких разарања просеку нови булевари и улице, да се побољша градски саобраћај, подигну нови вртови и паркови, нови скупови улица, и тргова као украс Лењинграда.

Приступило се н остварењу најкрупнијег проблема — потпуној газификацији града. Сви радови на газификацији биће завршени у 1949 години. Ова, инсталација стаће преко 2,5 милијарде рубаља. Гас (плин) добиваће се из шкриљца и специјалним цевима дугачким 250 километара, притицаће у град, да. послужи животним потребама становништва, 3за огрев домова, школа, болница и других згра.да. План за обнову Лењинграда. реализује се са успехом. Још за, време опсаде било је започето а сада је изведено просецање нове градске артерије, која води ка Охтенском мосту, преко реке Неве. Реконструише се и Суворовски проспект целом дужином од главне улице Лењинграда — Невског проспекта. до Смољног, једног од централних здања у граду. Код Смољног се изграђује нов трг, сличан Црвеном тргу у Москви.

Започети су и велики радови на реконструкцији рејона Финландске станице. Овде се гради леп трг који ће заузети око- 4 хектара, отворен према Неви а са новом железничком станицом У позадини.

На територији разрушеног хиподрома изводе се веома замашни радови. Трасиран је низ паралелних улица које ће повући део саобраћаја из неколико најпрометнијих градских улица. Из улица у центру постепено се уклањају трамваји и замењују се аутобусима, тролејбусима, такси-колима,

Да би се надокнадио велики губитак у Зеленилу ствара се велики централни градски парк, који ће се простирати на близу 200 хектара. Тај парк ће се пружати дуж обала, реке Неве — од Петропавловске тврђаве до морске обале. Дужина новог парка је око 6 километара. У најскоријем времену остаци разореног Зоолошког врта биће премештени у велики Удељниски парк, који заузима површину од 128 хектара и који ће цео бити уређен као зоолошки врт.

Приликом обнове преиначују се и зграде за становање. Уместо пређашњих неподесних станова од по 12—20 соба, сада се граде станови од 2—383—4% собе,

Лењинград: Васиљ евско острво У

Још у доба. тешке блокаде, хиљаде Лењинграђана започели су радове на обнови. Без. обзира, на глад, хладноћу, немање електричне светлости, превозних средстава, а уз пратњу артиљериске паљбе и бомби из ваздуха — лењинградске архитекте израдиле су у току године 1942 до 1944 план за обнову града.

Остваривању овог плана за време блокаде претходили су велики припремни радови, обнова индустрије грађевног материјала, стварање великих грађевинарских организација, а такође и специјалне уметничкозанатске школе за обучавање стручњака који би били у стању извести компликоване радове за, рестаурирање живописа, гипса. них украса, резберија.

Према плану обнове Лењинграда предвиђено је да се град начини што удобнијим за живот становништва, да буде што леп-

које имају сав модерни конфор. Ново изграђивање станова треба да надокнади тешке губитке у површини коју су заузимали станови грађанства.

Предвиђено је и подизање једног од највећих споменика Одбрани Лењинграда, монументалних триумфалних капија на Московском друму, улици Стачок, на Штлиселбуршком проспекту.

Решавајући проблеме савремене архитектуре, лењинградске архитекте полазе од неопходне потребе да. се очувају индивидуалне особине града, да се у највећој мери олакша саобраћај између центра и предграђа. м да се притом не изгубе националке и социјално-животне особености становништва.

Николај БАРАНОВ главни архитекта Лењинграда, дописни члан Академије архитектуре СССР