20. oktobar
6
КРОЗ НАШЕ ФАБРИКЕ пи предузЕћА
, сфРАБРрРИКЕ ми прњк/ ~ — ___-
Напори радника фабрике сапуна „Црвена звезда“
Тежак камени зид и закључана капиЈа у улици Франше Депереа заклањају од погледа пролазника четвороспратну фабрику. _ Необавештеном посматрачу изгледа као да у тој згради нема живота. Али, чим се уз шкрнпу отворе гвоздена врата и уђе у двориште, утисак се нагло мења.
И овде се ради као у свим осталим предузећима у земљи. Ни један точкић привредног ни производног апарата не мирује, све је у покрету, у раду, коме је циљ: бољи живот за све грађане наше републике,
У дворишту фабрике сапуна »Црвена звезда« леже наслагана бурад са сировином. Са камнона неколико људи скида џакове из којих се просипа бели прашак и уноси их у зграду. Међу њима пада у очи висока фигура у униформи поручника Југословенске армије, То је шеф персоналног одељења фабрике, а његови помоћници у раду на истовару су инжењер фабрике, Иван Александрин и секретар синдикалне подружнице,
Главни инжењер фабрике са лакоћом диже џакове помажући радницима. Он не бира посао: рад у хемиском лабораторнуму, на машини или уношење џакова, подјенако су важни послови ин он нх све врши са задовољством.
По ослобођењу фабрика сапуна »ЏПрвена звезда«х остала је без стручњака, али су ту били радници који су их заменили. Парни котао, срце фабрике, 0о6новљен је и стављен у погон пре свих осталих машина, Обнова предузећа, међутим, није вршена без плана. Власника, кога се нису тицали хигијенски услови под којима раде његови радници, више није било, Када су радници обнављали предузеће, своје предузеће, постаралн су се да им рад у њему буде што пријатнији.
Тако је обновљена и мала фабрика уља која се налази у истој зградн, Више се неће десити да се радник крај машине гуши у прашини. Вентилација је усавршена, рад механизован, Од семена до дестилисаног уља, радник више не носи на својим леђима тешке џа-
кове, Некада је 22 радника радило овај посао који, усавршавањем машина и изградњом лифтова, данас обавља свега десет људи. Машина је заменила човека, јер ће у новом друштву здравље радника бити увек важније од машине и профита, У ФАБРИЦИ САПУНА
Сав рад у фабрици сапуна такође је рационализован. Ланчани систем производње уштедиће радницима многе непотребне напоре.
Продукција сапуна почиње на четвртом спрату, одакле се првобитна смеса постепено прерађује, силазећи са спрата на спрат, да би у приземљу изашла, Као готов, упакован н за продају спремљен сапун,
У великом казану кува се 10.000 литара густе браонкасте смесе.
Душан Рађеновић био је пре рата не-
Рад у једној ливници
квалификован _ радник. По ослобођењу фабрици су били потребни стручњаци и он је радио и учио. Данас је мајстор у сапунском одељењу.
— Сапун је један од услова да људи буду здрави, Ми се трудимо да га произведемо што више, јер знамо да тиме дајемо грађанима наше републике здравље, каже он.
У одељењу за хлађење сапунске мешавине ради новотар Вељко Рељин. У току децембарског такмичења он је оспособио покварену хладњачу за вештачко хлађење сапуна. Вељко је и сапунски мајстор, и бравар, и специјалиста за израду глицерина.
— Радим са пуно воље јер знам да радим за себе. Данас могу да кажем да је фабрика наша, радничка. А ко не би радио за себер
Ђорђе Стојановић помагао је Вељку да поправн машину. Он је трећн међу најбољима у фабрици.
— Ни једна фабрика у земљи није хтела да прими производни план у коме се тражила израда четрдесетопроцентног сапуна. »Није могуће произвести«, говорили су. Ми смо им доказали да је могуће, »Ева вам парче таквог сапуна«, говори Стојановић и подиже комад свеже изрезаног сапуна,
У фабрици раде и две девојке такмичарке: Вука Мирковић и Роса Томић. Оне су специјалисте у сечењу и пакорању сапуна. ,
— Мнислиле су наше газде да нећемо моћи без њих, али док су они ту били нисмо се такмичиле, Данас се такмичимо, — са поносом каже Вука, док Јој руке неуморно раде на машини.
— Побегла господа 6 априла, али нам данас више и не требају. Педесетогодишња производња њихових фабрика сапуна не би им помогла да оперу сву прљавштину своје бездушне експлоатације, — допуњава је Роса Томић,
РАДНИЦИ ФАБРИКЕ УЧЕСТВУЈУ У ПРВОМАЈСКОМ ТАКМИЧЕЊУ
Производња се из дана у дан повећава. Радници фабрике »Црвена звезда« били су у децембарском такмичењу најбољи у својој струци.
Данас су они опет са одушевљењем прихватили план првомајског такмичења, који предвиђа повећање производње преко предвиђене норме, уштеду сировина, чување и оспособљавање машина, оснивање стручног курса, посећивање стручних предавања, читалачких часова,
До сада су радници »Црвене звезде« дали 600 радних часова за КПЈ, а план првомајског такмичења _ предвиђа | Још 1500 прековремених радних сати за 06нову земље,
Дуга је листа обавеза које су на себе узели радници »Црвене звезде«, Те обавезе неће остати мртво слово на хартији, већ ће, као н у децембарском такмичењу, бити остварене, од прве до последње. Дан добровољног _ФРАБРИКА ОБУЋЕ „МИРА“
у прбомајсром тавмичењу
рада у „октобарској слободи“
У недељу је 180 радника текстилног предузећа „Октобарска, слобода“ дало 720 добровољних радних сати у оквиру плана првомајског такмичења. Радници су радили на чишћењу фабричког круга од ђубрета и отпадака. Сортирана је већа количина разног материјала и одвојено неколико вагона старог гвожђа.
Потстакнути радним одушевљењем које је тога дана владало у фабрици, 20 бораца ТУ чете МТ батаљона београдске дивизије КН.ОЈ-а дошли су да помогну својим друговима из фабрике у раду.
Тога дана владало је велико весеље у фабрици. Радило се са песмом и до сада невиђеним полетом.
Радници „Октобарске слободе“ схватили су најозбиљније своје учешће у првомајском такмичењу и до сада дали одличне резултате. Тако је у одељењу за бојење комада норма предвиЂена у плану такмичења, премашена, већ за 100 од сто, тиме што се комади штофа избацују из вреле воде.
Одељење за сушење вуне тажође је премашило планом предвиђену норму а ткачко одељење достигло је ту норму. Радна дисциплина у предузећу је примерна. У такмичењу учествују са подједнаким еланом и радници и намештеници, остваривши у потпуности међусобни -другарски
однос. Јанко КЛИПА
„КОМГРАП“ ПОЗИВА НА ПРВОМАЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ ТЕХНИЧКО ОДЕЉЕЊЕ ИНО-а
Радници и намештеници Комуналног гра ђевинског предузећа Извршног народног одбора примили су на себе обавезу да, у оквиру првомајског такмичења, заједно са Управом предузећа, оспособе преду. зеће КОМГРАП за самосталан рад. То ће постићи набавком потребног материјала и алата по предвиђеном плану. По-
„ред тога настојаће да што већи број
послова узму у директној погодби или на лицитацију уз најповољније цене, да израде 300 елабората за оправку зграда; да оправе преко сто станова или мањих зграда; да израде преко 2500 квадратних метара бетонске ·подлоге за коловозе; преко 5000' квадратних метара калдрме, коловоза и тротоара и 2500 квадратних метара асфалтне превлаке коловоза и тротоара. Све ове обавезе они ће извр« шити за 75 радних дана, уколико их временске прилике и недостатак материјала у томе не буду спречили,
Осим тога даће 2000 _ добровољних радних часова за Комунистичку партију као и у раду предузећа у међусобном појединачном и групном такмичењу, којом приликом ће оспособити 8 разних грађевинских машина и мотора чиме ће се производња повећати за 500/.
У циљу што већег доприноса обнови земље, позвано је Техничко одељење ИНО-а на такмичење, а овим се позивају на такмичење и сва предузећа која ммају слична пословања.
Душан АЛИНЧИЋ
Радници фабрике обуће »Мира« у Земуну схватили су озбиљно своје радничке дужности у вези са првомајским такмичењем. Они су се обавезали да ће радити свакога дана по пола сата више за обнову земље и то већ спроводе у дело од 5 јануара.
Чињеница, да наш народ још нема обуће, потстиче раднике на труди они ће уложити све силе, да произведу што више и да кроз потпуно залагање створе што веће резерве. Брзо обезбедити обућу радницима и сељацима, задовољити народне потребе, а у исто време смањити цену обући, како би била приступачна свакоме коме је потребна, то су циљеви првомајског такмичења фабрике >Мира«.
Већ до сада производња је повећана са 300/) на 359, али нико од радника не мисли на томе да се задржи.
У залагању и пожртвованом раду нарочито се истакао технички — мајстор Стева Фиола, који познаје све машине и свакодневно врши оправке на њима, а уједно обавља посао за двојицу, па и за тројицу. Он је до сада ставио у погон пет неисправних машина.
Као другог треба истаћи омладинца Тошу Димовића, цвикера, који из дана
у дан, под најтежим условима, пење капацитет производње. Док му је капацитет у прошлој години био 160—170 па. ри ципела дневно, сада он цвикује за дан 180—190 пари. Те бројке – успеха радника фабрике истичу се свакодневно по свим оделењима фабрике, како би сви имали прилике да виде напредак појединаца и читавога предузећа.
Вилко Постишек, у кројачници, подиже норму свакога дана. Он је до сада прешао норму 1000ф и позива на такмичење све кројаче у одељењу као и кројаче осталих фабрика. У фабрици >Мира« норма је 50 пари на једнога кројача. — Ја ћу за дан да скројим 100 пари, рекао је он.
И испунио је што је рекао.
И омладина је у оквиру такмичења повећала активност. Неколико омладинаца поред свог редовног рада научило је за два месеца да ради на другим машинама. Осим тога, омладина се обавезала да одржава чистоћу у читавој фабрици 100%.
То су тек почеци такмичења, које се из дана у дан развија и чије ће резултате показати Први мај, дан радног народа. С. БОРИЋ
Београдски металци
радиће шест месеци по пола сата свакодневно за Фонд за обнову земље
ЏМоред осталих обавеза, београдски металци примили су на, себе обавезу да, према директивама првога пленума ЊЦентралног одбора Савеза" радника и намештеника металне индустрије У Југославији, раде свакога дана по пола сата бесплатно за Фонд за обнову земље. Они су се обавезали да ефикасност рада тих пола сата буде већа од ефикасности рада у радном времену. Тиме ће они испунити шестомесечно првомајско такмичење, које спроводе радници и намештеници металне индустрије у Југославији За пет месеци, а у оквиру првомајског такмичења, Стојан МИХАИЛОВИЋ
Лопист из фабрика м предузећа
Радили су један дан за Комунистичку партију радници и чиновници државног предузећа за промет отпацима. Том приликом утоварено је у вагоне 48.000 килограма разне робе н сортирано је 3.907 килограма крпа. Чланови подружнице дали су 115 надница са 920 радних часова у износу од 18.027. динара у овоме радном дану.
Живорад Петровић
Сваког месеца по једну надницу даће у корист Фонда за обнову земље радници н намештеници хотела »Мажестике и >Москва« у току првомајског такмичења. Радници и намештеници хотела >Балкан« укључујући се у такмичење даће сваког месеца по једну надницу у корист Фонда за обнову земље, једну за Комунистичку партију ин једну у корист ратне сирочади. Вучко Најдановић
Две раднипе Бродоградилишта на Чукарици дале су 86 радних часова такмичећи се са својим друговима. То су швајсерке Данипа Гојковић и Милица Јелисић. Када је Милица Левантић чула за такмичење устала је из болесничке постеље да би дошла на рад.
Наталија Јанковић
По 31 сат радиле су непрекидно за обнову земље раднице текстилног предузећа Јоргановић на Чукарици: Илић Мира и Петровић Рада. У такмичењу је узело учешћа још осам радница из фабрике од којих су се највише истакле Кандић Анђа, Тодоровић Драгица, Јанковић Цвета, Илић Стојанка, Шубаре-
вић Милунка и Бимбашић Гордана. Оне су радиле ва обнову земље и Комунистичку партију. Петровић Вида и Млић Мира дописнице фабрике Јоргановић
Две хиљаде радних – часова оквиру првомајскот такмичења намештеници _ Индустриске банке. Они ће то време употребити на рад у помагању појединим предузећима око валоризације и на подизању административне и ко“ мерцијалне организације рада у задругама. > В. К.
Што више добровољних радних часова и оштру борбу за најбржу расподелу робе предузеће намештеници Радничконамештеничке задруге из Земуна у оквиру првомајског такмичења. План такмичења поред осталог. предвиђа највећу штедњу _ сировина, учвршћавање радне дисциплине и што бољу организа. цију културно - просветног рада. За контролу извршених задатака изабрана је комисија од три члана.
Светозар Марковић, Земун
Ланчани систем у раду уведен је у ливннци »Балкан« на минцијативу синдикалне подружнице. Ливница је поввала све остале ливнице и машинске радионице у Београду да у првомајском такмичењу учествују у побољшању продукције и производње и усавршавању алата. Радници ливнице »Балкан« већ су приступили такмичењу и дали прве повнтивне резултате. У ливници се нстакао
даће у о
у упрошћавању продукције Аца Савић, у машинско -· браварској и стругарској радионици Светозар Петровић, Михајло Перишић н Сима Томић.
а. Душан Безука, дописник | рејона
3416 рединх часова у вредности од "48.146 динара дали су за обнову земље риба предузећа »ЕПС«. У такмичењу узеће "чешћа сва одељења Синдикалне подружнице ЕПС-а, која је позвала на такмичењт сва предузећа у Београду у стварању што боље и једноставније ор-
ганизације у администрацији. Живковић, дописник 1 рејона
Радннци предузећа »Панцер« радили су 24 овог месеца за Комунистичку партију. Радило је 33 радника и они су успели да пребаце већ установљену дневну норму за 300/. Стеван Ровић, швајсер, са помоћником Петром Никчевићем, учеником, пребацио је норму за 2180/%, израдивши за седам часова 210 креветских делова, место 80 колико је за осам часова израђивао. уз помоћ Данице Косовац пребацио је ворму за 1000/; заваривши 42 мадраца електричним путем. Стругар Лазар Леша пребацио је норму такође за 1000/%, израдивши 143 керветска с дела. Илија Милојковић, убацио је 300 корпи у кревете пребацивши норму за 750/). Фарбарска група, у којој су сви другови колективно радили, пребацила је норму за 509/%, Милосав Пешић и Воја Вечериновић пребацили су норму за 400/0.
Трајко Петковић
Светозар Ђуровић,
Ф
— Лако је оном Вишинском да држи говоре; а шта бисмо ми радили са преосталим ратним материјалом!
ЧА, ДАЗАЈ ЗАР ваља нарав
МмМакелонска омладина индустрије „Вардлар“
позива на такмичење омладину Београдске ДРжавне текстилне индустрије
Велике обавезе за _ унапређење производње, које је на себе примила омладина Државне текстилне индустрије У Београду у писму упућеном маршалу Титу, потстакле су македонску омладнну Државне текстилне фабрике »Вардар« у Скопљу да пође за примером београдске омладине.
У писму, које су омладинци београдске индустрије примили, македонска омладина их позива на претконгресно такмичење и прима на себе следеће обавезе: да ће све омладннце оспособити да раде на два разбоја; да ће организовати курс за 40 слушалаца; да ће учврстити радну дисциплину н повећати производњу до 650/,; да ће дати 1000 бесплатних радних дана; да ће одржати 30 предавања, издати 10 зидних новина и поправити ограду око фабрике.
Омладина београдске индустрије прихватила је са великим одушевљењем позив македонске омладине ни упутила јој позив да састави ин упути у Београд једну делегацију с којом би се саставио уговор н утврдиле норме, као полазна тачка за такмичење. Тај састанак би уЈедно. послужио за узајамно упознавање живота и рада омладине н продубљавање јединства наших братских нарада У; ~
Писмо београдске омладине – упућено македонској завршава речима: >Ми сме срећни што се такмичимо са братском омладином Македоније у изградњи пажње нове и братске народне заједнице Федеративне Народне Републике Југославије
ж
У БЕЛСАПУ ОМЛАДИ НА ИСПУЊАВА ОБАВЕЗЕ
Према плану, који су омладннић БЕЛСАПА сами израднли за првомајске такмичење, они су се обавезали да ће до 1 маја дати 25.000 добровољних радник часова, а до сада су дали око 1000.
ИМ поједина одељења Мушке венатске школе, која постоји при БЕЛСАПУ, те кође су се обавезала на прековремеви рад. Тако се П-а разред обавезао да ће дати 2000 прековремених радних часова; а до сада је дао 318. |
Неки омладинци обавезали су се исто тако да ће раднти прековремено. Аптол Ракић обавезао се да ће дати 250 прековремених часова, а до сада је дао
39. Ученик П-а разреда Чупић обавезао се да ће дати 300 прековремених часова,.
а већ до сада је дао 36. Томислав РАЈИЋ
МАЛИ ДОПИСИ
Омладина Војне одеће обавезала се на својој конференцији да ће превазићи досадашње норме у раду ин досада је већ у томе знатно успела.
Омладинци који раде на изради шињела обавезали су се да ће премашити норму за 650/;. Они су у томе већ и успели, али је за сада израда шињела обустављена. Омладинци који раде на војним блузама дали су обавезу да ће премашити норму за 650/, а до сада су је премашили за 4650/,. Омладинци који раде на изради панталона обавезали су се да ће премашити норму за 400/у, а премашили су је већ до сада за 630/). Другарице које раде на доњем вешу обавезале су се да ће норму премашити за 400/; а до сада су је премашиле за 159/;.
Предузеће Војна одећа дало је до сада 4608 прековремених радних часо-
М. Марковић •
Сто добровољних радних часова даће сваки омладинац Синдикалне подружнице Народне банке. Поред овога омладинци Народне банке радиће на рашчишћавању рушевина и разним другим радовима укључујући се у првомајско такмичење.
Горица Јефтић ж
Курсеве књиговодства, стенографије, кореспонденције, шоферски курс и курс за дрогеристе отворени су у синдикалној подружници број 26 предузећа »Гунрал«. Радници и намештеници предузећа »Гунрал« у првомајском такмичењу да ће н велики број прековремених радних сати од којих ће две трећине чистог прихода ићи у Фонд за обнову земље, а једна трећина за Комунистичку партију. Такође ва обнову вемље радиће сваког месеца по један дан сви радници дајући тога дана по осам добровољних сати,
Перишић •
Саградиће игралиште за тенис и одбојку омладинци Макиша употребивши земљу од некадашњих склоништа. Пионири помажу у овоме раду улажући све своје снаге. На послу су се нарочито истаклн Драган Павловић, Љуба Милу-
_ Два предлоа за конструисање београдгких трамваја
тиновић, Душанка Деспотовић м Ката рина Радуловић. Александар Осипов .
Отвориће библиотеку у шегртском дому у Крунској број 5 омладинци Четвртог насеља Трећег рејона. Већ је прикупљено 255 књига. Омладинци ће такође помоћи шегрте у културно - просветном раду.
Ђ. Мах, Четврто насеље Трећег рејона Ж
1210 радних часова дало је 450 омдадинаца ИТ насеља Четвртог рејона. Поред овога омладинци показују велико нитересовање за читалачке групе, у којима
је до сада прочитан велики број брошура.
н књига. Дописник Трећег несеља
Четвртог рејона
ж
Такмичење у фабрнци Гођевац почеле је 1 фебруара 1946 године. Омладинци показују нарочито велики радни полет. У досадашњим радовима истакли су «е Бранислав Грбоношић, Боривоје Машић и Владимир Туцић. Такмнчење обухвата и што боље помагање народно-фровтовске штампе, коју омладинци радо
читају. Драгољуб Дилберовић ж
Осам ученика Средње техничке школе дало је 1330 радних часова на изради столова и разног намештаја, Направљено је 60 столова, 30 столица м припре“ мљен материјал за израду 70 столова и 30 столица.
Својим примерним радом млади техничари потврђују да ће у будућности бнти одлични практичари н да ће испуни. ти све постављене вадатке,
Р. Остојић •
Петнаест хиљада добровољних радних сати даће ученице |! женске гимназије које су са одушевљењем прихватиле план за првомајско такмичење. Поред осталог, план такмичења предвиђа повишење средње оцене у целој школи на 3.70, оснивање радног батаљона од 400 ученица и отварање курса шивења, као н санитетског курса.
Нада Петровић, ученица УП резреда » в
Четири пута педељно радиће по један |
сат прековремено за обнову земље и КПЈ омладина Претседништва Народне владе Србије.
Омладина Земаљске статистике обавезала се такође да ће до краја такмиче“ ња средити посао који је у појединим отсецима у задоцњењу 'вбог малог броја чвновника.
Љубица Илић дописник | рејона
Позив на такмичење Народне средњошколске омладине из Параћина прихватили су омладинци Шесте мушке гимна“ вије, одлучивши да се такмиче и са свим осталим гимназијама у земљи. План такмичења вата побољшање учења, културно - просветни рад. такмичење У фискултури и помагању обданишта Е сиромеаиних ђака. |
Душан Ђорђевић, уче > УТН рвереда