20. oktobar

| КРОЗ НАШЕ ФАБРИЉЕ

· Први Резултоти

БЕОГРАДСКЕ ТЕНСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Као што је најконкретније поставила план за првомајско такмичење, Београдска текстилна индустрија је исто тако послала најконкретнији извештај Месном одбору текстилаца о резултати“ ма из прве недеље такмичења.

У том извештају се, тачка по тачка, износе обавезе и досадашњи резултати. Тако у тачци број 2 плана такмичења, у којој се обавезује да ће се продукци“ ја, која је предвиђена, прећи и повисити на 17,50/) даје се резултат рада од недеље пре такмичења 4—9 фебруара, а затим резултати из прве недеље такмичења од 11—16 фебруара. Ти се резултати дају одвојено за свако одељење.

Из тих резултата види се да је у припремном одељењу ткачнице повећање дневне продукције за 15%, У одељењу за увођење жица 7%, У одељењу за плетење 6,52/. У ткачници број разбоја који раде повећао се за пет процената, а дневна продукција у метрима је повећана са 15,5%. Одељења: фарбара, апре„тура и чешљара радиле су у току прве недеље свега четири дана, Због тога се није могао дати успех рада, Поред 19 разбоја, ко. ји су добили основе, оспособљено је још 12 разбоја, па је тиме обавеза испуњена за 179/,. Оспо. собљена је једна шпул-машина, од две, колико је предвиђено, и тиме је обавеза испуњена за 50%.

У раду на оспособљењу машина влачара и селфактора учињено је 20% од обавезе. За три каде за фарбање наручен је материјал и чим приспе, оне ће се направити. Машина за фарбање оспособљена је за сада за 25%, а машина „фулар“ оспособљена је за 50%. Резултат о побољшању квалитета испољиће се тек идуће педеље, када се буде могло

упоредити са првом недељом такмичења, У погледу обавезе да ће се

снизити отпаци на минимум, резултати су следећи: у припремном одељењу снижен је проценат отпадака ол 0,32 на 0,30; У предионици отпадака је смањено за 10%. |

У тачци број 12 примљена је обавеза да ће се радити на више машина и тиме повећати производња. У вези са тим једна везачица примила је машину и постала предачица. Десет радница, које су радиле на три разбоја, раде сада на четири, а десет радница које су досад радиле на два разбоја (ученице), раде сада на три разбоја, Један радник из фарбаре, који је радио на два жигера, ради у току последње недеље на четири жигера. Место четири радника, који су радили одувек на четири каде, сада ради један, а други му помаже. У погледу изостајања, оправданих изостанака има дневно просечно 4,5 процената, нео: правданих 0,83, а дневних закашњења 1,83%. У погледу обавезе да ће се повећати продуктивност новим проналасцима, у току две недеље није урађено ништа. Досада је дато 3.300 часова за обнову земље.

На културно-просветном пољу има успеха. Расподела синдикалне штампе повишена је за 20%. Аналфабетски течај посећује од 40 неписмених њих 14 тј. 35%. Учињена је колективна посета Народном позоришту где је присуствовало 127 другова и другарица. У корист мензе, ради побољшања исхране, приређена је једна приредба. Патронат је потпомогнут са 10.000 динара.

== = ===

ТАКМИЧЕЊЕ У МИНИСТАРСТВУ ИНДУСТРИЈЕ у СРБИЈЕ

Створити план у једном администра. тивном телу као што је Министарство лако је, али је тешко утврдити норму, рада јер све зависи од компликованости самог предмета који један референт има да реши. Чланство Подружнице обавезало се и на број часова прековременог рада, али ће мерило у успеху бити ипак резултат опште + постигнутог успеха у што бржем и савеснијем решазвању свих аката, искорењивањем биро“ кратизма, саботаже, уштеде у матери. јалу и чувању државне имовине, учвршћи тзању свесне радне дисциплине и развијању радног полета, организовању што већег броја стручњака који ће имати за задатак да одрже стручна предавања по фабрикама и тако стручно помогну радницима да стекну шира знафа у послу. Затим се имају у току такмичења одржати и специјални курсеви "по , индустриским _ предузећима, — како стручни за раднике, тако и стручни и за намештенике, ради бољег свршавања административних _ послова, а поготову књиговодствених. Исто тако створиће бе план у најкраћем времену да се стручне школе поотварају у свим местима по окрузима гле је развијена инду“ стрија, како би се омогућила стручно _ оспособљавање кадрова,

ПИ кал]

–——_

ПРВИ НАПОРИ — ПРВИ РЕЗУЛТАТИ

(а планом такмичења кроз фабрику Бата

Споља сура зграда, изнутра лавиринт степеница и врата, лупа машина и задах коже у прерађивању, — то је фабрика за прераду коже н ципела »Бата«.

Улазећи у фабрику у рукама имамо план првомајског такмичења, План ће нам помоћи да видимо шта је учињено у првој недељи такмичења н како се постављени задаци спроводе у дело.

Идемо уз степеннце, пролазимо холнипима. Свуда влада примерна чистоћа, Можемо да потврдимо; једна тачка плана испуњена је у потпуности,

Од приземља до другог спрата зидовћ су украшени новинама, паролама н графиконима. Свако одељење има своје зидне новине и графиконе. Онн показују досалашњи успех у раду. Зидне новине излазе сваке недеље, њихова опрема привлачи погледе посетилаца. Још једна тачка плана испуњена је у првој недељи такмичења са 700/;. Рад на зидним новинама.

Врата канцеларије предузећа отварају се. Светла просторија. Зидне новине на зиду, а по столовима растурени планови н хартије.

Висок, прномањаст човек, управник предузећа, Никола Королија говори нам ужурбано мн нервозно,

— Друже, немам времена, заузет сам, нек вас спроведе неко други кроз фабрику. Ево погледајте зидне новине, .. и графиконе. Они најбоље говоре о нашем раду.

Излазимо низ канцеларије. У рукама имамо писмо упућено _Месном одбору Савеза кожараша, Оно набраја успехе рада у првој недељи такмичења. Упоређујемо га са планом такмичења, Интересују нас обавезе административног 0дељења. У плану читавих десет редова говоре о њима а о нашем писму ни једна једина реч.

У ОДЕЉЕЊУ ЗА ПРЕРАДУ КОЖЕ

Ненавикнут организам не може луго да издржи у одељењу за прераду кожа. Залах коже и хемикалија нагриза носну слузокожу. Алџ, овде раде људи ВИЧНИ томе послу, људи који знају да од њиховог рада зависи да ли ће грађани наше земље добнти на време нову обућу, која им је потребна.

Кожари су се обавезали да у току такмичења прераде све сировине, ставе У погон нове машине и уреде све просторије. За првих седам дана рада онн су испунили свој план и дали око 400 добровољних радних сати на уређивању фабрике, Новим методама у ралу одељење кожа успело је ла посао у радионици не трпи, нако су многи радници радили ма хругим пословима, на уређењу ин сеоби магацина и машина.

— Кожари испуњавају дате обавезе; план такмичења биће испуњен н премашен, каже Душан Ивић, један од нај вреднијих радника кожарског одељења.

На табли у ходнику која носи наслов »Јуче су били најбољи« убележено је крупним словима име кожара.

У ОБУЋАРСКОМ ОДЕЉЕЊУ

Порел кожара и обућари су показали у првој недељи такмичења успех. За

седам радних дана у изради ципела норма је пребачена за један проценат. Међутим, план такмичења предвиђа прелажење норме за пет процената. Рад се наставља.

— Машине су нам старе и често долази до квара а са друге стране недостатак сировина успорава рад. Међутим, савладаћемо све тешкоће, Ето, наше одељење за кројење пребацило је норму за 200/7, објашњава Љубица Константиновић, секретар Синдикалне подружницеј не престајући да ради.

Један поглед на план такмичења, — Како је са радном дисциплином и изостанцима2

— Од почетка такмичења није било ни једног случаја закашњавања а боловања су сведена на минимум. Сви се радници такмиче у чувању, чишћењу и неговању машина, тако да су у том послу сви подједнако добри, — одговара Богдан Потребић, мајстор кројачког одељења. У одељењу за израду ципела дочекује нас заглушна лупа машина, Овде се споразумева само виком. Око ланца, који се креће у круг, поређане су машине.

— Недостаје нам стручно особље, каже мајстор одељења Душан Јелача док ногом притиска полугу машине и учвршћује ексере на шипели, коју држи.

— Мајстори не раде, наша је дужност да надгледамо рад у одељењу и поучавамо оне који не знају. Међутим, видите н сами, ја радим. Радим већ неколи-

ко дана, јер не могу да дозволим ла машине стану. Друг који ради на овој машини тешко је болестан и ја га замењујем. Испод графикона који показује рад овог одељења уписана су имена тројице најбољих. То су мајстор Јелача, Вера Андријевић и Никола Бошкот.

ТЕХНИЧКО ОДЕЉЕЊЕ

При изласку из раднонице обуће срећемо _ мајстора машинске Фрању Стамповца. Једва успевамо да га задржимо. Друг који нас води објашњава; — У такмичењу су наши већ забележили прве успехе.

— У повећању производње они имају највећег удела. Мајстор Фрања најбољи, је у својој струци у Београду. Многи га траже, али га ми не дамо.

— Причају људи, брани се мајстор. А, што се тиче такмичења, све наше машине успели смо да поправимо. Старе су а резервних делова нема. Ми смо оспособили флоковачу, то је наш највећи успех.

— Цела ова зграда није погодна за обућарску радноницу. Није ни грађена за то, Али, шта се ту може, — резигнирано каже мајстор Фрања, док ветар јечи ударајући о плех којим је покривен пролаз од једног дела зграде ка другом.

Још један поглед на план такмичења. Предвиђено је око 5000 добровољних

машинисти

раднонице ·

радних сати. Да ли је већ од овога нешто оствареног

— У недељу је за обнову земљ 1190 радних сати. Ни један радни изостао. Поред овога, омладинци су дали 170 сати на разним другим пословима, одговара чиновница Нада Косић.

Наша посета је завршена, Склапамо план такмичења. Радници фабрике »Бата« у првој недељи такмичења испуни“ ли су један део плана, Такмичење ће се наставити док све што је предвиђено не буде остварено и премашено.

е дато к није

Б. В.

Фабрика Бата — кожарско одељење

Три часа по подне. у Маркарници је врло живо. Ради се ужурбано. У четири сата престаје рад и онда све мора да буде сређено, пребројано, потписано. Тада се завршава свакодневни, нормални посао, али рад у предузећу не замире. Добровољне радне групе такмиче се у давању прековремених радних Фчасова за обнову земље.

У предузећу је запослено око 700 радника од којих су 450 жене. Срећемо их свуда, на сваком послу. Само код ма. шина још нису замениле своје другове.

Ма да су услови рада прилично те. шки — зграда је двапут оштећена, попаљена — производња је повећана за

скоро 800/у. Томе су много допринеле жене раднице. Све недостатке надокнађује свест и пожртвованост.

Откад је

почело такмичење, оне су неуморне у изналажењу нових могућности побољшања и повећања производње, !

Пролазимо кроз машинско одељење. Лупа машина прати уједначене и веште покрете жена-уметачица. Машине су старе — тешко да је што обновљено али то не смета радницама да повећају норму од 8 на 12 хиљада штампаних та. бака, а да се при томе постигне још већа прецизност и финоћа израде. Друга. рипа из предузећа упознаје ме са најбољима: Милом __Боторошком, – Зором Тајсић, Павом Стоковић, Бранком Михаиловић. Идемо даље кроз велико одељење прераде. Ту се врши гумирање, перфорирање, одабирање, бројење, паковање. Све те радове обављају окретне женске руке, Посао тече без прекида, без застоја. За дугим столом ради скромна и тиха жена у црнини, То је Јаворка Јевтић, једна од најбољих у брзом, прецизном и савесном раду.

И у одељењу за повезивање, у коме се још виде трагови пожара, ради велики број жена. Блокови, протоколи, књиге лете из руке у руку чисто, уредно, брзо. Ово одељење је давно премашило норму. Софија Чупић, Славка Коларска подигле су је за 150/0..

У одељењу цигар-папира на коричењу књижица запослено је око 120 жена. Све. она раде дожртвољано м доред те

ЖЕНЕ У ПРОИЗВОД ЊИ

У Државној маркарници ради 450 жен

шкоћа — свиласта хартија није довољно матирана а корице су круте и упијају брзо лепак. Просторија _је Мала, ваздух тежак, нема довољно столица.

Жене су свесне да обнова захтева од свих велики напор. МИ без добрих четкица и алата окретне руке хитро лепе књижице цигар-папира. Норму од 6.000 пребациле су давно, избацују 8—10 хиљада. Осам хиљада књижица то је најмање 16 хиљада покрета за осам часова... Четкице лете, прсти се све нервозније крећу... У овом одељењу так-

мичење је узело такве размере да многе раднице не одлазе на ручак нако имају мензу у самој згради. Једе се ту, крај стола, у раду, посао се не прекида. Посматрам Јулку Велчић, радниџу, која је прва почела да подиже норму, прсти јој просто лете, сваки покрет прорачунат. С другог стола осмехује се увек ведра, увек добро расположена Антелина Миленковић бодри и потстиче

другарице у послу. ' Пажњу ми привлачи сто за којим ра

аи

Жене пребацују норме Државној штампарији

Јавила сам се другу пословођи им са њиме обишла одељења. _Ушли смо у штампарију. Сала је огромна, чиста и светла. Поред сваке машине стоји по једна другарица - уметачица. Ту је дру“ гарица Марија Паслер, старија жена, ко ја ради већ 18 година. Штампарија јој је дом — а њене млађе другарице и машина, њени нјаближи. Њене најбоље ученице су Радојка Ристић, омладинка, која је ступила на рад јула 1945 и по сле 3 месеца произведена је за помоћну радницу, и Милка Дворски, која је про. изведена после 5 месеци док су раније ученице морале учити 2 године да по» стану квалификоване раднице. Данас ученице дају исте резултате после 5—6 месеци. Мира Јовановић, демобилисани борац, прича нам како се пре рата осе ћала усамљена у фабрици. Данас то више није тако. »Ја сам најбогатија« ре• кла ми је она показујући другарице са којима ради, учи, посећује предавања и напредује.

У другом одељењу — у књиговезници ради 146 жена, _'полуквалификованих радница · савијачица. Пословођа прича да су жене најпродуктивније раднице и да се рад ударница не одликује само количином већ и квалитетом. Олга Рајковић дошла је из школе право у Државну штампарију, где је већ провела 22 године. Одређена норма савијачица је 18.000 табака за 8 сати. Она је успела да савије двадесет хиљада, а за 10 сати савила је 29 хиљада табака. Божана Пенезић, хвали нарочито услове рада: >Пре рата нисмо смеле да станемо пред шефове — данас смо другови и они нам памажу у свему, Десанка | Мехмедба:.

шић ради већ 15 година на овом послу. Стоји. пред великим столом н сакупља већ савијене табаке у књигу. Њена одређена норма је 12.000 табака а она уради 15.120.

Предузеће има своју мензу, која је једна од најбољих у Београду а њихова задруга им набавља све потребне намирнице. Нешто даље од ње седе две старије раднице Мара Митровић, која ради у штампарији већ 23 године, заједно са мужем машинистом, и Косара Лазић са 22 године службе. Од»! мар. та штампарија ради у две смене а фрд 11У и због великог посла радиће 12 са. ти непрекидно. Често се дешаваф да раднице морају остати – прековременђ због хитног посла. Милица Јагановић је премашила норму на шивењу вежбанки за 250/) и нада се да ће на крају такмичења бити награђена.

— Премашујем норму у сваком послу.

После сам прешла код најмлађих другарица, које су понос целе штампарије. Дивна Чучуковић, црна, мршава и збуњена девојчица, која има једва 14 година положила је испит за 5 месеци. На машини за шивење премашила је норму за 200/0. Јелена Весић, има 16 година.

У оквиру првомајског такмичења основан је курс за изучавање књиговезачког заната у којем учествују 32 жене. За сада у целој штампарији ради само једна жена-омладинка Љубица Буторац као словослагач, која је изучила занат за једну годину док је предвиђени рок три године, н тако се усавршила да је равноправна са старим радницима.

Ева БИРО дописник АФЖ-а Минибтарства 33 информације

де старије жене. Оне ниуколико не за• остају за својим млађим другарицама. Зора Јовановић стално премашује норму ма да има преко шездесет година. Вреднна и пожртвована она долази и кад друге не раде и избаци сама по једну до две хиљаде књижица. >Добро је и — вели она — »кад је тако велика потреба«. За њом нимало не заостаје исто толико стара Даринка Вујичић која „ради на паковању.

П. ЖИВАНОВИЋ

Др. Педерсен

Лед пример “„

ПрвоЏајско тактимечење отпочело је с великим полетом. Антифашисткиље Београда узимају видно учешће у такмичењу и показују много личне иницијативе и добре ље. Мзносимо један леп пример.

У оквиру такмичења у 41 рејону, дру“ гарица Педерсен, зубни ликар, узела је на себе обавезу да поправи зубе свој деци из обанништа број 2.

Другарица Педерсен каже »Размишљала сам о томе и раније, али сада сам се одлучила. Хоћемо да наш рејон учини што више. Деци треба помоћи; То нам значи само сачувати им зубе већ и отКлонити могућност инфекције. Покушаћемо да сваком детету створимо четкицу и пасту. Ако нема другог начина направићу је сама. Потребан ми је само

материјал... Бојала сам се да ли ћу успети, како ће деца издржати, — али она су дивна. Добра, дисциплинована, . .<

и ПРЕДУЗЕЋА При ље ===

Цалори НОмараца

ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Одушевљење којим су радни. ци кожарске индустрије при. хватили обавезе и пошли у првомајско такмичење, расте сва. ког дана. Обавезе које су преу. зете пребацују се како рационалнијим радом, тако мн већим залагањем.

У периоду од 18 фебруара. до 2 марта радници фабрике „Арамбашић“ пребацили су про. изводни план за 15%. Уштеда у материјалу је за 2%, за обно. ву су до сада дали 742 радна, часа. Митар Бабић, који ради на цвик-машини, успева, својим веома интензивним радом да свр. ши дневно до 250 комплетних

пари ципела, док се просечно

ради око 150 пари и то неком.

плетно. | Извештаји из предузећа,

„Аеро“ показују да се у периоду од 15 до 23 фебруара изради. ло за 16,6% више ципела, а у периоду од 25 фебруара, до 2 марта за 50% више. Ово је нај. бољи пример да елан и успеси бивају сваког дана све већи и

већи.

· Предузеће „Замко“ радило је у последњим данима фебруара, тј. од 25 фебруара до 2 марта, за 12,3% више дечјих ципела, са гуменим ђоном него иначе. У изради женских кожних ципела, норма је пребачена, а 42,6%. У. купан успех у изради, сем горе наведених примера, још и мушких кожних ципела, радничких ципела са дрвеним ђоном износи за 14,5% преко норме.

Извештај из фабрике „Про. летер“ даје у графикону упоређење резултата у недељи пре почетка такмичења, затим прве и друге недеље такмичења, као и цифру која треба у току такмичења да се постигне. Тако је до сада производња премашена, за 72,9% а постићи ће се повећање за преко 163%. У почетку такмичења завешће се круг за израду дечјих флексибл-ципелица. То су реултати првих недеља такмичења и они дају пуно наде да ће план и обавезе за првомајско такмичење бити не само испуњени, већ и далеко превазиђени. пп симифиаве–—————

Кратки дописни 18 предузећа

ТАКМИЧЕЊЕ У ПРЕДУЗЕЋУ »ПЕРГАМИН«

Раднице предузећа »Пергамин« показале су изванредну вредноћу откако је почело _ такмичење. Норма је одавно пребачена. Радим у одељењу које изра• ђује кутије им кесе. Другарице Милка Јевтић и Десанка Заљић пре такмичења израђивале су по 200 кутија за један сат. Откако се такмичимо за исто време оне израде 350—360 кутија. Олга Сто шић и Олга Станковић израђивале су 600—700 кесица на сат. Данас оне избацују за исто време 900 кесица.

Све ми свакодневно радимо по једзи сат дуже откако је такмичење почело. За 14 дана дале смо 1.000 прековремених радних часова.

Рада ТОМИЋ

СИНДИКАЛНА ПОДРУЖНИЦА МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ НАПРАВИЛА ЈЕ ТАКМИЧАРСКИ ПЛАН

Он обухвата побољшање квалитета извођења на приредбама, већи проценат инструменталних и певачких класа, одр“ жавање прековремених часова, активи“ зирање камерне музике, пропаганда ду" вачких инструмената међу студентима других отсека, побољшање радне дисци“ плине, и појачање активности музиког лошкот института.

У другом делу плана такмичења члан. ство је примило низ задатака којима је циљ музичко-културно подизање широ. ких народних маса.

Инструменталисти и певачи приређиваће концерте по фабрикама, радионица ма, рејонима и већим војним јединицама. Стручна помоћ разним музичким секци“ јама по предузећима такође је предви“ ђена. Композитори ће обрађивати на: родне мелодије, организовати курс 84 хоровође и одабрати талентоване одру" гове из редова радничке класе за 66 сплатно музичко образовање.

Д. ИЛИЋ ж

СВА ОДЕЉЕЊА ГРАНАПА УЧЕСТВУЈУ У ПРВОМАЈСКОМ ТАКМИЧЕЊУ

Радници и намештениџи Гранапа по већаће радну дисциплину, завести Еко: _номију материјала и дати велики број "рдобровољних бесплатних радних часова. "Одељење за исхрану повисиће набавку нерациониране робе за 500/;. Књиговод“ ство ће ажурирати сва заостала књиже“ ња, тако да ће од- првом маја моћи У предузећу да се заведе једнократно рал“ но време, Отсек за продавнице отвори“ ће у току такмичења још 25 продавни“ ца, побољшавајући сортирање робе 834 сто од сто и хигијену за сто од сто. Отсек за пекаре повећаће за 500/0 број пекара, као и квалитет хлеба, До првог маја Гранап ће моћи да произведе 800/6 целокупне производње хлеба у Бе" ограду. Саобраћајно-магацинско одељење повећаће брзину истовара за 300/р " побољшати превозна средства за 500/0

Грађевинско-технички одељак _ сагра" диће магацине за смештај хиљаду ваго“ на робе. Поред свих ових обавеза, наме“ штеници и радници Гранапа — обавезују се на појачање активности у културно“ просветном раду.

Бранко ЂУРАШКОВИЋ