20. oktobar

| | ј |

1: 1 ргиани

7

_Р“ РТ

КРОЗ БРОГРАЈ

НЕЗАШТИЋЕНОЈ ДЕЦИ ПО__СВЕТИМО ПУНУ ПАЖЊУ

НАША ДЕЦА наша прва брига

Градски и рејонски одбори АФК, разне установе и друге организације синдикати, Усаос — унели су у своје планове такмичења и узимање или проширење патроната над нашим обдаништима, Тим наше организације _ показују _ своју љубав према нашој деци, а истолобно и свест о важности овог крупног проблема данашњице. И сви они већ извршавају своје обавезе према обдаништима у разним видовима, и формама.

Међутим, у обданишта и дечје домове нису смештена, сва, деца. Још увек их има приличан број која су остала изван наше пажње кривицом њихових родитеља или због неких других разлога који могу бити лако отклоњени,

Има родитеља такве деце, који и даље живе као да се није ништа променило у нашој земљи, предају се алкохолизму, занемарујући _ своју децу. случају Милорада и Ангелине Цветковић са шесторо ситне деце слушали смо често на састанцима _и – конференцијама. Мала Милорадова зарада и 0нако не би била довољна да исхрани и однегује ову многобројну децу, данас слабуњаву и' бледу, без одеће ин обуће.

— Са 1800 динара не могу живети. Радим на Пионир-парку. Ако би дао децу у обданиште, требало би ми за свако по 200 динара. а ја њима треба да набавим хлеба дневно по 85 динара. Стара моја седамдесетогодишња мајка запали по које кандилце на гробљу и нешто заради — вајка се Цветковић, не истичући, наравно, своју и своје жене ману и скло ност пићу, Доскорашњи претседник насеља коме припадају Цветковићи, Жика Андрејевић, уверава нас о овој чињенипи и непрестано инсистира на том да извуче децу из малог станчића у ком она живе анемична и слаба

Машински бравар Коста Кузмановић живи у једној собици у једном дворишту поред клозета у улици Војводе Анђелка. Има двоје ситне деце од којих су једном пре извесног времена пацови нагризли пр сте. Ова деца страдају овде док у истом дворишту станује кућевласник _ Миливоје Павловић у стану од 4 просторије са женом и унучетом, чија мајка има у другом рејону стан, а син се налази у бекству негде у Немачкој.

У истом дворишту у једној соби, мрачној и неокреченој Станује Илија Балаћ, кочијаш са женом и 8 ситне деце, док је два друга своја демобилисана. сина послао својима, у Далмацију, у Врлику код Книна. И ову децу би требало спасти од ове беде, сместити их у 0бданиште и омогућити им правилан развој. И још један случај. У прљавој и чађавој избици, два метра дугој и два широкој у Пећкој улици на пијаци Смедеревски Ђерам, проводи своје време деветогодишњи син радника Крсте Буре. Његова мајка очекује и друго дете. — Ево мислили смо да ће нас ноћашња _кошава све однети, заједно са нашом „кућом“ каже нам бледа жена,

Оваквих и сличних случајева, заиста има доста у Београду, па ако у овом тренутку не можемо да решимо станбени проблем због недостатка станова, морамо да извучемо децу из ових мрачних станова, да их понекад отмемо из нездраве средине.

С. БУРИНА.

Тако је на свим перифериским станицама нашега града

Прва полазна станица за варош: Чукарица. Часовник пока. зује 4,12. На станици неколико људи и жена. Из побочних мрачних улица журе остали. Један железнички службеник, са фењером у руци, прислања главу уз трамвајски електрични стуб и слуша.

— Чује ли се, сви питају.

— Чује се, само што није дошао... Зна он да ми журимо на првомајско такмичење...

— Где радиш, питам старијег човека проседих риђих бркова.

— У штампарији...

— Зацело близу станујеш, кад тако међу првима долазиш»

— Да, „близу“... У Жаркову! Устајем свако јутро у 2.30. Док се спремим и стигнем до станице, прође четири. Мпак, решио сам да све дам од себе, сада, У данима обнове.

— А, ти где радиш, питам је дну жену која свако јутро у то време чека први службени трамвај, увек увијена преко главе белом вуненом марамом.

#

Два типа људи

Као студенти дошли смо у Београд и било је потребно наћи стан. Хтели смо привремено да се сместимо код познаника . власника огромне палате у Баба Вишњиној улици број 46. Он поседује огроман стан од пет соба и седам дру. гих помоћних просторија у којима смо могли да се сместимо. У целом том стану било их је троје. Али господин рентијер одбио нас је нашавши се увре-

ђеним што реметимо његов мир. Свуда

смо питали за стан и срели

случајно књиговесца Димитрија Гајића који је био пошао у Шести рејон да пријави своју собу за студенте одазивафући се кампањи која је поведена ради смештаја студената. Био је сретан што је могао да нас прими и учинио је све да би нам пружио удобности које су нам за рад потребне. Поред овога целе зиме омогућио нам је рад у топлој соби; Бити са оваквим људима је право задовОљство. Колика разлика између оног првог рентијера и овог небогатог човека»

Јелица СТОЈКОВИЋ, студ. техн. •

Кроз три дана

Разболео сам се и једва отишао до Дечје клинике где је требало да будем прегледан. Међутим, лекар који је требао да изврши преглед рекао ми је да нема места, односно у колико га има да то чувају за теже болеснике, не знајући какав је мој случај и не прегледавши ме. Покушао сам да објасним госпођи доктор да имам високу температуру и да ме је дежурни лекар упутио да будем примљен на клинику. Госпођа доктор ме је хладнокрвно посаветовала да дођем кроз три дана, када ће, можда, бити места за мене.

Нисам послушао. Оттшао сам на инфективну клинику др Коче Тодоровића где ме је др Ђорђевић врло другарски примио и прегледао. После неколико дана био сам већ у великој температури оболео од пегавог тифуса.

Разумем да на клиници код госпође доктор нема места, разумем и то да лакши болесници леже код своје куће, али не разумем како то госпођа доктор класира болеснике на лакше и теже без икаквог прегледа, онако од ока.

Бора ЈОВАНОВИЋ, студ. медицине

САД ИЛ: НИКАД

Италијански фашисти су пуцали на југословен-

ску заставу у зони „А“.

јој се осветимо.

— Ако смо некад пред њом бежали, сад бар можемо да

— Ја: радим као чистачица у Министарству народне одбране. Затим са осмехом додаје: Спремам и чистим канцеларије наших хероја... А оне тамо другарице, каже, показујући руком четири девојке, које весело разговарају, раде код „Елке“ и такмиче се за први мај...

Стиже и трамвајско саобраћајно особље, које станује у овом крају. Журе да на време дођу у депо, одакле ће, својим колима, разишавши се по граду, возити раднике и намештенике на време, у фабрике и радионице на рад.

Трамвај стиже. После кратког и брзог улажења он звони и креће.

— Јесмо ли сви на броју, питам. — Сви смо, одговарају У хору.

Трамвај убрзава, носећи прве раднике на посао.

Оваква је слика и на осталим перифериским трамвајским станицама пашегабграла.

Мих. ГАВРИЛОВИЋ

РЕВНОСАН РАД

чиновника земунске поште

Шестог фебруара о. г. добио сам пи смо од ујака из Бање Ковиљаче у ком мн између осталог пише следеће: >Данашњом поштом, тј. 3 П 1946, послао сам ти један пакет у коме се налази печено прасе од 4–—5 кг и пар комада јабука«. Када сам писмо добио, било ми је чудновато да још пакет није стигао када је исти дан послат. Али, узимајући у обзир данашње саобраћајне потешкоће мислио сам да ће вероватно _дан-два касније стићи. Међутим, шта се догоди“ лор Пакет са прасетом стигао је истога дана на земунску пошту, тј. 6 1 1946 и на пошти лежао све до 20 МИ 1946 и да ми је достављен у кућу. Дакле, пувих 14 дана прасе је у пакету било на земунској пошти. Када сам пакет примно био је отворен, тј. печат је био одваљен, јабуке извађене, а прасе све поплеснивило. Када сам то све видео, дошао сам до закључка да пакет са пе, ћеним прасетом путује од Бање Ковиљаче до Земуна за 3 дана, а од Земунске поште до моје куће која је удаљена свега 500 метара, 14 дана.

Овај случај треба сматрати као крајњу нехатност чиновника земунске поште, јер ми је н сам достављач писама рекао да је кривица чиновнице која је на примању пакета зато што је требало пакет одмах доставити чим га је примила, а не дозволити да исти лежи на пошти 14 дана а осим тога га и отварати и поваднти јабуке.

Игњат СМУЂА чиновник Земун, Краља Петра 60

ПРОТИВ Брок 72.

На даљу надлежног

Масени отсек НО УТ рејона, упутио је курира са позивом НО 'П рејона на даљу надлежност, тј. треба позив уручити једном грађанину у Влајковићевој улици. Заиста, та улица припада другом рејону, али, како се данас ради на томе да се предмети што пре уручују странкама, да се непотребно не шетају од установе до устапове, требало је да исти курир позив уручи на означену адресу. Јер, шта ће сад битиз! НО | рејона треба да напише нови позив и да га преда једном свом куриру који ће га доставити на означену адресу. Затим, странка треба да дође у НО П рејона да би јој се позив из У! рејона уручио, па тек онда да оде у Масени отсек У! рејона. Са своје стране П рејон треба онда да достави реверс урученог позива УТ рејону опет преко курира.

Требало би чиновници упућујући позиве да воде рачуна о „делокругу надлежности".

Бранислава КОВАЧЕВИЋ чин. НО П рејона

х

КАКО ТРОШАРИНЦИ ПОВЕЋАВАЈУ ЦЕНЕ

Роба са београдске жељезничке станице не може да се

подигне док је трошаринци не прегледају. Међутим, већина трошаринских службеника оклева да свој посао врши на време чиме задржава нормално снабдевање а самим Тим и повећава цену намирницама.

Пре неки дан (1 марта) дошла је за грађане Београда Унрина роба, коју. је требало што пре подићи. Неку нарочиту контролу трошаринци нису имали да изврше, Требало је само прегледати товарне листе на којима је већ стајало да, роба не подлеже трошарини. Због лошег времена трошаринцима се није излазило из топле собе и пуна два сата они који су дошли да приме робу н камиони чекали су да се трошаринци договоре ко ће да прегледа товарне листе. За то време било је незапослено 4 камиона и 15 радника чије су наднице текле. Узевши у обвир да, се Дирекцији за транспорт за сваки сат употребе камиона плаћа 225 дин. сума коју ће грађани морати да, плате за примљену робу, са урачунатим транспортним трошковима _ биће — природно много већа него ли што је предвиђено. ;

С обзиром да ту робу купују

радници и службеници Београда, требало би стати на пут 0ваквом несавесном вршењу ду“ жности наших трошаринаца.

Станко КОВАЧ радник Савеза радн. наб.-потр. залруге

ж

служб,

ПРИМЕР КРАЈЊЕ НЕСАВЕСНОСТИ Данас свако мора своје дуда врши савесно.

жности Све

лоше примере: несавесности и

недовољна схватања својих ду жности треба жигосати.

Такав лош пример имамо у М рејону У насеља, Џа блока (Карабурма) од стране једног службеника п,. т. који разноси на овом блоку пошту. Дужност поштара је да преда писмопошту-адресанту или у зато 0дређено сандуче ако у тој кући има више станара или ако је кућа спратна, Међутим, наш поштар толико далеко иде У својој неисправности да пошту даје деци да је она разнесе а он се задржава по кућама, или пошту окачи на ограду куће одакле је ветар однесе на улицу, па вам једног дана донесу деца изгужван рачун од "осветљења или неки други важан докуменат,

Поштар је овамо премештен по казни али није довољно кажњен када може, као човек из државног апарата, да буде толико несавестан. Зато га, треба, узети на одговорност и најстрожије казнити.

Вера ЂОРЂЕВИЋ дописник Џа блока

БЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ

2: ; оуоришие „ред Очном клиником

сне сестре У 6 | и довања хране за себе.

30 кутија конзервиране

су болесничка сле остави је нађено кутија млека.

јући себе, прод литвама за њихове душе.

„20 бкатодић.

— Глидноги ножршни, жоднога НОПО.

олници У Дубровнику узимале У њиховој

хране и 50

— Болесници ће брже доћи до драгог Бога, а ми, жртвуужавамо наш бедни овоземаљски живот у мо-

___________________фФРОНТОВСКИ ДОПИСИ

ГРАЂАНИ ДОПРИНОСЕ

ЧИСТОЋИ

Како чишћење Београда од четири дана и четири ноћи, које су спроводили Београђани, није уклонило сав шут и сва сметлишта, нагомилана У току зиме, то су фронтовци одлучили да наставе са чишћењем, суботом по подне им недељом. У оквиру овог суботног и недељног чишћења поједина насеља и поједини улични одбори нису показали довољну активност, док су неки изишли са лопатама и пијуцима у рано јутро и радили до касно увече.

Тако су грађани одбора доњег дела Доситејеве улице и једног дела Гундулићевог венца, под руководством Саве Чанчаревића, кројачког радника, предузели рашчишћавање порушене грађевине у улици Гундулићев венац. У ову рушевину бацано је ђубре још од времена окупације, тако да су грађани, радећи од 7 часова изјутра до 10' часова увече, избацили четири пуна камиона ђубрета.

На рашчишћавању, избацивању и товарењу радило је 45 грађана: 26 мушка-

раца и 19 жена. Рад је протекао у добром расположењу, тако да се умор осетно тек по престанку рада, али задовољство од свршеног посла и уклоње-

ног ђубрета било је далеко веће. Страхиња НЕШОВИЋ

#

— Иако нисмо ушли као патронат вашега Лазарета, ми смо свесни потребе помагања држави у подизању деце оних, који су дали своје животе за слободу свију нас и трудићемо се да вас увек помажемо, рекао је Тоша Стојановић, претседник Занатлиског удружења управи Централног лазарета у коме је нашло уточишта и неге 350 болесне деце од

У ТРАДУ

Ове речи приведене су у дело. Удруг жење занатлија осигурало је набавку материјала за школске клупе и помаже Лазарет у свим набавкама за које му се управа обрати. М. ГРУЈИЋ

ж

Три стотине радних часова у насипању 120 метара . пешачког пута за Раковицу дали су грађани Раковице блока Мич љаковац у оквиру првомајског такмиче ња. Истога дана по подне омладина овог блока, у оквиру такмичења сакупила је 655 кутија од конзерви из 85 домаћинстава. Ј. С.

=

Хиљаду комада кутија за један дан сакупила је група пионира Шестога рејона насеља Душановац, док је једна друга група за исто време сакупила 5.000 комада. МИ остале групе пионира труде се да не изостану иза својих дру“ гова. Љ. Првуловић

ж

Хилендарска улица позвала је на тан-

мичење Улицу Жоржа Клемансоа. Такмичење ће се обавити у духу првомајског такмичења по следећим тачкама; чистоћа улице, уредио плаћање члапари» не за Фронт, уредно плаћање чланарине за Црвени крст, уредно плаћање при“ лога за обданиште, прикуплање празних кутија ол конзерви, прикупљање књига за село и уредно прикупљање пореза.

Ова је одлука примљена једногласно

и првих дана делимично је приведена у дело. Већ другог овог месеца, скоро цела улица је изашла и очистила тротоаре и опрала их водом.

Драгица М. РАДОЈЕВИЋ

(млад ПНЕ МЕ

нирАННи У

У претбонгресном тавмичењу

Омладина Државне маркарнице озидаће четири канцеларије у оквиру првомајског такмичења. Осим тога омладина се обавезала да ће обезбедити предузеће од случаја пожара, да ће појачати продукцију и премашити норму, а смањити макулатуру. Поред тога радиће на подизању здравственог стања код радника у предузећу и изван њега, а помоћи _шегрте у културно-просветном уздизању. Најмлађи другови шегрти поред свог свакодневног рада и школовања успели су да очисте двориште и склоне многе ствари које су сметале, на одређено место.

Дара ЦАВНИЋ

Омладина насеља СЕЊАК обавезала се да ће њен радни батаљон од 70 чланова ослособити до 1 маја пијацу, која је разрована од бомбардовања. Парк испред пијаце служиће пионирима и дечјим обдаништима која се налазе у том насељу. Осим тога, радни батаљон ће преко лета учествовати у изградњи пруге у долини Ибра и на оправци пута за Пожаревац. Омладинци се обавезали да ће оспособити све просторије које дечја обданишта до сада нису могла користити и да ће обдаништима у свом насељу давати месечно 1500 дин. помоћи. У циљу сузбијања неписмености научиће читању и писању 40 грађана, Осим тога, поклониће рејонској библиотеци 500 књига.

Из досадашњих резултата се види да је омладина већ на путу да све те обавезе испуни. Она је оспособила две просторије за дечја обданишта и даје месечну помоћ од 1500 динара; велики део пијаце је већ оспособљен. До сада је предато рејолској библиотеци – 200 књига. Исто тако су у току аналфабетски течајеви којима ће се оспособити 40 грађана.

Љубица НЕНИЋ

Омладина Друге мешовите гимназије на Чукарици примила је обавезе за пр. вомајско такмичење у којима се обавезује да ће подићи средњу оцену на 3,50, да ће радни батаљон дати 4000 радних _ часова, да ће обухватити у НСО 950/) од свих ученика.

Обавезе су се одмах почеле спроводити и радни батаљон је показао велике успехе. Међутим, како су почеле да се нижу слабије оцене у школи, одлучено ује да се ради у батаљону једном недељуно а остало време употреби на учење. Ускоро после тога почеле су и оцене да

се поправљају. Батаљон, је до сада дао 3000 радних часова, Миливоје ЖУЈИЋ уч. 1 мешовите гимназије

Омладнинци Државног предузећа »Сутјеска« пребацују норму. У оквиру прво• мајског такмичења створено је једанаест радних бригада од којих се највише и« стиче група Владе Живковића, који са другом Станимиром Петровићем преба• цује норму за 650/) на стругању столи“ ца и сечи цеви. Друг Зденко Тарабић ради на стругу где пребацује норму 38 600/. Руководилац треће групе је Бо• шко Сегединац који, са Предрагом Стан“ новићем и Браниславом _ Михајловићем, пребацује норму за 500/ на бушењу рупа и стругању цеви.

Мирослав МИРКОВИЋ

Омладина предузећа »Гвожђар« рашчи“ шћава рушевине своје фабрике како би се могла зидати нова одељења Њој по маже у том раду, а у оквиру првомајског такмичења, и омладина села Миљаковца и Раковице. Чистећи од шута двориште фабрике омладинци га утоварују у ка“ мионе који носе тај материјал на пут из Раковице за Миљаковац где ће се он искористити за оправку пута.

М. ВАСИЉЕВИЋ

Омладинци Улице краља Милутина помажу Шегртском дому да се уреди, Велики број омладинаца отишао је У Дом и помогао својим друговима · ше“ гртима да уреде свој Дом. У току рада констатовали су да шегртима недостају књиге које би им донеле разоноду # одлучено је да се скупи око 500 књига као поклон Дому. До сада је скупљено 100 књига.

Бранко САВИЋ дописник Краља Милутина улице

Ученице Шесте женске гимназије подучавају питомце Градског дома у зЗвечанској улици, У оквиру првомајског такмичења омладинке – Шесте _— женске одлазе редовно у Градски дом и, ра' споделивши се по групама, подучавају питомце појединим школским предмети“ ма. Поред тога оне су донеле низ акту“ елних _ књига као поклон _ библиотеци Дома.

Љубица ЂОРЂЕВИЋ ученица седмог разреда Шесте женске гимназије