20. oktobar

Бро град ПА

> првомајском такмичењу

Народно градска Радио-станица већ у. чествују својим приредбама У општем првомајском такмичењу, а ускоро ће им се придружити и остале културно-,уметничке Установе, удружења и групе. Народно позориште одржало је већ неколико приредаба у већим београдским предузећима и у Војној академији у Топчидеру. Радио-станица је такође одржа.ла већ неколико приредаба, а током ове недеље, према свом програму, одржаће приредбе у предузећима и установама Београда. Фабрика индустрије мотора У Раковици има око 500 радника. Екипа Радио-станице приредила · је свој концерат. Програм је доиста био леп, пробран и забаван, — али концерту је присуствовала тек један део радника. „То није за озбиљан свет“ — го, ворили су старији радници на позив млађих да посете концерт после завршеног рада, и одла» вили својим кућама. Речи рад ника и прилична незаинтересоваост за сам концерт указују да ке са стране предузећа и синдикалне подружнице није довољно жубјаснила акција наших културжо-уметничких радника и значај њихових приредаба. Приредбе, шако су намењене разоноди радвика, имају и свој дубљи смисао, Оне вначе и увођење у Уметност и успостављање уске везе између мануелних и интелектуалних радника, ударника наше обнове и културно-уметничких трудбеника. Требало је свакако радницима разјаснити да су то уметничке приредбе, њима посвећене, и то је био задатак културно-просветног одбора син дикалне подружнице. Радници, који су присуствовали концерту, били су задовољни. Добар конферансје ове екипе Радио-ста. нице умео је да заинтересује и уведе слушаоце у сваку тачку програма, што је свакако допринело још већем интересовању за сам програм тако да је концерт потпуно успео. | за

Народно позориште дало је евоју последњу приредбу у Волној академији у Топчидеру. Програм је био састављен из три де“ ла: оперских арија, рецитације и драмског комада, и балетних игара. Програм је по уметничком извођењу био на висини, али ни је био одабран тако да буде лак и схватљив. Сем тога није било толико потребног увођења у појелине тачке програма, а нису објашњени ни основни елементи оперске и балетске уметности што је било нарочито важно за оне у публици који су те вечери први пут слушали оперске пева. че и гледали балетске игре.

Приредбе наших културноуметничких радника, које се У оквиру првомајског такмичења одржавају по београдским фабрикама, предузећима и установама, имају и културно-васпитни карактер: упознавање наших ши“ роких радних маса са правом у. метношћу, Зато је потребно програм тих приредаба подешавати и објаснити га кроз јасно и неопходно увођење, приближити и предати га публици. Са своје стране синдикалне подружнице, нарочито културно-просветни одбори, треба озбиљном пропагандом да заинтересују своје чланове за приредбе и њихово значење, а не да се код појединих чланова ствара погрешно и нео. бично мишљење — „да оне нису за озбиљан свет“.

позориште и бео-.

Концерт чланова Радио станице у фабрици Рогожарски — Квартет Комарова пева

Ликовна уметност постаће приступачна најширим слојевима народа

Данас је скоро сасвим продрло схватање да се уметник не може и не сме учаурити У себе, сакрити у „кулу од слонове кости“, већ да се мора повезати са друштвеном стварношћу, црпсти из ње материјал за своја дела. Уместо ласкања, укусу малобројних „мецена“, уметници се окрећу сада најширим народним слојевима са тежњом да их уметнички васпитавају и омогуће им разумевање ликовне уметности. Као последица те преоријентације у схватањима ликовних уметника, појавила, се тежња да се пронађу форме и начини пропагирања уметности међу народне слојеве. Удружење ликовних уметника Србије донело је низ важних одлука о том питању.

Поред већ постојећих двеју школа и вечерњег акта, отворена је пре неки дан и Слободна, уметничка школа. Циљ ове школе је да сваком, без обзира, на узраст и стручне квалификације, омогући да под руководством признатих ликовних уметника, савлада технику цртања и сликања, а касније и вајања. Теориских предмета, неће бити, али претпоставља се да ће у повременим дискусијама, које ће сами ученици покренути, бити дато и потребно знање из историје и теорије ликовних уметности. У овој школи ће сви они, који желе да се посвете ликовној уметности и да се упишу на Уметничку академију, добити потребну претспрему. Али, и онима, који немају амбиција да се потпуно посвете ликовној Уметности, даће се могућност да, се уметнички иживљавају и изобразе и тежња је да таквих посетилаца буде чим више.

Чињеница да се у ову школу до сада пријавило преко стотину љубитеља уметности, из разних професија и сталежа, показује да је ова одлука Удружења ликовних уметника Србије дошла у прави час. Али, ова, мера није никако довољна, јер оставља изван свог оквира, велики број љубитеља из унутрашњости, који нису у стању да дођу у Београд. Због тога ће се, сем покретних изложби, које ће ићи по унутраштњости, слати поједини уметници у унутрашњост за руководиоце разних течајева из области ликовне уметности.

У оквиру првомајског такмичења Удружење је одлучило

= Не можете сад ући! Већ свирају Седму симфонију од

Шостаковича.

= Ау, ала смо задоцнили! Шест симфонија отсвирано је

без нас...

4

да уметничке екипе декоришу и уметнички украсе све дечје домове и обданишта у Београду. Приликом украшавања, зидова, и сала водиће се рачуна о узрасту деце појединих домова. Поред украшавања зидова слика.

ма, биће постављене бисте, портрети, разне драперије и друго.

Удружење намерава да реши још једно важно питање, Реч је о омогућавању широј публици Београда и унутрашњости да по приступачним ценама може да набави дела из свих грана ликовне уметности, рачунајући ту и примењену уметност. Удружење ће основати произвођачку задругу, која ће у својим радионицама запослити незапослене чланове, студенте и стручне мајстора. Та задруга примаће поруџбине од разних установа, и приватних лица за портрете. грбове, разне радове у дуборезу и кованом гвожђу и то по нижим ценама но што то чини приватни сектор. Тиме ће се са једне стране, омогућити чширој публици да по јевтинијој цени добије дела од уметничке вредности, а, са друге стране, спречиће експлоатацију коју су до сада вршили приватни препрсдавци над уметницима, студентима, мајсторима.

Ово неколико донесених одлука и њихово спровођење у дело јасно потврђују да ће ликовна, уметност постати приступачна најширим слојевима народа.

Стојан МИХАЈЛОВИЋ

~ уљлтувгни жиз

ПРВОМАЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ

ГРУПА ЗА НАРОДНЕ ИГРЕ

Од многобројних београдских

група за народне игре неке су се већ укључиле у првомајско такмичење на тај начин што су у свом плану рада предвиделе посете фабрикама да би друговима радницима пружиле прилику да виде њихову игру. Град ски културни одбор, преко Секције за народне игре, желео је да такмичење ових група допринесе и побољшању квалитета њихових приредаба. Зато је Секција прописала пет народних игара (Бисерку, Ужичку чарламу, Тројанац, Ђурђевку и Сремчицу) да их све београдске групе науче и увежбају, а извешће их на смотри која ће се одржати маја месеца. - Руководиоци група не смеју да олако схвате постављени задатак под претпоставком да „сви знају то. Изабране игре спадају у ред тежих игара, чије учење захтева озбиљну студију сваког корака.

И би св пгре лакше и празилније савладале, Секпија 56 одржати кратак течај (у Ресавској улици 61) на коме ће ру“ ководиоцима пружити и сва остала обавештења о такмичењу. Помоћни уџбеници (Народне игре, Т, од ,Ђ. и Д. Јанковић, Народне игре за виолину од В. Р. Ђорђевића и Мелодије народних игара од Д. Јанковић) могу се добити у продавница ма „Просвете“,

На састанку са руководиоима група синдикалних подружница, 5 ов. м., расмотрен је овај план. Такмичење треба, да обухвати све београдске групе, да уклони антагонизам који влада међу њима и оспособи их за извођење већих колективних подухвата.

Културни одбор Првог рејона позива на такмичење у шаху све рејоне

Да шахисти не би изостали из плана отиштег такмичења, Културни одбор 1 рејона најављује свим рејонима Беотрада и Земуна првомајско такмичење за најбољу шаховску екипу из предузећа и установе на територији Београда и Земуна, и прелазну заставу | рејона.

Организацију. такмичења. прима Културни одбор 1 рејона који уједно ставља

на распбложење своје просторије за'0о-

лигравање утакмица, у Кр. Петра ул. бр: 71. У обзир би дошле по две најбоље екипе (осморице) из предузећа или уста нове из свакога рејона. Такмичење би почело 1 априла.

До тога времена даје се могућност редонским културним одборима да на својој територији одаберу две најбоље екипе осморице које ће их репрезентовати. Дајући тако сваки рејон по две екипе добија се 16 екипа које би играле у две групе, у свакој групи по 8 екипа, победници из ове групе борили би се за првомајскот победника и прелазну заставицу Фронта првог рејона за 1946.

први РЕЗУЛТАТИ БОРБЕ против НЕПИСМЕНОСТИ

у Шестом рејону

Према непотпуним подацима на терм; торији Шестог рејона има 1513 неписмених, који долазе у обзир да буду описмењени. У току двомесечне кампање обухваћено је и течајеве походи 449 лица или 29,67%. Пре ове кампање на овом пољу није урађено готово ништа.

Почетком ове године, народне и просветне власти, повезујући се са оста» лим антифашистичким организација, прихватају се борбе против неписмености и спроводе живу агитацију они би убеди“ ли што већи број аналфабета у потребу писмености. На убеђивању и у самом раду са аналфабетима наставници основ“ них школа и један део чланица АФЖ-а врши главну улогу. Фронт и остале организације нису се показали на оној висини као при решавању других зада“ така.

На територији Шестог рејона има 5 основних школа. Организација рада на сузбијању неписмености извршена је по школама, односно по школским рејонима. Наставници свих школа, уз помоћ чланица АФЖ-а успели су да приволе велики број аналфабета и да их доведу у школу, а где то није могуће наставници одлазе у куће самих аналфабета.

Од свих обухваћених аналфабета скреће на себе пажњу 63-тодишња баба Ружа Некаловић, домаћица. Баба Ружа је сама дошла на течај и поставила је својој наставници Гордани Ацкети, ултиматум да је мора научити да чита и пи ше, Баба Ружа је пуна беса и горчине против оних што су је годинама и годинама држали завезаних очију и пуна је воље, да под старе дане, осети задовољство отстрањеног слепила, јер свакако да је у свом дугом животу доживела многе непријатности, само зато што, је била неписмена.

Највећи број течајева и група ради ван школе, по приватним кућама, то долази услед тога, што тамо где је највише аналфабета ту је и сиромаштво највеће, те је оскудица у доброј обући а школе прилично удаљене, Овакав начин рада, за учитеље, свакако да је тежи од рада у школи, где се ради под повољ> нијим условима, али учитељи прихватају и овакав начин рада само да се што пре оконча борба против нелисмености.

У почетку, тешко је било убедити ве“ лики број аналфабета у потребу писме“ ности, али после првих резултата и када слова за њих престају да буду мртве шаре добијају вољу за рад и настоје да и сами доводе аналфабсте.

Број аналфабета, обухваћен у течајеве, свакодневно расте. Што се није у“

спело за ово 2 месеца успеће се у току идућих. Борба против неписмености мора бити перманентна и упорна. Она за. хтева да јој се приђе озбиљно и то не само учитељи и један део жена, већ све антифашистичке организације и сви просвећени људи. У Шестом рејону је и Седма мушка гимназија али од друтова професора још се ни један једини није замнтересовао за рад са аналфабетима. Б. ПРОКИЋ

мр ———

КАКВЕ НЕ ТРЕБА ДА БУДУ ЗИДНЕ НОВИНЕ НАШИХ СРЕДЊОШКОЛАЦА

Почетком нове школске године поче. ле су да излазе и зидне новине по разредима наших школа. Пишу их н изда. ју чланови Средњошколске организације, У. њима се расправља о актуелним проблемима нове школе, о такмичењу итд. Али изгледа да у нашим гимназија ма.још увек има ни оних који не знају зашто излазе зидне новине, Тако, на пример, у једној учионици Ш мушке гимназије“ у којој се сада налази и П мушка гимназија) обешена је табла на којој као наслов пише: »Крпеж«, у изда њу Седмог разреда П мушке гимназије. У том >Крпежу« пише бе о панталонама с пречником 7 центиметара, о неким бизонима из зоолошког врта, износе се глупи вицеви у којима се >профа« и ђак називају магарцима, а снови су у“ ченика тог разреда: >Рио«, Џез оркестар, »герле«, зоолошки врт итд, Изгледа да »Крпеж<« потпуно одговара онима који га пишу, али жалосно је да се ти по»

јединци _ могу назвати члановима но“ ве школе. Зар толика питања која се постављају пред средњешкол-

ском омладином нису заинтересовала ни једног ученика Седмог-другог разреда П мушке гимназијег Зар сада, када је такмичење у току, када се омладина чи таве Југославије обавезала пред марша лом Титом да ће испунити задатке које је он пред њу поставио — чланови >Кр“ пежове« заједнице пишу о којекаквим монденским глупостима! Да ли Седми“ други разред П мушке гимназије има намеру да тако дочека Конгрес, да ли ће тако да дочека тај дан када ће омладина целе Југославије иступити са, резултатима својих обавеза датих мар. шалу Титу! Н. ЖУКОВ 11 мушка гимназија

нани_—_—--и

Сбетуи

(43 ЦИКЛУСА »>ЈУЛИЈСКА КРАЈИНА“)

У твом срџу шуме водоскоци и пева ти утва златокрила како језде огњени ускоци

са Дрвара, Дрине, Зеленгоре.

и девојка — танковрха размахнутих руку, без

јела верига, (на њој блешти мека свила бела), како пред њим иде певајући,

У твом оку светле оморике

и с њих капље сребро истопљено;

на дланове слећу галебови

и миришу румене јабуке. ;

Иду чете у горда сванућа

врелом земљом и с млечним једрима, не с оружјем срмом окованим,

већ са рујним јутром у Недрима.

И сићи ће празник на Улине, слобода ће Истром запевати, огњен сигнал пресећи тамнице и синуће боје, пламенови...

У твом српу шуме водоскопи и пева ти утва златокрила како језде хероји-ускопи

са Дрвара, Дрине, Зеленторе...

Воја ИЛИЈАШЕВИЋ

Повлен ДАЛОТАНТСКИХ ГОЈА

и позоришта “ Београду

Груписањем сната пред дилетантске групе поставили су се нови проблеми. Од брзо спремљених скечева требало је прећи на озбиљније припремање бољих једночинки, појединих чинова из комада, па чак и на при. премање краћих и лакших ко мада. А да би се ови задаци 0стварили потребно је било решити питање реквизита и режисера, а нарочито питање руководства, Које ће правилно схватити смисао постојања дилетант-

ских група, умети да одабере од-.

говарајући материјал и да од дилетантске групе створи истинско средство за културно уздизање народа.

Питање реквизите и режисера групе" су још некако и решавале, али је. са „решењем трећег питања' било најтеже: Руководства се нису сналазила, а многа се још и данас не сналазе. Има много мутних и непречишћених појмова по питању задатака и рада ди. летантских група. Извесне групе, нарочито синдикалне, схватиле су да морају играти увек и под свим условима, да је њихов задатак да без обзира на све друго избаце што више било каквих комада и претстава, Полазећи од оваквих гледишта оне се нису правилно укључивале У општи план рада на обнови. Не: где су чак постајале и сметње ударништву и раду на производ. њи. Форсирајући претставе и спремање ма каквих комада оне су занемаривале питање истинског изучавања глуме и позори“ шне уметности, те су тим престале бити и средство за културно подизање људи Који се око њих окупљају.

У неким групама владају пре терана схватања о њиховој вредности и домену, што се огледа и у одабирању репертоара. Те групе неће да припремају једночин“ ке и поједине чинове из комада, оне се одмах прихватају великих ствари. Одабирање ствари које се спремају врши се често неправилно. Ту стварно постоје и објективне препреке јер је добрих једночинки и лакших кома. да доста мало. Али се ипак може створити бољи репертоар него што га имају извесне групе.

Грешка је дилетантских група и у томе што избегавају да спремају поједине чинове из наших и страних комада. Припремајући поједине чинове. дилетанти би

„могли да простудирају читаво

дело, да се удубе у праву уметност, те да на тај начин подигну своју културну изградњу. Негативна појава У стварању репертоара јесте и стављање на сцену рђавих драматизација великих уметничких дела. Неки „драматизују“ Горког, Николаја Островског и Фурманова и своде њихову велику уметност на неколико лоших и беживотних сцена. На овакве „драматизације“ може се делимично применити оно што је У дневној штампи писано о стрип литератури. Ова појава је углавном сузбијена, Са задовољством се може утврдити да се у задње време, нарочито код рејонских позори“ шних група, приступило озбиљнијем припремању претстава и да оне настоје да се ослоболе свих досадањих слабости и грешака, којих је нажалост било доста. ; Око рејонских – позоришних група, поред дилетаната почет. ника, налазе се људи који су и раније играли, људи којима је

позориште искључиви извор зараде. Рејонска позоришта треба да прихвате ове људе, јер међу њима има талентованих и добронамерних. Рејонске позоришне групе имају услова да прерасту у периферним рејонима у рејонска позоришта. Ова позоришта играће не само важну улогу у популарисању и развијању наше позо ришне уметности, већ ће бити и истински носиоци културног и просветног подизања широких маса. Због свега овога рејонски културни одбори морају помоћи великом броју глумаца да нађу свој пут У данашњим условима живота; помоћи младим таленти. ма и почетницима да дођу до и» зражаја, а позоришту да се што више популарише У широким на. родним масама да би што успешније испуњавало своје задатке.

Миодраг ПОПОВИЋ

Нобе киме

А. Мјасников: АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЋ-ПУШКИН. Велики људи и њихова дела. Превод с рускога у редакцији др Радомира Алексића. Култура, ЂБеоград—Загреб, 1946, ћирилицом и латиницом, стр. 114, цена 10 динара.

Г. Р. Александров: ПОД ВЕЛИКОМ ЗАСТАВОМ ЛЕЊИНА-СТАЉИНА. Ре“

ферат сна свечаној комеморативној седници у част ХХП годишњице од смрти В. И. Лењина. Култура, Београд—Загреб, 1946, ћирилицом, стр. 36, цена 2 динара.

В. И, Лењин: СЕОСКОЈ СИРОТИЊИ.

Објашњење сељацима шта хоће соци јал-демократија. С прилотом пројекта програма _ руске _ сопијал-демократске радничке партије. Култура, Библиотека марксизма-лењинизма, Београд 1946, ћирилицом, стр. 80, цена 8 динара.

у и

БЕОГРАДСКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ ИСПУЊАВАЈУ ОБАВЕЗЕ ПРВОМАЈСКОГ ТАКМИЧЕЊА

Првомајско тег мичење ученика Прве му-

шке гимназије састоји се поред осталог

и у обавези да све зидове учионица и

ходника украсе паролама које позивају на рад и школску дисциплину.