20. oktobar
2 о акте у.
ПОЛОНЕ,.
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДА НИКО НИЈЕ ПРИМЕТИО ОВАЈ РЕКЛАМНИ СТУБ>
Одавно је прошла акција сакупљања старог гвожђа, Скоро смо је и заборавили, јер су на реду нове акције и нови задаци. Па ипак, приморани смо да је се сетимо кад, пролазећи Булеваром Црвене армије, наиђемо на овај рекламни стуб. Њега, изгледа, нико није приметио. Остао је да рекламира наш нехат,
жож ДА БИ УЛИЦА БИЛА УЖА
Драшковићева улица је веома уска и веома кратка, па ипак њени грађани, а тако исто ни ма ко од осталих грађана, који воле овај град, није нашао за вредно да рашчисти овај шут, који се налази на најужем њеном делу, који »потпомаже« саобраћај.
СТАЛНИ ИЗВОР БЛАТА
Испред некадање Бајлонове пивнице постоји велика гомила раскопане земље, ђубрета и раскомаданих бетонских греда. Само комадић гвоздене ограде сведочи да је то некад био сквер. Како је терен нагнут, овај бивши сквер издашан је извор блата и воде жуте од иловаче. Међутим, на суседном углу је Задруга и трамвајска станица, а преко пута _ пијаца, тако да је ово место врло прометно и да грађани, У великом броју туда пролазе. Зар се ником од њих није досадило да гази стално блато и да гледа ову оазу нереда»
жож »«
ЗАР НИКОГ НЕМА ДА ГА УКЛОНИ
Још из времена окупације на Углу Палмотићеве и Мајке Јевросиме улице, стоји овај лафет. Не само што смета нормалном саобраћају, већ ружи изглед и потсећа на оно вре ме, кад су се окупатори учауравали и заграђивали, бојећи се освете за учињена злодела. По свој прилици и ово је била једна од предостро-
' мних мера да се заштите од изнена' Ђења. Зар се нико није нашао позван да уклони ово руглог
таи
РЕФОРМЕ У БРАЧНОМ И ПОРОДИЧНОМ ПРАВУ
Значај пројекта Закона о браку.
( Пројект новог Закона о браку је Савезна влада поднела Законодавним одборима Народне скупштине. Законодавни одбори су пројект проучила и једногласно прихватили, На тај начин, пројект Закона о браку биће један од првих закона о којима ће имати да донесе своју коначну одлуку Народна скупштина ФНРЈ на свом наредном заседању.
Значај овога закона лежи У томе што он уводи обавезни грађански брак на целом подручју _ Федеративне Народне Републике Југославије. У старој Југославији брачно право је претстављало потпуно неуједначено и замршено подручје. Поред свог насилног централизма и сталних „брига о националном јединству“, унитаристичка Југославија је за 23 године свога постојања била неспособна да изврши макако јединство у овој важној области народног живота. Стара Југославија је била неспособна да уједначи брачно право, јер је живела у једном хаотичном и анархичном економском и друштвеном поретку и јер није сматрала за потребно да уноси стабилност у животне односе грађана, да би лакше спроводила своју централистичку и експлоататорску диктатуру. Централистичка стара Југославија носила је у себи на свим пољима нерешене односе, супротности и хаотична стања, Нова Југославија, решавајући кроз ослободилачку борбу и изградњу нове државе основна питања јединства и равноправности наших народа и јединства основних народних маса, у времену мирнодопске изградње, наставља своју политику _ духовно-политичкога јединства наших народа.
Доношење овога пројекта Закона о браку показује колико је федерација, кад је везана за Народну Републику и народну власт у рукама широких народ них маса, односно огромне већине народа наше земље, систем који одоздо, сигурно и неумитно доводи до повезивања и сједињавања наших народа и тиме до чврстине и отпорне снаге наше нове државе.
Уносећи једнообразност и ред у брачне односе међу нашим грађанима, пројекат Закона о браку не само да прекида са досадашњим хаотичним и апсурд“ ним ситуацијама на подручју важних животних односа народа, него показује једну крупну и значајну новину у нашој новој држави.
Разумљиво је да једна напредна и демократска држава има потребу да у односе брака уне-
| се ред и да брачно право заснује
на начелима која одговарају друштвеном, политичком и културном развитку наше Народне Републике. Брак, који је услед историских разлога и унутрашње неспособности грађанскога друштва да се ослободи притиска и остатака феудалства и туторства цркве, био одвојен од државе, сад прелази потпуно У надлежност наше Народне Републике. Пројект овога Закона доноси основна начела за регу“ лисање брака и све односе и спорове који проистичу из брака преноси у надлежност државних органа.
Заводећи јединствени брак, регулисан само државним законима и закључен пред државним органима, наша Народна Република не само да показује свој крупни и оправдани интерес према овој важној установи нашег народног живота, него и решава једно питање које су у другим земљама поставиле и решиле грађанске револуције и грађанске политичке снаге. Још за време Француске револуције 1789 напредна буржоазија у пе риоду свога успона нагласила је да је брак установа „грађанског друштва“ и да је у искључивој надлежности државе, као и да мора бити изузет испод владавине верских прописа да би се остварио принцип слободе савести грађана. Отуда је обавезни грађански брак заведен још крајем ХУШ века У. Француској, Холандији и Белгији, а доцније у току ХТХ и почетком ХХ века
У већини великих и цивилизова-
них земаља.
Пројект Закона о браку претставља разраду и остварење члана 26. тачке 1—38 Устава ФНРЈ, по коме се брак и породица налазе под заштитом др. жаве. Пуноважан је брак само онај закључен пред надлежним државним органима а после закључења брака може се изврши“ ти венчање по верским прописи најзад, по коме сви брачни спорови спадају У надлежност народних судова. Завођење обавезног грађанског брака потврђује и остварује и друге велике принципе нашег Устава. Одвајање цркве и државе, слобода савести, пуна равноправност гра-
и верске разлике, изједначење жене са мушкарцем у свим 0бластима државног, друштвеног и културнога живота, — сва ова
ђана без обзира на националне
основна уставна начела налазе своје остварење и логично спровођење у пројекту Закона о браку који успоставља обавезни грађански брак.
Из образложења пројекта Закона о браку које је дала Савезна влада и из дискусије у Законодавним одборима види се да значај и новина овог пројекта лежи и у новом брачном режиму који Закон о браку предвиђа и који претставља једну оригиналну и својствену нашу творевину. Сва основна начела овог новог брачног режима, како У погледу на услове за закључење
брака, на форму брака и разло: ге за његов престанак су заснована на нашој стварности, степену културног и друштвеног развитка наших народа, водећи при томе рачуна о богатом искуству напредних земаља, нарочито СССР-а. Брак се схвата као слободна заједница живота потпуно равноправних брачних другова који су своју слободну вољу изјавили пред претседником или чланом народнога одбора који је надлежан за закључење брака. У погледу на материјалне услове за закључење брака и у погледу на престанак а наро-
чито на развод брака, наш нове брачни режим је заснован на начелу да је брак једна стабилна али у исто време хармонична, слободна и човечанска заједнице мушкарца и жене.
Остварујући основне "принци-
пе равноправности и слободе грађана Федеративне Народне Републике Југославије, водећи
рачуна о степену друштвеног и културнога развоја и традицијама наших народа, пројекат Закона о браку претставља један нови културни и хумани доку. менат наше Народне Републике. Др Јован ЂОРЂЕВИЋ
Пн _______________
"Тешкоће новооснованог ГРОдског млекорског предузећа
Зашто се Београђанима квари млеко
Проблем планског снабдевања Београда млеком повлачи се већ дужи низ година, као један од животних питања Београда. Тај проблем, који је постао актуелан одмах после првог светског рата, остао је на мртвој тачци све до ослобођења Београда. Непосредно после ослобођења Извршни народни одбор заинтересовао се за ово питање правилно уочавајући његову важност и предузео је мере за, организовање довоза, млека, из најближе "околине Београда на принципу замене: дајући произвођачима млека сточну храну. Но, у тако постављеном решењу није било никаквог плана, већ је оно изникло стихиском снагом, зато је и било привременог карактера.
Тек после неколико месеци, по оснивању Гранапа и оживљавању рада сточарских задруга, овом проблему пришло се озбиљније и са извесним планом. Али, с обзиром на разне друге задатке које су ове две установе имале, није могла да, се посвети пуна пажња правилној организацији млекарства, те се и кроз тај период ово важно питање није ни у основним цртама правилно решило. -
Извршни народни одбор правилно је уочио грешке и недостатке у раду појединих организација на планском снабдева њу млеком, па, је, имајући у виду велики значај млека, за грађане Београда, током фебруара, донео одлуку да се оснује Градско предузеће за млеко и млечне производе, које је почело са радом 15 фебруара.
Новоосновано Градско млекарско предузеће преузело је од Гранапа и Главне сточарске задруге сав инвентар, и пословање са млеком концентрисало у једну организацију.
Предузеће је, осим недовољног инвентара, наследило врло несређено стање у сектору снабдевања млеком јер су постојале велике тешкоће и на самом терену, приликом организације откупа и расподеле млека. Оно што је основно, што омета, правилан рад предузећу, јесте недостатак потребних инсталација, за рад са млеком. Без тих инсталација правилан и плански рад на овом сектору, скоро је немогућ — поготово у овом периоду када настају топли дани.
У Београду и у његовој ближој околини, код самих произвођача, нема уопште погодних просторија за рад са млеком, нема једне централне млекаре која, би задовољила огромне потребе Београда. Око те централне млекаре биле би окупљене друге, мање млекаре, изграђене на местима производње, са инсталацијама не само за прераду млека у млечне производе, већ и за његово очување од квара.
Међутим, до данас су, углавном, сав рад са млеком обављали такозвани „чезари“, којих је у периоду пре овог рата било на стотине. А то значи, да су и производња и снабдевање Београђана млеком били индивидуални, децентрализовани. Зато је и квалитет млека и његов степен масноће био врло проблематичан. А с друге стране, то је довело до стања да ни у једном селу нема, ни најпримитивнијег уређаја за припрему млека за транскорт.
Зато је предузеће поставило себи као основни задатак да организује хигијенске сабирнице по околним селима, и да, са оно мало средстава којима располаже, изврши најпотребније радове за побољшање квалитета млека. Тако је до сада успело да организује две сабирнице, једну у селу Пиносави, а другу у Миријеву. За остала околна, села у току су радови на организовању хигијенских сабирница. Док се тај основни проблем не реши, може се очекивати чак и повећавање квара млека због настајања топлијих дана.
Треба овде напоменути да предузеће наилази на огромне тешкоће при извршавању постављеног плана. Не само да наилази на отпор и неразумевање појединих људи у селу, који са. млеком шпекулишу, већ наилази на сметње и код појединих чланова месних народних одбора, који се грчевито опиру организовању хигијенских сабиралишта млека у селу и постављању производње млека на модерне основе. Ако се имау виду још и то, да у околини Београда има ретко који сеоски бунар који може да да довољно воде потребне за хлађење млека (на 1000 литара млека, пбтребно је око 3000 литара воде на сат, која треба да циркулише кроз хладњак), онда предузеће, поред тешкоћа, око изна-
лажења, погодне зграде, око савлађивања отпора код несавесних појединаца, мора још и да. изграђује нове, дубоке и хигијенске бунаре, и уводи електричну енергију у села, како би могло што пре да постави хигијенске инсталације.
Предузеће ради непуних месец дана и већ сада увози око 20.000 литара млека, што задовољава основне потребе Београда. То је највећа количина, млека коју је једно предузеће могло до сада да довезе у Београд. У сваком случају, то је велики успех, ако се има у виду примитивно стање које је до сада владало у овом сектору.
Предузеће ће свим могућим средствима настојати да побољша прилике у снабдевању млеком. Али, напори самог предузеЋа неће бити ефикасни, ако ту не помогну и произвођачи, који не воде довољно рачуна о чистоћи судова за мужу и потрошачи, који такође не воде довољно рачуна о чистоћи судова у којима млеко подижу.
Недостатак канти и тешкоће у саобраћају (квар камиона, нередован саобраћај возова, итд.) у многоме утиче на правилно решење овог проблема Усто, недовољна контрола над „чеза.рима“, који су у већини случајева шпекуланти који доносе у Београд наводњено млеко и продају га по високим ценама, такође омета правилан рад. Они од појединаца у селу откупљују млеко, разводне га ми, с једне стране, продају у Београду мле. ко по црноберзијанским ценама, а, с друге стране, ометају правилан рад на откупу млека код поштених произвођача који су спремни да дају добро млеко по одређеној цени.
То су основни задаци и тешкоЋе Градског млекарског предузећа које оно има да реши у најскоријем времену. У другом плану предузеће има задатак да створи широку мрежу сабирних станица са потребним инвентаром у околини Београда и да прошири појас откупа свежег млека и на јужни Банат из кога је до сада добијало свега око 1000 литара млека, дневно. Та, количина ће се убрзо повећати, јер је ових дана донета. одлука да се предузећу дозволи откуп млека и на том сектору.
Чувари културе и цивилизације
„Италија стоји на претстражи западне културе пред словенском _плимом“ пише „Риконструционе“
#
7Еа ка сљА Ље РАЈУ аи 2 И
БАЧКА КУХИЊА број 1
Рад ђачке кухиње број 1 >Бајлони« није био уопште добар у месецима де цембар и јануар, а и сада, и поред то-
га што се побољшао, није на довољној висини. У оно време рпе поломљених столова и столица, крађа сијалица, нечистоћа били су општа појава. Вођењу књига, бонова и благајне није се поклањала довољна пажња. Они ученици који су били обавезни да плаћају оброк нису уопште плаћали тако да се тек сада од њих тражи да исплате дуг. После смењивања управе настало је и-+ звесно побољшање, али број ученика који се у тој мензи хранио смањио се на половину. Међутим, прети опасност да се поново поврати оно старо стање од пре неколико месеци. Последњих дана настало је низ тровања услед поквареног меса. Када се ученици после тога буне онда их неки чланови управе називају бунтовницима. Поред тога поједини чланови управе сматрају да су они претставници својих школа и раде за њих штетећи интересе осталих. Тако је један професор Прве мушке гимназије почео резервисати јело за своје ђаке, одузимајући га од оних другова који су раније дошли на ред. Из овога се види да управа не зна ни бројно стање претплатника кад се може десити да неко остане без јела.
Потребно би било повести мало више рачуна о раду ове мензе.
Ненад МАЛЕШЕВИЋ ученик СТШ
ГРАЂАНИ БЕОГРАДА ПРЕДЛАЖУ...
(творимо зидружне порионице
У Београду постоји више перионица рубља. Међутим, ми самци најбоље знамо колико практичне користи од њих имамо. За прање једне кошуље наплаћује се у њима 15 до 20 динара, за пра• ње мушких гаћа траже 12 до 15 дин., | прање креветскот чаршава стаје 25 до 80 дин. нтд. Један самац, који није у иогућности да пере веш код куће и који је приморан да се користи тим перио| ницама, мора месечно да изда најмање две до три стотине динара само за прање рубља. А шта то значи за једног ко-
| мест
(>>
ји има месечну плату око две и по хи• љаде динара, није потребно говорити.
Данас, када се оснивају задруге ра• зних професија и када народне власти помажу такве акције, било би потребно да се оснује једна задруљеча перноница која би по далеко јевтитијим – ценама могла да пере веш. Та задруга би има“ ла своје филијале по свим рејонима. Са друге стране, потребно би било омогућити јој огрев и остали материјал у довољним количинама.
Сматрам да би ово питање требало што пре решити јер би се на тај начин осетно смањили непотребни издаци нас самаца а и многих породица.
Стојан МИХАЈЛОВИЋ
ЗА БОЉУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ПОСЕТЕ БОЛЕ-
СНИЦИМА У ДРЖАВНОЈ БОЛНИЦИ |
Свакодневно стотине људи чека на ред. пред вратима Државне болнице, да би посетили своје болесне рођаке и познанике. Гвоздена врата велике капије отварају се тачно у два сата по подне. У једној од кућица, које се налазе код капије стално дежурају по два чиновника чија је дужност да од посетилаца узимају личне карте и дају им број који ће им послужити као улазница. Време по“ сете је одређено на један сат, а на вратима се нагомила велики број посе“ тилаца. Организација издавања пропу-
сница врло је слабо спроведена, тако да многи не стигну да уђу у болнички круг на овај легалан начин, већ су приморани да искористе пролазак неког ауто“ мобила и да, у гужви, прођу без кон, троле.
По завршетку посете опет настаје гужва између оних који долазе и оних. Који одлазе и желе да подигну своје личне карте. :
Требало би да се личне карте на једној страни предају и добијају бројеви за улазак, а на другој страни, где такође постоји стражарска кућица, која се. за сада не употребљава, да им се те личне карте враћају.
С. МАРТИНОВИЋ