20. oktobar
КОМУНАЛНИ прОБЛЕМИ БЕОГРАДА
ОРАЊЕ УСРЕД БЕОГРАДА
Пролећни радови на једној њиви на Јужном Булевару дочаравају Београђанима слику наших плодних равница
'
Треба искористити
повољне прилике за снабдевање угљем
Довоз угља у Београд достигао је такве размере да су вла. сти донеле одлуку да пусте угаљ у потпуно слободну продају, без икаквих бонова и одобрења, и без икаквог убележавања, у потрошачке књижице.
Ова одлука дошла је башу право време, када домаћинства, треба да се снабдевају угљем за идућу зиму.
Већ од почетка јула ове године саобраћајне прилике за довоз угља неће бити тако повољне као сада, јер ће «се саобраћајна средства морати првенствено употребити за превоз поврћа и житарица. О томе је Министарство саобраћаја известило установе за снабдевање, а то треба да знају и потрошачи.
Поред користи које ће благовремено снабдевање угљем донети појединцима, оно ће умногоме олакшати и 'рад народних власти, јер неће бити потребе да, сви грађани истовремено купују угаљ. Затим, спречићемо сигурно сваки скок цена огреву у будућности, а то ће бити корак ближе у стабнлизовању прилика на нашем тржишту.
ОДОБРЕНИ КРЕДИТ ЈЕ РАСПОРЕЂЕН ТАМО ГДЕ ЈЕ НАЈПОТРЕБНИЈИ
Пред почетак великих техничких радова
Већ прошле године је елан трудбеника у обнови опустошене земље задивљавао својом снагом и ширином. Али, у прошлој години се још водио рат и нису постојали, нити су могли постојати, сви услови који су потребни да би се обнови приступило са извесним планом. Није било материјалних средстава. Ове године су благовремено испуњени и они услови који нису постојали прошле: вотирањем кредита од 200 милиона, динара за обнову Београда обезбеђена су нашем граду материјална. средства, а израђен је и детаљан план обнове. МИ, док је прошла година била година невиђеног елана и доказа љубави према свакој грађевини, свакој кући, свакоме камену нашег града, ова година, треба да буде година невиђених успеха, у обнови. Материјална, средства која су предвиђена за обнову Београда исувише су мала према степену разарања, исувише мала да би се њима могли отклонити сви они дубоки трагови које је рат иза себе оставио у свакоме делу града. Зато се морало врло смишљено приступати изради плана за утрошак обезбеђеног кредита, и расподелити га тамо где је доиста најпотребнији и где би без материјалних средстава, био доведен у питање нормалан напредак привредног и културно-просветног живота грађана и њихове здравствене прилике.
Према плану утрошка кредита, који је израђен у Извршном одбору, више од половине преко 102 милиона динара, предвиђено је за радове који спадају У надлежност Техничког одељења. За обнову калдрме у коловозима „и тротоарима, на улицама и путевима, предвиђено је 40 милиона; за оправку обичне и модерне калдрме на
— Да није ого тајфун» '— Морг јох, чисте улице
местима где је оправка, хитна 2 милиона; за пијаце и оправку павиљона милион и по; за обнову киоска, рекламних стубова, уличних табли и саобраћајних знакова, 1,200.000; за обнову породилишта на терену Градске болнице и оспособљавање 'остатка зграде. бившег породилишта,
у улици Кнегиње Персиде преко 6 милиона; за обнову павиљона, за грудне болести 1,600.000; за проширење Градске болнице 1,200.000; за обнову порушених купатила на Сави и Дунаву 6 милиона; за обнову школских зграда основних школа и гимназија 8 милиона (овде су урачунати и издаци за, подизање и извршење грубих радова Друге мушке гимназије на територији Шлестог рејона) итд.
При додељивању кредита Одељењу народног здравља, највеће су своте предвиђене за набавку средстава, за чишћење града. Предвиђена је набавка, 20 камиона типа „Кука“ за изношење кућевног и уличног смећа, у вредности од 3,600.000, две цистерне за поливање улица путем трамвајских шина 2 милиона, 12 ауто-чистилица, у вредности 2,400.000; затим кредит за, набавку прибора за чишћење, за потребе антитуберкулозних диспанзера, градске болнице, рејонских амбуланата, станица за хитну помоћ и друге потребе.
За побољшање градског саобраћаја предвиђено је преко 32 милиона, динара, и то за пружне радове на свим линијама око девет и по милиона, а за набав-
РАДНИЧКО-НАМЕШТЕНИЧКО ПОВРТАРСТВО
Баште раднива
треба да служе Вао пример осталима
При већини синдикалних подружница образоване су комисије за обраду башта и цео елаборат са изнетим захтевима чланова достављен је Месном синдикалном већу. Месно синдикално веће је у сталној сарадњи са Управом народних добара, која члановима подружница додељује земљиште, појединачно или колективно.
Али, тиме рад комисија при синдикалним подружницама тек почиње, Чим Месно синдикално веће објави којој подружници
да је њеним члановима додеље“ но земљиште, потребно је изићи на терен и отпочети са радом. Задатак је Комисија да стално
у ограда
и намештеника
прате рад чланова подружнице који обрађују баште и да им пружа помоћ у сваком погледу, а нарочито у давању савета, набавци семена, алата итд.
Према плану комисије при Месном синдикалном већу, предвиђено је да радничко-намештеничке баште ове године обуг хвате простор од око 300 хектара. Семе ће набавити Главна београдска задруга и доставити га месним струковним одборима, који ће га делити појединим синдикалним подружницама на њихово тражење. Радничко-намештеничке баште ће потпором Месног синдикалног већа имати све услове да постану најбоље, да донесу највећи принос, да служе као пример радничке свести и залагања и да олакшају положај обрађивача у погледу снабдевања поврћем. При сетви треба пребацити тежиште на за“ сејавање раног поврћа, како би радници и намештеници што пре осетили корист свога рада,
Ове године треба водити рачуна још о једној чињеници, на коју се прошле године није обраћала пажња. Наиме, прошле године, при колективној обради, није се ценило залагање појединаца, него се принос делио свима подједнако, без обзира на то колико је рада који члан уложио, без обзира на његова зала“ гања у послу. Ове године Коми: сије о томе морају нарочито водити рачуна, свакодневно пратити рад појединаца, бележити њихово залагање и успехе, па према томе и принос делити.
Извршни одбор града Београда је прописао Правилник Фонда за издржа“ вање, обнову и унапређење Зоолошког врта. Фонд се оснива при Просветном одељењу, а циљ му је да обезбеди и прикупља средства за издржавање, об нову и унапређење Зоолошкот врта, ка“ ко би ова културно-просветна и научна установа могла да одговара своме задатку. ж
Управа и радници Белсап-а раде форсирано на оправкама трамвајских кола, како би се саобраћај што пре довео у нормално стање. У току последња три ме сеца, између осталога, извршене су ге“ нералне оправке и оспособљено је за употребу шест трамвајских — кола. По плану 'за првомајско такмичење, до 1 "маја биће оправљено и оспособљено ва саобраћај десет моторних кола и двоје ! приколице. ј
ку делова за оспособљавање 30 трамвајслих кола близу 23 милиона динара.
За расходе обнове Градског народног одбора у Земуну распоређено је преко 16 милиона. Предвиђени су и кредити за потребе Зоолошког врта, Одељења за занатство и индустрију, Трговине и снабдевања, за улепшавање спољнег изгледа града и друге потребе.
Овим прегледом плана расхода нису обухваћене све предвиђене ставке, нити је он дефинитиван. Нацрт плана, ће се доста,
– и “
се те
Почело је поливање и прање м 5 улица
вити свим рејонским одборима. и одборима Фронта да сеи они с њим упознају и да евентуално ставе своје предлоге и примедбе, а, биће дефинитиван када, га ндобри Привредни Савет и Вла. да, Србије.
Из нацрта плана се види да је Извршни одбор поклонио највише пажње оним потребама, које су доиста најхитније и од којих зависи нормално одвијање нашег свакодневног живота. Успеси обнове нашега града зависине од нас самих од нашега рада и пожртвовања. Немогуће је побројати све оне послове од којих зависи уређеност и лепота града, а у којима, грађани треба да узму учешћа. Ту спада како подизање парчета хартије са улице, тако и најкрупнији послови у подизању великих грађевина. Осећање са. весности грађана и њихова, љубав према граду одређиваће и послове обнове у којима они треба да. учествују. Од степена, нашега залагања при извршењу радова обнове, од самодисциплине и извршавања, безброј ситних послова, који доприносе чистоћи града, завмсиће његова лепота и живот у њему.
Славко ЈАНКОВИЋ
=
Кратке комуналне вести
За организацију пролећнег. кросконтрија и ширење пропаганде за развој фискултуре у Београду доделио је Извршни одбор Фискултурном одбору Београда своту од 20.000 динара,
ж
При Општем одељењу Извршног одбо“ ра формиран је Отсек за штамлу који ће поред осталих послова из домена штампе, имати м редакцију листа »Службени гласник Београда«.
ж
Део трамвајске пруге између Правног факултета и Каменовића веома је оптерећен услед тога, што тамо саобраћају »шестица« и »двојка«. Због тога се врло често мора вршити оправка пруге. Да би се убудуће избегле честе оправке и "застој у саобраћају, управа Белсап-а је одлучила да изврши генералну оправку тога дела пруге.
писти пити тиме
ко шмивот и РАДУ СССР У
а мани алља две че с епа паине
Помоћу цеви плин се доводи У Москву из врло удаљених крајева
рисуствовао сам ту скоро
у Москви, на једном од
завода за израду машина, разговору између директора тога завода и демобилисаног официра Црвене армије Андреја Аљешина.
Андреј Аљешин, по струци инжењер-технолог, командовао је на, фронту четири године стрељачком четом и био два пута рањен. Разговор је вођен о његовом повратку пређашњој професији. Необавештен о степену Аљешинове инжењерске стручности, директор се подробно распитивао за његово искуство у тој области, а и за његово образовање. Сазнавши да је Аљешин завошио Уралски индустриски институт, који носи име Сергеја. Кирова, директор је устао, пришао инжењеру и стегао му обе руке:
— Ја добро познајем ту високу школу. Диплома Уралског индустриског института, најбоља је сведоџба за стручњаке, рекао је он. ·
Сетио сам се на Уралу, у гралу Свердловску, те епизоде, прчликом разгледања дивних лабораторија Мндустриског института. Тај Институт овде сви зову „ковачница индустриских кадрова“.
Снажна индустриска изградња у доба прве „пјатиљетке“ увела је у живот ту високу школу. Према упутствима Јосифа
| Стаљина на Уралу су саграђе-
ни Магњитогорски металургиски комбинат, Уралски завод за израду тешких машина, Чељабински тракторски завод, Красноуралски завод за ливење бакра.
Стварање нових фабрика и завода, сасвим природно, захтевало је да се оспособи велики инжењерско-технички персонал. Стога је на Уралу отворена Висока техничка школа.“Она је из године у годину расла и постала једна од највећих високих техничких школа Совјетског Савеза. Око тпест хиљада људи студирају на осам факултета, Уралског института. То су факултети: металургије црних метала, хемиско-технолошки, механички, енергетички, израде енергетичких машина, инжењерско- економски и други.
Институт оспособљава инжењере оних струка и грана, које одговарају главним родовима уралске индустрије. Факултет металургије црних метала пружа, на пример, студентима најтемељнија стручна знања из пет области: високе пећи, ливење челика, електро-металургија, црних метала, техника гасних пећи, рад у топионицама.
Ова школа уствари претставља, један огроман комбинат. Хиљаде заводских техничара, и то не само на Уралу, већ и у разним областима Совјетског Савеза, самостално раде на основу програма и предавања, које из Свердловска шаље једно специјално одељење Института, Институт има вечерње одељење механичког факултета при Уралском заводу за израду тешких машина „Серго Орџоникидзе“. У току неколико година високо квалификовани радници тога Завода пролазе кроз течајеве и то им на крају пружа диплому инжењера. При Институту постоји Дом технике —- центар техничке помоћи индустриским предузећима. У Дому се обрађују искуства, стечена праксом производње, и из тих искустава извлаче се закључци од великог општег значаја и користи. Мсто тако се видним резултатима траже се и налазе нови путеви напретка у производњи. Сарадници Дома развијају и у другим правцима плодну делатност.
Особље Индустриског института сачињавају четири стотине научних радника. Тридесет професора (од тога двадесет доктора наука) руководе катедрама, уз сарадњу сто педесет доцената. Већином су доценти кандидати техничких наука.
Битна одлика Института. јесте присна везаност његове делатности за, потребе праксе, Институт непосредно и са највећом активношћу учествује у индустриском животу Урала.
Професор Института Марк Глинков је један од најпознатијих совјетских стручњака у 0бласти теорије пећи за ливење челика. Он је аутор пројекта, на, основу кога је на Уралском заводу за израду тешких машина. саграђена експериментална пећ за челик. Пећ ради само помоћу чистог кисеоника. Технички
'коефициенат њеног корисног ра-
да пење се до 75 од сто.
Совјетски авијатичари захвални су Индустриском институту, који је у својим лабораторијама. конструисао нарочиту направу за загревање мотора. За време рата нарочито се развило пријатељство између Института и индустриских предузећа. То пријатељство и сарадња одржавају се на великој висини и данас, у миру. Научници из Индустриског института разрадили су за
Уралски алуминиски завод ме--
ре у циљу уштеде електричне енергије. Захваљујући томе, завод је уштедео неколико милиона киловат-часова. ј
Матвеј РОМАНОВСКИ
___--е—_ ~ =
— поглолоке спине
Пионири се весело враћају с пуним корпама кутија од конзерви које носе у слагалиште џ
; с
та
МР,