20. oktobar

—

" Допринос наше армије _ у збрињавању не~

заштићене деце

„Ако бацимо ма н летимичан поглед на развитак нашег вој___ мика од партизана до борца Југословенске армије, одмах ћемо уочити једну карактеристичну црту: љубав за децу. У најтеМЕ. та данима партизанског рата. :- полоне жена и деце ишле су за нашим борцима, јер су знале да сеони боре за срећну будућност "њихове деце и да ће их једино они заштитити. Тврда и тешка рука. нашег борца постајала је нежка кад је са друмова и зга~ ришта прихватала сирочад широм целе Југославије.

· „Са том истом цртом, само на гоуги начин израженом, сусре“смо се'и ланлас на сваком кореху. Безброј је сцена у свакодновном животу које нам указују на љубав војске према деци. давно је на конференцију ро=“ „зља, који имају децу у обдаништима, дошао један бивши борац, саде командир милиције, Седи међу мајкама-радницама, јавља се за реч и међу осталим дискутантима ставља и он сво.је предлоге, како да се деци створи што бољи живот. На крају састанка прилази му један чиновник Социјалног старања мн интересује се да ли он има дете у обданишту. . — Не, ја с мојим друговима милициоларима често посећујем обданиште у нашем насељу. Волимо ми децу и помажемо их колико можемо. Сиротињски је наш рејон, али да знате како паметне и талентоване деце има мзђу њима. Видим ја свакодневно у свом послу много болнога и животом социјално угрожпе деце, али често наилазим на такве карактере да се у чуду пштам како су се одржали У свесјој околини. Зато се ја толико интересујем за рад и напредах дечјих установа. · Далеко бисмо отишли набра" јајући поједине случајеве. Данас је војска нашла најбољи пут да своју помоћ деци пружи на најефикаснији начин. Сада, је народна помоћ дечјим установама организована преко патроната (ш штва). Радници, жене, омладина, сви су се ту нашли окупљени да створе нашој деци такге услове живота који ће бити достојни жртава палих за бољу будућност.

Као што су грађани – преко

својих _ масовних организација узели патронат над појединим дечјим установама и послали своје претставнике у управе, тако је исто урадила војска преко својих војних јединица. Она се тако одушевљено прима покровитељства и тако обилну помоћ пружа, да је ми са великом радошћу гледамо на првом месту у овом племенитом : такмичењу. Ауто-пук је патрон Обданишта број 15 у Ибарској улици 18; другови се одричу три пут | недељно доручка и вечере у кои рист деце. Пешадиско војно уУ чилиште помаже _ Обданиште број 17 на Чукарици са 15.000 динара месечно. Штитништва О над Трећим домом занатских уј ченика примио се Дом Југословенске армије. Другови су ста___вили управи Дома на располоу жење камион за превоз намирница, музику за приредбе, ки| ноапарат и радну снагу. Сваке ___ недеље један друг официр одр-

) жи по једно предавање питом| цима. Велики концерт који је Бек "дом Југословенске армије дао у корист питомаца имао је велики "морални и материјални успех. Осим тога, другови су се обавезали на месечну помоћ од 4.000 динара, али је та сума "прошлог месеца, без обзира на, обавезу, изнела 20.000 динара. Само ово неколико примера показује како наша војска ради на том пољу.

Ђило какву врсту помоћи да нам војска пружа, она самим тим гестом даје огромну моралну подршку деци и руководству дечијих установа. То нам је још један доказ више да имамо праву народну војска, која -се никад није одвојила од народа и никад се неће удаљити од његовог стварног живота,

Ксенија РАЈЕВСКИ

О" Ти 5

ТТ тих

АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У ТРИКОТАЖИ „ЕЛКА“

це у трикотажи »Елка«, Течај ће траја_ти три месеца им посећиваће га у сло__ бодном времену, по завршеном раду 22 неписмене раднице из предузећа. Раднице су свесне да постајући писмене јачајер је писменост усавршавање

класу,

за

ју радничку главни даље

услов

"Отворен је течај за неписмене

роналаск

== == =

_____-

деј

лдовеће велике

дин чина атиетини и м тин алатима. рани

ги душу

РАДНИЦИ СТОЛА! .Сг ПРЕДУЗЕЋА „20 ОКТОБАР“ ИЗРАЂУЈУ ТИПИЗИРАНИ НАРОДНИ НАМЕШТАЈ

Није циљ израдити само што више "___ већ.треба дати и квалитет

ИЕ КРОЗ ДВА МЕСЕЦА ИЗИЋИ ЋЕ НА ПИЈАЦУ НАРОДНИ _ НАМЕШТАЈ

аја месеца прошле године десетак М радника столарске радионнце »г0

октобар« отпочело је рад у предузећу. Тешко је било обновити радионице и радити без икаквих средстава. Материјала није било, новаца такође, Радионице су ипак некако животариле до септембра 1945 године. Тада готовина предузећа није била већа од 50.000 динара, док су дуговања била премашила половину те суме.

За управника предузећа дошао је демобилисани борац, столар Недељко Николић. Као резултат његовог пожртвованог залагања на послу и помоћи коју му је пружио стоћар Марко Пушкарић, заједно са свим осталим радницима упосленим у предузећу, стање у радио ницама почело је нагло да се поправља.

Посао се разгранао, Вратили су се демобилисани радници, основан је специјдални одбор за одређивање норме, квалитет производа се побољшао, радни учинак увећао.

Првомајско такмичење пало је баш у оно време када је радни полет у предузећу »20 октобар« био највиши. Жеља да се постигну још већи успеси појачала је тај полет. Данас у предузећу ради скоро 100 радника, а до краја овога месеца тај број ће скочити на 150, јер се добровољним радом сваке суботе и недеље проширују радионице.

— Многи наши другови из Београда немају посла, Неки су приморани да раде код приватника који их малтретирају. За њих проширујемо радионицу каже управник Недељко Николић.

РАЗНЕ НАЦИОНАЛНОСТИ АЛИ ЈЕДИНСТВЕН РАДНИ ПОЛЕТ

Поред радника из свих наших федералних јединица у предузећу »20 октобар« раде неколико Мађара и Немана, који су узели учешћа у народноослободилачкој борби. Међутим, националне разлике овде се не примеђују. Дух нскреног другарства влада у свим радионицама. Успех једнога је успех свију.

Најстарији мајстор радионице је Маћар, Киш Алберт. Проседа ретка коса, боре на челу и лицу, ведар, весео поглед. «. Док говори мешавином мађарског и српског језика, са јаким страначким акцентом, очи му живахно играју. Младићски жар тих очију чини га млађим него што је.

— Имам своју слободу и радим. Немам 24 године, али ћу у току такмичења ипак постићи бар онолико колико и моји млађи другови.

У столарској радионици нема. разговора., Свако је прионуо уз посао, а звук столарских ренда, шкрипа длета и тестера испуњавају радионицу _ музиком рада. Раднички повереник Пушкарић Марко у исто време је један од највреднијих радника предузећа,

— Није циљ само израдити што више, већ треба дати и квалитет. Досада сам квалитету израђеног намештаја посвећивао највећу пажњу и успевао да све

Радници-проналазачи у предузећу „20 октобар“

послове завршим на време. У првомајском такмичењу заједно са свим осталим друговима повећаћу производњу за 250/) и сигуран сам да квалитет због тога неће да трпи — каже Пушкарић.

Први резултати у такмичењу потврдили су његове речи.

ПРОНАЛАЗАЧИ СТОЛАРСКЕ РАДИОНИЦЕ РАДЊУ почетка такмичења радници се о просто утркују ко ће више од се-

бе дати. План предвиђа 6000 прековремених радних сати за обнову земље и 150 радних дана као помоћ селу. Међутим, те ће цифре бити много веће. Столарско предузеће »Ријска« из Загреба и фирма браће Антоновић из Панчева имају у радницима »20 октодбрла« такмичара који се осећају нелобедивим.

У усавмизвању производње предузеће »20 сктобар« одмакло је прилично од свих наших столарских предузећа,

На тестери за израду облих делова намештаја ради Словенац Алојз Дугар. Раније су на дрвету оловком обележаване линије по којима се тестером секло, Дугар је конструисао малу направу у облику шестара којом се делови израђују аутоматски, без цртања.

Производња ових делова тиме је убрзана за 3009/; а сам рад на изради столица смањен од 11 на 5 сати.

— Моји другови и ја нећемо стати на овоме. Од врсте посла н материјала зависи начин на који ћемо упростити и убрзати рад без штете по квалитет. У току првомајског такмичења ово је само почетак. Ми ћемо проналазити и даље, каже Дугар, а осмех задовољства титра му на лицу,

Алојз Дугар има још један мали проналазак којим је производњу задњих ногу за столице убрзао за 2000/,.

Други проналазач предузећа је фресер Ђока Јовановић, Он је омогућло рад каптова панел плоче са заокругљеним угловема иа фрез-машнзи. _ Делови за кревете рађени су раније руком. Јованогић на фрез-машини сваког минуга обсади по једну плочу. Производња плоча за кревете повећана је тиме за 4007/. Јовановић је ручно глачање неравнина код делова израђених тестером такође заменио глачањем на фрез-машини, убрзавајући тиме рад за 3000/,.

— Повећати и побољшати производњу није тешко. Треба само мислити на свој рад и успех је осигуран. Посла имамо много и треба га 'свршити што пре, да би намештај био јевтинији и да би се

обновило (брже оно што је порушено. Наши проналасци су ситни, али корисни. Ми на овоме нећемо стати. Надам се да ћете у току такмичења још чути о нама — каже Јовановић,

ТИПИЗИРАНИ НАРОДНИ НАМЕ-

ШТАЈ

оказујући нацрте типизираног на| | родног намештаја, који ће се у-

скоро израђивати у свим нашим радионицама, управник предузећа Ни-

колић прича;

— Убеђен сам да ћемо тући сва предузећа Београда у изради народног намештаја, како у погледу производње, тако и у погледу квалитета. –Израчунали смо да ће нам за комплетну спаваћу собу бити потребно свега 80 сати рада. Материјала имамо довољно.

— Какве ће цене бити том намештају2 Према досадашњим _ прорачунима кухиња ће коштатн највише 3.800 динара, спаваћа соба од буковине 6.880, а трпезарија 12.000 динара, Кроз два месеца народни намештај изаћи ће на пијацу.

Радници предузећа »20 октобар« најозбиљније су схватили своје учешће у такмичењу. Ситни проналасци – радника даће велике користи обнови и грађанству. Дописи из фабрика м прехлузећа

РАДНИЦИ И НАМЕШТЕНИЦИ ФАБРИКЕ »МИКРОН« ПРОТИВ ТЕРОРА У ТРСТУ И ШПАНИЈИ

На своме протестном Митингу одржаном 13 марта о. г. радници и 'намештеници подружнице прецизне. механике „Микрон« осудили су поступак профашистичких елемената у Трсту ин Јулиској Крајини који убијају антифашисте који су заједно са нашим народима пролевали крв за ослобођење од италијанског и немачког фашизма.

Борба коју воде народи Трста и Јулиске Крајине против окупације јесте гигантска борба противу терора, који траје ми дан-данас иако су фашистичка Немачка и Илатија поражене. Последње жртве које су пале у предграђу Трста доказују солидарност народа Трста, који су сви до једног ступили у штрајк, доказујући да никакав терор неће уплашити народе Трста н Јулиске Крајене и прећи преко свих досадашњих жртава све дотле док не дођу у састав наше нове државе,

Ми, металски радници, бодримо и поздрављамо гигантску борбу народа Трста и Јулиске Крајине, стојимо и дајемо пуну нашу подршку протесту који је упутио синдиката, пре извесног времена, Уједињеним нацијама у погледу убијања антифашиста у Шпанији,

! Радници и намештеници подружнице »Микрон«

Главни одбор Јединствених“

Синдикална подружница »југ« у: првомајском такмичењу дала је већ прве позитивне резултате. На радовима при изради једне моторске главе, која“ је завршена у рекордном времену, истакла су се Милош Ловренски и Станко Васић. Они су такође радили на реновирању велике моторске главе од 150 коњских снага. У дреерском одељењу истакли су се нарочито Станко Васић и Стеван Митровић при обради 88 комада разних већих _ машинских _ делова за рудник »Макиш«, који су израђени у рекордном

времену. Друг Милош Ловренски иста. _

као се на обрађивању клипова за ве» лике моторе. '

У радној дисциплини истичу се Ко• ста Кузмановић, Стеван Митровић и омладинци Рајко Крстић и Никола Рацић. Коста Кузмановић истакао се у уређењу алата и машина, У току такмичења истакао се и културно-просветни одббр са издавањем зидних новина и одржавањем читалачких састанака,

Добривоје ПАВЛИЋЕВИЋ х

У првомајском такмичењу учествује и наша Армија сарађујући са народним властима и синдикадним подружницама. Аутомобилска бригада МНО даје свакодневно добровољне радне часове. Борци Ауто-бригаде за прошлих петнаест дана насули су и оспособили за саобра-

«ћи 1,440 прековремених сати,

ћај Мокролушку улицу, очистили од камења и шљаке Војводе Глигора, дају“ Борци и руководиоци примили су се патроната над обдаништем Шестог рејона. У току петнаест дана они су се одрекли 'просечно три оброка недељко, скупивши тиме за обданиште око 600 килограма разних наминрница, 50 килограма уља и 14 килограма шећера. У новцу је сакупљено 8.300 динара. Сталном бригом бораца и руководилаца Ауто-бригаде биће обезбеђено око '60 деце палих бораца и ратних инвалида,

Мих С. МАРИЋ

Жељезничари су 3-Ш у своме Дому дали 399 добровољних радних сати, Рад је протекао весело и осећало се вадовољство на лицима свих такмичара. О„бућари су поправили и довели у ред двадесет пари ципела које припадају железничарима Србије. У кројачкој радионици је сашивено 10 кошуља и 3 пара панталона. Намештеници Главне железнич ке задруге дали су на уређењу административног посла 76 радних сати. Особље задруге на уређењу локала и магацина дало је 41 радни сат. Особље мензе дало је 42 радна сата, а особље централне управе 64 сата, Сви другови обећавају да ће у току такмичења дати још више добровољних радних сати,

С. МАРТИНОВИЋ е

РАДНИЦИ ФАБРИКЕ »ЗМАЈ« ИЗ ЗЕМУНА ЗА СЕЉАКЕ АШАЊЕ

Синдикална подружница фабрике авиона »Змај« из Земуна организовала је одлазак у село Ашању. Тај дан био је посвећен раду за становнике села. Радницима »>Змаја« придружили су се пет другова обућара из предузећа »Мира«, два фризера и др Драгутиновић из Окружног уреда за осигурање радника у Земуну, који је прегледао 40 сењака. Радници су дали 750 радних часова на разним радовима. Механичари су наоштрили 92 комада тестера, поправили две шиваће машине и један казан за печење ракије; лимари су изменили дна на 115 комада кухињског посуђа а швајсери залетовали преко 400 разних посуда. |

Културно-просветна група, у сарадњи са фарбарима, оправила је омладински дом у селу и окречила велику учионицу основне школе. По подне је дата приредба, која је у сваком погледу успела и којом су сељаци били потпуно задовољни, Љуб. ВУЧКОВИЋ

Оспособиће се за стручне раднице 30 жена савијачица из Државне штампарије ФНРЈ у Београду. Жене предузећа из дана у дан пребацују предвиђену норму. Стручни курс за књиговезачке стручне раднице већ је отпочео рад.

Драга ВУЈИЧИЋ

ТАКМИЧЕЊЕ БЕОГРАДСКИХ трговаца

· раду. Норма се увелико премашује. Дру“

и |

користи |

Досадашњи успеси предузећа Петог рајона

у такмичењу

Елан којим радници београдстих предузећа остварују пла-

зе такмичења огледа се у ре, лдтатима који говоре да је већ сада У многим предузећима норма пребачена. .

Предузећа Петог рејона такође показују успех у такмичењу.

У Дирекцији возила на Пионир-парку ради се пуном паром. Ма да је то углавном транспортно предузеће које не производи неке посебне артикле, такмичење је у пуном дроизводном јеку. Свакога дана радници дају по пет добровољних часова на и. зради и поправци машина. Оправка аутомобила која је раније трајала петнаест дана сада се свршава за свега четири дана. Такмичење обухвата и уштеду горива. У току фебруара смањила се потрошња горива од 13 на 7.000 литара. Број радних часова повећава се из дана у дан јер . радници не губе ни један тренутак узалуд. Они су уредили коњушницу и земљиште за паркирање кола, тако да се сада тачно зна где која кола треба да стоје. Уштеда у сточној храни такође је извршена тиме што су израђене јасле са гвозденим решеткама те коњи не могу да расипају храну.

Поред редовних послова омладина је преузела на себе уређење круга.

У фабрици „Микрон“ израђују се телефонски апарати, ацетиленске лампе за водени саобраћај и други прецизни апарати по створеном плану такмичења. Биро који руководи такмичењем даје појединцима недељне рокове за извршење добивених задатака. До петог марта биће завршено 80 процената поруџбина,

До 15 априла за бродарски саобраћај биће направљено стотину ацетиленских лампи. У изради прекидача и пребацивача учествује омладина са пуним успехом. Педесет процената пребацивача и заваривача до сада је већ израђено. Такмичење омладине врши се по бригадама. | Предузеће „Париз“ до пре 15 |

дана није имало сировина, Радници су својим планом предвидели израду 20.000 гарнитура руОља и то 15 дана пре одређеног рока. Они раде у две смене. Недељом се такође ради.

— Ако наставимо овим тем: пом којим смо почели пребаци“ ћемо норму за 100%, каже рад. ник Вељко Стулар.

Електротехничко _ предузеће „Елипс“ је недавно основано. Њиме руководи Министарство индустрије. До сада су радници монтирали за кратко време сва постројења. Поред израде несериских предмета план такмичења ' предвиђа израду 2000 народних радио-апарата, 200 грејалица са 4 цеви и 3000 електричних звонца.

У такмичењу су узела учешћа сва предузећа и установе као и масовне организације. Резултати из дана У дан на свим странама постају видљиви..,

Сафет БУРИНА ———=——___—_———

вани но“ ("савио сат о тетаваштч и __

ТАКМИЧЕЊЕ У ТРИКОТАЖИ 1 „ДУНАВ“

Залагање радница за повећање производње

Почев од управнице и шефа персонала целокупно особље чине жене, изузев 2 чиновника и 3 механичара-мушкарца. То је оно што пада у очи. У фабрици раде жене-раднице, фабриком руководе тако“ ђе жене-раднице,

Предузеће ће ускоро прославити годишњицу свога рада.

У фабрици ради 115 радница од којих је 60 омладинки. Квалификованих рад“ ница има само 12, остале су све изучиле посао у самој фабрици. Ускоро ће отпо“ чети течај на коме ће се омладинке спремити за квалификоване раднице.

Такмичење је унело велики полет у

гарице Софија Кокотовић и Јуца Тео“ досијевић нарочито су се истакле у раду. Другарица Јуца Теодосијевић је поред 0 сталог пронашла начин да се упрости посао, да се не мора сав конац навијати на калеме. У одељењу за намотавање омладинка Олга Премовић откако је почело такмичење ради ударнички на две _ шпулн-машине. У шнајдерају # стакле су се преданим радом Слободанка Алимпијевић и Ангелина Молен. | Дисциплина у раду је одлична. Све раднице прихватиле су предлог да по 1 сат дневно раде добровољно. Синдикална подружница фабрике стара се о снабдевању својих чланова. Биће отворена менза у самој згради, чи“ ме ће бити олакшана исхрана радника, Снабдевање текстилом није текло нај“ боље, раднице су добиле бонове за тек“ стил који њима не може да послужи. О културно-просветном раду у по

дружници брине се другарица Анита Љешевић, УУ

_Фанула, ПАПАЗОГЛУ, 4

~ ЛА 4.