20. oktobar

КУЛФУРЋИ

АКЦИЈА СКУПЉАЊА КЊИГА) ——

ЗА СЕЛО

У НАША СЕЛА ТРЕБА СЛАТИ ДОБРЕ И КОРИСНЕ КЊИГЕ

. Досадашњи резултати сакупљања књига, за село као иприкупљања новца за претплаћивање појединих села на наше листове и часописе показују да је акција, којом руководи Градски културни одбор, само делимично успела. Прикупљено је неколико хиљада књига и преко десет хиљада динара претплате. Али услед недовољне повезаности између Градског кул. турног одбора и новоформираних одбора по рејонима, који прикупљају књиге, учињене су неке грешке, које ће у току даљег рада бити уклоњене,

Било је одлучено да се не врши прикупљање књига, од куЋе до куће, већ да се код граЂђана развије свест о потреби те акције тако да они сами доносе књиге на одређена места. Међутим, олбори за прикупљање књига на своју су руку образовали екипе које су ишле од куће до куће. Тако се може тумачити чињеница да је најмање једна _ трећина, прикупљених књига без икакве вредности за село. Да не би одбили прикупљаче који су дошли у кућу, многи грађани дали су неке старе рачунице, мађионичарске уџбенике и разне друге књиге без икакве вредности. Осим тога, није довољно објашњено да је главни циљ акције за скупљање књига да се прикупе дела, српских, француских и руских реалиста, јер највише одговарају потребама села а, тешко се "набављају пошто су штампана, још пре рата. Потребно је прикупљати и друге књиге, као и послератна издања, али ова се могу набавити и по књижарама. Исто је тако погрешно постављена и акција прикупљања претплате за листове. Многи грађани давали су прилоге, а нису знали за које село ће се слати лист. Циљ је пак, да се поједини улични секретаријати, предузећа или надлештва, приме неке врсте патроната над појединим селима и да се старају да то село добија, редовно лист и послератне књиге. Том приликом треба да се успостави и веза између града и села било дописива-. њем, било личним односима. Могу се претплаћивати и пријатељи и рођаци на селу. Само о свакој акцији треба. обавестити рејонски одбор за прикупљање књига како би се имао преглед и могла извршити координација. рада, јер ће се сваки рејон. старати за. неколико села, у која Ће се слати листови и часописи.

Да би се исправиле грешке у досадашњем раду, Градски културни одбор сазвао је одговорне другове из рејона на заједничку конференцију на којој се поставила акција на исправне основе. Рад се преноси на све организације Народног фронта, и Синдиката, под руководством Градског културног одбора. Искористиће се сваки састанак и средство да. се објасни грађанима важност ове акције,

Потребно је да грађани испишу на књиге које дају своје име, занимање и адресу јер ће и то допринети зближавању града и села. Што се тиче одабирања књига, то ће вршити Министарство просвете Србије којем треба рејони да шаљу, једном недељно, сакупљене књиге.

Она омладина, која се већ у оквиру такмичења, за Трећи конгрес, обавезала на слање књига у села, не треба да буде обухваћена овом акцијом.

На свим активистима Фронта, је да развију најширу акцију да се што више грађана одазове и приложи књиге за наша села, и претплату за новине и часописе.

бо (амле

Едвард Кардељ: ПУТ НОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, чланци и говори из народноослободилачке – борбе 1941—1945. Култура, Београд—Загреб, Београд 1946, страна 566, цена 70 динара.

0. Бихаљи-Мерин: ШПАНИЈА ИЗМЕЂУ СМРТИ И РАЂАЊА. Просвета, ДР. жавно издавачко предузеће – Србије, Београд 1946, страна 304, цена 80 динара. Иван С. Тургењев: МАЛИНОВА ВОДА (из »Ловчевих записа«)., Превео с Ру ског Милош Московљевић. Јевтина библиотека. Просвета, Државно изда. вачко предузеће Србије, Београд 1946, страна 85, цена 3 динара;

Милош В. Јанковић: ПЕДАГОШКЕ ИДЕЈЕ ЛАВА ТОЛСТОЈА; др Слободан Поповић; ПСИХОЛОГИЈА МЛАДОСТИ У ДЕЛУ Л. ТОЛСТОЈА, Педагошка библиотека, свеска 7. Просвета, Државно издавачко предузеће Србије, Београд 1946, страна 71, цена 12 динара

За већу активност антифашистичких организација

У.БОРБИ ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ _

П рема прикупљеним подацима у Београду има око 10.000 не-, писмених, Највећи је број неписмених по перифериским х насељима Београда, тамо где је живот био најбеднији и где је најпре требало мислити на мучну зараду. Али неписмених има и у осталим деловима Београда. Има их у предузећима, фабрикама, међу радницима печалбарима. Велика акција за су-

збијање неписмености данас се

систематски. При школама се отварају аналфабетски течајеви, а ради се и у групама. Течајеви и групе обухватају све већи број неписмених, а већ су започели и први испити за оне који су их завршили и научили читати и писати.

У сузбијању неписмености у Београду нарочито се истичу

у Београду проводи плански и

наши просветни радници, учитељи и чланице АФЖ-а. Тежак по-

сао привођења аналфабета течајевима

жене антифашисткиње

врше са успехом, иако им остале масовне организације у томе не пружају довољно помоћи. Синдикалне подружнице по фабрикама и предузећима у борби против неписмености за сада показују врло слабу активност. , У неким предузећима има и већи број неписмених, али још ништа

Са завршног испита на великом аналфабетском течају у школи бр. 8

није учињено да се они приведу аналфабетским течајевима, иако је готово свака синдикална подружница унела у програм свог првомајског такмичења — да ликвидира неписменост међу сво-

јим члановима.

Акција за сузбијање неписмености није са довољно разумевања прихваћена од стране синдикалних подружница, а култур-

но-просветни одбори показали су се махом

очекујући помоћ извана, уместо

без самоинцијативе да одмах сами приону на ради

организују течајеве у својим предузећима. Сем тога нису свуда прикупљени ни подаци о броју неписмених, што-нарочито отежава рад онима који желе да их приведу течајевима при школама или групама. Дужност је синдикалних подружница, и осталих масовних организација, да борбу. против неписмености схвате савесно и озбиљно — као рад у коме не сме бити немарности, аљкавости или незаинтересованости. Сва тежина те акције не сме да падне

само на просветне раднике, јер

се тако умањује и њен стварни

ефект. Пропагандом, саветовањем и објашњењима треба убеђи-. вати неписмене о потреби и значају писмености, приводити их течајевима, а то је задатак свих наших антифашистичких организа-

ција, и сваког појединца.

УСПЕО БРОЈ УСМЕНИХ

НОВИНА У

У Дому културе Трећег рејона у Лазаревићевој улици одржане су По. м. веома успеле »Усмене новине«. Мајор Душан Благојевић говорио је о спољно-политичкој ситуацији у свету. Он се задржао највише на говору који је ових дана одржао г. Черчил у САД. Чеда Миндеровић, књижевник, прочитао је своју песму, писану 1937 године, а посвећену 'онима, који су се борили за Шпанију. Љуба Лазаревић, металац, говорио је >О учешћу радника у првомајском такмичењу«. Он је за пример узео наш железнички чвор и врло сликовито изнео како су се сви заједно: шегрти, радници и чиновници, сложно прихвати“ ли решавања постављених задатака и већ се показују оданични резултати. Завршетак излагања сви су бурно поздра“ вили. Миленко Раданчевић рецитовао је песму 20 изградњи« од Слободана Галогаже. .

После тога су отпеване четири народне песме, у уметничкој обради Петра

Ш РЕЈОНУ

Коњовића, са „предговором Драгице Илић, наставнице Музичке академије: >0 постанку народних песама«, На крају је Милорад Ћирић, карикатуриста нацртао актуелну карикатуру: »Иста мета — исто отстојање«, где је претставио с »естетски рад«, окупационе полиције у Трсту, на уклањању парола и славолука,

Културно-просветни одбор Трећег рејона приређује сваког понедеоника У. смене новине, а овом приликом је увео и једну новину, која се састоји у томе, што сваки посетилац добија парче хартије, на коме стоје питања; >Шта мислите о овом броју усмених новина и какве би желели да будур«, »Да ли же. лите да сарађујете са рејонским руководством усмених новина и с којим при“ логом<> На излазу је постављено и једно сандуче где посетиоци остављају од говоре по предњим питањима.

Рајко ПОПОВИЋ

У и

РАЗНЕ КУЛТУРНЕ ВЕСТИ

Синдикална подружница музичара прирећује

КОНМЏЕРТЕ за раднике

Данас када је поврмајско такмичење у пуном јеку, када је такмичење обухватило најшире слојеве раднога народа, синдикална подружница музичара, желећи и сама да да свој допринос такми+ чењу, и укључила се с тим да по предузећима и фабрикама даје приредбе

„| за наше раднике и намештенике.

Синдикална подружница музичара предузела је да у овоме такмичењу одржи што већи број концерата ње фабрикама и предузећима и да на тај начин пружи радницима и намештеницима, после њиховог напорног рада, неколико часова разоноде. Поред тога, подружница де ставила себи у задатак, да приредбе буду квалитативно што беље.

5 марта, приредила је подружница му зичара, концерт за раднике >Белсапа« и »Епса«, у сали Прве мушке гимназије. Програм је био разноврсан. У извођењу програма, учествовали су: Симфониски оркестар, мешовити хор од 75 чланова, 10 најбољих певача и певачица, квартет »Рамбусек« и: хор »Захаров«, који је певао руске отаџбинске песме.

Лазар ДЕКИЋ

У СЕДМОМ РЕЈОНУ РАДНИЦИ ПРЕДЊАЧЕ И НА КУЛТУРНОМ ПОЉУ .

| Радници Завода за "израду новчаница одржали су недавно културну приредбу | без обавезне игранке, Сви су нам се чудили што тако »>рескирамо« и говорили су да нећемо имати публике, јер нема игранке. Али увече, пред саму приредбу, сала Дома културе на Сењаку пунила се радницима нашег и осталих предузе|ћа Седмог рејона, а исто тако и грађаЕна. Први део програма одвијао се кроз | сплет партизанских песама, кроз игру 'наших омладинки у живописним народ“ ним ношњама, кроз народну песму и | свирку гајдаша. У другом делу је при( казан позоришни комад из Отаџбинског рата Совјетског Савеза — »Крв наро| да«,

То што се ове вечери доказало да се може дати приредба и без игранке, јесте заслуге дилетантске 'секције Завода за израду новчаница. Пример радника Завода следиће и други радници у Седмом рејону, а сигурно и у осталим рејонима Београда.

Негосава ЈЕВТИЋ

РАД КУЛТУРНЕ ГРУПЕ >ВОЖДОВАЦ« ШЕСТОГ РЕЈОНА У 1945 ГОДИНИ Одмах после ослобођења _ Београда основана је културна група »Вождовац«, која је путем приредби и академија уздизала борбени дух наше омладине а приходима -са. приредаба помагала наше рањенике, У години 1945 одржано је 20 приредби у корист рањеника, незбрину“ те деце и једна у корист рударских радника. Група је имала 17 чланова, а руководство, Као и спремање целокупне групе, преузела је другарица Вида Лечић која је са успехом спроводила рад групе. После паузе група се поново активизира и ускоро ће започети са својим радом. М. п.

ко У

Неће дуго с твејим

злобу ову вихор наш ће да разбије,

У прах и очај, и немир,

По кућама твојим смијехо дошла је са гора стварност

слобода! Слобода! Чежња! Дуга сања, све оно у теби што кључало, било! О, не! Оков овај, смрскан, не приања руци твојој, Истро, лепршаво крило!

Ропство — прошлост твоја, сунце — дани ови; чемер сужња није здробио те тамом.

Још ће те загрлит“ твоји соколови још ћеш успламтјети устаничким

Истро, гледај — с тобом расту бајонети, бије и збори! И облак овај ће брзо се разњети мржњом устаника што кључа и гори.

крв наша у теби и

Ил“ ћеш с нама бити ил“ нас неће бити наш ће да разбије.

злобу ову вихор Заставе на копља! Стегни

не клони — у теби вучје било врије!..

аставе на копља! Стегни срце! Челом не клони — у теби вучје било спије!

ланци леже, с њима туга роба и бијес паликућа. м зари зора

трговати тијелом —

свих сегнућа:

пламом!

срце! И ти

ДУШАН КОСТИЋ 2:

ФИЛМ

„ДАНИ И НОЋИ“

лази стаљинградској епопеји на,

низу филмова рађених Д по значајним и познатим

књижевним делима, „Дани и ноћи“ носе обележје једне врло срећне и ретке одлике: писац дела у исти мах је и писац сценариа, То значи да су сви суштински мотиви Симоновљевог одличног романа о натчовечаској борби Стаљинграда верно пренети са књижевног дела, на филмско, да су извесне измене потекле само из онога што је дубоко у склопу и духу „Дана и ноћи“, То значи да је Константин Симонов прешао са изражајих средстава, којима располаже књижевност, на друкчија, али у истој мери вредносна и снажна средства, филмске уметности. :

Филм „Дани и ноћи“ заснован је, према, томе, на здравим темељима сценариа, који, са гледишта уобличавања дела, пружа најсавршеније могућно решење.

Кроз свој роман, а исто тако и кроз сценарио, Симонов при-

Сцена из филма „Дани и ноћи“

· Културно-уметничке приредбе О за београдске пионире

У првомајском такмичењу Савез пионира обавезао се да ће његови чланови побољшати своје учење у школи, а у свим акцијама помоћи своје одрасле другове. Те се обавезе из дана у дан остварују. Учење је побољшано. У акцији за скупљање кутија, од конзерви пионири су постигли одличне резултате. Свесрдно су радили. А

До сада је било уобичајено да. пионири дају приредбе за своје другове и за старије. А. старији су само за себе давали приредбе. Деца су долазила на те приредбе, али оне нису одговарале њиховом узрасту и долазило је до „недисциплинованости“, до ометања приредби. Од пионира се доскора углавноме само тражило, а мало им се давало. !

Пионири са правом захтевају од старијих да им они и на културно-уметничком пољу поклоне

гише пажње. У последње време држано је по рејонима, неколио усмених новина за пионире. На усменим новинама за, пионире

учествовали су наши познати књижевници, уметници и јавни радници. Све су те приредбе одлично успеле и пионири су их прихватили са одушевљењем. На тим приредбама, уз читање песама наших дечјих песника, приказиване су у исто време и илустрације самих песама. Деца су се упознала на, популаран и приступачан начин са, основним законима, природних наука. Увођена су исто тако приступачно и у музичку уметност; Упознала су се са животом прачовека и са многим осталим моментима из подручја _уметности и науке. 4 Градски штаб пионира, у 54

једници са, Градским културним одбором, намерава да уведе сталне пионирске приредбе свечаности на Коларчевом народном универзитету. Циљ је ових свечаности да, поред разоноде, делују и на културноваспитно уздиза::: пионира, у“ водећи их постепено у уметничке дисциплине које су им до

сада биле ускраћене. Кроз те приредбе омогућиће се пионирима да упознају културне тековине, а тиме ће се развијати и њихово интересовање за Ууметност, поштовање уметничких тековина. У исто време развиће се осећање потребе за књигом, изложбом, позориштем и другим. У деци, која имају смисла за уметност, потстакнуће се развој стваралачких снага; омогућиће се изражавање дечје иницијативе.

Пионирске свечаности, које ће се стално и по одређеном плану одржавати на Коларчевом народном универзитету, Употпуниће празнину која се до сада. осећала у ку. ном раду са нашим најмлађима. Те ће свечаности позитивно деловати на правилно патриотско васпитање наших пионира и на њихово културно-уметничко _развијање и уздизање. (

М. ЈЕВТОВИЋ

„ЗЛАТНА“ КЊИГА

Ономад сам отишао у књижару да купим књигу за дете од 10 година. Бирајући тако књиге купио сам »Чешке приче« у преводу Јарослава Малог и Наде Дорошки, мислећи да сам одабрао добру књигу, а поготово што носи наднаслов »Златна књига«, Узех да прочитам књигу и запрепастих се каквих све з»златних , израза« у њој нисам нашао. Из прве приче, >Хајдукова бајка«, наводим само неколико примера: антихристе, багро, барабо, криминалисто, _мрцино, ништаријо, одљуде, пљачкашу, поганијо, силеџијо, смраде, ћифто, џукело, а још много других сличних »златних израза« и у осталим причама.

Свакако да та »Златна« књижица бар овим својим напабирченим уличним изра зима неће помоћи васпитању оних најмлађих, којима је, нажалост намењена.

Изидор ПАПО, стереотипер Државне штампарије

Приредба у Ауто-бригади_

Синдикална подружница Радио Београда дала је приредбу за борце Ауто-бригаде на којој су учествовали Радио-хор и певачи народних и борбених песама, као и рецитатори. Са програмом су бор“ ци били необично задовољни,

један особен начин, успешно спајајући два на први поглед противречна, а у његовом делу савршено усклађена елемента. Он је и уметник и хроничар. У његовом уметничком обасјавању беспримерно витешког подвига, стаљинградских бораца видимо и осећамо како се дан по дан, ноћ по ноћ спајају и расту херојства, патње, залагања, до врхунца, самопрегора, смели подухвати појединаца и малих група. Расли су све дотле док Нису, под њиховом ураганском моди, попуцали сви оквири фашизма, док нису „сутрашњи мртваци“, како лепо каже Симонов у завршном пасусу „Дана и ноћи“, осетили да стаљинградски прсокрет значи, у даљој, али неотстрањивој перспективи, њихов крај.

Моступком талентованог писца Симонов је од низа момената стаљинградске ратне хронике, сагледаних У оквиру борби једног батаљона, створио уметничку целину, прво књижевну, заслужено одликовану Стаљи« новом наградом, а затим филмску — сценарио.

На плану тога сценариа редитељ А. Давидсон развио је сугестивну, широко замишљену, Упечатљиву баш у својој једноставности и природности, режију: Режирао је са изврситм осеЋањем уметничке мере, са реазлизмом, који ванредно толло, сажето и уверљиво подвлачи моралну величину стаљинградских хероја. У композитору Н. Крјукову, који је обилно проткао филм музиком, црпљеном из огромног богатства руске народне песме, из совјетског ратног фолклора, редитељ је нашао одличног сарадника,

Глумци, како у главним, тако пи у епизодним улогама, још једном су посведочили коликим вредностима у подручју високе школе правог уметничког реализма обилују совјетско позориште и совјетски филм. У том беспрекорном глумачком ансамблу заиста је тешко издвојити појединце, али, свакако, треба, поменути Соловјова у улози команданта (батаљона Сабурова, као и Лисјанску у улози скромне, одважне Ање. На истој су висини обраде улога генерала Проценка и ађутанта батаљона Мише Масленикова.

„Дани и ноћи“ (продукција „Мосфилма“) претстављају једно од великих достигнућа филмске уметности СССР. Сарадњом Константина Симонова, редитеља, композитора, глумаца и великог броја других вредних трудбеника совјетске кинематографије остварено је значајно дело о томе како је, према чу-

веним Стаљиновим речима, на-

стао „празник на нашој улици“,