20. oktobar

· на. Раде на по неколико маши-

_ == повикали.. Па на авион,

каже Сима бакалин.

ди за три џака по 11 кила...

. Хипно1изер „оданде“... азда Веља „Екс“ има ви-

Г нарску радњу. Точи на мало. Продаје на велико. МИ вино, и ракију, и вести. Прво н друго из бурића, а оно треће, што сипа из прве руке и као из рукава, загонетног је извора. Управо, напабирчено је од муштерија, зачињено бујном маштом газда Вељином и накићено његовом робом у течном стању.

Око подне. Газда Вељина радња, смештена у гаражи, пуна. Стоје, седе на бурићима: муштерије, мераклије, дешператери.

А газда Веља води главну реч. Зна знање. Јасно је њему да колико вреди његова „траварница“, толико исто м његове утешне приче. Зато везе;

— Такмичење... Где год се макнеш такмичење! И сви се такмиче, и пароле, м људи, и трамваји, и шут, ин калдрма, н травњацн... Море, полудело све! Те копај, те засађуј, те поправљај! И то је оно што видиш... А тек што не видиш... По фабрнкама, бато мој! Па ваљда чнташ новине! Е, то ти је лудница једна. Изуми, па вештина, па брзн-

ош кад су почеле да се отварају прве продавнице Народног магацива, стао је пред једну од њих дежмекаст сељак »из прека«. Ставио је руке на леђа и, обраћајући се женама око себе, нашално се; — Доста је било њима... Та-та Недићу и осталим »татама«... Дошло је време да се и На-Ма отвара магацин...

Сељанке које су у град дошле ради куповине

на. А она норма, пос' јој њен, пење се, пење...

Ту газда Веља прави паузу. Значајно гледа около. А онда, у тишини, са чашом подигнутом високо, грми:

— А заштоћ Сви ћуте.

— Не знате.., Али ја знам! 'Хипноза!

Запрепашћењв.

'А онда ће мануфактуриста У пензији: — Откуд то дознаде, Вељо.. Веља ликује: ' ' Крајем фебруара ове године завршена је израда 200 комада — Везе, нос... Тхе, вешт сам народних кола у фабрици „Рочовек... гожарски“, Кола су рађена по — Али, неће бити, размишља једном производном задатку из А 1945 године, али нису могла да Сима бакалин са ћошка. буду готова раније, услед не— Како: неће бити.. Поузда- | достатка потребног материјала. но каб греда... Што ви Веља ка- | Чим је материјал набављен, радже, то је јеванђеље... ници су уложили напоре, да ба ; 5 то пре заврше, како би — Добро, па какор ГПричај, Кола пито ПР РШе,

на народ

како, распитује се бивши начелник, господин Тоза „Баксуз“.

Стална лекарска комисија Извршног народног одбора Београда, издала је акт број 3.544 од 20-111-1946 године, чију веро» достојност подвлаче три потпи“ са: др Јаковљевић, др Ристић и др Секулић. То је службени акт и рекло би се да је све У реду.

Међутим, није све у реду. А ево зашто,

Ковиљка Вуковић, чиновница НО У рејона тешко се разболела. Рејонски лекар, по прегледу, одобрио јој је отсуство од 15 дана, колико је у његовој компетенцији. Како Ковиљка Вуковић и после тога времена није оздравила, рејонски лекар, који је пратио ток њене болести, упутио је акт, којим је тражио да Стална лекарска комисија Извршног одбора прегледа болесницу и да јој она, као одговорна, продужи боловање. Ка-

— Лепо, овако... Одозго наредили: такмичење! А одоздо се згледали: какор Наредба: наредба. Немаш куд. Нису спавали три ноћи, али су смислилн. Прво се распитали како то у, тамо, знаш, раде... А један „оданде“, вели: Хипноза! „Давај хипнозу:!“ | па овамо хипнотизера. Грдосија, кажу, црн и мршав. Довукли га и сад се шета по фабрикама, по радионицама, хипнотизира... "Нико да дахне, а газда Веља победоносно наставља;

— Али фабрика много, радника још више, не може свуда да стигне... Зато примењују н друге подвале. Иначе куд би радници запињали овако. И такинчење иде... Ето.,

— Ау, бато, дакле н тога има,

— Зато ли се копају травњаци, пуца пред очима Този „Баксузу“. И док запрепашћење још траје, улеће синчић газда Веље у радњу:

— Тата, дај ми кључ од куће, хоћу да покупим оне крпе иза врата у кујни.. Наша улица во-

Дигнуте чашице до уста спуштају се нагло. — Хипноза, кажу сви у глас, већ замагљених очију. Јулија ЛУЧЕВ

Ср УЧИ

КР0о ОЕОГРАЛ

Сељаци у свом главном граду

Смејале се жене досетци сеоског ша. љивца. Али, — у свакој шали има и нстине. Тако и у овој.

Продавнице Народног магацина ничу у свим деловима града.

>На-ма«, »На-ма«, — свуда!

М, што је најлепше, не иде по оном старом, тако познатом обичају и по словици: >нова метла добро чисти«, Не. Народни магацин, из дана У дан, снаб. дева све више и све потпуније, не само становнике града, већ и сељаке из ближих, па и из даљих села.

•

Крупан је то догађај: доћи у град, ући у продавницу и, једноставно, купити одавно потребне ствари. Нема ценкања, нема онот >мерења« од стране трговца: >Колико да га цепнемрт« Стоји цена, нема забуне. А ако ко и зарађује, — то је држава. Ова, наша, заједничка. А тај новац ићи ће на. друмове и железнице, н. мостове и електричне централе,

Можда н не знају све то жене са кота. рицама и торбама, људи у гуњевима п шубарама, који нестрпљиво очекују време отварања продавница. Алн они осећа. ју да то није као некад. Зато и долазе у великим гомилама, возовима, скелом, колима... Они дају нови живот и колорит Београду, који баш на тај начин и постаје главни град наше земље.

•

И сељанке, м сељаци данас се друкчије осећају на београдским улицама. Грађа. ни више нису за њих »>они«, Зато сељанка једноставно зауставља грађанку:

= Реци, где да нађем семена за баштенско цвеће, а где »главу« за лампуР

а народ ~

на народна Кола

могла да буду испоречена привредницима. Међутим, кад су кола завршена, испоставило се да више нико нема интереса за њих.

Управа предузећа обратила се Министарству индустрије ФНРЈ, које је кола наручило. Али у добијеном одговору се наводи да Министарство нема више интереса за кола јер она нису испо.

Стална лекарска Комисија продужила боловање без прегледа болесника

ко болесница није била у стању да се креће, то је лекар напоменуо да Комисија дође код бо“ леснице.

Уместо да дође Комисија, стигао је акт. У њему се, и знад потписа, које смо навели, одобрава још петнаест дана боловања, уз напомену да је потребна потврда рејонског лека. ра, по истеку боловања, кад се јави на дужност,

Све би то, можда, прошло без последица да се стање боле. снице поправило, Међутим, није тако. После датих петнаест да. на, још увек тешко болесна, савесна Ковиљка Вуковић, дошла је на посао и болест јој се погоршава, Шта ради , онда, Стална лекарска комисија2

С. БУРИНА

— Хоћете ли сада довести натраг краља2 — Не знам. Прегорела ми лампа у радио-апарату па

нисам могао

Пред продавницом »На-Ма« у Кнез Михаиловој улици

А грађанка, која нема потребу за тим артиклима, зауставља другу и распитује се. М жене се споразумевају, саветују.

Поверење, које из дана у дан постаје

све чвршће, услуге града селу и села граду, које су све чешће и обилније, то су сигурни кораци у право јединство села и града, које је подлога свега на» предног. Ј. Л.

хх До кога је кривица што је

зејтин

Често пута се жале грађани да не добијају пречишћен зејтин, па се чак ин бакали при раздеоби упуштају у расправљање о квалитету овог артикла. Међутим, шта се дешава када Градски ИНО врши дистрибуцију снабдевачимарг Многи бакали питају да ли је зејтин из бе•

Ераабун ла ћрионумитнде

Народна Кола чекају

ручена У заказаном року, па се

одређени буџет угасио. Остављено је управи предузећа да сама нађе интересента и купце за кола.

За сада је 60 комада кола испоручено загребачком предузећу „Гимпекс“, а осталих 140 ко мада стоји на сунцу и невремену и чека да пропадне,.

Према одобреној цени, преостала кола претстављају вредност од 1.400.000 динара и тај капитал предузећу стоји блоки. ран и неискоришћен за даљу производњу. Са друге стране, 140 домаћинстава, којима су кола неопходна, остају без њих у овим данима великих пољских радова, ,

До кога је кривица» Шта пре.

дузетиг Како отклонити овај пример бирократије» | В. ЈАНКОВИЋ

Немају још инструкције

Популисти немају мандат да доведу натраг краља = изјавио је Софулис

Ма:

да ухватим Лондон,

нечист

оградских или загребачких фабрика, да ли је рафиниран или није итд. А када принесу бурад м почнемо да у њих снипамо зејтин, из ових буради се осећа такав смрад, да намештеници с муком обављају свој посао. Разумљиво је да ће у оваквом бурету и најбољи зејтин 38 кратко време имати рђав мирис н укус.

Да би се. спречило да се аљкавошћу појединих бакала квари укус ове важне животне намирнице, требало би да се при раздеобн зејтина заведе контрола судова у које се зејтин сипа и да се сваком ономе чији суд није чист, ускра» ти подела,

Јосип ФЛАЈС

НЕЧИСТЕ КРПЕ ЗА БРИСАЊЕ РУКУ

За одржавање чистоће машина и а лата у електричним предузећима, Генерална дирекција ЕПС-а затражила је од Министарства трговине и снабдевање 300 килограма старих крпа. Те крпе тре-

ба да послуже машинским радницима за чишћење машина и за брисање руку од машинског уља. Веровало се да ће се за ту потребу добити крпе које ће сен моћи употребити, јер нам је Министар. ство трговине и снабдевања издало о добрење да код Државног предузећа за промет отпацима подигнемо 200 килогра-

ма старих крпа. Међутим, крпе које су нам предате биле су ужасно прљаве, у мрљане гнојем и крвљу тако да се нисмо усуђивали ни да их додирнемо а

> ЛОВСОМНСЛ

ПСИХОЗА ПАНИЧАРА

Боримо се против трагова окупације...

скудица под окупацијом

створила је психозу глад-

них. Није ни чудо: сатима се чекало за који килограм кромпира; километрима се пешачило да се набави мало масти; стајало се у бескрајвим редовима за пројино брашно в за друге неопходне намирнице; на једвите јаде освајало се место у возу или у трамвају. Да не говоримо о тешкоћама које су цекале просечног човека кад је преко разних централа требало да набави ма шта од „рационираних“ артикала. У таквој ситуацији, разумљиво је што су се људи грабили, што су се стварали бескрајни редови, што се стварала читава паника кад се нешто делило. Тада се заиста радило о опстанку; људи су заиста били гладни...

Иако нам је непријатељ оста. вио разорену земљу, наша се привредна ситуација — захва. љујући пожртвованим напорима наших радних маса села н гра. да — нагло поправља, Данас већ можемо рећи да смо углавном савладали проблеме снабдевања основним намирницама, а дау великој мери савлађујемо и про. блеме снабдевања мање важним артиклима. Брза и успешна обно“ ва наше привреде даје нам наде да ће се ситуација у погледу снабдевања У будућности све више и све брже поправљати,

Међутим, упркос оваквим при. ликама У снабдевању, још се код многих задржала психоза створена окупацијом — психо. за гладних. Још увек се деша.ва да се на вест о дељењу ове или оне робе направи читава паника, да на продају потрче и они којима је та роба стварно потребна и они који у њој не оскудевају. Створе се редови, настане гужва и свађа... Симптоматично је да притом највише. . кукају, највише се гурају баш они којима је набавка најмање неопходна, који најмање трпе оскудицу

Колико је ово само „сихоза“, а не и објективно оправдано стање, види се при деобама мање важних артикала, кад се, че сто, ствара паника, Као да је заиста живот у питању,

Но најбоље би о овој ружној појави, која нам је остала из

времена окупације, могли да причају другови из синдикалних подружница који — организују снабдевање наших предузећа.

Од многих својих другова они добијају примедбе и жалбе како су насупрот „свима оста• лим“ они недовољно агилни, како се не заузимају довољно за своје другове, тако да они увек најмање добију, како други много више „извуку“ итд. Наводи се како је то ни то предузеће добило „за сваког службеника по 1 пар најбољег веша, 1 пар ципела, 1 пар одела“, па опет сада „добијају већ по други пут,

камоли да њима чистимо своје руке. Да је ово тачно мајбоље сведочи потврда коју смо од Државног предузећа 88 промет отпацима добили за повраћај крпа. На потврди стоји да се крпе вра. ћају зкао неупотребљиве« јер су много прљаве, Мислимо да се могло повести више рачуна о томе у коју се сврху крпе траже па ако нам се већ додељују отпатци; да се они пре упуте'на прање п дезинфекцију, па тек онда да се дају

све комплетно“..,

Проверавањем, редовно се Утврди да су све те приче о ван, редним и преобилним дељдњи“ ма У овом или оном предузећу проста измишљотина,

Објашњење за овакве појаве није тешко наћи: људи су, иако су објективни Услови највећим

радницима који и онако, не мислећи на | своје здравље и свој одмор,

снаге за обнову земље, Стеван ЋИПРОВИЋ и дописни: ЕПС-а

ПО ЧЕМУ АПОТЕКАРИ ОДРЕЂУЈУ ЦЕНЕ:

Пало ми је у очи да две Пашићевој, иако се налазе једна поред

друге, имају сасвим различите цене, Пре

неки дан купила сам 45 гр. рицинуса у

апотеци на углу Дечанске и Пашићеве

улице и платила 4 динара, док сам за 50 гр. рицинуса само дан касније, у апотеши Мандил на углу Поенкареве и Пашићеве улице платила 11 динара, Затражила сам да ми овај апотекар објасни зашто лек, продаје скупље од другог, али он је само одговорно: »Код нас је цена таква«.

Питам се по ком основу апотека >Мандил« може да зарађује на сваких 50. гр. рицинуса по 6 динара, и ко је позван да контролише цене по апотекама.

Ангелина · ПЕТЕЛИН

дају еве

апотеке у

делом већ ишчезли, још увек под психозом глади — они су још увек изванредно осетљиви по свима питањима снабдевања.. "Но не треба веровати да се ове вести о обилном снабдевању „свих осталих, само не нас“ стварају саме од себе! Има ту читава банда разних „фрајера“, _ „атома“, – „рокфелера“, „филаделфија“ мн свих других сорти политичких и привредних шпекуланата, који користе о: сетљивост људи по питањима снабдевања, осетљивост која нам је остала из времена окупације, и злонамерно шире овакве вести, да би бар на тај начин створили нерасположење _ грађана према нашој народној власти, према синдикатима, према дру-“ говима из других предузећа једном речи према новом стању у нашој земљи,

Све већа појава робе на тр“ жишту и све брже снажење куповне моћи широких слојева от" клањају додуше ову појаву доста брзо, поготову с обзиром да је „у лажи плитко дно“ све се овакве вести лако могу проверити н демантовати — али је потребно да уочимо разлоге оваквих појава, и да, поставши свесни њихових узрока, и ак“ тивно сузбијамо овај ружан 0статак окупације. :

Душан СТЕФАНОВИЋ