20. oktobar
~
Фр диода.
НОВА ТЕЛЕФОНСКА ГОВОРНИЦА НА ТЕРАЗИЈАМА
дан
вот Београда из лана У постаје све пунвији. Од поробље= не паланке, какав је био за време
= окупације, он поново постаје главни зррад. Али не главни град политичких махинација мн трговачких шпекулација, г већ центар озбиљног рада, напора н за _шжагања. Такав Београд има и своје не_опходне потребе. Обнављањем _ старих челефонских говорница, показало се ла Тене нису у могућности да задопоље по> чребе радног Београђанина. Зато се приетупило отварању # потпупо нових телжефонских говорница, као што је ова на Жеразијама
У БЕОГРАДУ СЕ ПРИНАВЉА у ЗЕЛЕНИЛО
кверови и празни терсни, које суг 'добровољпим радом, прекопали # уредили грађани и грађанке, сада добијају зелснило, Овим послом баве се стручњаци и, кроз коју седмицу, 02 ружнвих утрина биће травњаша и паркови.
'
ПЛАКАТЕ НА ЊИХОВО МЕСТО
|
|
|
а углу Косовске ин Влајковићеве у- | лип> постлељека је табла за пла.-' _ кате Она није ни лепа, а можла а виј» најповољније изабрано њено меФто, па ипак, љену појаву треба поздра- | вати: то је покушај да се плакати ковфентришу, да се избегне ружење фасада # ограда. |: |
Вероватно да ова табла, тако хобронамерно постагљена, ноће ту остати за „вечита времена«, — наћи ћ6 ос вероватао, боље решење. Па пшпак, она је
добрв воље и жеље да со реши ' тако ектуелно »плакатског питање.
Кзтбрани рејонски имладинсни делегати
ја. ТВ конгрог
Ових дана извршено је бира ње рејонских омладинских делегата за Трећи конгрес. Међу нзабраним делегатима налази се и пет омладинаца, који су се нарочито истакли у свом доса.дашњем раду на обнови наше земље. Чињеница да су они изабрани за, делегате доказује да је београдска омладина исправно схватила, своју дужност. Да. нас, у условима мира и изград“ ње наше земље, најбољи омладинци су они који се највише залажу, која дају највећи број прековремених добровољних радних часова, који достижу в пребацују норму.
Омладина По рејона дала је највећи број гласова, Стави Лончар, _радници-омладинки Београдске текстилне индустрије. Стана је прва и једина радница која у нашој земљи истовремено ради на два што. фарска,. разбоја. Та ситна и слабачка омладинка сама уради више него две друге раднице заједно. Она, је и награђена. као једна од најбољих такмичарки у првомајском такмичењу“
Радомир - Паја Бојовић је најбољи омладинац у Државној штампарији. Зато је и изабран за делегата УШ рејона. Тај осамнаестогодишњи омладинац редовно ради на две тигл-машине, а кад се његов мајстор разболео, радио је истовремено на четири, ма, да је свега тринаест месеци на томе послу. И ов је награђен као најбољи такмичар међу графичким радницима.
У ШП рејону изабран је Си. меон Затезало, најбољи омладинац на Црном Врху. Он је и са» да највреднији омладинац на железничком чвору У Ђеограду.
Станислав Милутиновић, изабран у У рејону, заменик је пословође првог браварског одељења, у другој смени предузећа, „Морава“. Његов план орга.низације рада прихваћен је од осталих другова и, захваљујући томе, постигнути су видни у спеси. Станислав Милутиновић је у сваком досадашњем такмичењу био увењ један од најбољих. И у 1 рејону је изабран омладинац, који се нарочито истакао у раду. То је Добросав Ђорђевић, радник у радионици „Бош“, који се свесрдно залаже да што више допринесе обнови земље,
Ових пет најбољих омладина. ца., заједно са још 24 изабрана лелсгата из Београда и Земуна, састаће се 9 маја са најбољим омладинцима из целе ФНРЈ на Трећем конгресу. Тај конгрес ће бити радни састанак најбољих претставника омладине на коме ће оли изнети резултате рада организација, које претстављају и створиће план како се може највише допринети да, св трагови рата и окупације У што краћем времену уклоне и да се остваре услови за лепшу будућност свих нас,
Београдска омлгдина. спрема се за изградњу „Омладинске пруге“
У близини Тузле налазе се огромне на слаге мрког угља врло доброг квалитета, Дневним радом могуће је добити око 20 милиона тона угља а још преко 150 милиона тона могу се иксплоатисати јамским радовима. Међутим, тај тако дра“. гопен и неопходан угаљ за нашу инду стрију, не може св максимално искорио стити због тога што нема добре железничке пруге, којом би се угаљ у већим количинама транспортовао за наше фабрике. Како за изградњу те пруге треба око 700 милнона дивара, није се у овогодишња план обнове земље могла узети н изградња ове пруге и поред тога што је она необично важна. Због тога је по УСОЈ-а преузео у нме омладине Југославије обавезу да ће лати 24.000 омладинаца који ће својим бесплатним 29бровољним радом омогућити да се ова пруга изгради ове године до септембра месеша. Изградња ове пруге омогућиће, поред искоришћавања угља, и експлоатацију дрвета из сектора Дрињаче, гле са налази 2 до 3 милиона кубних метара дрва. |
Београдска омладина се обавезала ла Ње за другу смену, од ! јула-до 1 септембра, дати 8500 омладинаца, Припреме за ову највећу омладинску акшију су У току. У Трећој мушкој гимназији већ два месеца траје курс на коме се 400 омладинаца усавршава теоријски; под руководством «тручњака. Услед чело. статка наставника није могуће повећати број курсева. Исто тако формирају «<е радне бригаде са по 250 омладинаца, 0+ дређују се руководнопи тако да ће са ' већ крајем овог месеца одржати зајен“ кичма смотра 16 бригада. Радници ЛДржавне штампарије и штампарског пре» дузећа »Шар« израдили су бесплатно «28. потребан административни материјан: 160 хиљада отисака разних формулара, 158 књига разних величина и 578 разних бло“
' кафана >Мали Дубровника и даље уто-. ] чиште пијавица и" ленштина, јер се #48: .
' кова, Металски радници израдиће бес
платно потребну количину маркица за 34 дужење омладинаца алатом.
Београдска омладина са одушевљењем и нестрпљењем очекује велики и свечана дав кад ће, као некада Корчагин 8 совјетска омпадина, започети рад 88 свом великом поклону маршалу Титу и нашим вародима => »Омладинској прузкео
(
7
побијених жртава.
Да не би човек остао на штети
Игко је поведена борба против пијан чења, иако се свуда говори о сувише великом · броју кафана у Београду: и 0 беспосличарима којима су кафане најбоља уточишта, мало се ради на томе ла се њихов број смањи а просторије за којима је таква несташица. искористе 88 задруге, радионице. и јавне установе. Иако народне власти предузимају мере ла помогну поједине организације пружајући им просторије:за смештај, поје» динци, било из немара или злонамерно, одуговлаче са спровођењем _ донетих одлука. к . +
Тако је 26 пр. м. Станбени отсек Првог рејона донео решење да се власник ка фане >Мали Дубровник« у Дубровачкој улици бр. 6, Људевит Бабић исели с тим да се просторије доделе Подружници обалских транспортних радника на Дуна• ву. У самом решењу наведсно је. да. ће ове просторије у којима постоји и купа. тило са тушем и где се може: подићи сала и читаоница,“ корисно послужити члановима ове подружнице који раде најтеже послове и: чијем је подизању потребно посветити пуну пажњу. Такво схватање сасвим је исправно.
Ала, има нешто што омотућава ла се ово решење изигра. Мако то не спада у надлежност Стачбеног отсека, шако се зна ла подружнице не могу мамсштати раднике по наређењу станбених отеска, у овом решењу постављен-је услов, # ов
ДИ 222 (7 али и Е
пље
“>,
= та)
дословно гласи: »Подружница је дужна да запосли власника Људевита Бабића«. И тако се више од двадесет лана -одуго. влачи са извршењем решења, док управа подружнице мора да ради по "кафанским ћошковима, а састанци чланства да се одржавају поред пијаних гостију су“ седних кафана на Лунаву, За то време је
сник нала да до његовог упослења неће доћи, А кафана му се оставља, >ла 88 би Људевит Бабић остао на штетис, ка» ко стоји на крају овог депо искићеног
решења. ИЕ Пера ДАНИЋ |
ЈЕДАН НЕДОСТАТАК БЕОГРАДСКИХ УЛИЦА
Недавно у Београду су предузете мере да се сви станови у кућамл имају на ви“ дан начин нумерисати.
У допуву те хорасве итредбе сматрам
ла би требало неодложно предузети ме. |
ре ла и свака кућа на фасади лобије свој улични број. Уз мале напоре 8.
излатке отклонио би се нз тај начин
јелав недостатак, пошто велики (број кућа“ нема такве ознаке, 2 то отежава брзо сналажење сваком грађанину.
Београђани су досад спровели са “но ||
го успеха и теже и сложеније полухва те, па треба очекивати ла ће се ш ово наоко ситно, али. у ствари важно пита. ње такође решити. , У Р. 3. МАКСИМОВИЋ · жописних Шестог рејона . ;
КАКО ДА СЕ БОЉЕ
ОРГАНИЗУЈЕ ПРЕВОЗ |
МЕСА |
Сзажог дана можемо зилету како се улицама превози месо намењено за грабанство. Оно Фе превози на обичним колимз, без икакве заштите од прашине. Неки »савеснији« кочијаши, међутим, да би та »заштитилиг покривају та чекров-. дима за покривање КоВ. 7
Кобна немарност Дражин Мпхапловићу судиће најке, жеве и деца
(Из писама Александру Ранковићу поводом хватања Д. МУ
— Да смо пеле породице стављали под слово 3 не би имао ко да га тужи и чича би био спасен |
см;
Како сала наступа летб и постоји о пасност од заразе сматрам да не би много стало управу снабдевања да направи специјалне сандуке за: месо о чијој би се чистоћи старали санитетски органи
на кланици 8 који би се редовно могли прати и дезинфиковати. = Јован СТОЈКОВИЋ
ГРХВАШИ БЕОРРМА
ЗА ИСЕОРИШЋЕЊЕ ЛАНАЦА СА ПОЗОРИШНОГ ТРГА
Читајући дописе о појеличим недоста• шима на зашим улипама, и сам разми, шљам како би се који проблем могао да реши. Мислим. да би следећи мој
. предлот за уређење Славије, где још
увек постоји опасност да се на неогра. Њеном плапу могу да сруше кола ила пролазници, мотао корисно ла послужи Нанме за ограду тог плаца могли би да се употребе ланпи који окружују · Позо ришни трг. Овим: би се постигло да лан. ши послуже некој сврси јер овако кас
само“ потсећају ва тешке дане оку“ папије, 2 друго; ва Позоришном“ тргу ничему не служе
ј Јова СТОЈКОВИЋ
!
= Ми нисмо -могжи пре 1916 века ла 'васкрене, лраги
_ Васкрс
| година да спргч потомпи „а ви хоће
“У
>
~
рта
Садиљиње. Тисталин. отпада
донело је крупне резултате
· Београдски грађани су већ У више махова показали и дока. зали да не жале жртава, када оне. користе заједници. Зато су све досадање акције, нако са недостацима у организацији, лонеле задовољавајуће „резултате. Наши грађани су се лишавали често и потребних, па ни неоп: ходних ствари, утолико пре 0 дазвали су се, сакупљању тек“ стилних отпадака, којих има У свакој кући, и који далеко више користе кад се сакупе и прера“ де, но што се могу употребити у домаћинству.
Сабирна акција за сакупљање текстилних отпадака успела је у' потпуности захваљујући, пре свега, добро постављеној организацији, а'онда и предузимљивости скупљачких екипа, које су уложиле много труда, радећи у духу првомајског такмичења, Осим ових група, сабирања су вршена. и по фабрикама, преду. зећима и установама. У акцији су подједнако узеле учешћа наше ' масовне _ организације: Фронт, АФЖ и Народна омладина. '
Мако ова акција има пун У слех, било је у њеном спрово“ ђењу недостатака и пропуста, који треба да послуже као при мер шта. све треба избећи у 'наредним: акцијама; које се буду покретале. Пре свега, треба из сакупљачке праксе потпуно искључити ма какву пресију на грађане, а поготову претње. То далеко више шкоди акцији, но што јој користи. То је само подлога: за непријатељско препричавање, које се овом приликом користило чак и измишљотином да ће се моћи добити „вов: тек» стил, непосредно, за текстилне отпатке. Осим тога, није било Умесно постављено да. отпатке сакупљају предузећа и установе од чланова својих. синдикалних подружница, јер се у великом броју домаћинстава појавило сасвим оправдано питање: где да се носе текстилни отпаци. да ли да их пионир носи својој организацији, члан синдиката У своју установу или домаћица, путем уличног сакупљања. Поред тога, онемогућено је, на тај начин, вођење евиденције и контроле, јер су многи саопштавали да су дали преко синдиката, Кад им се тражило у кућама, или обратно.
То-су мале замерке које ће се у следећим акцијама избећи, као што су се у овој акцији из> бегле грешке из ранијих.
Иако је, после ударног лана сакупљања, као и после саку: пљања по синдикалним подружницама, акција продужена 10 извесно време, њени коначни резултати до првобитно одређе» ног. дана, следећи су:
Београд је, укупно, сабрао тринаест вагона текстилних 07падака. У том сабирању највећи доптинос лао је Пети рејон, са: 25.909,950 килограма отпалака текстила, а одмах за њим Први рејон; са 25.807 килограма. Остали рејони, по успеху акције. и“
мају следећи. ред: Трећи рејон,
са 21939 килограма. Четврти са 18'235, Селми са 14024. Дпуги са 13900. пи Шести са 13.845 килограма. . ; ·Неопходво је: напоменути ла су највећи допринос дала насеља ·са претежно сирпомаштим грађанством. Мали, раштокани домови ових насеља проценту. ално су приложили највише ки. лограма. ' 5 · По рејонским „насељима, зултати су следећи: 3
У Првом. рејону, Прве васеље (Дор. волу дало је 3.798 килограма. На' саку“
ре
1946 |
М
имо Једног чо- те читав Један народ.
!
--- ЈЕДНА ДОБРО ОРГАНИЗОВАНА САБИРНА АКЦИЈА
пљању је радило 30 екипа са 90 чланова; Обухваћено је 950 домаћинстава. Друге васеље (Скадарлија) дало је 6.212,5 килограма. На сакупљању је радило 48 екипа са 296 чланова. Обухваћено је 1,457 домаћинстава. Такмичење, које су 838казале улице 29 новембра и Француска, прихватале су и остале улице, Треће на сеље (Чукур-чесма) дало је 5.066 кило“ грама. На сакупљању је радило 66 ски+ па са 444 члана. Обухваћено је 1.321 до“ маћинство. Четврто насеље (Варош калија) дало је 5.150 килограма. На сакупља» њу је радило 31 екипа са 91. чланом, О« бухваћено је 1.581 ломаћинство.
У Другом рејону Прво насеље (Центару дало је 4000 «илограма. Нарочито су се истакле улице Ђуре Даничића и Кондина. (Обе су иако мале, дале о процентузлно највише, док је Лоле Рибара улида, изко велика, у прошентима дала вајмање. Друго насеље (Палилула) дало је 4.846 унлограма. Треће насеље (Ка рабурма) дало је 1.662 килограма. Чете врти блок, са најмањим бројем станов“ амка, дао је 350 килограма. Четврто ва= сеље (Професорска колонија) дало је 1.606 килограма. Истакла се Чарлија 45 плина улица са сакупљених 327 килограма: Пето насеље (Хаџи Поповац) дало је 1.653 килограма Истакла се улица Љубе Дидића са 624 килограма. За сваку по“ квалу је залагање Јелене Ђорђевић, лог маћице, Александра Милутиновића, рад, чика »Белсапа« и Драгана Јовановића, омладинца.
У Трећем рејону Прво насеље дало је 8.200 килограма, Друго насеље 7.695, Треће насеље 1.820, Четврто насеље 2.988, Пето насеље 1.800 и Шесто насеље 3.437 килограма.
У Четвртом рејову Прво насеље је дало 2.500, Друго тасеље 3.255, Треће насеље 1.400, Четврто насеље 3.630, Пе то насеље 3.450, Шесто насеље 2.500 = Седмо насеље 3.150. килограма.
У Петом рејону Прво, насеље је дало 5.018,5, „Друго насеље 8.050,8, Треће насеље 6.600 Четврто насеље. 3.900, Пето насеље 1.730 пи Шесто насеље 614 кило» грама. Шесто насеље је лало по процене тима о чајвише, иако је сиромашно # броји. свега 166 домаћинстава.
У Шестом рејону насеље Вождовац дало је 3.966 килограма. Истакао се пр“ ви секретаријат Војводе Степе улице = другарице Бранка Љубојевић и Мипа Максимовић, које су саме скупиле 319 килограма. Насеље Пашино Бтдо дало је 3.705 килограма. Истакла се улица Раде Неимара. Насеље Маринкова Бара дало је 3.150 килограма. По процентима оно је дало највише. Насеље Душановац дало је 2.173 килограма Истакла се улич ца Ђорђа Кратовца, која је дала 230 кич лограма. Насеље Бањица дало је 826,8 килограма. Истакли су се другарица Пе» трија Јовановић, која је сакупила 70 килограма и Малздин Животић, моји је сам скупио 111 килограма. 12
ТУ Седмом рејону насеље Чукарица ла“ ао, је 568 килограма, васеље Сењам дало је 4376 килограма, у њему се иста“ као 1! блок Андре Николића улипе. На• сеље Дедиње дало је 1.710 килограма: Насеље Раковица дало је 1.170 килогра“ ма и насеље Кошутњак, које ј6 најма“ ње, дало је највише у процентима 1.098 килограма У њему се такмичили пи ш блок. Други блок је водио, ну последе њем тренутку, ва седници, када је то констатовано, једна другарица је пожурила и после кратког времена донела још 11 килограма текстилних отпадака» Тако је 11 блок победио. >
ж
Тринаест вагона сакупљених отпадака употребиће се за пот. ку. која износи две трећине целокупне тежине штофа. Пошто метар штофа тежи пола кило» грама, то ће, са додатком нове основе, моћи ла се произведе о“ ко 400.000 метара штофа, што значи да ће сваки други БеограБанин и Београђанка моћи да добију нову одећу.
Ову акцију не треба пустити ла се угаси, већ је стално одржавати у току. Свако домаћин. ство могло би да има „сабирно место“ за домаће текстилне отпатке, који би се односили С времена на време на главно са. бирно место,
Резултати, које смо навели, нису коначни, пошто је акција још продужена, но судећи и по њима Београђани су схватили потребе наше младе индустрије, као и потребе читаве заједнице, А тај морални успех прелази да“ леко онај материјални. .
. .
ЗА ВИШЕ РЕДА У ЛЕПЉЕЊУ ПЛАКАТА
У ошве махова је већ писано ха се мбра увести о навестан ред у лепљење млаката и исписивање парола. Наиме, од ослобођења наовамо лепљени су пла» кати и исписиване пароле где се стигло, ве водећи рачуна ни о месту на коме се то чини, ни о ефеклу који бе дати тако излепљени плакати и мсписане плач роле. ]
Потребно је што пре уклонити звери реле плакате и пароле м убулуће плакате лепити само на рекламним таблама Е стубовима и истицати их ва местима ко» ја за то булу одређена.
Дужност |е свих антифашистичких организација ла настоје да се стари плач кати уклове пре 1 маја ш да се убуду“ ће плакатирање врши сама на одређе» ним местима. Народна милиција треба да позива, из одговорност прекршитеље 4 ха их кажњава због. стварања нерелв.
При Извршном народном одбору је основано Предузеће за растурање штампе и истицање реклама и плаката у гра ду, које ће тај посао обављати по врло виским ценама. Оснивањем овога Пре» дузеће организацијама и установама | се у многоме олакшати посао плакатира»
ај 6
ће"