20. oktobar

ЗА СВАКО ОДОБРЕЊЕ ПО ТРИ ДАНА ЧЕКАЊА

Поред свег настојања да У

пословању наших органа власти нестане старих штетних навика, ке“ многих људи је бирократк. откођење тако укорењено, да га они сматрају и оправданим.

Као типичан случај желим да истакнем ово што ми се догодило у Одељењу трговине и снебдевања ИНО,. Као набављач „Градека“ тражио сам на шал-

теру за гвожђе да ми се изда одобрење за куповину 100 комада шрафова за раонике на плуговима. Чиновник Ераковић узео је акт, прочитао га, завео у протокол, брзо ми издао број под којим је акт заведен, а онда ми саспштио да за решење дођем после три дана. Како је сетва У пуном јеку а сваки сат обуставе рада претставља штету 38 нашу привреду, замолио сам Ераковића да ми то решење одмах изда. Међутим никакво излагање није Упело да га убеди у оправданост мога тражења. Знам како се радници на нашем има» њу такмиче пред Први мај и шта би за њих знанило чекање од три дана, те сам пошао један спрат више ксд чиновника Кончара. Овај је телефоном разговарао са Ераковићем и скренуо му пажњу да сва она акта која се тичу сетве одмах решава. Отишао сам. на шалтер и одобрење'ми: је издато за десет минутазо ~

После неколико дана, за наше оборе у Панчевачком Риту било нам је хитно потребно 10 килограма ексера. И овога пута Ераковић ме је убеђивао да треба да чекам три дана. Мислио сам да ме је Ераковић познао и да ће баш зато схватити колико су потребе за ексерима оправдане и хитне. Ераковић ме је заиста познао, али уместо да ми изда одобоење, почео је да говори: „Ја сам овде референт, прошлог пута ти је упалило, а сада сигупно неће.“

Питам се да ли наши чиновници треба да увиде своје грешке па да их исправљају, или пак ·да настоје да их новим случајевима још и потврде, као што чини овај чиновник.

Душан ПРИЈИЋ радник. >Градека«

КРОЗ БЕОГРАЈ

КАД СЕ УДРУЖЕ НЕХАТ И БИРОКРАТИЈА. .:

ЧИНОВНИЦИ НАРОДНИХ ОДБОРА не треба да чине овакве грешке _

Живео је, ако не нарочито удобно, а оно мирно и спокојно, Миодраг М. Марковић, радник Зоолошког врта. Становао [е са својом мајком у Драганевској улици број 39 ни радио у врту.

Тада, изненада, стигао позив из Народног одбора Четвртог рејона, да Миодраг М. Марковић дође на саслушање. Изненадио се радник Зоолошког врта.

У Народном одбору сазнао је да је шеф станице у Младеновцу 8 фебруара 1946 године, упутио акт 24545 Народном одбору Седмог рејона, којим тражи да се од Миодрага М. Марковића, из Овчарске улице број 9, који је радио при Секцији за оправку савског моста, наплати 66 ди нара, јер је 6 октобра 1945 године путовао возом број 111 од Београда до Младеновца, без карте. Народни одбор Седмога рејона, пошто је питао пријавна одељења, Првог, Другог н Трећег рејона, упутио је предмет Народном одбору Четвртог рејона „с молбом да изврши наплату и новац достави станици Младеновац“. А овај Народни одбор тражио је од пријавног отсека тачну адресу Миодрага М. Марковића и као одговор, под бројем 3.929 од 5 марта, добио да Миодраг М. Марковић, рођен 1905 године, станује у Драгачевској 39.

Саслушавши све ово, Зоолошког врта рекао је:

— Не ради се о мени, то је очигледно.. „На записвик“ изјавио је ла никада није радио у Секцији за изградњу савског моста, да никада у: животу није путовао из Београда у Младеновац, а ла има документе, који сведоче да је радник Извршног ·наролног одбора, додељен на рад у 300лошки врт.

Саопштивши ово, одахнуо је човек и отишао на свој посао.

Међутим, „предмет“ је враћен шефу станице у Младеновац а овај га је, 26 марта 1946 године, вратно Народном одбору Четвртог рејона, под бр. 25446, с напоменом да је изјава Миодрага М. Марковића лажна и да се наплата одмах изврши ин новац достави „овој станици“.

И почела је серија непријатности за радника Зоолошког врта...

У његовом отсуству код његове болесне деведесетогодишње мајке, која лежи, дошао је чиновник Народног одбора Четвртог рејона, Коста Кисељ и, вреЂајући радника Мподрага Марковића, викао је и тражио не са-

радник

мо 66 динара за карту, већи 1.500 динара казне, Деведесетогодишња _ старица

послала га је код сина, У Зоолошки врт, а овај је напустио посао и пошао са чиновником У Народни одбор.

Ту је почело саслушавање, које је потсећало на бивша непријатна времена. та. зе

Ученици Прве државне трговачке академије поправљају своје оцене. На са станку београдских активиста истакнуто је да је ова школа најгора по учењу и указано је на то како не треба схватити учествовање у разним „спољним 2кпија. ма. Кал су омладинци: ове школе сазнали како стоји стање у њиховој тколн у погледу учења, прегли су на посао да у што краћем року поправе своје оџене. Ускоро је тај њихов напор уродио пло» дом. Ниво знања ученика се сваког дана подизао 8 ошене су се поправљале. У трећем-треће разреду знање из политичке економије је ло недавна било врло слабо. За последњих ведељу лана учежици су успели добро да савладају преено граливо тако да сал нема ђака који не би знао на свако питање из политичке економије ла одговори за врло добру = одличну ошену. Она јавна опомена позитивно је деловала на све лру-. гове у нашој школи, : с. 0.

че

Свега 92 слабе оцене чмају 674 учени пе Седме женске гимназије. У групама за учење обухваћено је. 644. лругариџе. Поред тога раде и пел научних кружока: зв књижевност, математику, хемију и би“ ологију којима је обухваћено 280 учени.“ па. Нарочнто је активан математички кружок који омогућује ла једав предмет, жеји је некада био бгук за ђаке, поста“ не сасвим о приступачан. сУченице ове школе су веома активне и не спољним акцијама на којима је лато до сала 6000 радних — часова. За 22 сиромашне пругарице' обезбеђена је храна и одело.

Петар Шолаја шезбрза је ош другова а најбољег радника у магашику сирове коже СРБОКОТЕКС-а Рад за сировој ожи је јелав од најтежих оралова, 6 (лом на прилике ш материјал са кодам се ради. У магашину гле Петар пре.

"ваво ради, мирис је тежак, ваздух 88

тушљив, пун прашине и длаке, Ала 10

на пи У

ништа не смета да Петар Шолаја са сво јом групом упзкује 10 бала коже лож остале групе једва успевају да упакују за исто време свега 4 бале. Овај незва нични ударник је био одличан борац у партизанским одредима, у које је ступио 1941 године. Сада својим примерним ра.

"дом и дисциплином показује лруговима

како треба живети и радити за лобро

свог народа. у Даринка РАНИТОВИЋ

Електромеханичар Бранко Петровић највреднији је омладинац на „Пиовиру“. У оквиру претконгресног такмичења лао је до бада преко 410 о бровол них радних часова. Наштравио је електричне инсталације на мотору за ватру у ковачкој радиониии, на четири аутомобила и једном гутобусу, на швниршајбни, У летећој радионици, а до првог маја завршиће електричне инсталвпије у столарској и механ» чарској радионици и на пумпи. Поред тога, син врши све мање. оправке. Сваке недеље рали по 2 сата на олржавању аутобуске везе иш пуни аку.

мулаторе. | Слободан ПЕЦИЈА. Ја .

17.000 кабловских патучица шаралила је омладина предузећа „Мирон“, ма да је предузеће у плану имало ла изради света 16.500 комада. Поред тога, же занемарује се и култупне-просветви рал. Образовано је пет читалачких група у којима су обухваћени сви омладинца. Сада се обрађују. дела Лењина.

Слободав ПЕЦИЈА

Омладина фабрике „Моргег“ требашила је прелретву производњу. што бе тиче израде Пећи. Било је пред виђено у току такмичењу да св изради 1000. комада. пећи. „Међутим, већ сада је направљено 2800 комада. Да би мостали што бољи стручњаци,

— Нисам то ја, аман, друже, рекао је радник Зоолошког врта.

— Ћути! |

— Ја ћу се жалити...

— Можеш се жалити коме хоћеш, али мени ти не можеш ништа! Радника Миодрага Марковића било је стид што пред свима присутнима у канцеларији Косте Кисеља изгледа као варалица. Сагао је главу, размишљајући.

— АР гледаш доле, значи: крив си, викнуо је Коста Кисељ. Нисам, друже, нисам то ја!

— Ћути, јер ћу те стрпати У притвор! Још смеш да говориш!

Радник Зоолошког врта видео је да је немоћан. · Стрпан је у притвор, управо лишен: слободе и рада, само је кући отишао на преноћиште, Сутрадан је платио 66 динара за воз, којим се никад није возио и дао аконто казне, за кривицу коју никад није учинио, 500 динара, јер је то био новац који је имао код себе. Због остатка дуга задржан је у притвору. За плаћених 66 динара за карту добио је признаницу а за 500 динара на име казне није добио ништа. Објашњено му је да то иде у државну касу и да се не даје признаница.

Предмет је пошао даље. Заступник шефа Бранко Милановић испитао је целу ствар ин сагласио се са' пресудом иако је видео да је по среди заблуда.

Добио је радник дозволу да оде кући, гли није успео да поврати новац, који је с тешком муком зарадио 2 неоправдано издао за туђу грешку. На његово тражење одговорено му је: Не можемо ти вратити, прошло је кроз КЊиге,.

Чим је · изишао. из притвора

НОВА

Миодраг М. Марковић пожурио је у Секцију за грађење савског моста и тамо једноставно сазнао да постоји још један Миодраг М. Марковић, рођен 14 септембра 1926 године, са станом у Овчарској улици број 9, код Љубице Гавриловић. Предусретљиви чиновници у Секцији саопштилп су му да је овај Миодраг Марковић посао напустио 26 септембра 1945 године, да му је број личне карте 147.774/45 а да оно средње М у његовом имену значи Мелентије,

Све ово могао је да сазна н Отсек унутрашњих послова Народног одбора Четвртог рејона да је показао мало воље и мало мање смисла за бпрократију. Јер нако се радник погрешно окривљен, зове, случајно, Миодраг М. Марковић, средње слово његовог имена долази од Михајло, а рођен је 1890 године и никад није био ралник у Секпији за грађење савског моста, нити становао у Овчарској улици.

То је све сад утврђено. Изведено је на чистину. Али постоје питања која се морају решити, јер данас није више актуелна она, некад тако често примењивана изрека: „Појео вук магарца“. А питања су јасна и одређена: кад ће,. и ко ће вратити погрешно окривљеном његов погрешно узети новац Ко ће му надокнадити губитак зараде од три дана" Ко ће му дати са» тисфакцију за срамоту и увре“ де које је претрпео — Јер све ово није ружна прича из бивше Југославије, већ немар« ност појединаца у Унутрашњем отсеку Четвртог рејона. А не марност овакве врсте треба каЗНИТИ. МЕРА

Један такси-шофер у Нишу тврди да до Беле Па

танке има 49 км, а не 35 км. Узрок су рупе на путу.

=== = И ма ПИ а | | ПАЛАНКА ПАЛАНКА, –

= Ето; ово је правилно! Па је свима бар Јасно!

омладинци остају двапут недељно прековремено у радповици и присуствују стручним предавањима својих старијит с друтова. И поред свега овога, омладина издаје сваких пе: наест дана зидне новине које су доброг квалитета.

Слободан ПЕЦИЈА

Омладина „Лекиног Брла“ лала- је досада у различитим аЕцијама 8875 радних часова. 900/, омладине обухваћено је у читалачким групама м одржано је 124 читалачка часа. За потребе Дома културе набављево је око 60 клупа. Пошто су мкоге улиме на „Лекином Брду“ некаллрмисане, одлучено је ла бг у најскоријем времену маспу шљаком. „

Драган МИШКОВИЋ »

Екипа за деваширање која броји света десет чланова неуморно обавља свој

тежак, ш по здравље опасан, посао, У жељи да сачува здравље наших колони» ста који одлазе у своје нове ломове. Она је пре неки дав деваширала око 2000 колониста из Босне за пигло дез сата. У том транспорту била су три болесвика која су пренесена колима ски ме, пошто се нису могла добити кола Станице за хитну помоћ. Спретношћу екипе за непуна 4 сата на три различита места обављено је леваширање око 2500

ПРИМЕР ЗА ПОХВАЛУ

Транспортно-рад-

ни отсек„Гранапа

за интернат Дома __ ученика

Као посебну. тачку првомајског ·такмичења · Транспортнорадни отсек Гранапа обавезао се да истовари контингент од 300 вагона пшенице у прековременим часовима и да тај приход уступи Интернату Дома средњошколаца у Московској улици, јер је и Гранап члан његовог патро-

ната.

Радници и намештеници Транспортног отсека. су учинили ви ше од онога на што су-се оба везали. Истоварили су 536 вагона робе у року од 249 прековремених часова и за тај рад 3аслужених: 11.212 динара упутили Дому средњошколаца.

Пример радника и намештеника Транспортно-радног отсека Гранапа вредан је сваке похвале.

“ "Мачка. која има . кијавицу

У Војводе Степе улици број 341 станује Милош Матић. Његова жена, међу-

моћницу, која обавља све послове, а је“ де оно што остане.иза »госпође« и њене мачке, које је главни господар у кући.

Десило се ла је мачка нестала. Кућна

помоћница је трчала цео дан док је ни» је нашла, јер се није без мачке смела вратита кући. " Међутим мачка се разболела: лобила је кијавицу. Због тога је ложена соба у којој је мачка, и ако су на соби кућне помоћнице прозори без окана, з соба се никад није ложила Болесници је спремљено јело: пржена јаја, — док: помоћни» на није смела ни јелно себи да спреми, иако дневно сакупља око двадесет ко мала.

А газда: Милоп Матић држи стоку у Војводе Степе улици: краве и свиње. Осим тота, имз и велике вучјаке, који су му начели живу свињу, а који су трава опасност за суседна лворишта, по којима растржу пилиће, зечеве и козе.

Тако то изгледа и човек је приморан да се запита: у коме времену живимо; Ни. је ла то прича из давне прошлости

Никола БАТИНИЋ уч. 5 разреда гимназије Војводе Степе 837

жЖ

Неосновано на“ плаћена такса

Пошто ми је било потребно уверење за лобијање додвтка на дете, отишао сам кол референта Унутрашњег отсека Петог рејона и затражио потребна докумевта. Референт ме упутио на чиновника Милана Зимоњића који рали са таксама и овај ми је, противно прописи. "ма закона, -наплатио-80 динара. - - -

Напомињем: да сам радник који на сат зарађује 19 динара, а овај несавесни чи вовник узео ми је неоправдано скоро половину моје наднице. Можла би се и

колониста и пренета су у болницу п три | мотло опростити зко би се неправилност

болесвнка.

Та иста екипа ради неуморво пиће (4

дана, па је тако једном за непуних лванаест часова деватирала преко – 6000 радника ш заробљеника. И поред тешког рала, омладинци из екипе одлазе на по: сао. са песмом јер су свесни да раде .за

добро свог народа. | 5 5:

Урелиће дрвару ша Калечићевем гувну омладина Треће мушке. гимназије. Простор од 1400 квадратних метара је пре кривев ђубретом, рушевинама и. разним рупчагама. За два лана рала, на којем је. учествовало по 80 ученика, уређена је јелва четвртина терена. Посао је та. ко расподељен ла не смета друговима у њиховом учењу У лосадашњем раду највише су се истакли Стева Дивљац, Ста»

нисављевић и Шкерик. | ! Човачка. ТАНИЋ.

(омокритико шегрто

У жељи да помотну изградњу и обнову земље својим ралом, стручним обравовањем ш подизањем ралне лиспиплине, омладинци београдских предузећа критикују своје недостатке, осећајући да ће самокритака утицати ва поправак ш уклањање гретака које су штетне ш за шегрте и 32 заједвицу. На годишњој скупштиви | синликалко _ организованих ралнчха и намештеника фабрике прешиеме механике >Микроне омлалинпи, шетрти и радИипи осврнули су се на. своје грешке са жељом ла се оне не понове.

Омладинац Миленко Кручић, говорећи о извештају омладинскот струковнот одбора, рекао је УОмлалина нашега пренузећа не ради како треба. Ми нисмо повољно лисциплиновени. Ме поштујемо мајсторе и старије лругове. 3810 мора мо све своје снаге ла уложимо ла бисмо чодигли самодисциплину, да бисмо јед«

у фибрици „Макоон“

„нота лана могли вамемати своје старије пругове . Омладинан • шегрт Јовичић каже: »Ма ученици нисмо схватили своје дужности. И пбрел троструких позива и опомена, који нам се чиле, опет понављамо стари грешке. Ми ве слушамо старије. Апелујем ва лругове ла ол данас булу пас. шиплинованији ш на раду у прелузећу чу школи. ( Шегрт Вељко Јовановић рекао је: зученици слабо похађају школу, не уче и ве слушају професоре. Сматрам да је то не само наша грешка, већ и управе која није водила рачуна од ономе шта ми ралимо у школи.а 13 Теко свесни омладинши, схватајући самокрнтику као меру без које се не мо. «ке поћи шепред, указују на своје гра-

шкв ш грешке својех старијих лрутовз || у аб. ЊЕ (6, БУРИНА

есила у стварима за које не: постоје тачни прописи, али ако се ради о тачно одређеним прописима ла се на локумента за додатак на лепу не треба плаћати такса, не сме се плозволити да један несавесни чиновник својим бирократским

опхођењем _ штети интересима радних људн, с Душан СИМИЋ . књиговезац у штампарији "»Просвета«

Да ли је то бирократија

Бевол је послао „Извештај о потрошњи воде“ Јеушу Израелу. Као адреса стављено је: Трг Принца Егуена, ма да је писмонота поште 2 већ неколико пута саопштио да тај трг уотиште не постоји већ ла је.то Топличин Венац. У своје време, пол оку.

папијом, тај трг се звао Прини.

Еуген зато. што су ту становали фашистички бандити из злогласве Принц Еугев дивизије,

Крајње је време да експедитор

ола схвати да је дивизија

Прини Еуген већ одавно и вепо-

вратно нестала, и да је са њом нестао и трг Привца Еугена, · Јован ВРАНИЋ

5 1 њештански службеник ·

| Адмирала Гепрата #3

тим, живи на Дедињу и има кућну по.)

Зашто се дели шпиритус (је бивши „гросиста“, рат,

ни добитник, Урош „На

рафно“, није сврнуо ни у

један бифе. Препао га „чича“ кад је „умарширао“ у Београд. Нит му се јело, нит пило,. Али синоћ му био Ђока шпедитер и осоколио га својим причама. Попио, одјутрос, кафу, нахранио керушу, и кренуо да гуцне коју. Да му лакне.

Умало што није разбно нос о Онуфријев бифе. Затворена врата. Уздахнуо, па куд ће, него код „Милановића“.. Кад: клавири! Пожелео је „„• Да им отсвира већ једном“... и брижан пошао вајкајући се: .

= Шта да ради човек који не радир Који живи од готовинуг,

А онда се сетио Ђоке шпедитера, стао на раскршће и задоВОЉНО посматрао около. Као да је све око њега његово. Ако не сада, 2 оно у најскоријој бу= дућности. Онда кренуо у десно, па у лево, и опазио ред пред задругом. „Хајд, да поразговарам..“, помислио, „ а можда се и нешто даје, — душу ђаволу, дали, дабогда...“

И стао у ред.

Жене, људи, Разговарају.

— А, младице, што си брижна на ово пролеће, пита једну жену, па не чекајући одговора, наставља: — и ја сам био брижан, али, ето, нема разлога за бригу... Страни авиони лете, све зуји.. А то је, зна се, добро... Рајчевић неће да упусти ствар, а онда и разни други »симптони" Зашто су јаја, сад пред Ускрс, та» ко јефтина, а2 На то ниси мисли лар Нарафно! Нисам ви ја. Али Ђока шпедитвр каже: има везе, И то веза, оваква. Говори шест језика! А што.има толико слободне продајер А што, бато мој, деле шпиритус> Деде, ако знашР Хеј, хеј — филаделфија сам ја... Зна чова! Па онда, слободно се продаје фарба за јаја... Све су ти то просто мезелуци за чове» ка од политику... Ситуација добра: као сутлијаш. А и ови, пописују воћке, да увму, после. Воће... Те кошнице, да покупе"медег

— Је ли. чиле, прекиде та; де војчица, откуда све тако знаш»

— Имам радио, имам пријатеље,.а и једно петнаестак — овај, имам, тако, и кафе... Сврате људи, обавесте. А много знају н ови, како да кажем, што продају по кућама...

— Сила си ти, каже један младић. Па лела, шта кажу још...

„Нарафно“ га мери. Онда ће:

— Жутокљунац си, ако и сам не знаш. А слтуација, — да је добра, добра је! Нема шта...“

— Не бих ја рекао да је добра, вели младић и гура лактом 40+ века до себе.

— За неког јесте, за неког ни је А да овако не може да по. траје, и то је тачно. Густо! До гуше. Не могу да сачувам своје две собе Нањушили. Па онда, осудили ме, кажу: зарадио за време окупације. А што “ да не зарадимр Вешт сам човек. За-

девојкхе, деда.

|тварају бифее отварају ту нека“

кве клавире. Нарафно! А ко да свираР Ударници, валдар Богатом свету, што уме да свира, бдузели паре... Папазјанија једна.~

А иват изту

— А је ли, ти. кога имаш код.

куће, пита једна крупна жена, = А кога ћуг Немам никог.

— Па за кога чекаш»

= За мене, нарафно.

= Онда си ти погрешио. Овде се дели на „де“ карте, за децу. А ти се губи, није ти овде ме“ сто...

= Пази, неваљалца, прихвата друга жена... Он дошао, онако, да мути., Слушам га само!

Урот „Нарафно“ престрашио се. Хтео би да се смањи. Да га нема Нашад се у „непријатељ“ ској“ срелинп. а

— Држ' ти њега, довлкује је' дан младић из почетка рела. То је птичипа што „све зна“. Да МУ покажемо наше знање... Н

И. направила се гужва. Одне“ куд · створио се и милиционар“ Објаснили му, задихане:

— Страни гвиони, па јефтина јаја, па попис због прскања 80ћа, — све он'то — „има везе“.

— И фарба за јаја, и шпири“ тус.. Лрж га, води га...

А Мплипионар гледа зајапуре“ ног ратног добитника, гледа разљућене жене и људе из реда, # смеје се« Јулија ЛУЧЕВ