20. oktobar
БИ ЕР
ји о Дрја _
===
први [1 ИН
~“
~
· сада
"85 основних школа,
"домова, школске књиге ученика и „остала средства за рад Оде“ _љења одобрен је
(Наставак са треће стране)
г) Метална роба. — И у снаб· девању металном робом коракнуло се знатно напред, Упо„ређење издате робе у прошлој и овој години може са овако претставити:
"У 1945 год. издато је 34.726 комада алата, 59.738 комада посуђа и 53.132 килограма ексера, а У 1946 год. 38.568 комада алата, 101.811 комада посу: ђа и 49.910 килограма ексера.
У Београду постоји 27 задру-
,2450.000 дина
|
УВОЗ
оравлесутнст Увеђа ~ БЕОГРАД и 5
га са укупно 179 продавница, од којих 14 предузетних ни 14 текстилних, !
Што се тиче пословања градских привредних предузећа, оно овако изгледа:
а) По броју продавница;
Гранап 35, Градско млекар ство 12, Гратекс 10, Огревно предузеће 4, Гвожђарско предузеће ].
6) По количини увезених артикала и промету у динарима:
и ПРОМЕТ
Боооо одо дин ~ ;
уасвеЖЕ вожкв : ЖИТАРИЦА | Мако и део ГРАНА „ГРАМЛЕК 1ГРАТЕКЕ; Јррељувеке ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ОГрЕњ ЗА ГВОЖЂЕЈ
( ољ,
бтанбено
Рад станбених власти почиње од дана ослобођења Бео: града, када су формирани станбени одељци при војним одељцима рејона и Станбени отсек Команде града. Новембра 1944 образовани су Станбени отсеци при рејонским Народним одборима и они су преузели дужност смештаја лица без стана. Рад станбених власти кретао се у почетку без администрирања, без плана и евиденције, То се нарочито негативно одразило у сле: дећем периоду пролећа и лета 1945 године, Четвртог марта 1945 прешла је станбена власт са Станбеног отсека Команде града на Извршни народни одбор. Резерве празних станова биле су потпуно исцрпљене.
Нови период рада станбених власти који обухвата јесен и зиму 1945 године, а почи
(5А 5 мисици),
ка Просветно
За потребе Просветног о дељења предвиђено је у редовном буџету 900.000 дин. док је у буџетлу обнове одређена сума од 6 милиона динара.
Стање школа у Београду данас је следеће: има укупно 17 гимназија које су правилно распоређене по рејонима, 1 течај за ратом ометене ученике, 2 учитељске школе у којима се налази укупно 36.000 ученика.
За библиотеку _ Просветног одељења одређено је 350.000 динара за. набавку — НОВИХ стручних књига које су потребне за усавршавање наставника. Велика брига се води и о сиремашним ученицима, До је функционисало 15 ђачких кухиња, које су се Углавном издржавале од прилога. њима се хранило 3.761 ученик. За даљи рад 0вих кухиња обезбеђено је У редовном буџету 8 милиона
Одељење за
Одељење радних односа са инспекцијом рада је најмлађе од свих одељења Извршног одбора града Београда. Његов задатак је да се брине о заштити радника у радном односу, и да приступи организова ном подизању и спремању стручних радничких кадрова "за нашу привреду.
Одељење за радне односе при Извршном народном одбору организовало је слична одељења по свим рејонима. За издржавање и успешан рад свих одељења на територији Београда, одобрен је буџет од 3,220.400. динара, 4
Одељење за радне односе во: "ди евиденцију о броју ученика „у привреди на територији Бео„града, којих има 9,500. Од тога броја 1.200 сиромашних ученика и ученица, Досада Оде-
„љење је успело да организује _ четири дома са 523 ученика, је-
дан дом са 65 ученица, а не-
"обухваћено је око 600 ученика ги ученица. У плану је ствара«ње нових домова за ученике:
три дома за 300 ученика и је-
"дан дом 'за 200 ученица.
шегртеких одело и за
За издржавање
за храну,
=
1 буџет од 17,904.737 динара, а од те су
"ме одређено је за издржавање - домова 16,489,337. За летовање
ученика одобрена је сума од
"њихове
> ОДО ~ Књ 7
одељење
ње ступањем на снагу Закона о располагању становима и пословним просторијама, обележен је радом на одређивању права закупаца и права станбених власти.
Оно што пада у очи у буџету Станбеног одељка јесте превага личних расхода над материјалним и што највећи део материјалних расхода обухва: та партија од 200.000 динара.
Станбени отсек има предрачунску суМУ од 200.000 динара која је предвиђена за стварање једне модерне станбене картотеке,
У најопштијим цртама политика Станбеног одељења кретаће се ка усавршавању мера контроле и искоришћавања постојећих станова, а још ви. ше у правилној расподели нових станова и њиховом подизању, одељење
динара а У допунском још 1 милион. Исто тако даћв св помоћ студентским мензама од 500.000 динара.
Основаће се и интернат за средњошколце _Уу | који ће стати 300 ученика. оа те сврхе предвиђено је у допунском буџету 1 милион динара.
Поред рејонских библиотека постоји и градска библиотека са 25.000 књига кроз коју Је пролазило месечно око 10.000 читалаца.
Између осталог било је 221 просветни _ течај – са „9151 посетноцем, Описмењено је 538 грађанина. За аналфабетске течајеве подељено је 1500 буквара, 30 читанки и 2000 свезака. За потребе фискултуре 0безбеђена је сума од 1,000,000 динара, За уређење зоолошког врта предвиђено је 1,288.000 дин. Што св тиче личних расхода. предвиђена. је сума од 3,018.500 динара,
радне односе
1,000.000 _ динара, а укупни износ свих расхода износи 21,895.137 динара.
Х
По завршетку извештаја развила се дискусија у којој су претставници појединих рејона и насеља износили своје по. себне проблеме. Као општи проблем поставило се питање поправки и уређења пијаца, чесама, купатила и јавних клозета у перифериским рејонима и насељима, Дискусија је закључена одговорима Марка Никезића, _потпретседника ИНО.а и шефа Комуналног одељења. У свом одговору он је под
"вукао важност пијачних уре-
ђаја истичући да је У сврху оправке и изградње предвиђена сума од динара 4,800.000 исто тако истакао је
"да се увиђа потреба подизања
летњих и топлих. купатила,
„„Гледаћемо — рекао је на за·" вршетку да засад направимо "бар купатило "механе и на Карабурми, А што "се осталих предлога тиче и они
код Цветкове
ће бити узети у расматрање тако да се правилније изврши распоред средстава, а исто тако они ће нам послужити за прављење буџета у"идућој години“, ,
.
5; а ФТРАНА ________-_-______________----------- 20 ОКТОБАР.
МЕЂУ РАДНИЦИМА БРОДОГРАДИЛИШТА „ЧУКАРИЦА“
НАЈОАРИЈИ У ОблОВи
поред, тога што је наше речно И бродарство у току рата претр“ пело огромне губитке, како у бродовима тако и у осталим ПЛОБ•“ Ним објектима, застава наше нове домовине поносно се лепрша на катаркама бродова и шлепова дуж Ду“ нава и Саве у служби свога народа, за бољу и срећнију будућност свих нас. Заслуге за брзу обнову речног саобраћаја подједнако припадају рад ницима Секције за вађење потопљених објеката, као и радницима радионица и бродоградилишта, Који су са пуно воље и љубави радили на ва. ђењу и поправци истих, на киши ин ветру, снегу и мразу не питајући за време.
Државно с речно бродоградилиште ва Чукарици, од ослобођења до данас дало је већи број оспособљених објеката нашем речном — саобраћају.
У бродоградилишту је запослен већи број радника и намештеника, са про» сечном старошћу од 35 година. Поред
Дач
Чедомир Јовановић, ковач
Живко Цветковић, ковач
ових младих радника у предузећу ради неколико пионира нашег речног бродоградилишта, од дана његовог оснивања па и данас, као и група старијих другова радника, који ни по чему не заостају за омладином и по ред својих година старости,
У дрводељском одељењу продорно фијуче машина за равнање површина гредица и дасака, обрађујући их до потребне мере. Свакодневно на тој па и на осталим машинама радилицама дрводељског одељења ради један од првих радника наше бродоградње, мајстор Михаило Николић, познат под унадимком »Шпрајц«. Мајстор Миханло је навршио 70 година, али још увек ради са много воље. Његов специјаглитет су лађарски чамци, којих је до„сада направио читаву флоту. У пре. дузећу је 56 година,
У једном углу великог дрводељског "одељења. скоро незапажено ради за својом тезгом мајстор Војин Лепшановић. Иако је стар 62 године, мајстор Војин израђује најфиније и најбоље ствари дрводељаца. У предузећу је 28 године,
У столарском одељењу тезга до "тезге, човек до човека. Тестере зује, ручни хоблови фијучу. Повијени над својим послом људи заборављају на „време. Готови производи сваког часа одлазе на објекте и у магацин, У тој средини живи и ради мајстор Ра'дослав Радуловић, рођен 1888 године. ЈУ овом одељењу радници су скоро сви млађи људи, али мајстор Радуло-' вић ништа не заостаје за њима ни по жоличини завршеног посла ни по квамитету. У предузећу ради 12 година.
Све што се заврши у бродоградилишту нема »лица« и лепоту док фар“ бари четкама не даду завршни изглед
· дине,
_по највећој жези,
броду, шлепу, кабини или салону. У том одељењу су запослени стари Михаило Тилингер, 62 године стар, у предузећу 26 година, Тодор Митић, стар 68 година, али ради свој занат чисто и брзо већ 25 година. Михаило Кузмановић са својих 67 година, бе“ лих Као снег власи, се лакоћом мла• дића обавља свој посао увек тачно и брзо.
У једном од најнапорнијих одеље» ња бродоградилишта — машинском, раде Бранислав Ранчић, шездесетпетогодишњи специјалиста за израду нове и поправку старе котловске и машинске арматуре. Године му пи. шта не сметају да обавља најпре“ цизније послове. Омиљен је код дру“ гова, и старијих и млађих. Мајстор Риста Мандић, звани чика Риле«, рођен је 1886 године у Коњицу, а специјалиста је за радове на котлу н котловској арматури. Ситнога раста, вешт у послу, ма да доста стар за те радове, у стању је да доспе на најтежа и најгора места на котлу, и да на време изврши постављени зада“ так, Ведар је н насмејан, Увек је спреман да се нашали. Јенко Котлински има 60 година, рођен у Фридеку (Чехословачка), специјалиста је за ту. ширање разводника парних _ машина. Поред своје старости са успехом о бавља посао, који спада у ред нај одговорнијих и најпрецизнијих и од којега зависи исправно функциолнса“ ње парне машине, као и њено рацио“ нално искоришћавање.
У сплету машина радилица и потон• ских справа металостругарског оде» љења запослени су Димитрије Гаћи. новић, стар 53 године. Скоро се не види од велике машине на којој ради, Мајстор Владимир Манчић, стар 50 година, као и мајстор Урош Шојтинац стар 52 године, у предузећу раде већ 26 година,
Целокупан алат за алатницу, а на“ рочито ножеве за стругове стругар“ ског одељења, искива стари мајстор Лазар Бисанић. Поред његових 59 го дина, под ударцима чекића у његовој руци, свака врста алатног челика 3% најкраће време добија жељени облик. Један од највреднијих радника у чи. тавом предузећу. У бродоградилишту ради 22 године.
Из ковачког одељења чује се рав-«
номерна лупа чекића, а с времена на време потмула с тутњава великог механичког чекића.
На наковњу, са клештима у једној, а чекићем у другој руци, ради мајстор Матко Симчић, рођен 1885 године У месту Липа (Истра). Најбољи је рад“ ник у свом одељењу а у предузећу
. ради 26 година. Одмах до њега је Че-
домир Јовановић, један од радника — оснивача нашег речног бродоградилишта. У предузећу ради од његовог оснивања 1903 године, то јест 43 године. Стар је 59 година, Трећи друг овог тешког одељења је 61-годишњи Живојин Цветковић, ковачки помоћник. Мајстор Жика вешто и лагано рукује како лаким, тако исто и најтежим ручним чекићем. ЛПосматра“ Дући га, човек добија утисак да тим алатом ради младић, а не шездесетогодишњак. У предузећу је 27 година. У браварском одељењу је мајстор Илија Мицић, ИМ поред своје 53 го« он стално пребацује поставље“ ну норму.
По ветру и киши, снегу и мразу, раде неуморзо са пуно воље и полета два мајстора и то: Ђура Маузер, стар 53 године и Јован Јовановић, стар 56 година,
Сви ови радници и поред година, несебично се им истински залажу у раду за што бржу обнову земље и за њен даљи мапредак.
Милорад ТРИФУНОВИЋ Бродоградилиште == Чукарица
својих
Нада Вукмировић дошла је са Оточца да радосно уложи
7 ЈУНИ 1946
своје напоре, заједно са девојкама и младићима из целе Југославије, на колективној изградњи Омладинске пруге
ПРЕДУЗЕЋЕ „ЕЛКА“
примило је нове обавезе
На последњој синдикалној конференцији ми радници „Елке“ поставили смо нове задатке и примили нове обавезе, у вези са наставком првомајског такмичења.
Свако одељење дало је свој план, свака радница, је поста. вила себи задатак у циљу повећања норме,
Радница из одељења кетле. рај Матилда Барух, која, је позната широм земље, поставила, је себи за задатак да у наставку такмичења, искетла, целу количину чарапа, коју би израдила да није била, на. Трећем конгресу омладине. Она, је себи повисила, норму за 10%, али тако, да ту повећану норму постигне за. 8 часова, док је ранију (мању норму) постиза, вала, за 9 часова.
Друга радница, Деса Блајнић, из стандард одељења, о. бавезала, се да ради за, 8 часова, за. 10% више, и на 4 машине, док је раније радила, за, 9 часова на 3 машине,
Све раднице по одељењима, појединачно су се обавезале на, рад од 8 часова, са повећањем норме.
Мајстори су се обавезали да, Ће оспособити 2 рендер-машине и да сваку машину на време
— Штогод предузели после ових штрајкова железничара
и рудара мрког угља, за нас мрка капа,
оправе, у случају квара, како раднице не би стајале.
Један сат дуже радићемо сваке недеље за Синдикални дом.
У току такмичења, оспособи. ћемо 20 ученика за редован рад.
На културно-просветном по. љу појачаћемо рад и прикључити се раду Војне одеће.
И омладина се примила и. стих и посебних обавеза, нарочито на културно-просветном пољу.
Примиле смо се и обавезе да уређујемо просторије интерната, Белсапових ученика.
Милица ПЕТРОВИЋ,
дописник „Елке“
(ерадњи но културно просвстном роду
Да би потпуније одговориле задацима културног уздизања свога чланства, синдикалне по. дружнице Комитета за зашти“ ту народног здравља, „Пролека“, Епидемиолошког завода и Трансфузије крви, већ дуже времена заједнички су повезане у раду на културно. про“ светном сектору, а од пре крат ког времена основале су заједнички дебатни клуб.
У низу успелих, предавања преко усмених новина, најбољи успех постигнут је на усменим новинама, на којима је књижевник Бранко Ћопић чи“ тао две своје приче из ослободилачке борбе, Бројно чланство је спонтано и одушевље“ но поздравило песника-борца, песника наше славе и страдања.
Било би пожељно да се овим примером _ поведе — чланство свих већих подружница да се на овако непосредан, иначе вр. ло пригодан нашин, упозна са епохалним догађајима наших
народа. Мил, ИВАНОВИЋ
Синдикална подружница Државног столарског предузећа »>На-Ма« у са радњи са подружницом главног гвож“ ђарског предузећа посетила је село Сремчицу. Радна екипа бројала је 85 чланова и била је састављена од сто лара, фарбара, кројача, обућара, бер“ бера и једног лекара.
Столари су извршили поправку Кул“ турно + просветног дома где су по ред осталог саградили и нову позор“ ницу. Најсиромашнијим сељацима по“ клоњен је већи број ситног дрвеног намештаја и извршена поправка разног покућства,
После игранке која је одржана по успешно завршеном раду, сељаци су приредили срдачан испраћај овој рад“ ној групи.
Страхиња ТАДИЋ
Радна екипа из фабрике »Гођевац« посетила је село Друпу у Срезу ко“ смајском. Лекари Опште болнице придружили су се овој радној групи, 2 предавач из Министарства правосуђа Србије по свршеном раду одржао је предавање са темом: »Закон о народ“ виМ одборима«,