20. oktobar

| Филмови Који долазе „ДОАВСТА), Кеа ц = Вита

еровање да детињство тре) ба да буде заштићено од стварности, од живота, да, би било детињство, одавно је одбачено. То што се чинило једном истина, данас би била лаж,. У филму „Здравствуј, Москва“ видимо децу како ра. де, како се радују животу и како се подижу и како расту у највећим и најдраматичнијим данима Совјетског Савеза.

„Деца, која нас задивљују својим талентима за игру, за песму, која се показују изван редна У акробатици, а изнад свега способна за самодисциплину, за. колективан рад, и велика у својој човечности, деца'су, васпитаници су система радних резерви, масовних у го динама, рата. Два милиона, рад. ника, један милион металаца и четири стотине хиљада грађевинара, раде за, потребе фронта. И деца, су се дигла да буду спремна да помогну отаџбини.

Сценаристи Н. Ердман и М. Вољпин, да би што пластичније изнели лепоту ревије занатске школе, да би што боље истакли њене многобројне и разноврсне таленте, почињу сценарио „с тим што режисер Сергије Јуткевич, теоретичар филма и мајстор монтаже, у први мах-не види да би ревија занатских ученика и њихов жи. вот били ззанимљиви за, филм. Директор занатске школе, кога, игра И, Љубезнов, убеђује Јуткевича У. супротно,. и то даје сценаристима, могућност да развију радњу и да рељефно истакну све што су хтели о деци да кажу. .

Да би учествовали у Москви на смотри: уметника. самоука, на празнику самосталних народних талената, ученици занатске школе малога града Дољска морају да савладају многе препреке. Између осталога, они немају хармонику.

Прича, о хармоници није одвојена од ревије, већ је орган. ски, срасла. 6 њом. Борба деце за хармонику, претставља њихову борбу да учествују у великој концертној сали у Москви, у сали Чајковског, а кроз ту борбу огледају се деца У свој својој лепоти, у свој својој снази коју детињство може да има У заиста слободној земљи.

Мајстор Никанор Ивановић прихватио је хармонику изјруку свог друга погођеног кур-

шумом за. време демонстрације, |

бурне 1905 године. Та хармоника радника револуционара, на-

пе

зеље.

Акробатски валцер из филма -„Задраветвуј, Москва!“

пуштајући доброћудног мргуда, старца, Никанора, кроз многе заплете игра важну улогу и за дечји колектив, да. најзад њему и припадне преко дечака Коље Леонова.

Деца, као и одрасли глумци, дали су једну добру, рез листичку игру. Високи уметнички ниво овог филма и поред одлично написаног сценарија, успеле режије, највећим делом дугује свој успех колективу васпитаника система радних резерги. Нина Стравискаја као што су Тања, девојчица дубоке ис збиљне душевности, Виктор Сљепцов као и Феђа Капустин, дечко пун полета и несаломиве вере и остали, а нарочито Коља Леонов, који није мењао име за филм у својој улози, показују све особине правих и озбиљних глумаца, е.

Филм „Здраветвуј, Москва, ' заслужује да буде поздрављен због свога оптимизма и З свеже тематике и реалистич "обраде. Љубиша ЈОЦИЋ

Исту личност писац је обрадио већу свом роману ГОСПОЂИЦА; сад се враћа на њу у облику кратке приповетке,

робудила, се Госпођица, И то је неко на„Рочито буђење. Из дубоког сна и мртве

4 несвести право у неки бели, широки дан који нит свиће нит се смркава, него лежи на, земљи као скамењен, Пробудила се и хтела би да посвршава, ситне јутарње послове и навике, али већ на првим корацима запиње, Све иде тешко и наопако, ИМучи је осећај да. је преспавала неки утврђен сат и пропустила, важан посао, Неповратно пропустила, — Какав је ово дан питала се Госпођица, Рајка, Сва. нуло давно и треба журити, а сваки је покрет спор и замара, као да, се човек кроз воду вуче, и сваки поглед тежак као у сну. то

Има оваквих дана који рђаво почну, са, зло. вољом и задоцњењем, и целог дана, све иде како не треба. Има, али ово нијб то. Ово је дан У ком ће се нешто десити или се већ десило.

Да, десило се. Она ни сама не би могла одредити тренутак кад је то сазнала, јер нија ствар одједном разабрала, него поступно, са сваким кораком, сваком речи и сваким погледом по мало. 5 Е

Први човек кога је срела, на изласку из куће, био је писмоноша. За њу је имао свега једно писмо, танко и безначајно.

— Новчаних упутница, нема,7 упита, она, махинално, — Нема, госпођице, Нема више тога.

Она је погледала у писмоношино лице. Дав. нашње, риђе, измучено, добро знано. И гле, то лице је данас некако лукаво насмејано, жуте очи жмиркају дрско и значајно. Тако се радује и свети мали човек, из нижег персонала, кад му се за то укаже прилика, Зна, она то, Окренула, му је леђа и пошла, у варош,

Али и на улици је сретала таква лица. Не би умела право да каже каква, али тако измењена, М од човека до човека, као да је свако лице једно слово, она је срицала значе. ње овог необичног дана, док се одједном није пред њом открила, цела, невероватна и муњевита истина: нестало је новца, не постоји више и не важи, нигде и ни под којим видом.

Госпођица, осети изнутра, јак ударац у теме, да јој се очи замаглише и уста отворише, Ста. де на сред улице. А. затим, сетивши се одједном своје касе и књига и рачуна, јурну напред.

Упала је у своју радњу као кроз пожар, откључала дрхта-

вим рукама касу и, обневидела, прешла, руком преко голих челичних зидова, Дозивала, је књиговођу Весу. Узалуд. њега, никад нема кад треба, да, је ту. ,

„Или је са новцем нестало. са света и-књиго"вођа и свега, што је са новцем у вези: Истрчала је напоље и стала да зове Весу,

полицију, кога било жива човека, само да га пита, шта је ово са, њом и светом око ње. Ви. кала, је. Тукла, се песницама, у чело и у груди, као да је туђе месо на, њој. Нико јој није одговарао ни обраћао пажњу на њу. Кренула, се да она потражи људе.

Ишла је од дућана до дућана. Свуда је било исто. Нит ко шта купује нит продаје за новац, И сви је гледају кроз жмиркав осмејак као настрану, луду жену која не зна оно што цео свет одавно зна. М са, сваким кораком и сваким питањем и одговором, све јаснија и неумитнија постаје истина: нема више новца, Да, новац је напустио свет, као ствар излишна, и без вредности. Цела земља нема, једног динара, И не треба, јој. Живи се и ради и тргује, али без новца, -

_. Како7 Како!27 муцала је Госпођица.

—. Ето тако, одговара трговац иза тезге, хладно и нехатно као што је некад говорио; „У нас су сталне цене, госпођице,“ ;

__. А. ко је са новцем радио, новцем сам трговаог... '

Али чим она покуша тако да сазна више и да тражи објашњења те чудне појаве која личи на луд сан, сви они жмиркају и смешкају се и _ гледају свој посао. Само један трговчић каже јој, онако преко рамена, спремајући робу по рафовима;

— Било па нема, Гледај посла!

И и даље нема, разговора.

__ Какав посао може бити без новца7 ЊЕ тала је Госпођица, кроз плач, стојећи на раскрсници као изгубљено дете.

Ето, сад је и она изговорила ту невероватну, аветињску истину. Да, нестало је новца, са, лица земље. Покрали су земљу. Не, нису покрали, Десило се нешто чудовишније и горе: нестало је појма о новцу. Та реч је изгубила, свој смисао, Дукати су постали исто што н тантузи, новчанице су отишле на сметлиште, као оне рекламне цедуљице.које се деле пролазницима им које они одмах бацају. Акције су негде са старим илустрованим листовима. Менице као писма непознатих покојника, неразумљиве, без значења, и вредности, Благајничке књиге стале код последње књижене позиције и сада леже мртве као камење, Ишарано неразумљивим јероглифима,

и Госпођица је ишла даље, посртала кроз тај бели, метални дан, од ћошка, до ћошка, од улице до улице. М све јој је потврђивало ту истину, да је новац напустио земљу и да је свет остао, за њу, као тело без даха, без крви, без покретне снаге. И што је најневероватније, мислила, је госпођица Рајка, изгледа да се људи сналазе и мире, да су се у својој безграничној подлости, већ помирили с тим да живе без новца, да се на неки начин испомажу, прилагођавају. | „

__ шта је овог Живот је постао бесмислица, пустиња, а треба и даље да се живи, „Било, па нема!“ Па то је свеопшта превара и крађа! Или априлска шала доконих и неваљалих људи Шта је ово, ако ко Бога, вјерује " И гдје је та власт, полиција, суд, црква 7 :

Госпођица је у сав глас запомагала. Пролазници су је гледали са хладним чуђењем. Пришао је неки милиционар и опоменуо је да,

написао ___ Иво АНДРИЋ

не ремети ред и мир, иначе ће морати да, је води у затвор.

Згранута, трчала је даље. Где су ти попови, хоџе, рабини: Мма ли игде правде и закона 7

А подови су били по црквама и канцеларијама. Сви, мање више, на својим местима. И сви су, мање више, имали исте покрете и исте одговоре: да је'све на овом свету божје дава. ње, да одредбе Провиђења, треба, мирно примати и да, уосталом, Црква, и није од овог света,

- да њој новац и није 'потребан, јер она живи од

побожности и љубави својих верних, да, је њен циљ вечни живот, а да се у стварима, овог света. прилагођава захтевима, времена.

Згађена и потпуно обесхрабрена, Госпођица се обрела на тргу пред црквом. Сат на торњу искуцава девет сати, Свега тринаест удараца, Ето, и сат ради даље и искуцава, И време се дакле још мери, и бројање постоји. Шта, ће им све тд кад нема, новца 7 Па зар није рачуница,

· изгубила разлог свога постојања7 Или се и она, као и све остало, прилагодило новом стању 7

Госпођица зажеле да порасте до висине тор-

ња и да пљуне у тај сат и у све његове бројке.

· Осети како се у њој од те луде жеље, отворише

бране неког дотле непознатог гнева и како је тај гнев целу преплави, Викала је што је више могла, али њена, вика, јој је дблазила као шапат према силини гнева који је · изрази. - | /

— Ах, подлаци! Ах, кукавице!

ИМ вичући то, осећала се напуштена, сама, поражена, али у исто време охола, понесена, својом неуништивом љубави према, новцу, својом очајничком, последњом храброшћу, својим презиром према свима..—– Да, сад никог нема, од позваних прстом да макне, да брани и спасава свети новац. А тако су сви волели тај новац, толико грамзили за њим. Толико! То она зна. најбоље, јер их је хиљаду пута гледала у најневероватнијим, смешним и жалосним згодама и приликама. То им је свима била, светиња над светињама. За новац су све продавали и због њега, били спремни све да учине. И сад су ево, преко ноћ, издали и њега, и одрекли га се. Таква је та огдашња животиња,

која се зове човек; свему ће се приклонити, свему „само да би могла да живи и траје ту на земљи, под сунцем, у лику у ком се задесила.

Све те узвитлане мисли и

„силна, осећања, гнева, огорчења, .. сударише. се и помешаше“у њој. Од тога" јој -севид

напуштености- и. потпуног. слома,

замрачи, глас угаси и ноге потсекоше, То је обори на земљу. МИ ту остаде као гоми-

лица људског одела насред поплочаног трга,

У том тренутку Госпођица Рајка се пробудила,. Упалила, је светлост. На слабој светлости мале лампе распршио се и њен лудо и болно замршени сан. ИМ то стварно буђење није било ништа мање мучно од оног сниваног. Дуго је пипала тулим дланом топал душек под собом, У целом телу још је осећала дрхтај гнева, и студену тврдоћу оних плоча са трга пред црквом. Још се један тренутак све око ње колебало и мешало, док стварност не победи и не доби миран и познат изглед њене собе. Госпођица, је била већ на ногама. Погледа, на, сат. Три часа по поноћи прошло.

Онако неодевена притрча писаћем столу, откључа средњу фиоку са американском бравом, извади своју кожну торбу и истресе из ње сву ситнину на 'сто, Било је шест новчаница, по десет динара, и два динара у металу. Гледала, их је, убрзана даха, па их онда врати у торбу. Ето, све је опет у реду. Као тих шест новчаница и сав остали новац у свету на свом је месту. Дабоме! То је био само сан, безуман и грозан. Био и прошао. — Како је уопште могућ такав сан2 ИМ какав је однос између јаве и снова 2 Од тих помисли остаје лака нелагодност, као сенка, Али о том она, неће да размишља,

Осети студен, и врати се у још топлу постељу, Срце јој туче јако и неправилно, дах убрзан. Али топлина постеље и добра сигурност стварности брзо је смирују. Чврсто је склопила очи и, шапућући сањиво неразумљиве речи прекора, као неко тепање, заспала, поново,

Мробудила, се, као обично, нешто пре седам сати; спремила, се, доручковала, и кренула у радњу. Још путем пратио је осећај нелагодности од ноћашњег сна и на махове би као брза сенка минула кроз њу сумња у стварност,

Стигавши до своје радње, срете на самим вратима писмоношу, онога из ноћашњег сна, који је заиста донео неке упутнице. Узбуђено је пребројала новац — ту јој опет мину кроз свест, као стреловита сенка, сумња у ствар. ност — и тек тада потписа упутницу. Држећи пригрљене уза, се новчанице, она. подиже главу и Загледа се писмоноши право у очи, испитивачки, дуго. То је било знано лице, риђе, измучено, давнашње. «

Као кад би човек рекао: „Служба није тешка, али плата мала, деце много, никад крај с крајем да саставиш“.

Нигде трага од оног дрског смешка и лукавог жмтокања, које је видела у сну. Дакле, добро је. Тек сада се потпуно умири. Положи обе руке на мали, старински писаћи сто, чврсто притисну длановима зелену и мастилом покапану чоју на њему, и одахну. ;

А. писмоноша, изишавши из полумрачне, хладне магазе на фебруарско сунце, стаде за тренутак, и сав се стресе, Са брзом унутарњом језом стресао је-са себе утисак тих продорних, устрашених и страшних очију. А затим крену даље. И држећи се сунчане стране, шапутао је без гласа, сам себи: а |

— Ја, страшна погледа у ове Рајке! Џаба јој, брате, све њено богатство, Људи, страшна

~ погледа! :

4 ; , ; . ,

хтела да,

ПОЗОРИШТ Е

Дилетантске претставе у Беотраду

Неколико нових позоришта и уметничких група

Београдско Народно позори. ште имало је некада муке да испуни своје две дворане, једну од девет стотина, а другу од осам стотина места, Често су сале зврјале празне или биле бар полупразне,

Данас је чак и у овој такозваној летњој или морт-сезони

Мартин, чувар клуба

тешко да се добије улазница за позориште,

Поред државног Народног позоришта појављују се свакако зато многи рејонски и други дилетантски театри. И некадашња, предратна дилетантска позоришта обнављају свој рад.

Тако, Радничко-намештеничко културно друштво „Абрашевић“ далоје у уторак у згради на Врачару претставу „Кита, класају“ од Јурија Мокрова, у режији Николе Јовановића, Комад је свакако премашао могућности ове трупе, али је публика ипак срдачно прими. ла тематику комада, који обрађује сукоб старих и младих или боље рећи оних који су духом стари или духом млади.

пије

На дан 30 маја у сали Син. дикалног већа, одржана, је смотра. за народне игре из Београда. Суделовало је дванаест бео. градских група и две ван конкурса из Земуна, Заступљене су биле рејонске групе раднич-

ких културно-уметничких група и средњошколске омладине,

На овој смотри награђени су, као прва, група Трећег рејона, даље као друга — група културно - уметничког друштва, „Радник“, а трећу награду су поделиле група Друге женске гимназије и радничко културно-уметничко друштво „Стеван Брахус“.

ж

У Стаљинградској (Поенка» реовој ) улици у дворишту Ин. дустриске коморе отворена, је летња позорница, Другог рејона. Ова летња позорница у центру града, а лако присту. пачна због добрих трамвајских веза, свакако ће бити веома корисна грађанима, нарочито за време запарних дана. Стварањем ових летњих, позоришта, :·

по' рејонима отварају се'нове -

могућности за живљу актив-

ност позоришта и позоришних

уметника. На дан отварања,

иступио је на позорници Дру-

гог рејона, велики број чланова,

Опере и Балета. | ж

М Седми рејон добио је своје позориште. Прва, претстава, с лепим успехом приређена је У Дому кулгуре на Сењаку. То је, у самој ствари, био концерт наших најистакнутијих уметника. Врло леп почетак. Ово позориште неће бити везано за, неку зграду, чак ни за свој рејон, него ће, по својим правилима, пошто је на периферији

„Београда, ићи и у села. ж

У Пионирском парку, у 68шти бившег Двора, отвара се ускоро такође једна летња, позорница, апр

Уједињење музичких секција „Јединства“ и „Абрашевића“

Музичка секција »Абрашевића« до сада није могла да покаже у раду веће успехе јер то у првом реду ни» је дозвољавао број њенога чланства. Музичка секција културно просветног друштва »Јединства« такође није мо. гла да постигне веће успехе у раду. Сада су воћства ових двеју музичких

_ група „одлучила да убудуће раде за« једнички удруживши своје снаге. ~

Без сумње да је ова одлука правилма и да ће нам први наредни успеси ових обједињених група доказати“ то.

ПН

Завршна сцена из грећег чина „Жита класију“ од дурија Мокрова.