20. oktobar
ве;
СТРАНА 6 =
Слободна ФРОНТОВСКА КОНТАНА
БЕЗОБЗИРНО УНИШТАВАЊЕ ТРАВЊАКА И: ПАРКОВА
За време окупације су травњаци били потпуно упроћа: шћени, Ради тога, пре извесног времена, поведена је широка акција да се травњаци, као и паркови, доведу у ред. Да су грађани потпуно схватили зна. чај ове корисне акције, најбоље се види по томе што су сви паркови и скоро сви травњаци потпуно обновљени, ,
Међутим, има известан број грађана који не само да нису учествовали у овим радовима, него врло често безобзирно газе по травњацима и на тај начин свесно наносе штету нашем граду и уништавају оно, што су остали грађани у својим
слободним часовима изградили, На Калемегдану, грађани иду потпуно спокојно по травњацима и уништавају траву, жицу и кочиће, Пре неки дан, У Добрачиној улици испред
зграде број 30,
била је истоварена велика количина дрва. Један део тих дрва био је бачен на травњак тако да је жица покидана, кочићи поломљени, а трава на том месту уништена,
Заиста је чудно како извесни људи хладнокрвно — Упропашћују те травњаке и паркове. Једно је сигурно: људи који уништавају травњаке и паркове, нису ни једног тренутка били на тим добровољним радовима, али то не значи да имају право да руше и кваре.
Лазар ДЕКИЋ > УЛАЗ КОЈИ СЕ ЧИСТИ И УЛАЗ КОЈИ СЕ НЕ чисти
5 града на углу Вука Караџића и + 7 Кнез Михаилове улице има два улаза. То није ништа необично. Многе куће имају тако по два улаза. Али, необично је што настојник један од тих улаза, којим пролази кућевласник, —чисти, а други, којим пролази војска, што станује у том делу зграде, — не чисти.
Можда настојник мисли да војсци не треба чистоћа, већ само грађанима који: пролазе кроз први улазр! Зато треба неко да опомене и да га упути да спроведе >једнообразносте у чисто“ ћи. Јелена ВУЧКОВИЋ
Н гр ера ТО
И ПОРЕД ОДОБРЕЊА, ОСТАО БЕЗ КЉУЧА
Добио сам дозволу од Извршног одбора, пријавни отсек, бр. 137, од 21-11-46, да ми се може дати кључ од улазних врата зграде у којој станујем. Истога дана сам дао дозволу стараоцу куће Јовану Ивковићу. После ништа мање од де-
ведесет дана, од истог човека, из исте фијоке у коју је био спустио дозволу, добио сам је
натраг — само без кључа. Зашто сам, онда, платио так су од 40— динарар Да ли да бих имао кључ који ми је, због ноћне службе, потребан, или зато да дозвола три месеца лежи у фијоци Јована Ивковића» Јован ВРАНИЋ
20 ОКТОБАР
гањ 4
ЗА НАПРЕДАК НАШЕГ УМЕТНИЧКОГ ЗАНАТСТВА
Школи за народне занатске стручњаке неопходно је више простора
С поља: мала зграда, очувана више од стотину година, упркос свих недаћа Београда. Двориште: пуно тур: ске калдрме и јунског мириса липа, А унутра: збијени у мале учионице н пренатрпане радионице, 65 ђака и 13 професора Школе за примењену уметност.
Шесет и пет младића и девојака ће се, сутра, кад их школа стручно оспособи, заложати за препород нашег уметничког занатства. Они ће примењивати наш стил и наше мотиве, користећи се искуствима и иностранства, вли љуштећи и одбацујући оно што скучава наш народни израз и о• бележје, нашу народну примењену уметност. Биће то трудбеници, који ће подједнако стручно умети да пројектују, покажу и изведу, — а досада су нам такве снаге, уз скупе паре, долазиле из иностранства.
Од етикете на кутији за шибице, па преко плаката, опреме књиге, око. ва за намештај и зграду, дезена 84 тканине, позоришне сцене, до уређења зграда, изложби, сајмова н конгреса, протезаће се велика скала онога чему ће завршени ђаци ове шко. ле дати стручан, уметнички стилизован облик
Ми имамо и материјала и мотива. Ми имамо услове да наши градови и села, ла наша индустрија и целокупно занатство дође“ на један виши степен и да избијемо у први план чак и на међународном тржишту. Али вато треба — масовно оспособљавати стручњаке. Треба имати велике све» тле учионице, простране радионице, снабдевене потребном _ реквизитом и алатом. А тога нема. Ова школа, која треба да има првенство, јер не ствара индивидуалисте, већ масовно оспособљава уметничке занатлије, који користе у свим гранама, — нема ни предратне просторије, ни све опе спољне услове, који 6и омогућили њен пун успех и процват.
Поред Министарства просвете, ва ову школу би требало да се заннте• ресује и Министарство трговине и индустрије и да јој се пружи подршка, коју она својим значајем заслужује.
ЛЕ проласку кроз учионице и ра“ дионице, остаје утисак погнутих глава над радом, концентрисаних пажњи и напора да се савлада све оно што школа пружа. Једна за другом су у“ чионице и радионице: вајарске, клесачке, графичке, столарске,.. Стиче се знање о перспективи и стиловима, о плакату и целокупној графици, о обради камена, дрвета, гвожђа... О практичној примени, о корисном и ле» пом у исти мах.
| међу ђацима удубљеним у рад има и бораца, рањаваних много пу“ та, вредних омладинаца и омладинки,
Становништво М носељи Петог рејони само изграђује 15 улици
обадве стране Булевара
Црвене армије, тамо иза
„Беометала“ с једне и око Пашине Чесме с друге стране, нанизан је цео ред мањих и већих, уских или тек прокрче“ них улица које су у извесним данима за грађане биле непро• ходне. У овом такмичењу сви грађани (без разлике, потпомогнути од својих суседа из уређених улица, од омладине других насеља и осталих акти. виста, приступили су послу, раскрчили и очистили гомиле прашине и камења, довезли ка. мионима цигле и шут с другог краја Београда, извршили ни“
До скора огрев је био велика брига свих београђана. Данас је, захваљујући напорима народних власти, питање огрева, коначно решено, Довољно дрва и угља у изобиљу... . .
Рад у графичком отсеку: цртање главе
Они се труде да приме све што им се пружа, савлађујући тешкоће и недостатке. З бог скучених просторија, ако о стане на овоме, школа би морала, за наредну школску годину да ограничи пријем ученика. У том циљу управа школе се труди да нађе у близини још погодних зграда и да их оспосо би. Суседна зграда, бивши Музеј и конак књегиње Љубице, дала би добар број просторија а уједно би по служила с обзиром на своју лепу стаРу архитектуру, намени која јој је пајприкладнија. Моментано је у њој војска. Још једна зграда, сем ове, у непосредној близини и питање би било решено до подизања специјалне зграде...
А специјална · зграда је неопходна, То захтева значај ове школе, Оваквој се школи, у Совјетском Са•
везу поклања серочито пажња. Стахановска школа је и школа и фабрика,. Она има музеј, радионице, лабо“ раторије, атељее... У њој су најбољи људи и она има ранг академије, Тре бало би ићи тим путем.
бола има многе планове ни многе намере већ приводи у дело.
Ове године ће се настава продужи“ ти за месец дана, да бин се надокна• дило изгубљено у зимским месецима. У оквиру продужетка такмичења основан је курс за израду намештаја за стручно оспособљење столарских радника.
Ради се на томе да апсолвенти шко» ле добију стипендију за иностранство како би пренели искуства и, по повратку, могли да употпуне настав“ нички кадар. Праве се планови да се оснује течај за свршене ученике, који би трајао три године и пружао пуну специјализацију, Осим тога, шко•
ФРОНТОВСКИ ФОПИСИ
велацију својих улица и поче“ ли са насипањем.
овом насељу грађани поправљају четрнаест улица, Ме. ђу њима има мањих, али их има које су дугачке и преко километра. Грађани Козарчеве улице најпре су извршили нивелацију излокану од пута, затим направили насип од шу“ та и остало је само да се пут изваља. Сопственици земљишта У овој улици давали су бесплатно комаде земље где су то захтевале потребе у раду, док су други повлачили унутра своје ограде да би олакшали регулацију. Овде се поред коловоза ивичњаци за тротоар, тако да ће Козарчева улица, Као и многе од ових четрнаест улица, добити тротоаре. Грађани поравњавају такође Будистичку улицу. Скидајући узвишење они смањују успон тако да ће кроз улицу моћи да иду сва возила,
На продужетку Ђајине „улице скидало се брдо и та земља односила у Момировићеву улицу. Бајдина улица већ је изградила тротоар од цигала са обадве стране,
Ради се такође у ЏЈукићевој, Ружиној, Чачанској, и Мис'Ир. бијевој улици.
Тако се помажу грађани овог београдског насеља и поносно гледају на резултате свога
рада, С. БУРИНА
и пешаци треба до пизе но кретање улицамо
тешкоћама нашег градског сао-
« браћаја много смо писали, али све то што је досада писано односило се, углавном, на возила, О пешацима и њиховом кретању обично није било речи, а баш пешак најчешће ствара ону ужурбану вреву по улицама и тр: говима. Пре
свега треба се придржавати
извеснот реда. Место да идемо само:
десном страном тротоара, а оне који иду испред нас лаганијим кораком да обилазимо лево, ми обично радимо баш. противно, И'-шта је последица»
већ праве н'
„њу - овакве · дужности,
= Сударање са онима који нам иду усусрет, ометање брзог тока саобраћаја у живим улицама. Или: захватамо цео тротоар тиме што идемо по троје-четворо у реду, тако да нам се по једини пешаци морају склањати сила зећи са плочника и сметајући опет многобројним бициклистима који, во-
већи обично уз сам ивичњак плочника, претстављају главну сметњу и опасност за сваког. возача моторних во“ зила. Честа је појава такође да се по неколико људи зауставља и разговара, без обзира што ужурбани про“ лазници морају с муком да их обила« зе и при томе газе омеђене или засе= јане травњаке, |
У вези са овим, Отсек унутрашњих послова ИНО-а не би требало да се о граничи само на забрану прелаза коловоза на непрописним местима, него и да изда прописе о кретању пешака уопште, ,
Љубиша. Б. ПЕРАЗИЋ
Недисциплиновиност · гроћано треба КОЗНИТИ
ТЕД „родна милиција труди се да за» веде ред у уличном саобраћају, Међутим, има грађана који намерно кр. ше саобраћајне прописе, Једнога дана када је трамвај, који саобраћа између Славије и Калемегдана, ишао око сквера на Славији, почели су недисциплиновани грађани да ускачу у кола, На знак милиције трамвај је заустављен и грађани који су ускочили морали су да се скину. Чим се ово завршило и трамвај поново. кренуо, неки недисциплиновани младић опсовао је и намерно ускочио у трамвај. Предлажем · да: се трамвајским кондуктерима да право да на лицу места сваком оваквом, грађанину узму легитимацију или број исте, па да их на, лицу места новчано кажњавају. Верујем да би и сами савесни грађани припомогли кондуктерима у обавља.
Спасоје СПАСОЈЕВИЋ“
Практична обрада камена,
ла ће бити уже скопчана са земаљским гаводом за примењену уметност. У плану су вечерњи курсеви за занатлије. 2 „а све оно на чему се већ ради, за све оно што је у плану, потребно је, између осталог, можда као прво: простор. То се овој школи мора омо-
4"
гућити с обзиром на њен данашњи значај м на њену будућност. У столарској радионици – шкрипи
сврдло, из радионице за обраду камена одјекује чекић. У читавој згради зуји рад и настава. Једна. мелодија коју немају остале школе. У њој је спојена теорија и пракса, пројект и извођење,
Ово су значајни почеци, који обе "ћавају, уз потребну подршку, велике резултате,
Јулија ЛУЧЕВ
Треби поћи примерок Доситејеве улице
О вих дана, на иницијативу фронтоваца Доситејеве улице сакупљено је много колача, бисквита, цигарета и разних других посластица, па је послано, у два пакета од по 15 килограма градитељима Омладинске пруге, нашим вредним омладинцима,
Треба напоменути да је све сакупљено у најкраћем року, јер је одзив био једнодушан,
На тај начин фронтовци су показали да н они желе да на неки начин учествују, па макар и овако скромно и посредно, у великим н значајним радовима који се изводе, Они желе да омладинци осете да су сви грађани Београда са њима, да се диве њиховим напорима ин одушевљавају њиховим успесима,
Треба поћи за примером Доситејеве улице, Када би свака улица у Београду послала ма и два покета, то би била. радост за наше младе трудбенике,
Видосава Ст, ЂЕЛИНЕО дописник Доситејеве улице
7 ЈУНИ 1946
==
| Довло. (8. НИТ
и милосшињоме
лазим у једну од бео,
У градских берберница, : и, после обавезног чекања,
седам на столицу. Ту ме оче. кује стручно-испитивачки по, глед берберског радника. Из. гледа да је утисак задоваља. вајући. Зато се из специјалне фијоке појављује као снег бео чаршав и чист пешкир. Важно се приступа послу и уноси се "све знање и умешност, уз ра. зне специјалитете берберске ве, штине. Посао је завршен, задо, вољно прилазим каси, и пла. ћам по одређеним ценама. Рад. ник прати то све са напетом пажњом: очекује уобичајени бакшиш. Међутим, бакшиш о. вога пута изостаје, јер ја се држим прописа, наших власти,
Али, зато, други пут, јавља, ју се последице... |
Улазим у радњу, седам на столицу и — нигде белог чар. шава, и пешкира,. Око врата, до. бијам влажну, прљаву крпу. Бријање протиче вратоломном брзином. Шарен, као зебра, у. стајем са столице и јасно ми је шта је по среди: нисам про. шли пут платио бакшиш, у
Као што је познато, одговор. не власти одредиле су величи. ну зараде свим радницима, па и берберско-фризерским. Зато чо. век мора, да, се запита;: по којој логици берберски радници о. чекују бакшиш, када се зна да, величина. њихове зараде вари. ра између 3.200 и 3.500 дина. ра месечно. Када би редовно примали бакшиш, који је от. прилике приближан _ заради, онда би њихови месечни приходи износили око 6.000, а, та. кву плату немају ни одговорни руководиоци наших највећих предузећа.
Зато се питам: зашто су бер. берски радници повлашћени да, примају и с правом да траже бакшиш2 Може ли се на неки
свети према људима, који се држе прописа и више поштују њихово достојанство човека, но
они сами, Сава ЈОВАНОВИЋ
фарбарски радник и '
Пример за углед
раћајући се 24 овог месеца уве=
че камноном са излета изгубио сам новчаник са новцем у износу око 5.000 динара и са свим документима. Отишао сам кући очајан због изгу“ бљених докумената, мислећи како ћу доћи до нових. Баш када. сам ра• справљао о овом случају са женом изненада прекмде наш разговор куца“ ње на вратима. Жена је увела једног човека за мене дотада – непознатог; Који ми је саопштио да је нашао: и• справе и новац и да их је предао милицајцу другог вода Седмог рејона; Из разговора сазнао сам да, се нала= зач зове Живадин Илић, радник, запо“ слен у предузећу код >Шпартака«, са станом у улици Лазара Кујунџића број 8 — Чукарица. Између осталог, сазнао сам да је врло сиромашног стања и да је до недавно био у заробљени“ штву, '
Када сам му понудио награду одбио је, изјављујући да му је било до. пара он би задржао, већ му је стало, до тога да у нашој држави сви буду поштени, јер сви радимо за бољи жи• вот нас самих н наше деце, |
Желео бих да истакнем на овом меч. сту пример друга Живадина · Илићф као светао пример поштења,
Драгослав СТОЈИЛОВИЋ' стереотипер
Љубитељи животиња
Многи несавесни посетиоци Зоолошког врта
гађају и „хране“
— Куда ћеш комшија с тим2 — Ето, пошао са синчићем
Нели мало хране и неке предмете да се забављамо са живо“... тињама, О -са. ЖЕЛер
животиње разним предметима,
„
»“ А
2 ћ
- У“ (3оолош
Пе
(=>
У Зоолошки врт, па смо по-