20. oktobar
-
; ДОПИС СА ОМАДИНСКЕ ПРУГЕ
уме
Предвечерје у једном логору
Најбоље школе у Београду • најбоља бригада на деоници
Д апас смо почели рад у 4 ујутру.
Још није ни одмор а већ смо пребацили девет тура. Јуче за исто време одбацили смо седам,
= Ено, они су већ одбацили десет ватонета, говори једна другариџа показујући на суседну групу. Тандрчу вагон чићи, орм се песма и потмуло одјекује бат набијача. Они који набијају земљу раде озбиљно. Знају да од њих много зависи, Ако се земља не набије добро улегтнуће.
Друг Живота из друге чете, снажав здрав даје потстрека свима, Ради за тројицу, Он копа за сваки вагонет и утовара га. Док се у осталим петоркама утовара по левет вагонета њего ва петорка товарни десет, Тамо где Живота ради вагонет је кубни метар.
Одмер. Другови дискутују.
Јуче је трећа чета добила прелазну ваставу. . А данас — видећемо,
Другарице ни мало не заостају иза другова, Милена Родић и Рада Бегече Ки, обе из друге чете најбоље раде, Оне причају о својим искуствима. Са» мо Животу нико да стигне,
На звук пиштаљке сви се дижу 8 пеново зврје вагомети а на све стране одјекују повици,
. __ме Пажљиво другови, „ Љагонетима! Сваких 15. минута пуни се, истоварв
не трчите 35
У ЛЕ враћа натраг вагонет,
Идем према трећој чети — нашој нај бољој чети, Синоћ су добили прелазну ваставу, 85 омладинаца ове чете раде ударнички, Поставили су себи норму 43 кубна метра дневно, Сваког дана онн је пребацују,јуче су нскопали 46 кубних метара а данас 50 н по, На сваког омладинца долази више од једног метра. Тројка: Павле Весовић, Живота Момчиловић и Бора Милидраговић нај боља је. Павле Весовић сврши за шест часова рала просечно 15 кубџних метаРе а Бора и Живан утоваре то. Ова чита ради на усеку, На раднлишту треће чете, на једном великом стубу вију се две заставице. То је прелазна заставица најбоље бригаде коју смо добили 21 јула м прелазна заставица чете кеју су добили јуче. М једну и другу могу им сутра одузети друге чете,
не Нећемо је дети, задржаћемо је, вели Павле Весовић, Статистичар нам показује резултате. Сада је 20 минута до
; сдевет, направљено је 13 тура и изба-
чено 143 кубна метра,
Прва чета такође не заостаје. Они раде на прављгњу -пропуста. Сипају шљунак, праве бетон, У 11 часова пре» стаје рад. На ралдилиштима одјекују звиждаљке. Алат се скупља, колипа се постављају на место. Строј м по дазак у логор. Данас је радило 176 омладинаца, ископано је н превежено испланирано и набијено 243 кубна ме» тра земље што износи 1.845 кубни метар на сваког омладинца, Инжењер је оценио квалитет рада са одличним,
:. ПЕТА БРИГАДА ПРИМА ЗАСТАВУ уз "
Недеља.
ФОмладници су депо удесили шаторе. Меваки отпалак је скупљен. У логору "мера владати потлуна чластоћа, После веручка идемо на купање у Лукавац
„ва Спречу. Данас смо необично нестр. пљиви. У 5 сати по подне љубљанска бригада даје у свом логору приредбу ва којој ће бити додељена и прелазна
Сајџијска посла
"и минутна казаљка!
= Зар 300 динара за чишћење сата» — Зар сте ћорави, зар не видите да вам је оправ.. н2
застава деонице, О прелазној застави прича се свуда. Једва чекамо да дође тих 5 сати.
Весело је корачала наша _ бригада ирема логору Љубљанаџа, А они су нас дочекали постројени певајући пе сме и громко нас позлрављајући са: »Ура!«. Заузели смо одређено место и у строју саслушали поздрав команданта љубљанске бригаде, После тога присуствовали смо извођењу – одабраног програма. Најзад је стигао и друг Роки, замненк шефа деонице, У свом дужем говору изнео је рад појединих бригада и рад најбоље бригаде у деонипи која ће добити заставу, Ово је он све износио не помињући име те бритаде победнице. А Ми смо се сви са нестрпљењем и га највећом пажњом припремали да чујемо то име, И нај
пп и
зад преко његових усана прешла је реченица: »Нека командант пете београдске бригаде — бригаде победнице дође и узме заслужену заставицу,а Из неколико стотина грла засрили су се громкн поздрави бригади победници. Наш командант узбуђеним гласом изразио је захвалност и жељу свих нас да ова застава до краја остане у рукама београдске бригаде, Наше учитељске школе, прва и друга мешовита у Бео“ граду, добиле су похвалу од Градског одбора Народне омладине као најбоље школе Београда, Ту је н омладина друге женске гимназије која је такође похваљена. Ми знамо да омладина Бевтрада гледа у нас м очекује да оправ дамо њено поверење...
Јова БАРЈАКТАРОВ
ЈИШшт0 Но ПОјевтињИви
електрично енергија
овољан довоз угља у Беград ц његово 'ојевти-
њавање изазвало је тад цена производним _ трошковима ве“ ликог дела индустрискиг про» дуката. Међутим, цене електримној струји, продукту који је највише везан га угаљ као погонски материјал, још увек су остале неизмењене,
Непотребно је указивати да су ове цене претерано високе, али треба тподвући да је пи тање њиховог снижења. живот“ но питање сваког Београђанина, Трошкови које домаћин“ ства издају за електричну струју несразмерно су већи од свих трошкова, који се дају за остале потубе, А кад се још деси (што је редовна појава) ла Електрично предузеће Ср бтје упути одједном неколико рачуна за утрошену струју, окда је из основа поремећен буџет једног домаћинства, Али, поред тога што снижење електричној енергији треба, ла змачи огромно финансиско МАРНЕ појединим дома“ инствима џ Београду која. се користе струјом за осветљење им за кување, — то снижење ааттевају и интереси тотрошачкић маса читаве земље, Пре свега, у нашим инлустриским предузећима у којима. се стално води рачуна о сииже“ њу трвоизводнит трошкова, у великој се мери примењује индустриска стрија. Значи ла висока цена електричне енер= гије поскупљује готове фабри= кате. А пошто је Београд је дан од индустрискит центара, одакле се роба отпрема у се ла: и градове читаве земље, значи да се високом ценом струје у Београду оптерећује роба намењена трудбеничким масама читаве земље, Зато овим питањем треба ла се 30интересују највиши тпривредни органи п ла испитају зашто се одуговлачи са сни= жењем цена, електричној енергији, У ЛЕТОВАЛИШТИМА БЕОГРАДСКЕ ДЕЦЕ
= Нема ту спаса, ово је ] носева п ломљења ногу и руку...
2 АВГУСТ 1946 20 ОКТОБАР не енееивиннр Два динара лубеница.,
едини патент против разбијање
СПРЕЧИМО ШПЕКУЛАЦИ ЈУ СА СИТНОМ РОБОМ
ТРЕБА СТРОГО КОНТРОЛИСАТИ ЦЕНЕ СВИХ ВРСТА ИНДУСТРИСНИХ
У јеку борбе за снижење цена животним намирницама и у“ ређења пословања по нашим задружним и државним предузећима, како грађани, тако су и народне власти изгубиле из вида спречавање црноберзијанчења и шпекулисања са осталим артиклима, који не служе директно прехрани а који су неопходни становништву.
Природно би било да цене занатских сили индустриских производа потребних грађани“ ма падају сразмерно паду цена животним намирницама. Међутим, код нас се појевтињавање намирница не одражава ни мало на ценама осталој роби.
Узмимо као први пример це-
Ретко такмичење
"ПРЕ есели «Ћира Сарајеваш« — тако су га назвале мале шаљивчине, захуктад се озбиљно још са станице, Мајке, (очеви су на раду), сестре, браћа, — та драга гомила, подигли руке, машу. Последње реченице су брижне и саветодавне;
— Срећан вам пут, децо, пазите,
А три стотине пари веселих очију прате заосталу групу, она је све мања и мања, Точкови прелазе у луду трку, — наљутио се »ћира«. Однеће их чак до Ариља. Односно до Пожеге, а одатле камиони.
Београд је сав у диму и прашини. Зноји се, У њему ври од живота... Драго им је што га остављају, Одмориће се за нову школску годину, за ве“ лике акције, али,.. Опет би у исти мах сва та мала српа запевала:
Београде, мили граде..«
БРБЉУШИНО КАЗИВАЊЕ
Плавоока, дугокоса, већ може да се уброји у омладинке, витка, опаљена сунцем, испричала је брзо и вешто. Права брбљуша,
— Пут је бно невероватно интересантан, Чекај, друже, прво мало об» јашњење, Ми смо девети транспорт који је послало Одељење сопијалног старања ИНОча на летовање, Има нас 65 емладинапа до 15 година, претседник је Вера Громинко, 8 остали су пи, онири. Додај још број 50: васпитачи, надзорнипи, кувари, чистачи итд, Имањеш нас 850. Укратко, пуних пет ваго“ на.
Тек од Чачка настала су права изпенађења за нас. Кад смо ушли у Овчарско - кабларску клисуру као муве смо се прилепили уз прозоре. Високе стене пуне пећина; Морпва зелена, мислиш морска вода. У пуно тунела, Да... У првом тунелу пионири су звиждали и џикали, неки набили на нос мара“ мише, кукавице чак пешкире. У другом већ песма. А у осталим смо кашљали
Београдске омладинке у Ариљу
и било нам је досадно, Извони, звони, морам у строј. Интервју је готов, А уосталом и ви новинари сте понекад досадни,.,
Направила је грациозан поклон (мора да је члан неког омладинског позо« зоришта) и отрча,
ДОМ ПЕСМЕ И ОДМОРА
Летовалиште је на брдашцу. Погледаш: доле градић са лепо распоређеним кућама, као на длану; и пашњаци са стоговима сена и жутозелене њиве кукуруза, шумарци. Благо лето се осећа у мирису шума, преродилим шљивама и јабукама.
Пионири су завршили просте вежбе и сада су почели игре. И то је јутар-“ ња гимнастика. Најмлађи под јаблано“ вима играју се »лончића«. У воћњаку заиграло и запевало велико коло најстаријих: „Јабука је на друм пала, девојка је истрчала. Како тор Зашто тор
Ко ухвати јабучицу, ономе и девојчиџа,
Како тор Зашто тор
Скоро пола сата је одјекивала песма, а онда их је звоно опет прекинуло. '
= Другови, за доручак: какао им пу“ тер.
— У-у-у, боље дв је кафа. Добили би чоколаду, Али опет сви носићи су се одмах загњурили у лончиће чим су сели за сто.
СЕДАМ ПИСАМА ЗА ТРИ ДАНА
У амбуланти мала Софија Благојевић лешкари са још три своје другарице,
Ништа им није, али предострожност је.
предострожност. Њу је јуче болела глава, па је стрпали овде. Бистра, добродушна, крупних умних очију, нежна — стално се смеши, Живахнула је от“ како је дошла у Ариље, А одличан је рецитатор. _ Зато никако нема мира Она се не љути, јер песме много воли.
Али ипак се потужила. Писала је мајци селам писама за три дана, а одговера нема, Родитељи пишите својој
деци,
МАГНЕТ РЗАВА
Пре подне сви одлазе у шуму. Тамо читају, беру швеће, певају, опет се играју, јуре лептире. »Ехеј, нема већег парка на свету од шуме«, узвикнуо је првога дана један пионир. Истина, постоји за њих један магнет коме не мо
ту да одоле, То је Рзав, — бистра речица, топла, мирна и што је најважни» је близу летовалишта. Моравица је мало даље, Провели би цео боговетни дан тамо, али мора н да се спава, Све
на време, Ручак, ужина, вечера. А нај--
важнији пиљ је побећи од куће; што више сунца, ваздуха и воде.
Постоји у свим летовалиштима по не што, што могу да назову »својима,
Тако у Такову имају акварнум са раковима, правим који умеју и да уштину. Јадне рибице су им попркале. Правили су логорску ватру. Око ње су играли »Козару«. Онда су поседали ни један милиционар = борац, који се ту случајно затекао, причао им је приче из партизанског живота, – Оркестар цврчака их је увесељавао,
У Ариљу је већа дисциплина него код |
оних на Савинцу. ако их има два пута више, код њих је два пута мање бучнести, То је сигурно што су ови на Савинцу већи весељаци, А имају и много шума, све сама шума, па кад викнеш одјекује. А они на то навикли стално галаме,
У сваком случају код свих постоји заједничка особина и једно такмичење, Мало невероватне. Ко ће више кило» грама да донесе у Београд, Не у торби, већ на себи. У Такову цео колек» тив за последњу недељу добио је 54 килограма, Редовно се они мере. До сада сваки до три, то је просечно,
На бистром Рзаву
Норму нису поставили, Важно је да дођу сви румени, поправљени, чили и весели,
Каквих ли све такмичења нема у натој земљи, Д. Г.
Радна енипа „белсапа“ у селу Прхову |
јавна екипа »Белсапа« од 67 рад-! ника посетила је село Прхово,
кед Руме. За девет сати рада постиг. нути су следећи резултати: сарачи и! обућари поправили су 20 амова, 23 оглаве, окрпили 88 пари шипела и уда рили 10 пари пенџета. Кројачице су сашиле: 5 пари мушких кошуља, 1 хаљина, 5 блуза, 3 сукње итд. Ме талци: стегли су 25 колских шина, 0ковали су 15 секира м 8 делова за машине, потковали 15 коња, наоштрили 35 тестера м 12 секира, израдили 15 нових рерни и поправили већу коли-! чину посуђа и кухињских предмета. Дрводељци су израдили једну нову руду, 18 држаља, поправили 5 столица, 9 кола, 8 точкова и 1 астал, Лекар је извршио 16 прегледа, По завршеним радовима, радници екипе одиграли су једну футбалску утакмицу са домаћима, Утакмица је била врло занимљнва и присуствовао је велики број гле-! далаца. Домаћи су победили са резултатом 21, Културно-уметничко друштво »Никола Тесла« из Београда и. фолклорна група после утакмице изве-! „и су програм за сељаке,
Лазар ДЕКИЋ
је на друм пала“,
не парфимериским производи ма. Четкица за зубе кошта 78 динара. (видети цене у дро• герији на углу Теразија и Булевара Црвене армије и парфимерији „Луана“ у Нушићеваој улици),
Пре рата цена четкици кре• тала се од 6 до 14 динара. С обзиром да је цена намирницама скоро иста као и прв рата, ову високу цену четкица за зубе не оправдава ништа. О другој пар“ фимериској роби не треба ни говорити, јер су јој цене ба снословно високе: чешаљ од 86—150 динара, 100 гр. колоњ, ске воде од 60—80 динара, пуч дер од 30—100 динара, итд. итд. (цене парфимерије „Ексо“ на Теразијама),
По оптичарским радњама це» не су такође превисоке. Најобичније наочаре за сунце код“ штају од 350—600 динара па и више. А они који имају слаб вид, ни са пола месечне плате не би могли себи да купе добра наочаре. Ове цене „важе“ за све оптичарске радње у Београду. Часовник је данас немогуће купити јер само најситнија по» поправка кошта од 300 динара на више. По ситничарским рад“ њама цене су по четири и пет пута веће него по народним магацинима. Али на овом месту треба упозорити и управу на• родних магацина да су цене појединих артикала по продавни“ цама На-Ма нереално високв. Наша деца хоће да се играју. Игра је неопходни услов за правилан развој дечје психе, али су за игру потребне нграчке, У продавницама „На-Ма“ има их довољно, али. Једна најобичнија лутка, чије је тело израђено од текстилних отпа» дака (ручна израда), а глава фабрикат, кошта од 300—520 динара, дрвени трицикл 230, ситне играчке о лрвета ед 50 динара на више. На који начин може радан човек да прибави СБОјО] деци ове скупе забаве“
Контролни органи народних
власти треба да наджиравају рад с сопственика _ ресторана, крчми, Ћевабџиница и посла“
стичарница. Шприцер са више од пола чаше воде кошта динара. Ко је одобрно кафеџијама ове цене2 У већини ресто-“ рана нема јеловника.
Од једног килограма меса (цена 36—42 динара) може да се направи око 80 ћевапчића. Када се онн продају по цени од 2 динара, са одбитком тро“ шкова за ћумур, на коме се пе“ ку, продајна цена месу дости“ же, 150 динара по килограму.
Бозаџија преко пута Правног факултета продаје бућкуриш од бозе по 5 динара чашу. Остали не продају освежавајућа пића од када су цене нормпра“ не. По посластичарницама це“ не колачима крећу се још увек од 4—8 динара иако је шећер у слободној продаји упола јевтинији него што је то био пре неколико месени, За грудвиџу сладоледа плаћа се 3 до 4 динара, а на порцијама је зарада још већа
Поред прескупих занатских услуга, о којима је било речи у прошлом броју „20 октобра“. контролни органи народних власти треба да се позабаве | ценама по ситничарским радња“ ма, ресторанима, посластичар“ ницама, парфимеријама и другимМ радњама, јер су те цене У већини случајева нереално ВИ" соке а често и црноберзијанске. Дужност је свих грађана да напоре народних власти на 0 ћоме пољу потпомогну доставЂајући све случајеве неправил“ но високих цена,
Само свестраном контролом радних слојева Београда моћи пе да се спречи шпекулантска И штетна делатност несавесних трговаца.