20. oktobar

" КГ |“.

1 1 Ио г

ПОЛ ПАРОЛОМ:

· пл ЈЕ Ма ин УУ Мт

па АЛИ Ија М", С 4

„Ноја родост живота, то је. Нови твороц нове држове —

ради се у бродотрадилишту на Ади Циланлији

У] нечег срамног што.

вређа, кад чујеш да хоће, тамо неко, да испи“

ли неко тобожње „питање“ Дунава, Своју контролу да наметну. Завукли под скуте

твоје рођене бродове и уцењују. Зрелом човеку није потребан тутор. А ако би пристао на њихове предлоге, значи да ниси нормалан или дозвоља. ваш да те очигледно поткра“ дају. Коме треба нека чита, баш ако хоће н дело исусов“ ца Балтизара Грацијана: „Приручник практичне мудрости“, али ми знамо да је Дунав једна вена наше државе, Да на његовом дну лежи наше благо, — наши бродови. Да их вредни ни неустрашиви бродарци извлаче, оправљају и да ће они опет запловити, Носиће жути кукуруз и белу пшеницу из Војводине Савом у Босну, нафту у рафинерије Смедерева, нашу стоку, воће и дуван у Че хословачку, оданде електричне машине и стакло. Шта би им рекао ковач бродоградилишта на Ади Циганлији Светислав Срдановић, првомајски удар“ ник, кад онако снажан, кратко. врат, вечито ознојен и задуван, тешког тела замане че кићем и лупи по усијаном гвожђу а варнице кресну. Хм...

Дунав ннуком случају не може да буде Суец. Дунав је Дунав, Просто и кратко, Не треба турати нос, тамо где му није место.

Ето, баш у том бродоградилишту где ради Светислав Ср-

Завршни радови на оправци шлепа

ТАКМИЧАРСКА

дановић, у бродоградилишту које је у рату постало гробље крнтија и разлупаних машина, данас људи рију, насипају песак и из њега излазе скоро нови бродови. Прво су га за. творили, па су испумпали милионе литара воде. На брзину су закрпили бродове и пустили опет воду. Зима је би. ла. Кости су се ледиле, Али то је било и прво такмичење. После извлачења бродова, скупио се онај мали кадар радни“ ка и подигао себи радионице, То су на изглед шупе, колико да имају кров над главом и да заштите машине, Шта је све изишло само из једне овакве мале дашчарер» Сав алат: чекићи, кљешта, секире, завртњи којима је пруга причвршћена. Све су то сами направили, јер бога ми, у почетку је била оскудица У алату.

Трка са поплавом

У другом такмичењу, одмах после првог маја, главни задатак је изградња новог, мо» дерног бродоградилишта и обнављање објеката, Бродоградилиште ће бити врло прак“ тично, јер му је хоризонталан део извоза за бродове простран. Такмичарски извештаји секретара подружнице забележили су да је на откопавању земље пребачена норма за 12%, Булдозарима је растрто 250.000 кубних метара земље, баш онолико, колико ће омладинци на Посавском каналу рукама да избаце. На изградњи посто“

Ди ли се и у тоне тикмичимо 2

ријатно је, изјутра, све-

жем и умивеном човеку, да пође на посао. Још врући“ на није почела, улице поливе“ не — дивота једна!

Али, „не лези враже“, — што

кажу бабе: Са сваког прозора спрема се напад на чистоћу, свежину и добро расположење:. · Вредне домаћице толико су вредне ни толико економишу временом, да уместо да истре“ сају креветско рубље, ћилиме и крпе од прашине преко дворишних балкона ну ДВОриштима истресају га на улицу. Зато са сваког прозора вВеје прашина на оне што журе на посао.

И то није све.

Садржина пепељара, а често и ђубровника лети на пролазнике, а осим тога, покрива тротоаре нередом и прљавштнном. Ономе, кога задеси таква не. згода, не остаје ништа друго но да отресе прашину и пожу“ ри даље. Јер прозори и балкони су високо, а ове прекршитељке реда не чекају опомену, већ се склањају са про“ зора. Док би се ствар истера» ла на чистину, путем пењања на спратове, и звоњења на врата, која, ко зна да ли би! се отворила, — задоцнило би се на посао. А ми смо у такмичењу. |

Неминовно се човеку намеће питање: није ли и то једна, свакако наопака, грана такмичењарг Можда се неко такмичи у комодитету на рачун других, а можда покушава ше подиже норму у презирању реда у граду, У неинтере“ совању за хигијену у њему.

Мињеница је свакако; свака она домаћица, Која истреса прашину и отпатке из свога

"дома на главе својих суграђа-

на и на тротоар пред својом кућом, = не воли овај град. Она кочи његов напредак у по.

"рледу уређења и чистоће.

док хиљаде И десетине хиља-

да што ви: |

да грађана улажу добровољне напоре да наш главни град буде што лепши, уређенији и чистији, поједине домаћице и не мисле на то. За њих не по“ стоји заједница. Оне гледају најуже.

На који начин довести у ред ове женер Јер, ми нећемо тр“ пети неред у граду.

Требало би да се наше власти позабаве овим питањем и да донесу решење како да се стане на пут овој несавесности и отсуству смисла за заједницу. Стеван Тишма,

ља за приступни пут временски је пребачена норма за 150%. Градили су један део уз саму обалу, а вода је почела нагло, у сред лета да надолази. Права трка за попла: вом. Увек насип вири само за један сантиметар. МИ ноћу се радило,.. Сада је насип за чи“ тав метар изнад воде,

Даље у извештају је забележено: машинско одељење пребацило је норму за' 25%, столарско за 19%, ливачко за 21%, заваривачко за 15%. Ад“ министративни планови су сређени. Такмичење траје до 1

_ септембра и сагласно је са це-

локупним _ планом такмичења Главне управе речног саобраћаја, Какви су то људи који пре бацују норму или који учине да као у неком чуду: приста“ не, бродове, шлепове, моторне чамце извлаче из бродоградилишта после недељу дана потпуно поправљене и са излеченим моторима2 _ Алија Мурешковић и Ахмед Аџалић сами су извукли из воде дизелмотор, ишчистили га и поправили, Онда су га предали Павлу Бурићу, првомајском ударнику који ће га до танчина дотерати,

Стеван Тишма, бравар, са

Извађени шлепови чекају на оправку

КРИТИКА

Ако неко неће да допринесе, — не треба га пустити да ква-

ри и омета. Јел.

100.000 радних ЧИСОВИ ДОЛИ (0 _(рронтовци Шестог рејони

овим летњим, жарким

данима, упркос велике топлоте, која достиже 36" у хладу, фронтовци Шестог рејона нису ни за један трену“

так обуставили рад на започе-

тим акцијама, Данас рејонски статистичар може. поносно да каже:

— Дали смо око 100.000 радних часова. Без сумње прелаз“ на заставица биће овога пута у нашим рукама!..,

Захваљујући овим масовним, рекло би се ударничким акцијама, које су узеле пуни замах од дана првомајског такмиче“ ња, перифериска насеља Бео» града, која припадају овоме рејону, у многоме су изменила свој изглед, Зло црне прошлости: — запуштене улице, смрдљиви потоци, ђубре, недо. статак дренажа, јавних чеса. ма и канализација — све се то, захваљујући марљивом раду фронтоваца и омладине до“ води у ред, поправља и преуређује. У најскоријој будућности са материјалном потпором народне власти, сва насеља имаће потребне услове за добар живот њихових грађана. .

У раду који се спроводио по-

"чеће рад на

следњих недеља истакла су се сва насеља, но потребно је подвући допринос пролетаријата Београда: грађана Маринкове Баре и Душановца,

Пребацивши број радних часова до 100.000 фронтовци Шестог рејона су извршили земљане радове 13.073 мз, извезли ископане земље и шута 13.093,5 м3,

На рушевинама рашчишћено је 1.140 м> материјала а у пар. ковима обрађено је 5.460 мз.

Извршена је и оправка 73 јавних чесама, као и чишћење бунара, |

У току саме акције фронтовци су пружили помоћ народ“ ним властима на ревизији социјално угрожених, _ попису станова. наплати пореза, издавању књижица и многим другим стварима,

Али то није све, нити фрон: товци Шестог рејона овим за вршавају „летњу сезону“ сво:

та рада.

"Већ кроз неколико дана по: уређењу улице Војводе Глигора, чијом ће се оправком решити једно болно питање; обезбедити стална са-

обраћајна веза са шентром, Бора ЂОРЂЕВИЋ

први ударник

својим експлозивним чекићем за побијање шипова чини права чуда. Зидар Главан Ђура, је прави чувар државне имовине. Код њега нема ништа за бацање. Шеснаестогодишњи Александар Фарчник у току такмичења научио је да управља свим електричним и моторним машинама, мешалицама бетона, па и булдозерима,

Ливница под ведрим небом

А Антон Калчић, техничар и шеф Извршног техничког 0дељења, просто бдије над ливницом, Она му је понос, И проширио ју је. Пронашао је негде казан бачен још 1920 го дине који није могао да греје као се заложи коксом. Он га је преуредио за нафту. И сада за 45 минута излије 300 кило грама гвожђа. Кад прочита паролу У моделарском одељењу „Моја радост живота, то је нови човек, творац нове државе“, сигурно да сав расте а у гру“ дима му је топло, као у његовој ливници, баш оној малој, под ведрим небом. Сада она лије и у кокилама точкове, ма да то није најбоље, али практично је и брзо; и зупчанике, славине, све што је потребно.

Када план такмичења буде попуњен са још једним „сто од сто“, онај „болни“ културни рад, онда ће за ове људе, новотворце, који удишу оксиде у задимљеним радионицама, врео катран, смолу и фирнис, бити права срећа, јер ће тек онда знати да су потпуно испунили своје обавезе. Ето, овај човек који гради и по правља бродове, зна да је водени саобраћај најјевтинији и важан за његову земљу. И зато мора да учини све да Репу: блику оснажи, да у идућем такмичењу има ново бродогра“ дилиште, .

ДУ

Крашке весши

ода 1 МЕЋОГРАДСО. ТАМЕ

Главна железничка радио_ ница у Сарајеву дала, је 27 ударника — проналазача,

#

Добровољним радом грађана, уређују се улице у радничком насељу „Слободан Принцип“, у Сарајеву. У раду учествују 106 грађана,

#

Последње седмице, у међу. рејонском такмичењу града Загреба Седми рејон је добно прелазну рејонску заставицу. Како заставица, стално прела_ зи из једног рејона у други, — очигледно је да је борба оштра,

ж

Фронтовци.такмичари Загреба превезли су при изградњи Савског насипа 24.585 ме зе. мље. За остале радове дали су 23.259 радних сати. Укупно је учествовало 47.068 добровоља них радника, од тога: 26.934 људи и 20.134 жена,

% .

Радници београдске ложио. нице позвали су на такмичење љубљанску ложионицу.

ж

Трећи рејон града Загреба послао је на село, у оквиру такмичења, 10 радних екипа,

9 предузећу „Елко“ ТОКМИЧоЊо 1040 нормално

одељењу. за намотавање предузећа »Елка« све радчице испуњавају постављене норме „На раду у свим одеље њима истичу се поједине дру' гарице својим залагањем. Оне су пример осталима да појача“ вају такмичарски рад. Многе раднице уводе у свој систем рада новине, раде на смену. Кад једна напусти посао друга га прихвата: Контролишу једна другу и тако стижу и прести-

жу постављену норму: Милица ПЕТРОВИЋ

али = С Ц

у свим гра“ такмичарима радни елан.

Извештаји са терена, на којима "се одвија добровољни рад, го воре о све већем залагању И о све потпунијем испуњавању постављених задатака.

Скопље бележи читав низ значајних досадашњих успеха. Добровољна залагања, као и културно-просветни рад, напоредо напредују. Исто тако, координација рада масовних организација остварује се у пот“ пуности. Први скопски рејон развио је рад читалачких група. На територији рејона има их 98. Оне служе за правилно политичко васпитање широких народних маса, Основана су четири аналфабетска курса и је дан продужни. Зидне новине окупљају све већи број сарадника. Одржан је, низ предава“ ња о значају Трста и наших оправданих захтева, о тешко“ ћама шпанског народа, који живи под терором фашизма, и о другим актуелним питањима,

Било је и недостатака и они се на конференцијама одјек тивно критикују. Један од главних је што нису обухваћене све интелектуалне снаге, којима овај рејон обилује. Када би се то постигло успеси би били још већи.

Зи ОСИМ У0С0ВЦ доветочисОВНи продукције

стварења првомајског такмичења пружила су рад“ низ

з дана у дан довима подиже се

ничкој класи читав драгоцених искустава.

Баш захваљујући овим иску. ствима могли су радници Београдске текстилне индустрије да се приме једне тако тешке обавезе као што је: одржати У новом радном времену, од часова дневно, продукцију 9. часовног радног времена из пр“ вомајског такмичења, ИМ тек сада, након готово три месеца од преузимања ове обавезе, У стању смо да сагледамо сву величину радног и искустве“ ног капитала стеченог _ само“ прегорним залагањем — плејаде ударника првомајског такмичења, Данас се у свим одеље њима наше творнице –продукција првомајског – такмичења, на коју смо ми некад били поносни, не само достиже, него и знатно премашује. Тако је стварна продукција предиони“ це, У односу на првомајску, повећана за 5,3 од сто, продукција · ткачнице у метрима за 15 од сто, а у хиљадама за 11 од сто, продукција одељења за усавршавање и оплемењивање тканине за 23,64 од сто,

Повећање ефекта једнонласов“ ног рада илуструје, међутим, још боље величину и сталност напора трудбеника нашег радног колектива, Конкретно узев. ши, испунити примљену обаве“ зу значи: у сваком поједином сату производити за 12,5 од сто више него за време првомајског такмичења. Та повећања ефекта рада износе: у предио“ ници 18,45 од сто, у ткачници 29,37 од сто, У одељењима усавршавања 89,1 од сто;

Тешкоће на које данас наинлазимо у раду углавном су ма. теријажне природе.

Такмичење се наставља, још с већим еланом него досад, На. ша продукција јача и резулта“ ти напора радничких мишица најбоље се виде на нашем тржишту. Л. ШУШЊАРАЦ

· метара

блиотеке, за

9 АВГУСТ 1946

Велики део постављеног пез томесечног плана испуњен је у Другом рејону, захваљујући побро постављеној организаци. ји, Остварен је велики орој до. бровољних радних часова за обнову и изградњу _ Скопља, Укупно је дато 50.054 радна сата. Испланирано је 230 квадратних метара терена, Направљен је насип у дужини од 100 и обављен је велики број пољских послова. Дата је, исто тако, дооровољна пог моћ фабрици конзерви у пре. ношењу торта и истовару и утовару. Уређене су и начињене те бр8ј 552, 952 и 477. У овим добровољним акцијама у. чествовало је 900 омладинаца који су остварили 9.632 радна сата. .

АФЖ Другог рејона дао је следеће радове: на изградњи двеју нових школа радило је 341 жена са 1.600 радних сати, У Дечјем дому „Иднина“ радила је 161 жена и остварила 805 радних сати. Укупно је АФЖ Другог рејона дао 14.305 радних сати а учествовало је У раду 3.600 жена.

На културно-просветном паољу урадило се много, Одржано је пет аналфабетска курса са 105 полазника. У рејону има 136 читалачких група, које се састају једанпут недељно, 24 дописа послано је за фронтов“ ски лист, 6 дилетантских група раде предано. Досада је дато 18 приредби. Приступи ло се организовању две бикоје је саорано преко 200 књига, Сада у рејону има укупно 8 биолиотека са 1.687 књига: Издано је 13 зидних новина, а омладина је засебно издала 22 броја. У рејону је одржано 56 разних предавања, образована су 3 хора, који су дали 25 чланова за хор Месног синдикалног већа, Рејон располаже са три групе и“ грача.

Трећи рејон, као и два прет-

ходна, ради истовремено са свим тачкама такмичарскога плана, Нарочито је развијена

активност на политичком васпитању грађана и у том циљу се образују предавања на широке народне слојеве са правилним тумачењима актуелних догађаја, Грађани су показали велико интересовање за процес Драже Михаиловића и са великим задовоље

ли су одлуку војнога суда Исто тако велики интерес влада за решење пробл. Трста и Јулиске Крајине. Међутим, поред тог политичког рада, у Трећем рејону се могу констатовати многе слабости, нарочи-

то погрешке у организацији Фронта. Док се Извршни одбор фронта рејона састаје на време ин решава постављене проблеме, блоковски састанци су све ређи и ређи, а у појединим блоковима их уопште и нема. То показује да су погрешно изабрана липа која руководе тим радом. И поред ових слабости издано је 18 бројева зидних ндвина, шест блока дају редовно дописе за штампу, организовано је 33 нових Ччиталачких група. 6 – Постављено је да се до 15 августа изврши попис неписмених. Курс се састаје. два пута недељно. Дато је 9 приредби. У рејону је разрушено и рашчишћено 12 старих кућа и извађено 12.000 цигаља и 75 кубика камена, Испуњене су разне рупе и у њих је убачено 525 кубика земље, За по правку улица пренесено 1.281 кубик песка 'са 198 кола. АФЖ Трећег рејона дао је 846 дооровољних радних сати, А за градитеље на Омладинској прузи жене су сабрале 1.581 динар. Омладина је дала 7.200 радних сати, а са рејона је отишло на пругу 70 омладинаца. пи Ј ли а ИЦ

„РИХОоВО“ ТАКМИЧЕЊЕ

Што миње парче — то воће цене,

По тосластичарницама цене колачима

крећу

се још увек од 4—8 динара џако | ; и У динара џако | 2 јевтинији, 1 о је шећер много

— Шта би они хтели да им смање што смо им смањили формат тако Р да се смањи.

«мо цену2 Доста је и 10 а не може више уопште

зом прими-,