20. oktobar

6 СЕПТЕМБАР 1946

4 МИМО

ЈЕДАН НЕМИО ДОГАЂАЈ У НАШОЈ ФИСКУЛТУРИ а ______-__-_---- НИ

по [6 Пт ије про па

ОЛОНОЈ- #таАНЦ

„Динамо“ - „Првзна Звезда“

Догађај, који се одиграо у недељу на утакмици између загребачког „Динама“ и београдске „Црвене звезде“ показао нам је у пуној светлости да један део спортске публике, а и поједини играчи, изгледа, нису схватили суштину и значај промене која је настала у нашем фискултурном покрету после ослобођења.

Јер, да то није случај, зар би могло да се догоди оно што се је догодило: зар би један Део публике, грађана нашег главног града, могао да се понаша онако према једном тиму и судији из. братске Народне Републике Хрватске; зар би један играч (па и више њих) „Црвене звезде“ могао онако грубо да се понаша према другом играчу из једног од нај бољих тимова Хрватске и, најзад, зар би један спортски новинар, који је усто и тренер „Црвене звезде“, могао да заузме онакав беспринципијелан став какав је заузео РСвакако да не би.

Све је то доказ да из глава, из свести тих група и појединаца још није потиснуто оно што је годинама тамо усађивано: накарадно клубаштво, про. фесионална _ размаженост, погубне шовинистичке тежње. Све те нездраве појавеу нашој фискултури, на нашим спортским игралиштима, треба лечити енергичним мерама, јер оне могу само негативно да делују на нашу фискултуру као покрет најширих маса. А тих појава има често и збивају се на многим спортским Игралиштима у нашој земљи. Догађај од недеље у Београду је само један од многих, један од најозбиљнијих. Има и таквих случајева да публика једног фискултурног друштва после пораза домаћих дочекује на друму камионе са играчима победничког друштва и ЊИХОВИМ симпатизерима из другог града и засипа их мућковима и камењем (случај Ф. Д. Морава из Велике Плане и Ф. Д. Јасенице из Смедеревске Паланке, где је победник. био „Јасеница“). Зато овај догађај, који се одиграо. пред највећим бројем гледалаца, у нашем главном граду, догађај који је најнеспортскији и најгрубљитреба да делује као велика поука како не треба радити, за мобилизацију _ свих здравих, напредних снага на искорењивању оваквог зла из наше фискултуре.

Посебну пажњу треба посветити поступку играча „Црвене звезде“ Томашевића. Он је, као напредан омладинац, као члан руководства Народне 0младине Београда, поступио како не доликује једном таквом омладинцу. Његов поступак више личи и одговара размаженим футбалерима-профе“ оналцима из бивше Југославије, који су навикли да у сличним случајевима користе разне злоупотребе и смицалице, како би изиграли дисциклинске правилнике и остали некажњени - — јер су „клупски мезимци“ и незамењиви, па може и „кроз прсте“ да им се прогледа. Међутим, данс то није случај. Ми „признајемо неоспорне квалитете Томашевића, али то не зна-

чи да ће он због тих квалитета, Дисциплински правилник ФИ САЈ-а, који је строг и правичан, гарантује нам да ће сваки изгредник на спортским утакмицама бити — најстрожије кажњен, без обзира колико ће

због тога трпети његово друштво. Јер, поступак Томашевића није оставио само ружну слику о некултурности појединих наших фискултурника, већ је дао и потстрека извесним непријатељским елементима међу публиком, да испоље своје, прилично потиснуте и стешњене шовинистичке "тежње, кроз, на први поглед, наивне, али у суштини штетне пароле. „Кажем»ти ја, чим је он преко Саве“ „шта ће нам судија из Хрватске“ итд. Они потстрекују смишљено и вешто, И поштени људи не увиђајући њихове намере често наседају повлађујући им.

Човек би морао да се запита: где су биле фронтовске масе Београда, да реагирају на тако дрске провокације и покушаје насртаја на најдрагоценију тековину наше борбе на

братство и јединство наших народа које је скупо плаћено. Наши фронтовци или су 0остали равнодушни и нису реагирали на поступке једне малобројне групе непријатељски оријентисане публике, или су и саме пале под њихов утицај.

Фронтовски Београд, који је на сваку непријатељску пропаганду умео одлучно и брзо да реагира, треба да обрати мало већу пажњу и на догађаје на нашим спортским _игралиштима. Не можемо да дозволимо да неколико мрачних типова руше политички углед нашег главног града, да својим повицима сеју националну мржњу и нетрпељивост међу нашим народима; да својим поступци“ ма наруше објективност наше спортске публике, која је наишла толико пута на признање.

својих

Када пажња наших фронтоваца буде обраћена и на овакве провокације, онда на

нашим игралиштима неће бити случајева као што је овај од прошле недеље, На нашим и-

гралиштима треба да се чује глас широких – фронтовских маса, јер то је глас здравих

фискултурника. Тиме ће бити угушени појединачни провокаторски повици, који руше Ууглед наше фискултуре, наших грађана, наших фронтоваца, нашег града и наше народне Републике:

Јер, бранити основну тековину наше борбе, чувати братство и јединство треба не само на политичким конферен"цијама и митинзима већ свуда и на сваком месту, па и на спортским игралиштима.

Да“ Б:

ПОЛИТИКА „НЕМЕШАЊА“

ће се расправљати о изјави Украјинске ССР.

У Савету безбедности

остати некажњен..

завршен је 15 дана пре одређеног рока

Докле год ти погледаш пашесаме њиве засејане; што их видиш све су наше!

Све рукама нашим живе. М. Панић — Суреп: Ада

Догађави имају — своје „полдере“, Отимали су земљу од мора за њиве и пашњаке. А ми»

Немамо их, нити су нам по требни. Принос са житородних поља Војводине, Поморавља и Посавине добар је. Понекад суша, некад поводањ запрети, па се и усеви смање, Али, глади нема. Не може је више ни бити у нашој земљи.

Сељак у Холандији је најчешће жртва берзе. Његова пшеница, лук и зумбул остају непродати, јер Енглеска затвара врата својих тржница кад

стар Је уто

Душан Остојић „Олуја“ избацу је за један дан 15,90 м> земље

хоће, тј. кад више павуче робе из колонија. Онда онај његов рачун вероватноће откуца: преварен, Тако је то. Мако је плодна земља, на берзанским играма губи сваки сељак ако нема капитала и крцате амбаре жита који чекају, Или ће га бацити у море, или га претвара у злато. р

А какав је то крај Посавине у нашој земља кроз који је прошло око три хиљаде младих људи, чак дечака, где они копају канале Пејсажиста би угледао модар, монотон, раван предео: долап, трла, шикара. Привредник: тресетаста земља, хумус, влага — извор житарица, Инжењер: баруштине, ритови — треба их одмах исушити, Лекар: стопроцентна ма-

— Јесте ли чули о претставци Ман

ствари! ,

унлскогр Какво је то мешање у наше унутрашње

20 ОКТОБАР

наших ученика,

4 ЦК Ре Сри

У ЗРЕГ = пи ги + "1

њи АЕЈА

авио

СТРАНА 3 ЏО

ВЕЛИКИ УСПЕХ БЕОГРАДСКИХ БРИГАДА

ф Славни посавски Канал

Завршни радови

ларија — затрпати и најмању локвицу.

Република је решила да изађе свима у сусрет, Привреднику, да би сељак и овде заорао; инжењеру, нека гради земљу и помогне привредницима да остваре своје замисли; лекарима да униште болести, а сликарима да се земља испара, да виде људе, младе људе како раде и да та велика дела на својим платнима овековече,

По стотину пута писали су сви наши листови како је омла. дина примила ту обавезу, просто налетела на земљу и упорно копала. Стотине хиљада кубних метара земље је избачено, милиони колица превежено, а ланац радника отегао се километрима и рије, пева, крампом удара, ашови, Никада Посавина до сада није носила тако леп ђердан као овај низак омладинаца-градитеља.

Омладинци сељаци из јужног и западног дела Србије и Шумадије, радници из градова, средњошколци и студенти који нису на прузи, дошли су У Посавину. За њих је ова акција потпуно исто што и пруга. Студенти медецине — како их све зову „наочарлије“ и „микроскоплије“ — постали су кубикаши. Радна тројка Милан Јовановић, Персида Рајковић и Живан Петровић избацује дневно 17,5, а најмање 12 кубних метара земље. Милан је прави специјалиста 3а избацивање

на Главном каналу обављали су по блату и у води

земље, Живота за риљање, а Персида да купи, Њихова тројка, правилном поделом рада, увежбала се до танчина. Они прво размисле кад почну рад. При изради шкрапа,; раде друкчије од својих другова. Они почињу степенице према каналу, док они полазе од канала. Колица могу (ближе да

приђу и штеде у времену и

труду. е Дужина канала, коју је за

вршила Њихова бригада, је

1135 метара. По други пут су похваљени. Похваљени! Да ли само зато што се радило у каналу ударнички» Или што су омладинке извлачиле стално кофама муљ и блатњаве трчале где треба помоћи2

Они имају један велики неоцењиви рад, правилно организован на коме се несебично залажу. Постали су одлични културно - просветни радници. Агитација и пропаганда усмерена је да се рад на каналу технички добро спроведе. Пре-

давања су подељена У седам циклуса. Изучавање народноослободилачке борбе, Устава,

трију великих револуција, опште историје и изградње социјализма, привлачи све студенте-бригадире. Држе предавања и аналфабетске течајеве и по другим бригадама. Сваке недеље приредбе у посавским селима. А фискултурни руководилац Миломир Семјеновић жали се да се у бригадама створило право Косово. Чете се заоштриле и сваки

хоће ЗРЕН значку. 110 их се пријавило, и то четири за златну, а 48 за сребрне. Биће муке док се бригаде смире.

Слава Филевски избаци 8,25 кубика, Јован Павлица 101 а Љубиша Симић из Х београдске бригаде „Ђуро Стругар“ 15,90 кубних метара. Он је добио назив „Олуја“. Шести течај ратом ометених ученика поноси се њим, а он је вечито насмејан и нимало заморен. По његовом мишљењу, кључ сваког успеха је: „Не треба трчати, већ мирно и са вољом прићи раду“. Поред три „муње“ — најбољих ударника, он је такође један од најбољих У другој смени.

Давањем правилних обавеза које су допринеле да се развије такмичење и да главни канал буде завршен 15 дана пре одређеног рока две хиљаде омладинаца створило је читав систем у копању канала.

Ми немамо полдере, али

градиме. канале у нашим водоплавним крајевима. Београд-

ска омладина зна шта значе ови радови. Са плодне земље У Посавини може да се ис-

храни осмина Београда.

А да ли су успеле све три бригаде у послу Видеће се најесен, кад почну кише. И велика бара крене главним каналом у ретенциозни базен, а одатле пумпом у Саву.

Д. Г.

Па ПОЧОТНЈ ШНОЛСКе ГОДИНЕ

у средњим школама

рошла школска ·година,

прва после 5 година нередовног рада, с малим изузетком, протекла је прилично нормално. Било је сметњи, тешкоћа, нарочито у погледу школских просторија, _ учила и књига, али, уколико је време одмицало, стање се све витле поправљало. Рад се одвијао све боље. Залагање наставника било је у већини случајева озбиљно, добар део се снашао брзо и свесрдно с пу, но воље и љубави прионуо послу у новој школи, а омладина се, после толико .времена нередовног учења, постепено навикавала на систематски рад, уносећи кроз своје организације сав свој маладалачки жар у решавање многих васпитних и школских задатака. Протекла школска година претставља извесну прекретницу старе и нове школе, где је савлађивање старих навика довело до видних резултата који имају један циљ — пут ка новој демократској школи.

Неоспорно је да су искуства која смо стекли у протеклој школској години драгоцена и да ће нам она у многоме користити у припремању плана рада који се пред нас на почетку нове школске године поставља. У погледу наставе ми се морамо трудити да је приближимо што више животу, стварности, да је с научне тачке гледишта пружимо омладини, како би она стекла истините погледе на друштво и

свет. Сви наставници требало би да се труде да подигну квалитет своје наставе 'како

би ученике наоружали' солид-

им знањем за даље самостално развијање. Бацимо ли поглед на рад

морамо признати да они још недовољно уче, да се још недовољно залажу и да не схватају потребу систематског рада. И сувише често има у њиховом учењу формализма, површности, недовољног. продубљивања ствари. Учење. за оцену, за тројку и сувише се још провлачи. И наставници и омладинске организације од првог дана нове школске године требало би да ставе себи у задатак да сви ученици савесно

спремају лекције, да раде домаће задатке како би се од првог дана осетио у школама истински радни дух и елан. Ако се тако заиста буде ради“ ло, свакако неће бити оноликог „поправљања оцена“ пред крај семестра и године, а успех ће несразмерно бити беЉи, У погледу _ дисциплине, од ове школске године очекујемо боље резултате. Тешке последице ратних година, које су оставиле тако видног трага на наше ученике постепено, у току прошле школске године, ишчезавале су. Али још увек их има и зато већ на почетку школске године ми морамо озбиљно прићи решавању тог-проблема. Онако честа закашњавања и изостајања ученика неће се више допустити, Самом попашању ученика потребно је посветити већу пажњу. Паставници би морали више да се позабаве васпитним радом у школи, јер, најзад, онн су ти који поред пружања знања морају и васпитно деловати на омладину. Васпитање, образовање и настава нераздвојни су једно од другога. Развијање свесне дисциплине код ученика требало би да буде брига како на. ставника тако и омладинских организација. :

Омладинске организације су

у протеклој години, поред извесних пропуста, често пута и лутања, деловале у нашим средњим школама врло добро, и оне заиста претстављају велику подршку новој школи и решавању _ многих проблема. Правилан _ однос између наставника и организације омогућиће брз и лак прелаз од старих преживелих навика некадање школе ка новој школи. Свакако да све те проблеме не могу решавати само паставници и ученици, већ ту морају свој удео дати и родитељи. Без сарадње школе и дома неће се постићи велики резултати. Нека ни један родитељ не дозволи себи да да три до четири дана пред крај школске године дође, у школу да се интересује за рад свога дете-

толико слабих оцена, или да чак тражи да се његовом детету поклони бар једна оцена. Таквих је случајева било много. Са дисциплинским правилима, којих се сваки ученик мора придржавати, треба сваки родитељ да се упозна. Свакако, да онда неће бити толико изненађења приликом кажњавања ученика, а што је још много важније, неће ни бити потреба за казном.

У току прошле године У више махова смо указивали на потребу сарадње родитеља и школе, Било је у том погледу и резултата, али не свуда онолико колико бо могло и морало бити. Родитељске састанке би требало што чешће одржавати, и то са што конкретнијим темама из живота школе, деце, рада, а родитељи би требало да прате и да се интересују стално за рад свога детета, тражећи с времена на време од директора или разредног старешине потребне информације. Ако пођемо од тога да је циљ и родитеља и школе као и омладине исти и заједнички: изградити ваљане и поштене грађане наоружане знањем који ће што пре допринети свој удео у изградњи наше нове државе, онда можемо с пуно

оптимизма ући у нову школску годину, и

! Јелка КОСТИЋ

Уносан "посао

Улазнице за игранку наплаћују се 20 динара,

— Ко још каже да нема хХле-

та да се тада запањује откуд! "а без мотике»12

в- ЈЕ

ЈЕ _- ~ ===