20. oktobar

6 СЕПТЕМБАР. 1946

ЗА лана а ли евленние пене) 1 Нако Је лиђ а један дан о рока бри

8.000 радних |

3ар0а

2000 дебревољних радника __ ма радилиштима 1_|а иницијативу грађана,

Пр 5

међу-

У:

ране сво,

одаје а

3) узан Х МЕ % " _Још пре7т часова изјутра пред канцеларијама насеља Дорћол, Скадарлија, "Чукур-

чесма и Варош-капија сакулидо се преко 2,000 грађана Из скоро: свих улица Првога, рејона. Многи су донели алат, а многи су га нашли на самим

градилиштима јер га је обевбедила народна. власт и фрон" товеке организације. ,

Тачно у 7 часова оживела су градилишта. Забрујало је У Јеврејској број |, на углу тадеуша Кошћушког и Високог Стевана у Првом насељу; У Вршачкој број 14 и Ђуре Ђоковића, број 8 и 4+ У другом насељу и на простору поред Градске народне штедионице на Зеленом венцу, као и на задружном простору у Бранковој улици у Четвртом насељу. Како Треће насеље није имало свога радилишта, услед тога што је 30 августа уз масовно учешће завртило парк поред Јованове пијаце, то је колективно отишло да помажа, Чет_ вртом насељу. Радило се чак и на територији Трећег рејоан, јер је радилишта било мало да се запосле све руке добровољно стављене на расположење, — Све једно, цео Београд је

наш, говорили су грађани.

У Првом насељу радило се уз свирку хармонике и песму, а на другим радилиштима је било људи и од 710 година. Њима остали нису дозволили да раде са ашовом и будаком, већ су слагали цигле И доносили радницима воде,

Једна другарица наишла је на људске кости: жртве из априла 1941 десетак вилица са, здравим зубима.

— Били су млади, казала је са тугом.

На свим радилиштима људи са. оловкама, и бележницама: е"видентичари и статистичари. Региструју добровољне радне сате, кампонске туре. Оцењују ефекат рада. Они то чине

_ строго објективно и констатују

присутност 2.000 добровољних радника на радилиштима. и ако се радило од Т до 12 у под ~ евидентичари су регистро. 4 само 8000 радних сати, јер су узелну обзир да су појединци дошли после та отишли пре 12.

ТПофери су волти добро напуњене камионе и дали су 220 тура; њих тридесетак. На тај

је начин пребачено 550 кубних метара земље и шута. Организација је била добра али би се, у техничком погдеду могла. још побољшати, "

М. Н.

Од умешности десетар зпвисн успех родне 6

етврти рејон је У погле7 ду рашчишћавања руше вина први на табеди такмича“ ра.. Овај успех је постигнут свесрдним залагањем | грађан ства, организованог У Радне бригаде. Несумњиво је да је организација рада спроведена исправно, у првом реду код основних јединица — секрета ријата. Руководиоци рани екипа. појединих секретаријата

—_ десетари су, уствари, душа

БОГ рејона. који су од- |

= Изградња нових домова

ЈЕ погађа онога, који обилази широку околн-

ну Љубљане ужасан контраст између величанстве. ности природе и беде оних, што су четири пута градили гров над главом и поново отерани, из брегова, гледали како га гута пламен.

Једино (што је остало цело, то су капелице и распећа са луткастим богородицама, и сладуњавим ликовима светаца. Требало је попалити, сатрти, истребити народ — у име ви.

це расе, у име ружичасте пер- .

спективе загробног живота. ж

Али док се клер труди да управи пажњу народа на „чуда“ у крошњама. дрвећа, граЂанство ЈБубљане, антифашистичких убеђења и тесног контакта са стварношћу, улаже добровољне напоре да сопственим снагама и средствима, користећи све слободно време, откидајући од одмора, па и од сна, — помогне попаљене, оголеле и обоселе.

То је главна акција, коју у оквиру међуградског такмичења води Градски одбор освободилне фронте Љубљане, 0купљајући грађане из свих

На

„деловном излету“

„ве подружраца, са. слоје Игра.

РАДОСНИ НАПОРА И ЗНАЧАЈА ОДРАСЛИХ И ОМЛАДИНЕ

~ “ градских „четврти“, Синдикал-

е..

НЕ

синдикалне подружнице, у току месеца августа, учинили су четрдесет ових „деловних излета“. У радовима је учество_ вало 1.127 грађана и дато је 12.259 радних сати, што би, изражено вредношћу новца, износило 170470 динара. Међутим, услед тога што многе „деловне јединице“ сматрају важнијим конкретан рад од потребе вођзња, евиденције, подаци нису потпуни, а то значи да је стварни ефекат учешћа радних сати и оног што је 06новљено, далеко већи и значајнији. У вези са овим излетима, јављају се многе тешкоће. Оскудева се у камионима и материјалу. То спречава грађане и чланове синдикалних груца, да пођу на веће даљине и да раде на више места у једно нсто време.

„Јежица“ — деоница цесте широке 21 метар која. треба да, повеже Трст, Љубљану и Марибор, окупља велики број грађана, омладине и чланова, синдиката. На простору од три и по километра обављају се припремни радови. Раније, ту је био друм широк осам мета.ра, Требало је у оквиру добровољног рада извадити вОдоводне цеви, плиновод, телефон и телеграф, да би се це_ ста проширила а сви ови ка_ блови поставили са стране цесте, испод тротогра. Овај модерни широки друм имаће простор за брзи и транзитни сао_ броћај, широк " и по метара, Потом, три и по метра са сваке стране, за спори саобраћај, и по три метра тротоара. Облаже се ситном коцком.

Још у бившој Југославији били су начињени планови, али, по ондашњем систему, до извођења није дошло. Према

У ЦИЉУ БОЉИХ ТАКМИ ЧАРСКИХ УСПЕХА о

кретаријат Лозничке улице од:

96 уписаних на радилиште извео свега 3 грађанина. Сличан је случај и са секретаријати“ ма Кнеза Иве од Семберије, Подрињске и Сјеничке улице. Када су потражени узроци,

показало се да је кривица до

десетара. Многи од њих су своју дужност схватили доста бирократски. С обзиром на план рада они су једноставно,

о још у самом почетку извође-

радне екипе и од њихове Уа

мешности за. организацију. посла умногоме зависи успех целе бригаде односно _резултат читавог рејона, | и Пор овога, ипак сви десетари Нису на висини свога. задатка, Пе што долази због њихове не; 'активности, а нумјтО због. неумешности. ин На уличним конференцијама, када се покретало питање до“ бровољног рашмчишћавања Рупшевина, редак је грађанин ко. ди се није пријавио 34 "рад. поред овога, на радилиште нису долазили СВИ. Тако је се-

Ра у

_ тога дана (рецимо

ња ових радова, обавестили грађане свога секретаријата који је њихов дан рада и да у среду) сваке недеље треба да се појаве на радилишту, односно

да се скупе пред насељем, и

да, одавде оду на одређено ра:

дилиште. Ван овога, сматрали

· учине.

су да не треба ништа више да

Овако пак схватање није

| правилно. Десетари су дужни

самоиницијативно да проналазе модусе како ће одређеног дана на | радилиште _ извести што већи број људи. Не треба да очекују директиве од насе-

ља. . Руководства | насеља, су преоптерећена пословима и радо и сама очекују сугестије од самих десетара. Свака конструктивна сугестија _радо се

"прихвата и преноси, на друге

десетаре. Тиме се једновремено руководство растерећује и рад. на. рашчишћавању. убрзава. у ез Уочи самог радног, дана десетари треба да петсете пријављене грађане да | је: сутра; шњи, дан радни дан и да тре» ба да се припреме за, излаза на радилиште. Тиме би се граЂани потсетили благовремено на своје добровољно "дате обавезе, а с друге стране граЂани ће моћи за сутрашњи дан да уреде све своје домаће ствари, како њиховим отсуством од куће не бе трпели домаћи послови. А Исто тако, потребно. је да се радна екипа попуњава ноВИМ! људима. Често“се дешава да се на радилиштима | могу видети све исти грађани, док они други остају ван сваког учешћа у обнови земље, ма

ЈАЧ)

Од нашег специјалног дописника

тим плановима требало је да радови трају две године. Данас -је-предвићено; четири месеца. О. 5 и ХИ ми обровбзени Бадбкн "баба. ју се свакодневно од 4 до 8поподне. Учествују еви рејони и уштеда, добровољним _ радом, до августа. месеца, износила, је 470.000 динара.

о учешћу говоре седмодневни биланси. Узмимо један: од 17 августа до 24 августа на добровољном раду био је 551 радник. Дато је 1.644 добровољна радна часа, ископано је 188 кубна метра тврдог, а просејано 240 кубних метара растреситог материјала, Карактеристично је'да У раду учествује највише одраслих мушкараца. Жене, и они који су спречени да раде У 0бичајено време, долазе на „Јјежицу“ кад им је згодно, тако да је увек неко на радилишту. У јулу месецу дато је 32.799 радних часова, а уче-

ствовало је 3.008 фронтовца, 2.562 жене и 526 омладинаца. жТланова синдиката, у оквиру њихових подружница, било је 842.

До подне је пала плаха ки_ гта и терен:нвије погодан за рад. Зато се пусто радилиште протеже у свој својој дужини и ширини. Много је ту нагоми_ ланог материјала. Добар део већ се облаже коцком и обећава дело вредно напора.

Са, обе стране куће и баште, У околини подижу се тамно плави врхови. Облаци, сасвим ниско, клизе око њих и лежу на литице, Ваздух је свежи питак. Мирише на влажну 60ровину. Средина и декор у коме је рад највеће задовољ_ ство. Мако је немогуће, услед влаге, прихватити се рада, граЂани, већ навикли на заједничке напоре; долазе. Стоје о– слоњени на лопате и будаке: гледају своје дело. Разговара. ју о прогнози за завршетак,

— Треба га завршити до 15 октобра, тако смо се обавезали, каже жена са тамним наочарима, косе притегнуте тачка-

стом марамом, ; у

ригоде

да им је много стало до тога добровољног рада на обнови. Али, ето тако, гбог пропуста,

· десетара они остају ван сваког

Значи да је потребно попуњавати но-

рада. радне екипе

"_вим људима. При овоме има-

ти у виду не само оне пријављене, него и оне који се нису пријавили на уличној конференцији из било каквих разлога, а. желе то да учине. Насупрот овим _ десетарима, има и таквих који су уписали мањи број грађана, али својом умешношћу и добром организацијом) посла на радилиште редовно изводе више него двоструки број "грађана.

Такав је случај са десетаром_

секретаријата _ Каленићеве ·и Максима Горког улице, | Успех у рашчишћавању Бео-

"града биће још већи ако десе-

тари буду активнији и умешнији. Зато су 'активи дужни да обрате већу пажњу на“ то кога бирају за десетара радне

екипе. _ Миша Симић

Јин РЕ

СТАЛАН НГНЕ ко

Радови на деоници „Брежица“

: спективама.

ЈУЛТАТИ

— и завршићемо, прихвата, омладинац закићен цикламама.

545 % и у џ је све, деда: „ ра „са великом одазготином “преко образа, са- кожним закрпама на, коленима панталона.

__ Ми смо први почели да. радимо, поносито вели _Ррумен шездесетогодишњак, више плав него сед.

— Ко то „ви“, питамо,

— Ми, из „четврти“ „Бежиград“. Наше со хиже ту, на цести,..

__ Рајмше со ту биле липе, дрворед старих липа, каже плавокоса жена, било је лепо. Хладовина. Али морали смо их вадити,“ ради ширине цесте:.. _. Вадили су их булдозери, прихвата омладинац, са, значком Омладинске пруге. Служиће дипово дрво сада још корисније: дали смо га инвалидима за прављење протеза, тј

_ Неким бабама је било жао, каже мала, Тончика, пето_ годишња, девојчица сивих очи. ју.

— Ах, бабе, — остави бабе, упада, њен брат — пионир, наоружан двема лопатама, Кад би питали бабе, требало би да правимо кров над цестом, као на станичном перону.,.

Општи смех прати ово мудровање и руменило облива дечакове образе: није знао да га сви слушају.

— Мало се просушило, хоћемо ли, пита радник са, бразнотином, раздрљене кошуље, попрнео као бакар.

Уз звекет алата:

— Хоћемо, хоћемо...

Као да их неко вија, пионири трче напред, И док старији стижу, они већ засипају јарке земљом.

Звоне будаци, шкрипе лопате. Али нису то једини ззуци. Не питајући никога, схватајући то као своју часну ДУужност, ведра млада девојка, бујне, растресите косе, као ргзличак плавих очију, вади ис_ под своје кишне кабанице хармонику и седа на рпу греда. Кроз кристалан ваздух разлеже се корачница словеначких партизана. Са свих страна јављају се гласови, ИМ песма прати рад... Полетна, ведра. Бодри и подиже.

Мланине су све сивље, са њих струји оштра свежина. Оштра, је, и овога пута само за бабе, које посматрају рад, са баштенских вратница. Притежу мараме. А. добровољни радни_ циг Џевају, румених, загреја_ них лица. Гласови су различити. Не слажу се увек са, звуцима хармонике, али су зато увек у складу са ударцима, будака, са стругањем лопата, са звуцима рада.

Нису то сви послови које обављају грађани Љубљане у оквиру међуградског такми_ чења. Свака „четврт“ има и своје проблеме! и потребе. Граде се станови и помаже се зе. мљорадницима у околини, У току лета грађани Љубљане дали су 13.022 радна часа, као свој прилог за пољопривредне радове, ;

Обавезе се испуњавају уз ведра расположење, уз песму и свирку хармоника, уз досет_ ке и разговор о радосним напорима и заиста ведрим пер-

Јулија ЛУЧЕВ |

"тада постала ударна.

(Из мојих бележака)

Субота, 17 авгуа

ај стана је спуштена, а звук трубе

умукао, Ноћ. Чкиљава карбуту

ша осенчује ликове чланова Штаба, Около њих — бригада,

— Другови, каже командант, нада бригада добила је задатак да за 15 вет дана, избаци деветсто кубик Аја премашимо ту норму, · онда, "другову има цагледа да наша овигада лретаца уддрца. 7 5 7 За

“ еј"

УМРЕ АИ, | Среда) 21'антуц Оморина својим врелим влажним џа, љем притискује све јаче, Трава поде гла по земљи, а птице побегле у хлад Опде, где радимо, камен је плав к тврд. Ко зна кад је постао, можда пре десет хиљада година, До недавно по. кривала га је земља и суво лишће, а данас, први пут, види светлост дана, Некада је овде био брег — сад усеј, Пијуци беспомоћно скакућу око пра. старих стена, кљуцају. Мине2 Ни оу нису много помогле, бар не у поче,

ку. После су бригадири _ научили да траже »жицу« и да одваљују чита комађе. ·

По ужареном тлу трче деца, погцу. ла главе и гурају колица, Статистичар бележи. Свака колица — црта, Триде сет таквих прта — кубик. Кубика све више, Данас се не поставља питање да ли се може издржати темпо рада, данас се пребацује норма, Треба што бр. же ископати, превести и набити, Поне, кал неки омладинац застане, усправи се м тегли, Боле га леђа. А затим, опет,

Петак, 28 август

Ноћас су омладинци устајали и про виривали из шатора, а онда се, забру нути, ћутке поново завлачили у своја ћебад, Стражар се сакрио под "иатор, ско крило и размишља, Одједном га прену прегршт кишњих капи што му ветар баци у лице. Он уздахне и пође,

Очај. Зар да киша све упропасти/! Зар да наша бригада не постане удар. на2! А синоћ се сунце тако веседо њ грало, правећи све дуже и дуже сен, ке за свако дрво, за сваки џбун, И та« да је изненада дојурио један облак, црн и бременит кишом, Провукав «се између брегова тихо, злослутно,

И зачаг запљусне и шаторе, и за« ставу и омладинце. М дуну страшан ветар. Дрвеће _ беспомоћно _ рашири руке и погну главе. Само се шатари заннатили, Надули се од напора и ма, ло нахерили.

Киша је падала целу ноћ, а јутрос смо сви били нерасположени. Да л ће престатиг Да ли ћемо моћи да ралимо7 Зар наша бригада неће поста“ ти ударна»

Уторак, 27 август

Ево и последњег дана такмичења за ударну заставу. Никада бригадири ни. су били тако весели и безбрижни, Де, вет дана је пребапивана норма, И по ред оне кише. А данас је небо сасвим ведро.

Али, прешенили смо снаге. Умор је | зачас стегао својим кљештима и ру ке и ноге и слабине. Прикупљао се у нама данима, Треба гурати колица пре. ко сто метара, а жиле у лактовима тек што се не прекину, Треба копати 36 мљу, а ње сне мање; већ се дошло До колца, а одатле шкарпа — ту нема ку« бика. Нема ни песме, Све чешће се 34, стаје да се обрише зној, све чешће «6

пије Бода, Два сата рада — свега петнаест Кј« бика.

А наша чета треба за шест сати да избаџи педесет.

А умор све већи,

Наилази надзорник, љути се. _ Још јуче је рекао да треба набацити 36 мљу на други крај насипа, а ни 12 нас није урађене. Набаџити2 Гдер 1у% Па то је... да, па то је свега десет метара од места где се копа, Другови колица овамо, товарите, возите, Жу« рите! И

Командант је обећао да ће дати сво. ју ирвену мајицу да исечемо подлоге за наше значке. То смеју да носе са« мо чланови уларне бригаде,

Ми се надамо,

Четвртак, 29 август

Друг Роки је одржао говор. ди је говорио тако једноставно. Рекао је 18 не жели да се опрашта са нама, по. што ћемо се догодине опет срести на аутостради. Ако не ми и он, оно нови омладинци и нови руководио

Кад је завршио, _ хтели смо да Му викнемо: живео, али нисмо могли, сте гла нам се грла а очи овлажиле. Нико није смео да викне први, свако се 60 јао да га не изда глас. М пошли смо. Неко је запевао, али једва неколико гласова прихватише. Остали су ћутал! вли шапутали речи од песме — усне им дрхтале,

Док смо у колони по један прела зили преко падине, за тренутак сам (е окренуо и погледао на логор, Шатор"

_ су стајали пусти а лим са запаљене сламе несташно се разливао у висину»

П, С. Наша бригада – постала је У. дарна!

Стојан МИХАЈЛОВИЋ

= _ар е

Што до се компликује!

У појединим _ продавн“, цама „На-ма“ и „Гранап-а џем се не може добити у малој количини, већ само у кутијама од 3,700 кгр'

за 19

— Дајте ми 200 грама џема, ручак...

— Можете добити Три килограма... а

само кутију 0