20. oktobar

_____СТРАМА 6 ·

ПРЕД ПОЧЕТАК

+ |

Ф7

12006

ПРЕ ЧАДО ТИ ВИ а

ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

__ бжирометике Прва мушка гимназија поново

ЈП скода је било врло тешко у Београду оријентисати се. Све су улице некако личиле једна на другу. Нигде није бндо ознака нити нарочито по+ стављених табли по којима би се човек могао управљати. Осим тога, свака друга с улица носила је име неког краља или краљице, кнеза или кне гиње, цара или царице, па се човек могао да збуни. Тражите, рецимо) улицу краљице Наталије, па се докотурате ДО улице краљице Марије. Данас је, међутим, питање оријентације сасвим олакшано По улицама, зидовима и оградама има разних и најразли-

нију улицу.

Незгодно је наравно, што када тражите рецимо, неког свог познаника морате најпре да се распитате да ли он станује у зони домаћих животиња или не, али , према одговору бићете сигурни у којој половини Београда треба да га тражите. После тога упитајте У том делу Београда првог про'лазника кога оцените као ста рог Београђанина (познаћете га по томе што иде право и никад не звера), како ће те доћи до улице у којој станује ваш познаник. Добићете отпри лике овакав одговор: Идите одавде право до огромног, кречом _ исписаног, _ натписа »Хоћемо Републику«, одатле скрените лево до истог таквог натписа: »Сви на митинг« (при метићете можда да словог У речи митинг недостаје, ваљда је писцу недостајало креча, сли то не смета), затим окренете десно до пароле: »Смрт шпекулацији« (ту су нацртана и вешала, али се ви ништа не бојте). Пођите затим лево _ ДО позива: »Гласај за Јашу Про: дановића« и наћићете улицу коју тражите.«

Будите уверени да после 0" ваквог објашњења није могуће залутати. А ако хоћете да нађете и стан вашег пријатеља, питајте у тој улици првог становника на кога наиђете и добићете тачан одговор:

— Идите одавде до куће окићене сасушеним зеленилом преосталог још од прошлогодишње прославе Првог маја, Пређите ту преко улице и, пошто прођете поред натписа »Живео друг Драги Стаменковић«, уђите у кућу искићену заставицама које ту стоје од дочека _ чешког _ претседника Фирлингера. На првом спрату пише »Пријављујмо ратне ДоОбитнике«, али се ви не заустав“ љајте, него гурајте до спрата на коме пише »Купујте само на пијацама и по одређеним ценама«. Ту залупајте на десна врата, пошто звоно не ради. Не обраћајте пажњу на „цедуљу: Нисам код куће. На добро“

· вољни рад ићи ћу други пут«,

куће.

јер је он свакако код 6 је

Свака омашка при овоме искључена.

Можда би сте хтели да зна те како се треба оријентисати на Теразијама. Ево решења. Тражите ли, рецимо, Уредништво »јежа«, наћи ћете га нај лакше ако идете до зграде на чијим улазним вратима пише »Престолонаследников Трг бр: 31—33« и попните се до спрата на чијим прозорима споља висе огромна метална слова »СФИБ« (Српски филателистич ки биро). Хоће те ли код »Во ћара« идите до зграде Теразије 35 и попнете се на спрат из међу чијих прозора споља пише »Асикурациони ђенерали ДИ рекција за краљевину Југославију«, а ако вам случајно треба Министарство социјалне политике НР Србије, идите до зграде Теразије 29, на чијим У" лазним вратима пише »Вистад« ваљевска индустрија а. д. инж. Станковића«. Не смета ништа што је инж. Станковић као са радник окупатора побегао из земље. Његова фирма још стоји и корисно служи у сврху оријентације. Или, најзад, да више не сумњате, ако вам треба Народни одбор Другог, на-

„сеља Трећег рејона, онда иди-

те до зграде Теразије 1, на којој се налази 20 метара дугачка табла са натписом: »Пропаганда Д. Де пређе Јутословенско Рудолф Мосе д: д.« и тачно преко пута, прозор у прозор, налази се поменути Народни одбор.

Кажем пам, ни Тезеју није билакше када је, убивши Минотаура, помоћу конца изишао из лавиринта, него нама када хо" ћемо да пронађемо неку улицу у Београду, Било би просто штета ако би се са улица уклонили сви“ натписи — путокази.

Мирко СТОЈАКОВИЋ

читијих ознака по којима жете лепо пронаћи и

аи

примасредњошко

Из историје ове зграде—

пио је то ред уџерица. На углу: мали баштован_ лук. За динар се. добијало пет струкова расада: паприке, босиљка, кадифице...

А онда, 1936 године, ударио је будак у изједене зидове. Крунили су се слојеви разнобојног креча, У прашини ин бежању _ пацова, нестало је мрачних станова, закрпљених окана. Нестало је излизаних прагова, на којима су, крај закуцаних потковица, спавале мачке.

А. једнога јутра на утабаном терену застрти су столови и поређано јело. Пред подне је отпочела шкрипа кочница заустављаних аутомобила. Начелници и министарски изасланици, много удешених же. на, а можда, и сам претседник општине, дошли су на освећење... ,

ПМевали су попови у глас..

Господа у црном оделу озбиљно су гледала у земљу. Шешире и рукавице држали су У скупљеним рукама, на трбуху. Кроз „шлајере' и лорњо.

реда. Узбуђени, дотицали су се, задовољно, рамена и глава својих ученика. Други су, ознојени и преплашени, јурили ходницима, преклињући:

— То је лудост! Децо, уразумите се!

„Из школе се расположење просуло на улице. Пролазници, растеривани, ипак су разносили омладинске пароле.

Тако све до 27 марта. Тога, дана школа је била празна, али је са сваке табле, ономе ко је завирио у учионице, довикивало десетину борбених парола. Језгро школе: омладина, манифестовала је, пуних груди, по шумним, узбурканим улицама.

ТПести април расцветао је на зидовима, школе неколико злочиначких отвора, Кроз разорене зидове попадале су У двориште клупе, глобуси и збирке шарених лептирова.

А. онда, су три године У дворишту школе лупали чекићи. У жицом ограђеној згради 0-– прављали су поломљени и из-

лску омладину

Две ноћи и један дан држали су се прегладнели и жедни. А. кад су партиз , притрча. вајући незадрживо, бацили У сваки прозор по ручну бомбу, извукли су се и побегли дуж зидова.

Зграда је много настрадала.

Али, сала је остала, неоштеће_ на. Почиштћена, је, постављени су редови столица. Скромна цедуља на капији, позивала је грађане Првога рејона да изаберу своју народну власт.

Столице и клупе су се испуниле. Још упек под утиском четворогодишњег страха, граЂани су се постепено кравили. Тек топао глас с"капетана, са, петокраком на титовки, који је говорио са позорнице речима које се дуго нису чуле, не са. мо у школи него у читавом Београду, одагнале су из очи. ју и са црта грађана, немир.

Први народви одбор изабран је једногласно. Раздра.гани грађани осетили су се

Обновљена зграда Прве мушке гимназије

не, посматрале су даме, пазеЋи при том, да им потпетице тесних, лакованих ципела не тону у свежу глину. Присутни су налазили да је моменат веома, свечан...

..8, прави свечан, заиста, значајан момент, наступио је тек после неколико година.

Потписан срамни пакт зала. лио је револт у духовима тиколске омладине. Затутња_ ло је и забубњало у учионицама им ходницима нове школе, — Боље рат, него пакт!

Одзвањали су зидови, прштала је креда на таблама. Кроз отворене прозоре куљао је на улицу младалачки оркан негодовања.

Два камиона жандарма и члан кварта, у морнарскиплавој униформи, накинђурен златним ширитима, — ништа, нису могли да учине, Једино: блокирали су школу. А. ђаци су седели по клупама и про. зорима, и викали, и демонстрирали... Био је то осичњак и тврд орах за полициске мере. Школска омладина, била, је хомогена, сложна. Како уХхапсити целу школу:

Поједини професори, руме-

г них образа од расположења,

шетали су од разреда до раз-

О ___-_-—-—-р-

Докуменат „административне _

решетани аутђомобилил рручни рад" храбрих партизанских напада и одбрана.

А четврте године, школа, претворена у касарну, постала, је прихватилиште за трупе које су се „еластично" повла. чиле из Африке, Грчке и оста. лих угрожених фронтова. Под страхом од свакодневних бомбардовања, у школи су боравили по дан-два _ „сахарски борци", кратких жутих нога. вица, п похабани, клонули, ве_ чито пијани гренадири Вермахта, '

Изненада гужва. Трчање степеницама, Покрет! Камиони се пуне ужурбаним људима...

сејер већ се тресе град, при надирању тенковских грдосија ослободилачке Црвене армије. Стогови муниције у двори. шту гимназије допиру до првог спрата. Посада последњег камиона полива, хитно, бензи_ ном најближе сандуке, МИ ка. мион нагло одлази...

Експлозија би уништила, читав крај, Прискачу грађани: трамвајџије, бакали, пролазни_ ци. Бадају капуте на, пламен...

Спасен је читав крај. Спасена је и школа. Она само још једном служи непријатељу.

реткости“ из ХМ и ХИ века

[5 јадски музеј Београда, сазнао је да У Управи градских добара, постоје тапије из осамнаестог и почетка деветнаестог века, писане на срп. ском и турском језику. Документи обилују изванрсдном грађом за употпуњавање политичке историје Београда и за историју развитка самог града. Оскудевајући у документима из тога доба, Музеј је тражио од Управе градских добара, да. му се дозволи да користи та, документа, како би били при руци научницима,

Управа градских добара, У први мах, сматрала је да може да изађе Музеју у сусрет, пошто су, новим катастарским књигама, историска документа,

стављена, како би се то рекло код њих, у архиву.

Али ствари су се измениле, Управа: се тргла и саошнтила,

" Градском музеју, да, ће она пр-

во извршити стручно издвајање докумената за, Музеј, да не би Музеј узео нешто што има, правне и административне

вредности.

Када су дошли службеници Музеја да виде да ли је извршено „стручно одабирање", испоставило се да су документа одвојена али пошто имају

важност за Управу није их мо. |

гуће издати.

Чудно је какве администра. тивне вредпости имају документи из осамнаестог м девет_

наестог векл за Управу град-

први пут после толико времена у своме граду, у својој кући. На позорницу, са које су четири године одјекивале раз_ не „Лили Марлен" и масни војнички скечеви, попели су се претставници власти целога рејона: обични, наши, блиски људи... Уморни и испијени као и-они у клупама. М више, може битЕ...

Тако је школа, поново освојена за народ. Поново прочишћена и стварбо освећена.

Од тога дана, ту су одржа. не многе приредбе и конференције. Решена су многа, пи тања. Донесени многи закључ-

ци. Клицало се, пуних груди,.

Титу и Стаљину, братским армијама и тековинама јуначке борбе.

У учионицама су боравили борци; наши и совјетски. Одржавани су официрски курсеви. Два гласачка места, за,

време избора, била су смеште- ·

на у два крила зграде.

Данас, зграда, је спремна, 0прављена, да прими међу своје зидове препорођену омладину, ведру, одморну. У редов клупа, сешће опаљени ударници са Омладинске пруге и посавских радилишта, и цршшће ново зна-

ње за. нове напоре. Јулија ЛУЧЕВ

МАНА У

Пи У,

У '

У У ЦМ п

МА

дечјих колица

Куповина дечјих кол!:

пи

рт

5 | аттик |азмие

У 602 МЕ9 |.

ца захтева фантастичан иметак, н

Вашарсни анробата легално

пљачка

"Акробата Алексић познат је још од пре рата. Он је познат не само по свом скоку из кавеза који пада, или по томе што се зубима држао за уже окачено за авион у лету, већ и по дрској провали у просторије филијале „Политике“ У Новом Саду, којом приликом је покушао да украде огромне своте новаца, али је ухваћен на делу и осуђен као најобичнији криминалац,

Човеку таквих особина окупација није сметала. Њега не интересује то што окупатор“ свакодневно убија српске родољубе; Алексић, гледа да заради. Он од окупатора добија дозволу да заврши свој филм „Невиност без заштите“. Тај филм примљен је веома похвално од стране квислиншке штампе, која је хвалила Алексића као одличног режисера. Није случајно да се као додатак на тим претставама приказивао пропагандни филм из Гебелсове кујне, у коме се оштро напада Америка. Тадашње власти омогућиле су му да са „филмом“ прође кроз Србију. Али, Алексић је незајажљив. Ако је са својим триковима и сензациналистичким програмом могао да просперира пре рата и под окупацијом, данас је дошло време када би требало једном за свагда да сиђе с позорнице. Не сме се дозволити да један криминални тип, који је био сумњивог држања за Бреме окупације, сервира нашим грађанима програм испуњен _ јевтиним _ вашарским триковима и да притом зарађује десетину хиљада динара за једну претставу.

Међутим, шта се дешава, Вештим манипулацијама криминалац Алексић добија од Отсека унутрашњих послова Четвртог рејона дозволу да проду“ цира и даље. Алексић сервира лажи и прича како ја његов филм био снимљен за време окупације илегално, како га је Гестапо цензурисао и унакаженог му вратио. Штавише, Алексић прича да је био и премлаћен у Гестапоу. Његова бестидност иде и даље, Он даје од своје „зараде“ један део за хумане сврхе. Рачуна да ће тим добровољним прилогом боље да просперира, да у неку руку подмити наше власти и грађане. Поставља 'се сада питање: шта раде другови фронтовци и народне власти Четвртог рејон Зар се они нису нашли побуђени што један криминал-

У ју УУ.

1. -

ски добара, и који је чиновник открио ту велику мудрост. Документа још увек чекају у Управи градских добара да, де ставе на расположење Градском музеју, како би послужи. ли науци, а чиновник мудрује поред прашљивих докумената. и измишља изговоре који се не слажу са данашњицом. Љубиша ЈОЦИЋ

% |

Намћори на поштанским шалтерима

Де неке другарице на шалтерима Главне поште нису у“ век према партајама довољно пажљиве, то је већ доста по-

знато, али кад су оне не само непажљиве и нељубазне, већ и неучтиве и арогантне, то је већ појава, о којој треба повести рачуна.

Таква је, на пример, једна службеница на шалтеру бр. 5, где се предају телеграфске упутнице (у непарне дане после подне). Кад сам јој ових дана (15 ов. мес.) после њеног неучтивог понашања при пријему новца, при пријему текста за депешу и др., а све уз једну неразумљиву набуситост и намћоравост од њене стране, скренуо пажњу, да ћу такво понашање изнети у новинама, она је мало променила начин,

1. Т,

народ

ни тип даје на њиховом рејону програме који су далеко од сваке артистичке уметности, срачунате само на што сензационалнији ефекат и што већу зарадур Зар ће се дозволити да Алексић и даље штетно делује на нашу омладинуг '

Стојан МИХАИЛОВИЋ

С 3

ТРЕБА ВЕЋ ЈЕДНОМ ПРЕКИНУТИ СА АЉКАВОШЋУ

Чиновници _ који раде по архивама у нашим државним установама често својом немарношћу _ стварају читав хаос приликом _ разношења – поште тиме, што никада не ставе пу' ну адресу надлештва коме се нешто упућује, већ на коверти назначе дан, општи назив За неку установу; без тачнијих о" бавештења у којој згради и на коме спрату, у којој соби, тако да се често дешава да курири морају да шетају, разносећи пошту по више часова губећи у времену. Исто тако дешава се, да се пошта упућена разним надлештвима врло често даје куририма _ негруписана, због. _

их “и

се стварају

чега буне. Тако У архиву Општег одељења ИНО-а скоро редовно стиже пошта која се односи на друга одељења, која су ван зграде Општег одељења, те због тога чиновници морају сву пошту да отворе, да би видели на које се одељење пошта од“ носи да би је тамо. упутили, Треба већ једном прекинути са старом праксом, бирократ“ ског типа, које смо се ми јед“ ном за свагда одрекли. Љ. Ке

извесне 34“

Е СТАКЛО КОЈЕ ЧЕКА ДА ГА НЕКО ОДНЕСЕ

У оквиру сабирне акције грађани улице Маршала Тол“ бухна сакупљали су стакло. Од јула месеца пред кућом број 24 стоји велика гомила са“ купљенога стакла које нико не односи: ,

Стакло се расипа: и права је опасност за децу која иду 99 са,

Било би крајње време Да С неко побрине за ово стакло јер, иначе, чему је и служила сабирна акција»

Петар ЈОВАНОВИЋ РЕНЕ

ИСПРАВКА.

У броју 90 нашега лета од 98 августа 1946 год. на страни 6 у рубрици «Печалбари зида“ ри — обнављају Београд« у" тату одломка из реферата, Ки ворада, Ђурића, у првој речени“ ци омашком су испуштене два речи, Потпуни текст те рече“ нице трба да гласи: «Београд има око 25%/ синдикалино #67 организованих грађевинских ра дника, а од 5.000 грађевинскиг радника, свега. је 100 обухваће но културно-просветним _ РА ДОМ...4