20. oktobar
25 ОКТОБАР. 1946
НАШ ПРВИ КАМИОН — НОВА ПОБЕДА РАДНОГ НАРОДА
„Што немамо д 'створићемо сами...“
"ок је на великој, свеча“ ДА ној конференцији у сали | Индустрије мотора читан извештај о заслугама и и стицањима радника који се про"глашују за ударнике, пословођа машинског одељења Иван Буторајац крио се иза великог стуба и покаткад бацао поглед на пддиум: А када је прочитано његово име он се, онако ви: сок, згурио, увукао врат у јаку адничке блузе и док су погледи свих присутних били упе: рени у њега, његов је лутао " по. поду испред ципела: Они који су стајали близу могли су да примете како му лице мења боју, постаје најпре црвено, па бледо, па, опет црвено. Поцрвенео му је и део врата који није успео потпуно да сакрије капутом- ГА са подиума је одјекивало:
· зБуторајац Иван, пословођа ма“ шинског одељења, иако . млад „по годинама, располаже изван„редним стручним знањем и ра дионичним искуством... У свом „раду не зна за радно време. Истражује, учи, усавршава се и побољшања одмах примењује У производњи“. «
Кад је конференција завршена; Буторајац је одахнуо: Пришли другови. Чеситају му удар: ничко звање, Он се смеје стидљиво. = Ех, другови... Ако сам ра:
· дио то је због тога што тако треба. Што волим рад. На тај начин могу да се одужим друговима који су нама радницима омогућили да живимо у слобо"ди: Радно сам за Републику: Уосталом, сви сте ми помагали. "Без вас не бих постигао ништа. _А сада... Ударник! Натерали сте "ме да црвеним. Нисам ја заслужио толике похвале.
__ Око њега се окупља све већи "број људи: Тапшу га по рамену: Стежу му руку. Буторајац одмахује. Није навикао да говори. Ово је уједно био и најдужи говор који су Иванови другови чули од њега. А на раду дру" тови и он споразумевају се друкчије. У радионици се не говоре целе реченице. Често ни | речи, Ту је У употреби нека вр: ста »језичне стенографије« ка-
_ ко, је назива инжењер Добри“ "воје Савић.
.___Као високи, стидљиви Буто“ "рајац, такође су скромни и оста» ли ударници, њих дванаест, Индустрије мотора У Раковици: Ниједан од њих неће себи појединачно да припише у заслуту радне успехе. А успеси су велики. У Индустрији мотора саграђен је наш први аутомо· бил и први мотор за-ватрогасне пумпе. Радници овога предузећа, после дугих лутања, чине данас радни колектив који. је " компактан.
= Висок ниво рада не може
"се постићи само појединачним залагањем, већ колективним на“ порима свих, рекао ми је шеф продукције инжењер Савић,
Успеси постигнути У Инду“ стрији· мотора, нису само. успе си тринаесторице ударника, већ целог радног колектива.
Инжењер Добросављевић конструисао је први наш против“ 'пожарни агрегат. Да се нацрт оствари помагали су МУ инже“ њер Ђорђе Спасојевић, мајстор Мића Урошевић и радник Ми:
хаило Барболовић. . „Прототип мотора израђен је
;
"1934 године, Требало је добити
Шеф монтаже „Индустр | хора“ инже Михаило Р
: | ,
ије мо-
дозволу за рад: Али су се умешали агенти страног капитала. Дозвола није издата: До дана:
шњег дана цртежи су остали неискоришћени. Најзад су инжењер Добро-
сављевић, Спасојевић, Уроше: вић и Барболовић победили. Победу им је омогућио наш нови друштвени поредак. Због тога они не деле радост због успеха само са радним колективом Индустрије мотора. Њихова победа има и шире значење: то је нова победа наше
Народне републике у борби за
економску независност. „ Ето првог успеха. За њим је дошао други, још већи. Аутомобил. Како је дошло до тога» Скоро ни из, чега, са много труда и добре воље. Окупатору је пошло за ру: ком да при повлачењу однесе 32 најбоље специјалне машине, По ослобођењу радни“ ци су нашли празне машинске сале. Неколико. старих стругова, чекића, ситних машина. Требало је обнављати и — рад је отпочео. Ишло је тешко. Са такмичењем нарочито. Организација је би-
ла слаба. У предузећу је шкрикало. Од машина до међусобних с радних односа. Учило се, стицала искуства.
Једна за другом уклањане су препреке. Прошло је доста времена док није створен једнодушни радни колектив предузећа. А тада су забележени први успеси. Инжењери су — Штета. машину“. Црнокоси, гнергични Станоје Маринковић, размишљао је. Једног дана се појавио пред руководиоцима предузећа. — Дајте ми чатеритал. Израдићу по сећању _ „глесмашину. рекли:
Немамо _– „глес
20
Дошао Станоје код инже» њера. '
— Готова је, каже.
— Штаг
— „Глес“..,
А машина ради. Људи се окуражили, узели у рад дру ге старе и покварене машине. Петар Пећанац поправио „Черчила“. Тиме је било омогућено брушење. Милан Илић оспособио једну ручну пресу. Велимир Пирић и други рад“ ници почели су сами да праве потребан алат. Машине за прављење машина биле су готове, А онда су се скупили радници, мајстори, пословође и инжењери. Резолуција — Је једногласно прихваћена.
— Дајемо обавезу да ће 90 октобра, на дан ослобођења Београда, из наше фабрике изићи први камион.
Посао је у почетку напредовао брзо. Али када се дошло до ситница, до малих де. лова, запело је... Испоруке материјала почеле су да закашњавају. Делова нема. Али радни полет је растао.
— Оно што немамо, направићемо сами. Прва машина мора бити готова на време.
Сувоњави, постарији Рафа. ело Бан, Словенац из Трста, човек који са својим великим црноуоквиреним наочарима пре личи на професора него на радника, израдио је кар. тер, (блок, главу и мењачку кутију новог аутомобила. Уз стално _ пребацивање _ норме. Бравар Живојин Јовановић завршио је, иако без довољно одговарајућег алата, делове за мењачку кутију, усисне и издувне цеви. Стругар Јосип Брехелманер самостално, брзо и прецизно на револверстругу радио је све потребне делове за камион уз стално пребацивање норме за 62,50%.
Први југословенски ауто
= Мани. се човече, то је немогуће. ·
= Ја ћу је израдити,
Слегли су раменима погле“ дали се,
— Да му дамо! Али шта%
== Онај стари струг, рекао
им Станоје.
Чудили се људи и
неупотребљив струг. Без ду
_гих разговора, после дано.
ноћног рада, машина за „израбила је готова.
дали. МУ
имена оних који норму из дана У дан био је дужи: Сима Стојшић за 40%, Марко Китанић и Виктор Мохорић за 3040%, Драгослав Миладиновић, заједно са групом радника које је сам оспособио, пребацио је норму за 1%.
'А када су била кола скоро готова, искрсла је нова тешкоћа, Није било специјалног лепка којим се лепи гума за метал, Ситница! Али мотор се
Списак пребацују
ОКТОБАР,
Шеф продукције „Мндустрије
мотора“ инж, Добривоје Савић
није могао да учврсти „за каросерију. Таква врста лепка ради се само у иностранству.
— Можемо да поручимо, рекао је неко.
— Али камион неће бити онда на време готов, а Ми смо дали обавезу...
Конструкторско одељење добило је нов задатак: наћи
замену лепку, Размишљало се, планирало, цртало и.. нашло.
Нови проблем: носач коч“ ница на точку није дошао из Чешке.
— Излићемо га сами!
— Какорг Пресе немамо, не мамо калупа.
— Направићемо...
Опет планирање, затим из рада дрвеног модела, наливање гусом. Калуп је био готов, носач кочнице изливен.
— Што немамо, створићемо!
А 20 октобра камион је био готов. Прва кола израђена У нашој земљи. Од точкова до мотора. Обавеза је била испу“ њена.
То би била кратко испричана истинита историја нашег првог – аутомобила. Радници Индустрије мотора употпунили би је новим појединостима.
Благодарећи залагању рад“ ног човека, Република је из војевала још једну велику по беду на економском и при: вредном пољу.
А када свакодневно из Ин, дустрије мотора У Раковици буду излазили нови и нови камиони, моћи ћемо трговцима из иностранства да. кажемо:
—- Ваше нам не треба. Имамо своје.
Победа је дошла као решеност радних људи да сачува ју оно што је четворогоди“ шњом борбом извојевано.
На капији фабрике у Раковици упитао сам једног рад“ ника:
— Имате мало изборних плаката по предузећу. Зашто»
— Доста их је, јер ми смо већ гласали. Наши гласови уковани су у њему..
И прстом ми је показао но ви камион који је блистао о“ купан сунчаним зрацима.
Б ВУЧКОВИЋ
"ду жљебова | ренина 1 -
„Студентена менза издај
Ускоро ће бити снижене цене претплати на
А ко се упореди прошлогоди-
шњи рад студентске мензе са пословањем у овој школ“ ској години, неће се наћи да су само количина, и квалител хра. не бољи, него и нешто више: организација им економичност пословања. стабилизовали су се, А. то је главни услов за да» ље'побољшање рада |
Ретко која менза, може сво "им претплатницима, да, издаје ручак и вечеру по 620 динара месечно, као што то чини студентска менза, Она је у мо“ гућности из простог разлога, јер њени абоненти утроше по 4500 оброка, дневно. Ако и да» ље овај број претплатника, о. стане, а режиски трошкови и цена, намирница, се не повисе, Управни одбор мензе снизиће претплату на 520 динара, Сам кухињски уређај у мензи је врло модеран. За време школ“ ског распуста извршено је ре“ новирање целе зграде. У ма. шинском одељењу инсталиран је четврти казан, тако да ћем купатило несметано моћи да ради. Т'грпезарие су окречене, а инвентар попуњен. Завршава, се зидање двоетажне каналне пећи која ће моћи да, пече хра ву у плеховима (као ђувеч;
мусаку, колаче) за, 3000 људи. што је досад био велики недостатак и врло тешко је кујна могла да спреми студентима, такву храну.
У току прошле године потрошено је 678.108 оброка за девет месеци. Од тога, је изда» то 14.400 бесплатно најсиромашнијим абонирцима. Сада се У мензи бесплатно храни десет студената, од . прихода саме мензе. Рачуна се да ће ове године бити број оброка, много већи. Зато Управни одбор мензе настоји да реши тешкоће
' које спречавају рад.
Главни недостаци су оскудица у инвентару И посуђу. Та је условило споро издавање хране; а последица, је ства» рање редова, које је тешко от“ клонити. Студенти долазе на, ручак обично од пола један до један сат у групама, Да би се редови избегли и да сви претплатници могу несметано да добију своје оброке, чим стигне наручени инвентар организоваће се издавање хране и у трећој сали, Из наших фабрика и из Чехословачке треба да стигне посуђе у вредно. сти од 65.000 динара. Наручен је „универзал' гпараљ И.
е дневно 4.500 оброка
520 динара
остали апарати за чишћење поврћа, и кромпира, тако да ће намештеници моћи на време да приреде велике количине хране. Ускоро ће бити отворен и бифе безалкохолних пића и млечних производа, Поред 50 свиња, које су већ утовљене, менза ће узети још 70 мршавих за даље товљење,
Напоран рад Управе мензе и послуге и материјална, помоћ универзитетских И, народних власти, много су допринели 0вом напретку мензе, Рудари рудника, „Какањ" поклонили су мензи 90 тона угља, Насупрот овој добровољној акцији, пре
· дузеће „Југострој“ из Раковице ради већ шест месеци алке за клип мотора хладњаче која је стајала цело лето неупотребљива, захваљујући немарности овог предузећа,
п Економски одбор Народне студентске омладине помаже организационо мензу. Јер, њен задатак је велики. Правилна, и добра исхрана, студената, здравом и калоричном храном, омогући ће им да физички са. владају велики рад који их чека у току ове школске године, |
пи
Посшвесним СЛУЖОСНИЦИМИ неће бити МЕСТО У ДРЖОВНОМ ППОМОТУ
аопштење Контролне ко-
мисије Народне Републике Србије о кажњавању извесног броја несавесних слу“ жбеника, објављена 9 о. М,, НИ" је дато грађанима не само ради обавештавања, већ је оно опомена и свим осталим функционерима, чиновницима и наме. штеницима како по одборима народних власти, тако и по 0 сталим надлештвима, да Контролна комисија помагана од свесног грађанства, будно прати ради пословање по нашим' надлештвима, да је борба против бирократије ушла, у нову, одлучнију фазу и да је на измаку време за поправак и учвршћење радне дисциплине које је остављено сваком чиновнику бивше Југославије примљеном у службу нове Републике.
Кажњавањем _ дванаесторице несавесних службеника не може да се сматра да је бирократизам из наших надлештава ишчезао, Несавесности у послу, нажалост, још увек има. Али, кажњавање ових службеника треба да буде последња опомена осталима, она треба да их упозори последњи пут да је прошло време када се на бирократизам, ленчарење, несавесност и лењост гледало кроз прсте и да ће службеници који не могу да се отртну од ова квог начина рада, бити без милости кажњавани. Време које су имали за поправљање било је доста дуго, ако не и пре-
дуго, Службеник У нашој _ новој, демократској народној Репу-
блици мора бити свестан да се не налази на положају на коме је себе ради и свога ухлебља ради, већ да својим радом, држањем, вредноћом, опхођењем према странкама, несебичним залагањем што више помогне широким народним слојевима за које и због којих је постављен на тај положај, да буде достојан назива народног службеника. За онога ко до сада није правилно схватио те своје дужности, не може и не сме бити места у државном 4парату, јер данас рад за опште добро, савесно _ испуњавање дужности, не треба схватити као терет, као наметнуту оба“ везу, већ као част, као призна“ ње за учињене напоре,
Радни народ широм наше земље показао је невиђене Успехе у раду на обнови неви“ ђен радни полет у изградњи. Службеници апарата народних власти и других државних надлештава треба да буду поласкани тиме што ће том истом народу моћи да се одуже и сопственим радом на послу. Али када се трудбеник, радник, грађанин који је дао све од себе за обнову мрцвари по канцеларијама дугом, бирократском процедуром, нељубазношћу чиновника, самовољношћу и небрижљивошћу несавесних. поЦединцаца, онда је то знак да таквим појединцима _бирократама, ленштинама/ уображеним величинама није место у др“ жавном апарату и да их одатле треба уклонити у интересу народа, у интересу државе, обно• ве“ и напретка,
Зар је; група, омладинаца, 0"њих омладинаца који стварају херојске. подвиге на прузи и каналима широм наше земље, заслужила да, када У слободно. време „хоће да посети Зооло= шки врт, изложбу или музеј, добије одговор: „Моје је радно време прошло. Дођите сутра!“ А:-њихово-радно време, а хиљаде добровољних радних сатир Нису омладинци заслужили 0вакав одговор, већ онај ко га „је' дао треба да буде једном за
свагда онемогућен да и даље тако одговара.
Много је оваквих примера било досада, али их зато убу: дуће неће и не сме бити. А у: колико се појаве, Контролна комисија ће дати своју завршну реч и по тим новим слу“ чајевима.
Подругљиви, осорни и осиони Михаило Поповић и њему слични, који досада нису искусили заслужену казну, не» ка знају да је стара, жандарм“ ска и бирократска Југославија мртва и да ће они који хоће да се она повампири бити на грађени по заслузи као и Михаило Поповић, или још боље него ОН,
Службеници који се још У радно време шетају с рукама у џеповима, или пијуцкају. У кафаници, као што је то чи нио Драгиша Николић, нека знају да таквим радом не могу дуго да остану службеници у државном апарату. Не могу и не смеју.
Онима који саопштавају не» марно из дана у дан странка ма: „Дођи сутра, прекосутра, кроз десет, петнаест дана“, не ка послужи као упозорење слу• чај чиновнице Одељења трго» вине и снабдевања Трећег рејона _ Емилије Станишевски. Грађани ће доћи, али се може десити да при свом поновном доласку не нађу више на шал“ теру несавесног чиновника,
Самовољни и према странка» ма груби службеници, и они коди У радно време свршавају си+ јасет својих приватних посло“ ва, нека имају пред очима при“ мер Невенке Чордић и Данице Момчиловић,
Било је крајње време да слу-“ жбеници државног апарата на• уче шта значи бити народни чиновник. Због тога треба по здравити мере Контролне комисије против ненародних слу“ жбеника, |
Интересантно је да су најве“ ће бирократе најсамовољнији, најнеуреднији и најнесавесни“ ји чиновници данас они који су тај начин рада примили у бившој предратној Југославији, или у служби издајнику Не“ дићу, М, уместо да са захвал“ ношћу приме праштање и могућност за поправку које су ИМ народне власти пружиле при, мајући их у службу, они на стављају са својим старим навикама примењујући их и даље,
'Али, у државном апарату ви+ ше неће бити места за овакве ненародне _ чиновнике, Радна дисциплина је први услов 38 исправан рад и за корисно слу“ жење народу. Зато је треба не говати, а онај који је нема не заслужује ни да буде службе“ ник у државном апарату. ;
Грађани, радни народ и омла« дина, који улажу највеће на“ поре у обнови ин изградњи, стекли су право да контролишу рад сваког службеника и да, то им је дужност, укажу орга= нима Контролне комисије на сваку неисправност коју уоче,
Свестрана контрола, јачање радне дисциплине и помоћ свих грађана у проналажењу крива“ ца, бирократа, ленштина, неса весних службеника, учиниће да обнова и изградња земље бу« ду још бржи, и да се целокуп« ном радном народу наше земље омогући бољи, лепши - и -удоб« нији живот, !
Лори
__ Бугарска се решила, да искорени фашизам и зато смо унели ту клаузулу, док Италијани о томе ништа нису реклну па зашто да им намећемо своју вољу,