20. oktobar

Делегаткиње на Џ пленуму АФУЖЖ-а Србије

Предизборна нампања унела

345: 5

је

Са пленума Земаљског

у редове

радног народа Београда нову радну и политичку борбеност

Тр зани Београд, такмичарски Београд, добио је ноБУ боју и нов ритам. Такмичарска живост слила се у пред“ изборну. Управо: потенцира њем радне активности, приступило се предизборној кампа

њи,

"Агитација за изборе за Уставотворну скупштину Србије то су наши досадањи успеси. Не треба трагати за њима. На сваком кораку на њих наилазимо. .

Београд — жариште наше политичке и радне активности, расадник братства "и јединства, тешко погођен ратом, после две године усрдних на пора, корача сигурним кораци ма напретку: Све бољем, све већем, све потпунијем.

фабрике и ппедузећа, подиг“ нути из рушевина, развијају, из дана у дан, капацитет рада“

ичу ударници и новатори, Од

Узграстурених појединаца постају

хомогени радни колективи. у“

-""склађује се рад међусобно, из-

мењују се искуства,

Установе губе свој предрат“ ни бирократски Вид, усвајајући нове форме рада, Акт није више прашњава, пожутела харти“ ја, којој је најприкладније ме сто у архиви, — Иза њега стоје живи људи и њихово посло' вање, _Експедитивност данас није посебна врлина, већ облик свакодневног рада, .

Народне власти остварују И

· каналишу народну вољу, тесно

· павезане са народом: Комуналне установе поправљају 'усло“

· ве живота у Београду, здрав“ ствене подижу хигијенске У“ елбве.

Добровољни рад грађана, У еквиру масовних организација, даје своје стадне доприносе уређењу и улепшању града, 0етварујући уштеду на плаћеној радној снази и развијајући смисад за колективан рад и зала“ тање за заједницу.

Културно-просветни рад, Уврежен пространом мрежом У најширим с слојевима _ грађан“ ства, приступачан свакоме, Да је већ своје позитивне резулта“ те.

Осврт на тај пређени пут, на Ру сложену, али успелу организацију и на успехе који из ње преистичу, Као и осврт на самокритичност чак и у ставу оних који су највише доприне: ли — то је највећи, најснажнији и најсугестивнији изборни плакат, говор, парола.

Зато се, у току последње две седмице, на свим пред“ изборним конференцијама, на зборовима, састанцима, не хвалисаво, већ оправдано, велича“ ју досадања постигнућа. Она су

наша гаранција, наша подлога, а уједно и наш путоказ за да“ ље напредовање,

На импровизоване говорнице, по фабрикама и предузећима, успињу се ударници. Они говоре окупљеним радницима, још ознојеним од рада. Говоре им лрисним речима о по“ стигнутим успесима, о потреби да се сачува та могућност сталног развитка, сталног _побољшања, Да се сачува и утврди: Оно што се данас говори, ни“ је више програм. То су успеси, чије кривуље, са графикона по

предузећима, говоре заједно са

ударницима.« #

Пуктимо ударнике нека го" воре. Ево извадака из њихових предизборних _ говора, Мирко

х х

Загреб јелепши и уређенији него пре рата

ДА а аЊИ такмичарски резултати у Загребу показују да се грађанство залаже у пуној мери у добровољном раду, одазивајући се позиву Народног фронта.

У добровољном раду је досада учествовало 122.115 грађана, а само на Савском насипу, који се изграђује да би сеосигурао од поплаве велико градилиште за фабрику, — дато је 248.751 радни час.

На осталим јавним радовима, учествовао је 35.501 добровољни радник и остварено је 107.578 радних часова,

Ове циђре речито говоре да је овај рад захватио дубоко У грађанство. Сељаци, радници, интелектуалци — све се дало на рад да оствари боље углове за живот и за даљи развој.

Загреб је данас лепши и уређенији но што је био пре рата. Један за другим, нестали су бункери, ровови, Ђубришта, и занемарени травњаци... Осим тога, изграђен је и Савски насип, дуг 190 метара.

Данас ве већ приступа даљим радовима. Шири се плинска, и електрична, мрежа, граде се нова станбена насеља, трамвајске мреже, школе и други објекти, Неопходни 38 даљи развој главног града Хрватске. Китанић ударник Индустрије мотора:

— За две године борбе за обнову земље наше предузеће дало је леп број ударника ја сам имао срећу да будем међу њима. Ми ударници нећемо жалити себе да нашу земљу У редимо на радост свих нас, а на жалост наших непријате“ ља.

Гина Матејевић, – ударница »Октобарске' слободе«; — Ми радници, знамо да

нам недостаје још једино оно што нисмо створили, што ни“ смо направили, нисмо уради“

ли, Зато ћемо даље да се зала. жемо па ћемо створити и имати. Милан Бошњак, ткачки мајстор Београдске текстилне Ин дустрије, ударник: — Ми смо постали ударници радили

не да се прославимо;

смо да произведемо што више метара платна, да обучемо што већи део радног народа Наш циљ није био да двојица или тројица буду ударници, већ да сви будемо ударници и да на "шу земљу што пре обновимо и изградимо, Радничка класа, која је некада крв лила, лије данас зној Зато сваки радник, кад зна зашта ради, треба да зна за кога гласа на ОВИМ Из борима.

Жика Белсапа:

— Збијени у редовима Народ“ ног фронта, испунићемо све задатке за опште добро радничке класе и целе земље. Са још већим радним еланом прионућемо на рад, то је наша најбо“ ља предизборна агитација.

Ј. Ле

Андрејевић, радник

Двориште Обданишта у Душановој улици раскрчено је и заравњено захваљујући раду грађана Првог насеља

| рејона

звор НАРОДНОГ ФРОНТА У ЗЕМУНУ

синдикалног одбора

ЧЕТИРИ УДАРНИКА | ФАБРИКЕ ОБУЋЕ „ЗАМКО“

Резултат танмичења снижене цене

обући

о недавио је ово предузеће са 300 радлика, израђивало обућу само ручним радом са дрвеним и гуменим ђоном, Данас, после другог такмичења у ком су сви радници дали све од себе да би квантитативно пи квалитативно дали добру обућу, они су свој рад поставили на сасвим другу 9снову. Сви су се заложили да добаве потребне машине и измене начин рада. И успели су. Рад у предузећу добио је прави фабрички изглед. Осим тога успели су да цене обући снизе за 15 од сто. Проглашени су за ударнике: Владимир Холцингер, кројач, који је у току целог периода такмичења, служио као узор радвик, побољшао квалитет рада. и премашио норму од 25—90 од сто; Мара Станивуковић, радница херихтерка, која. је премашила норму до 80 од сто, побољшавајући квалитет свога, рада; она је служила као пример и у свим другим радовима, фабричког колектива; Милован Солдатовић, чиновник, због изузетног залагања и успеха У сређивању администрације, и посебно за успех у поучавању нових кадрова; Светислав Радованов, радник, управитељ, због успеха у подизању предузећа и његовом модернизовању. Највише његовим залагањем предузеће је прешло са ручног на машински рад, у С. БУРИНА

Радни колентив „Центропрома“ даје свој допвинос обнови

Га неколико недеља покренуто је питање оправке пута Забрежје—Обреновац. На први позив дирекције „Центропрома“ пошла је сва омладина овога предузећа на рад. Прве недеље није било много старијих другова. Али касније било их је све више, тако да је прошле недеље, 15 септембра, на раду било, заједно са омладином, која броји 23 друга, око сто другова и другарица, Овај рад дирекције „Центропрома“ је за пример осталим предузећима, како би и она предузимала сличне послове самоиницијативно.

Рад на терену састојао се У туцању камена, доношењу пе ска са Колубаре, копању итд. Радило се 7 часова пре подне и два часа после ручка, после чега је настала игранка која је трајала све до момента поласка за Београд,

Владимир БОЈКОВИЋ

Ударни дан

предизборног танмичења

Не својој првој предизборној кон, ференцији, у четвртак 17 овоћ месеца, омладина Церске улице објавила је предизборно такмичење свим улицама свога насеља, позивајући омладину И Народни Фронт четвртог насеља да до избора дефинитивно оспособе за сао. браћај улицу Генерала Хорватовића, која је већ потпуно нивелисана, али због недостатка ивичњака, камиона и чекића за разбијање камена, још није могла бити завршена.

Овај позив је наишао на одзив код свих омладинаца и грађана четвртог, насеља, који су, спонтано одлучили да недељу 20 октобра — дан ослобођења Београда — прогласе ударним даном овога предизборног такмичења. Један од најважнијих проблема представљао је овде проблем ангажовања стручне радне снаге за постављање ивичњакаг Ово је решено на тај начин, што се Божа Радисављевић, грађевински рада ник, који је присуствовао конферен“ цији омладине Церске улице, на самој конференцији обавезао да за ударни дан за постављање ивичњака ангажује потребан број стручњака, својих друч гова . грађевинских радника.

Позив на предизборно такмичење брзо је прострујао кроз све улице на сеља, и рано у јутро, у недељу 20 окч тобра, на радилишту се сабрало око 180 грађана и грађанки, а поред њих и 8 зидара са алатом, које је повео Божа Радисављевић, Радило се углавч ном на постављању ивичњака и на разбијању бетонских плоча и камена којим треба насути улицу. Око 8 чач сова пре подне веће групе радника су отишле на гробове палих првеноармеч јаца код школе Војислава Илића и на Славији, да би присуствовале комемоч рацијама, које су се тамо одржавалез По завршетку комеморација, они су сб вратили на радилиште, где су проду« жили рад све до подне.

У стручном раду на постављању И4 вичњака истакли су се Дејан Стојано вић, Бора Радисављевић, Денча Миз ладиновић и Божа Радисављевић (сви демобилисани борци који су учество“ вали и у ослобођењу Београда), а У тешким радовима на разбијању каме« на истакли су се Мирослав Басић, инс валид ослободилачког рата, и Драги Живковић, швајсер + радник фабрике »Пролетер«.

Захваљујући темпу рада, такмичар“ ском одушевљењу и стручној помоч ћи грађевинских радника - фронтовач ца, улица Генерала Хорватовића ће до избора свакако бити коначно оспособа љена за саобраћај, — ин тај резултаћ овог предизборног такмичења биће јеш дан од оних конкретних аргумената, на основу којих ће НФ четвртог 'насе. ља затражити ни добити поверење од бирача за кандидате Народчога Фронта. Р. ТАУТОВИЋ

Грађани изградили степениште

а би се скратно пут грађанима

Рифата Бурђевића, Варовничке, Хаџи Мустафине, Димитрија Туцовића и других улица овог доњег дела тре“ ћег насеља Петог рејона, који су же“ лели да из Варовничке и Рифата Бур ђевића улице дођу до место код »Ли= она« на Булевару Шрвене армије, Изч вршни одбор Нарадног фронта Рифа= та Бурђевића улице покренуо је акцич ју да се на стрмини, која почиње од улице Јована Петковића, па се источно од зграде Шесте мушке гимназије спушта преко брда и мале пољане на У“ лицу Рифата Бурђевића прокбпа пут и на њему, због велике низбрдице пол ставе степенице.

Грађани Улице Рифата _Бурђевића, Шабачке, Фијанове и поједини из Вач ровничке улице одазвали су се позил ву и приступили раду. Организованим радом, на коме су учествовали ни грађани, као и омладина, прокопана је стрмина и трасиран терен за постав= љање басамака. Са оближње циглана довучена је цигла. Пошто је за поч стављање басамака потребна и извеч сна стручна спрема, добровољно се ја јавно друг Димитрије — Јамандијевићу продавац дувана. Димитрије се је највише залагао и на проколавању земље и њеном. планирању, па је желео да изврши ни овај доста тежак посао. Као и остали грађани Димитрије је радно скоро _ свакодневно, али је његово

радно време било далеко веће од о

сталих, Он је успев да постави сте« пенице, које су омогућиле да -с6 скрати велико обилажење.

На новом пролазу постављене су сте« пенице У дужини од око 60 метара, а висина успона од подножја до врха износи око 20 метара, што сведачи да је грађачство поменутих улица овим радом дало свој допринос у оквиру плана за изградњу Београда.

Стеван ЋИПРОВИЋ