20. oktobar
СТРАНА 6
Раднички станови на Северном булевару налазе се у за-
вршној фази изградње, Ускоро ће се у њих уселити по-
родице ударника. Народне власти на овај начин одају
признање најзаслужнијим трудбеницима на обнови наше земље
Потребно је осигурати · водоводне инсталације
одоводне инсталације у Београду су великим делом дотрајале и истрошене и
требало би да се замене новима. Међутим, данас се још не располаже довољном
количином материјала и зато је потребно обратити већу пажњу и на време поправљати инсталације како би што дуже трајале,
Наступањем хладних — јесе. њих и зимских дана, питање чувања инсталација се нарочито оштро поставља. Услед недостатака _ већих количина стакла неће се ни ове зиме моћи застаклити многе узгредне просторије у којима се
водоводне инталације налазе слободне, изван зидова. Кад барометар падне испод нуле,
онда ће запретити опасност да се вода у тим инсталацијама смрзне. А. тада, приликом раскрављивања, _ инсталације могу да попуцају, што је, с 06зиром на недостатак материјала, тешко поправити. Зато грађани треба, још сада да, на би. ло који начин затворе просто„рије у којима се налазе водо_ водне инсталације слободне, а исто тако и цеви и апарате да „удбавију. сламом. Тако ће се уз __најминималнију своту – новца, = грађани осигурати од непо_ требних тешкоћа, и издатака.
Потребно је овде указати на,
_ известан нехат који се не јаву ља само код грађана, Грађани су неколико пута били опоми" њани преко штампе да је по_ требно поправити · покварене чесме, нужнике итд, како вода, не би узалудно цурила, нарочито у летњим данима, када, се потрошња повећава, преко могућности капацитета _– Бевода, Многи то нису учинили и вода се узалудно трошила у време · највећих врућина, када, је гра· ђанима у горњим пределима ' Београда претила, опасност од несташице воде, Потребно је да се бар данас поправе све
од смрзавања
те чесме и друге инсталације које су покварене,
Али, не само да има таквих нехатних грађана; и у предузећу „Чистоћа" не води се много рачуна о поправци „колена" која се укључују на шахте по улицама, тако да се вода у огромним количинама, приликом чишћења, улица узалудно троши. Поред тога, чистачи који ноћу поливају улице не затварају добро шахте, тако да из појединих вода, по цео дан тече. Бевод је неколико пута, опомињао, чак је пролетос слао и свог инжењера, да, објасни радницима руковање шахтом. Чињеница да, се често мењају радници на том послу, никако не оправдава. Треба сваког новог радника, упознати са руковањем које је врло једноставно, а радници треба мало савесније да. при. лазе послу, и на тај начин би се избегло непотребно расипање воде.
ари
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ .
Извршни народни одбор одобрио је у начелу Гранапу грађење нове модер. не пекаре у Београду и одобрио му да се у ту сврху задужи код Државне инвестиционе банке до педесет мили. онљ динара.
При финанснском одељењу ИНО-а о. онован је Контролни отсек са задатком да обједини и стручно руководи досадашњим контролним службама у погледу прихода и расхода у појединим отсецима и одељцима Финансиског 0• дељења. Овај отсек се дели на:
ј Одељак за жонтролу пореза на доходак,
2) Одељак за контролу пореза на про мет и
3) Одељак за контролу рачуноводствено • благајничке службе у самом Финансиском одељењу.
«
Управници домова и обданишта и ул правници дечјих јасала овлаштени су да уз сагласност Одељења за социјал. но старање и Одељења за народно здравље могу употребити добровољне прилоге од разних организација и лица према намени дародавца у оквиру самога дома.
Хх животи РАДУ СССР жЖ.
ако собјов они, Пруд ДОНИ ; ПРОВОГЛЕ
х устав СССР гарантује совјетским трудбеницима не само право на рад, већ и право на одмор. У том циљу за радниже и слумбенике уведен је скрафћени радни дан (шест до осам часова), један дан одмора У тону сваке седмице, а исто тако и годишње отсуство. За време проведено на отсуству радник, односно службеник, прима своју плату. Да би трудбеници што удобније и лепше провели свој одмор, стављен им је на раслопошење огроман број бања, санаторијума, домова · одмора, клубова, паркова, стадиона итд. Не само општесавезна – злада, већ и владе свих совјетских република, месни органи власти, професионапни савези и колхози дају из својих буџета велика средства за одржавање и изградњу разних установа намењених одмору трудбеника. Омиљено место одмора совјетских људијесу влубови и домови културе, који повтоје при свим великим фабрикама и заводима, у свим рејонима и градовима, Пре Отаџбићског рата у Совјетском Савезу било је 104 хиљаде нлубова, Нарочито добро уређени су домови културе. По својој архитектури они претстављају најлепше зграде У градовима, споља богато оформљене, а Унутра врло. укусно уређене. Као пример моње да се узме
Дом културе који је подигнут за раднике аутомобилског завода „Стаљив“ у Москви, У Дому се напазе: велика позоришна сала, сапа за предавања, концертна сала, астрономска хула са телескопом, сапа за ликовне изложбе, зимска башта, библиотека са 200 хиљада свезака, велини број лепих салона и соба за уметничке групе — оперску, драмску, ликовних | уметности итд. као и неколико соба за рад са децом.
У нлубовима и домовима културе трудбеници могу у с слободном времену да чују предавање, да прочитају листове и часописе, да присуствују позоришној или биоскопској претстави, да раде у уметничним групама по своме избору.
Пети се илупски рад обично преноси у вртове и паркове културе и одмора, Тамо такође постоје читаонице, терени. за игру, летња позоришта, биоскопи, веслачки клубови, спортска играпишта итд. У зимским ме-, сецима одлично су посећени терени за скијање и клизање. За паркове културе и одмора о дређују се не само вртови који се налазе у граду, већи лепа места у непосредној околини. У Пењинграду, на пример, Централни парк културе и одмора напази се на Јелагином Острву, које је пре револуције 1917 го-
20 ОКТОБАР.
ДИЈЕ |
Искоренимо могућности шпекулисања цигаретама
аш дуван је продукат ко-
ји се веома цени у иностранству, нарочито у средњој Европи која га или уопште нема или га има у недовољним количинама и врло слабог квалитета. За добар квалитет нашег дувана зна се у целом свету.
У последње време ван граница наше земље појављују се наше најбоље цигарете и дуван на црној берзи. Једина могућа констатација јесте, да је тај дуван шверцован. Тиме се наноси огромна штета нашој народној ИМОВИНИ.
Такође је примећено да, нако су количине дувана одређене за потрошњу у нашој земљи довољне да подмире све потребе, врло често по малопродавницама нема цигарета и дувана. Овакве појаве најчешће су у Београду. По трафикама нема дувана, а иза ћошкова, по ноћним _ локалима, ресторанима и биоскопским аулама може да се купи. Разуме се — по црноберзијанским ценама. Одакле те цигарете» Само из малопродавница, Препродавци, наивкли за време 0купације да живе на туђ рачун шпекулишући и пљачкајући, настављају и данас да вршљају и ук се пометњу при правилној расподели дуванских прерађевина. На тај начин радни народ не може да дође до дувана који се тргује и црноберзијанише.
Количине дувана које издају у Београду довољне су да подмире стварне потребе грађана. Али, из дана у дан редови пред трафикама постају дужи. На волшебни начин ци-
гарета нестаје десет минута после почетка деобе. По решењу савезног _МИНИ-
старства било је потребно што пре извршити ревизију дозвола за малопродају дувана. Предвиђено је да дозволе за продају дувана треба издавати у првом реду инвалидима
„и жртвама фашистичког теро-
ра, а уколико их нема (нарочито у унутрашњости), дозволу за малопродају треба дати задругама и сиромашним лицима која предложи народна власт.
Ни ревизија, нити давање дозвола за отварање малопродавница инвалидима до данас нису у потпуности извршени. Као резултат закашњења контроле многи малопродавци, који по одлуци Министарства не би више имали права да држе трафике, још увек имају продавнице, Органи Одељења трговине и снабдевања ИНО-а у заједници са органима рејонских отсека унутрашњих послова Извршили су ових дана ревизије дозвола и рада извесним малопродавницама дувана. Установљен је огроман број неправилности. Ретка је малопродавница чији сопственик није покушао да шпекулише. Код већине њих нађене су велике количине прикривених цигарета, док су купци добијали одговор да цигарета нема. Прљавим шпекулантским пословима бавили су се: Софија. Радојевић из Војводе Саватија улице број 32, Света Дробњак из Булевара Црвене армије број 148, Емилија Беркучин из Мајке Ан-
„Крупно за крупно“
На стоваришту угља код фирме „Огањ“ сиротиња добија прашину уместо угља, док они који дају бакшиш
добијају крупнити угаљ.
— Забога, зашто ми дајете само ову прашину = Ако дате ономе брки нешто крупније добићете и круп-
нији угаљ,
дине посећивала, ради својих бучних забава, само аристократија. Сада се свакога лета на Јелатином Острву одмарају десетине хиљада трудбеника. У данима одмора тамо се одрнавеју масовне приредбе — сваној од њих мстовремено присуствује преко сто хиљада људи. За становнике Москве омиљено место одмора је Централни пари ултуре и одмора који носи име Мансима Горког. Центратни парк пружа се дуж реке Москве. У Моснви укупно има шест великих паркова културе и одмора и шест рејонских,
Трудбеници бесплатно користе те илубове и домове. Само за позоришне и биоскопске претставе продају се улазнице, које су врло јевтине. За улаз у париове културе и одмора плаћа се улазница, чија је цена приступачна трудбенику са најскромнијим приходима.
За време свога одмора совјетска омладина посвећује велику панњу спорту. Томе доприноси огроман број стадиона. и спортских терена, воје су поди> гли | професионални савези и држава и уступили их труцбеницима на бесплатно коришћење. Сем тога, при сваком клубу по стоје фиснултурне сале, добро снабдевене потребним справа ма, а у парковима — спортски терени. Многи професионални савези имају своја спортска друштва, стадионе, — веслачке клубове, клизалишта. Уочи Отаџбинског рата у Совјетском Савезу постојало је 45 хиаљда фискуптурних терена за баскетбол и волејбол, 4.000. футбалских игралишта, 1.200 тениских и градишта, 6.000 скијашних ста»
ница. Спортска друштва сване тодине приређују међусобна тавмичења, у којима узима учешћа огроман број фиснултур“ ника.
Видно место у онвиру одмора заузима нод совјетских људи посећивање позоришта и биоскопа. У Совјетском Савезу позориште ужива велино поштовање и љубав. Старањем државе. раде: позоришта најразличитијих врста — драмска, оперска, оперетска, позоришта сатире и комедије, позоришта разних народа СССР, затим филхармоније, хорови, џаз-ансамбли итд. Док су пре. Октобарске револуције- у Русији постајала само 153 позоришта (а и та су позоришта већим делом била приватна), у Совјетском Савезу било је 1940 године 885 позоришта и 90 циркуса, који су развијали своју делатност захваљујући материјалном старању дрнаве.
Велику популарност у земљи уживају и (биоскопи, жојих је 1939 године било 31.000. Држава је сатрадила за биоскопе лепе и простране зграде, које пружају посетиоцима највећу ' удобност. Међу становницима совјетских градова широко су распрострањени излети у околину. За те излете установе, професионал ни савези и клубови дају трудбеницима на одмору потребна превозна средства, оркестре и хорове итд. Е
Велики број трудбеника про: води свој дан одмора у домовима за једнодневни одмор. У тим домовима свани трудбених добија одличну а јевтину храну. Разни облици културних разонода стоје на располонењу
ђелије број 20, Јозефина ЖУужек из улице 27 Марта број 23, Олга Максимовић из Јована Ристића улице број 38, Јован Вујић из Његошеве број 3, Милка Парогерић из Јована Нешковића број 2, Милован Јовановић из Војводе Глигора број 15, Марија Петровић из Ћирковићеве улице број 1, Милева Миленовић из Радничке број 34, Бранко Јовановић из Паштровићеве број 51, Марко Врањешевић из Радничке број 12, Десанка Цветковић из улице Краља Милана број 11 и Други.
Сви ови трафиканти прикривали су веће количине дувана ин продавали га на црној берзи. Народне власти, односно народни судови треба над овим црноберзијанцима да изрекну најстрожије казне затвора и принудног рада и да им оду-
зму дозволе за продају Ддувана, јер су својим прљавим пословима уносили пометњу и штетили интересе радног народа. У вези са овом немилом појавом потребно је, да би се спречиле даље злоупотребе, што пре извршити ревизију дозвола, сходно наређењу Министарства трговине и снабдевања. Да би убудуће биле спречене сличне злоупотребе требало би установити пријављивање пушача на једној трафици на којој ће увек добијати цигарете. Тиме би могла да се установи такође и тачна количина дувана која ће се делити појединим продавницама. Поред овога, треба установити да свака малопродавница истакне на видном месту У КОЛИко је часова и колику количину примила дуванских прерађевина. Тиме ће се избећи могућност да малопродавац неколико минута по добијању дувана обавештава потрошаче да „дувана нема“, На надлежнима је да енергичним мерама спрече даље злоупотребе и пљачкање радног народа.
Б В.
25 ОКТОБАР. 1946
Сакупљање стокленог НРШИ
доприноси повећању
Промзводње СТАКЛА
ињеница је да нема до-
вољно стакла за заста» кљивање свих прозора у Београду; поготову сада када се толико зграда обновило. То долази делимично и отуда што фабрика стакла у Панчеву нема довољно стакленог крша, без којега се не може пра» вити ново прозорско стакло.
Прошле године у Београду је била покренута масовна, са бирна акција стакленог крша, која је доста помогла, да фабрика стакла у Панчеву постиг“ не завидне резултате у про изводњи, 8
Сада се поставља поново та» кав Задатак — сакупити што више ·стакленог крша, јер ће се на тај начин омогућити да, фабрика, стакла још више повећа свој капацитет. Да би ова акција била што успешни» ја, потребно је да сви грађани направе, поред канти за, отпале ке и ђубре и канту или санч дук, или да одреде један угао, где ће се сакупљати стаклени крш. При томе треба водити рачуна да се крш од равног, безбојног стакла (који се уч потребљава, за прозорска, окна врата и ходнике) ставља на засебну гомилу, а исто тако да се одвојено скупља стакло од пивских флаша, одвојено '0ч бојено стакло и одвојено стам кло од других боца, балона итд. То је потребно због тога што разне врсте стакла, изич скују различити стаклени крш,
Омладинске организација требало би да се приме зач датка да тако сортиран стакле« ни крш пренесу у одређена магацине сваког насеља, док би „Отпад" са својим камиони« ма све то стакло пренео у зач једничке магацине, одакле би се тај крш транспортовао за поједине фабрике стакла,
Међутим, не би требало оста ти само при овој акцији. По« требно би било да грађани стално остављају на страну сав стаклени крш који би се повремено сакупљао и односио
у фабрике. за кун
И самцима треба обезбедити огрев
Дре године није било довољно огревног материјала и због тога, је Извршни народни одбор стао на становиште да треба, обезбедити дрво и угаљ првенствено домаћин. ствима са 2 и више чланова. Самци, уколико нису имали своје огњиште, прикључивани су домаћинству станодавца, код кога су. становали, Тада, је тажва мера, била, оправдана, Данас, међутим, огревног материјала има у довољним количинама и зато је повишена жоличина, дрвета, која се издаје на К-карте. Међутим, проблем самаца није ни овога
посетиоцима домова. За овакве домове одређују се најлепше зграде. У Лењинграду, на пример, одређене су бивше дворске зграде на јелатином Острву итд. Само 1940 године кроз домове за једнодневни одмор прошло је у СССР 1,600.000 људи.
Као што је већ речено, У Совјетском Савезу радницима и трудбеницима ' даје се сваке године плаћенд отсуство. Оно траје од две недеље до два месеца, у зависности од природе и услова рада. Двомесечно отсуство, на пример, даје се не-
ким трудбеницима Ерајњег Сезера. Да би се људима прумила могућност да најбоље искористе отсуство, професионални савези, органи заштите народ-
ног здравља, а исто тако многа
пута правилно решен. Они самци, који су прикључени неком домаћинству могу и ове године да остану без дрвета,
Оваквим начином дистрибуције огревног материјала велики број самаца, остаће без тог пле собе, што ће нарочито тешко пасти студентима, који треба код куће да уче. По. требно би било најхитније омогућити самцима набавку КА карте, а доношење одлуке а томе, који самац стварно не може да се прикључи дома. ћинству и да на тај начин до, бије огрев, треба, препустити одбору насеља, 1
папина.
министарства,
шну велики број бања, санато«
ријума и домова одмора. Сама.
у тону 1940 године у санатори= јумима и бањама одмарало са 540.000 људи, а: у домовима од= мора — близу 8,400.000. За ове
установе подигнуте су одлична |
зграде у најлепшим и климат« сви најздравијим крајевима Совг јетсвог Савеза (Врим, Кавназ и тако даље). Већи део — до 700/6 — издатака за одмор радника и службеника у санаторијумима и домовима одмора покрива се из средстава социјалног- осигу. рања, ј
Тако Совјетска држава обевбе« ђује право трудбеника на - од“ мор,
М. ЧЕРНОМОРСКИ
предузећа -и у“ станове одржавају о своме тро«
~