20. oktobar

| А |

25 ОКТОБАР. 1946

УЛ

| пећи ПА АИ У < 1! | >

МЕРИ

)

Изложба „Историја Београда "Кроз документа и Књиге“

'оводом двогодишњице '0= слобођења Београда, о"творена је изложба, „Историја, Београда кроз документа и "књиге", која пружа јасну слику развоја вашег престоног града кроз неколико задњих векова. Сређивање материјала, као и правилан избор онога "што може најдубље илустровати политички развој града ги културни живот његовог ста.новништва, а иза свега тога "и ратове који су потресали зи“дине Београда, све је то претстављало зналачки и делика„тан посао. Али управа Град„ског музеја. је ипак успела да, „солидно одабере и изложи скуоцене и занимљиве доку. менте.

На изложби нарочиту па. "њу заслужују цртежи (граву. ре) на којима се показује из. глед Београда у ХУП веку и "касније, затим освајање града, -и његове тврђаве, ток битака, тако да сепреко цртежа, добија, дубока. слика. како се град бранио и како су освајачи, и са запада и са. истока, примењивали своју борбену тактику у осва"јању тврђаве. Преко гравура посетилац може сагледати и'Фтбриски _ период _ Београда "кроз ХУП и ХУПТ век када је град био нападан и освајан, "када су се освајачке војске на раскршћу сударале у самом "Београду и остављале га за едбом упаљеног и разрушеног. "То је Београд који је имао чешку историју, град који је преживљавао задњих неколико векова. и уништење и напредак.

"Од докумената у којима се говори о нашој земљи и Беоорраду, ту су рукопис из ХУТ свека. на немачком језику и књига „Микунабуна" из 1498 стодине на лигинском језику.

“ Ррва штампана књига код Тас — Четворојеванђеље на иницијативу Трајана Гундулића из 1552 године, затим пр. "ве новине са стварањем нове државе из 1886 године, прогласи краљева поводом њиховог ступања на престо, абдижације, часописи који почињу да уносе културни полет У граду, све је то изложено на овој изложби им открива велики развој. града, који, дотле поробљен и уништаван од 0 свајача, добија изглед вароши европског карактера. Књите од 1880 године па надаље, "лист Змаја Јовановића, „Српека реч" на француском језику, укусна издања, првог српског издавача Возаревића, устав кнежевине Србије (Хати Шериф) из 1838 године, целокупан овај материјал уз претходне. цртеже, – који показују прошлост града кроз ратове, употпуњује _ историски прегтлед развитка Београда.

Уз велики број књига, штампаних у Београду скоро кроз

тарих књига и часописа

читав век, има и неколико интересантних детаља у сликама, на којима се види одећа, и изглед старих Београђана од пре 70 н 80 година.

Рукописи Ђуре — Јаккцића, Сремца, Шапчанина, Радоја, Домановића, још више 060-'

гаћују ову изложбу историским детаљима из животне делатности наших књижевника. Изложба, „Историја, Београда кроз документа и књиге" даје добар преглед и илустрацију за стотине година уназад и то нарочито од устанка, на овамо. Али и поред тога осећа, се не: достатак већег броја докумената из привредног живота

града, чиме би слика о Београду била много дубља и доку“ ментованија Иначе, изложба књига и докумената, зналачки изабраним материјалом из историске прошлости града, са ретким документима, који још увек нису научно обрађени, претставља, драгоцену збирку докумената и књиге — који дају солидан преглед историске прошлости Београда. Излагање овог материјала треба, продужити још за, неколико недеља, јер може послужити становницима Београда. да боље упознају прошлост свога града, која је доста бурна и крцата

догађајима. В. ПАСКАЉЕВИЋ

Литерарна секција. „ЛОЛА РИБАР“

наставила је са радом

итерарна секција. „Лола

Рибар", са малим зЗастојем преко лета, овог месеца, наставила је са радом, окупљајући своје старе чланове инове, заинтересоване за _књи. жевност.

Ове године рад литерарне секције ·биће разгранатији и многострукијн, тако да ће се створити много веће могућности за развој омладинаца, који пишу. Једна од форми рада литерарне секције биће са. станци, са рефератима о важним и актуелним питањима. из књижевности, на којима ће се развијати дискусија. Овакве врсте састанака намењене су изучавању основних ставова новог реализма и његовог значаја за младе пласце. Џоред тога, на састанцима, 0младинци ће читати своје литерарне саставе и дискутовати поводом прочитаних радова.

Ове састанке посећиваће књижевници из Удружења писаца, да би пружили помоћ омладинцима у њиховом раду.

_ Литерарна. сеција „Лола Рибар" приређиваће у току ове године књижевне вечери за 0младинце по рејонима, средњим школама и факултетима,

на којима ће чланови секције читати своје песме, приповетке и есеје,

Кроз овакав рад литерарна, секција „Лола Рибар" успеће да окупи већи број омладинаца који се баве писањем, а уједно пружиће и широке могућности за њихов развитак и стварање.

Повремено најистакнутији радови. младих писаца с биће сакупљени за Алманах, који ће излазити једанпут или двапут годишње. Касније, када, литерарна секција окупи што више омладинаца, створиће се могућност да млади писци при. ређују своје књижевне вечери и по унутрашњости Србије,

Данас у Београду постоји велики број омладинаца, који се интересују за литературу, који покушавају да пишу, који су успели да напишу добру и песму и приповетку, али нео. купљени, многи лутају и не на: лазе исправан пут-за право и истинско“ стварање, Шитерарна, секција, „Лоле Рибара" жиће могућност свима таквим омладинцима, да нађу свој пут како би лакше могли да савладају задатке као писци,

пру“

пУурнм живот

Колтурни РОД у Потом рејону

знатно је оживео

Од како је реорганизеван рад културног одбора У Петом рејону, културни живот рејона добио је потпуно нов садржај. Народни универзитет опет је постао посећен, како је некада било у почетку његова рада; исто тако и усмене

новине постале су много по»

сећеније, садржајније, Позоришна секција је пре из весног времена наступила У Мањежу са Кочићевим „Јазавцем пред судом“ и „Главом шећера“, а сада припрема Нушићеву комедију „Госпођа ми'нистарка“, „Подвалу“ и „Кортешка посла“.

Данас на терену има „шест аналфабетски течајева, на којима се редовно обављају предавања. Сем. течајева за неписмене у рејону је покренуто дванаест течајева руског и других језика и образовани су

" стручни курсеви по фабрика-

ма и предузећима. Поред књижевних посла, која се већ одржавају у рејону, ускоро ће културни одбор организовати и књижевне вечери, на којима ће поједини књижевници читати своја дела.

Културни живот у Петом рејону добио је нов полет, а сам културно-рејонски одбор уложио је више труда како би пронашао нове форме рада и

унео више активности.

У ПРЕДИЗБОРНОЈ

У ИЦ ЕТ и аи 5 ага

„~

Реј у јеј-у (И а ___________у ________-____-_-____-____________

СТРАНА 7,

· Кроз Изложбу сликарства и вајарства народа Југославије 21 и ХХ века

КАТАРИНА ИВАНОВИЋ: Аутопортре, уље (1811—1882)

КАМПАЊИ

Културне екипе за село треба да покажу бећу автибност

ултурне екипе за село коК је се формирају по рејо-

нима или од чланова, културно · просветних друшта» ва, почеле су са обиласком 0околних београдских села, још од прв месец дана. Али екипе нарочиту активност нису пока» -аале; Значај ових екипа, за, се: ло је велики, али услед недовољног схватања и непотпуног припремања и културно. просветних друштава, и диле. тантских секција из рејона,

Нова издања петпарачке литературе

етпарачка литература са

разним Декатерима, Флаш Гордонима, Џен Трбосецима и другим претскаваљла је пре рата срамоту наше изда вачке делатности, Сваком културном раднину, педстогу, ро, дитељу и поштеном грађанину било је тешко гледати како несавесни и неодговорни шпеку“

или ти

ланти, на очиглед целога дру“

штва, трују душу наше деце болесном фантастиком, неуку: сношћу и бљутавошћу. Петпа-

рачка литература била је онда уско повезна са владајућим системом и својом наназношћу од“ говарала је наказности самог система.

Било је вероватно да ће се ликвидацијом самог система ли ивидирати и петларачка лите» ратура, да се разни културни гангстери неће усуђивати више да трују душу каше деце. Међутим, то се није догодило, Пет. парачка литература у више махова, навлачећи на себе ново рухо, узимањем за предмет о. браде мотиве из народноосло“ бодипачке борбе, покушала је да себи стекне право излаже. ња у ФНРЈ.

Такав један покушај учинило.

је и Издавачко · књинарско предузеће Л. Ивковић издавао“ њем петпарачне едиције „Прат“ ка новела“. Предузеће је не: давно "издало своје друго коло. Прво мело прошло је незапа. жеко! |

У овом колу налази се десет петларачћих прича у којима су се аутори дрзнули да обрађују метиве из борбе прстиву фаши» зма. Задрнавајући у потпуности ликове разних авантуриста и

"тантстера, којису раније пунили

петапрачку литературу, писци хоће да их протуре као борце противу фашизма. ·

Тако се совјетска подморни“ ца бори протизу тајанственог брода са зеленим зрацима, а капетан гледа слику веренице „праве лепотице са хрупним сањалачким очима" 1

Некакав Лазић пропагира ја: пански империјализам тиме, што пише да се на хиљаде људи са одушевљењем пријављује да У живом торпеду да свој Мивот за „отаџбину“. На крају Лазић издаја јапански империјализам, прави задивљујући заокрет и велича америчког шпијуна, Нехи. пак В, Павловић дрзнуо- се да без икаквог познавања и ре

апистичне заснованости унакажева ликове дечана · курира, а М. Јовановић је за своје петпарачке сврхе употребио чак један тако светли тренутак из

борбе наших народа, као што ·

је прелаз рањеника преко Не ретве,

Петларачка компанија, дрска да јој се то нинако не може опростити, унаказила је и ликове пољских патриота, које на тангстерски начин доводи у Пољску са неког тајанственог курса негде у Европи, Ни совјетски ге» рилци нису остали поштвеђни,

Сирназећи велике ликове и светле тренутке из борбе про, тив фашизма, ови писци - џепароши служили су се нашим ре: чима и паролама, Оним речи“ ма, кроз које се деца данас у• познају са великим и светлим стварима, које ће надахњивати њихову будућност. Оваквим на» чином они су велике мисли и стремљења везали за одвратне производе _ својих — ништавних петпарачких умова и тиме на назно деловали на душу наше деце. Придајући ликовима и и. лустрацијама позајмљених из авантуристичке литературе карантер народних бораца они су оскрнавили њихове ликове а истовремено шверцерски поко ва, предбучене и маскиране, увели гангстере и авантуристе у живот наше деце. .

(Ово је сувише безочан посту“ сти да би га наше власти мо. гле трпети. Нису се совјетски морнари борили против тајанствених бродова са зеленим зрацима, већ против добро плознатих омранжечих непријатеља праведности и човечности, непријатеља на чијој се линији налазе и они који хоће да трују нашу децу петпарачком ли тературом, Није се лила крв народа и остваривали јуначки подвизи да би петпарачке ком: паније могле да скрнаве борбу наши народа и трују бљутав:

штинама и лакима децу за чију

срећнију будућност се страдало и умирало, · Миодраг ПОПОВИЋ

многе екипе до данас нису испуниле своју дужност,

Сада, у току предизборне кампање, културне екипе за, село имају још већи задатак: да направе већи број посета селу и да њихов програм има актуелан садржај. У вези са новим радом који се поставља, пред екипе и који изискује брз0о спремање програма, припремљен је актуелни матери: јал за све екипе, како оне не би лутале у стварању програ.ма. Културна друштва треба, да испуне највећи део задатака У овој кампањи, јер су и најбројнија и са највише искустава. Али, неприпремљена друштва, Месног синдикалног већа, не мобилизирана, (што се то пока. зало ове недеље када, је требало послати око десет екипа на село, њиховом неспремношћу, друштва су испустила, 0. вих задњих недеља, да форми“ рају довољан број екипа, за се. ло. Можда и услед лоше адми. нистрације Просветног одељења, које све до првих дана У овој недељи није послало при. премљени материјал за једно. чинке, екипе културно-просветвих друштава синдиката нису

их могле ни припремати Ако би се свему овоме додало и то да многа друштва имају управе које врло тешко савлађују нове задатке да уносе и биро жратизма у решавање нових задатака, онда се може разу-“ мети зашто је досада преко недеље одлазило четири или пет екипа највише. А такав рад екипа је недовољан и не. потпун.

Досада _ културно-просветно друштво „Радник"' се највише заложило око слања екипа на, село, а исто тако и друштва, „Олога" и „Јединство“ показа“ ла су више активности од мно• гих других. Али све је то не. довољно, јер су потребе села, за културним животом много веће, Сада, у току задњих не деља до избора, треба утро: стручити број екипа за село и да оне покажу и високе извођачке квалитете како би надо.

· кнадиле пропуштено време до

данас. Све културне екипе ре: јона и културно » просветних друштава треба да уложе ми што више напора да би могле да испуне своје обавезе и за» датке, који су велики и зна чајни.

НЕ ТРЕБА ДОЗВОЛИТИ ХА СЕ УМЕТНОСТ ПРОФАНИШЕ

Када је такозвано „Ревиско позориште“ престало да ради одахнули су сви Београђани који иоле цене уметност, јер је то „позориште“ у ствари било ругло нашега града.

__А тада се родила, са истим јевтиним програмом, са бед“ ним, бесадржајним _скечевима и истим „позоришним слика. ма“ нова, звучна фирма „Београдска комедија“ — „Беком“. Крупно име за тривијални про: грам који се могао видети на позорници „комедије“.

Потом се појавима нова фир-

ма: „Весело позориште“, Опет исти неталентовани „глумци“, исти програм и ново име. Срамота је за наш град и уметнички полет по ослобође-

њу, да постоји оваква устано, |

ва, која није ни позориште, ни комедија, ни ма шта друго.

Ако немамо способних глу" мачких кадрова за овакву вр“ сту позоришта, најбоље је да надлежни стану на пут овак“ вим нездравим појавама и за бране рад „Веселом позори“ шту“, које нити је весело, низ ти је позориште, 5. ЋОРИЋ

ЂИВБЛИОГРАФИЈА

В. И. Лењин — ]. В. Стаљин: О со. ЦИЈАЛИСТИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ, и: здање »>Културе« библиотека марксизма = лењинизма, Београд – 1946, ћирилицом и литаницом, _ ћирилицом стр, 255, 80, цена 32 дин. 3

Љубомир Ненадовић: ПИСМА ИЗ И. ТАЛИЈЕ, издање >Просвете« изда. вачко предузеће Србије, Београд 1946, стр. 162, ћирилицом, 80, цена 25 дин. ·

бе пеав Станковић; НЕЧИСТА КРВ, изабрана. дела _ српских _ реалиста, · " жњига Х, стр. 275, ћирилицом, 80, цена 38 дин, ! НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ГИМНАЗИЈЕ, (Допуне и измене пла. на и програма за школску – 1946/47

год.јиздање »Просвете« издавачког

предузећа Србије, Београд 1946, стр. 47, ћирилицом, 80, цена 6 дин.

Часопис: Комунист (Орган Централ. нег комитета КПЈ) број 1, октобар 1946. Садржај: У чему је специфичнест ослободилачке борбе м револу« ционарног преображаја нове Југо• славије; Ђилас — Изопачавање ка» рактера народне власти; Александар Ранковић — Борба за даљи разви так наше земље; Борис Кидрич = (0 карактеру наше привреде; Вељко

Влаховић — О лику комунисте; Ре. ферат друга Тита — »0 досадашњем раду ин задацима Партије« Материјал пете конференције КПЈ одржане но» вембра 1940 год. у Загребу. Београд 1946, стр. 112, ћирилицом, 80, цена 15 дин, |