20. oktobar
О ен и „Ле 25
И ЛА 1 #У РИМ
|] гозба „Боба _ словенсних народа за слободу и независност“ обухватила је многе типичности и детаље, ко. ји изражавају заједничке поду хвате и јединствену нељу сло. венских народа за време велике борбе против фашизма. Једна од најкарактеристичнијих одлина словенских народа у овом великом рату је с развитан партизанских с одреда који су стварани под различитим условима у Совјетском Савезу, Пољ: ској, Чехословачкој, – Југосла“ вији и Бугарској, у којој се нај. губље одражавају снаге сло: венсних народа у судбоносним данима читаве Европе.
Сала · посвећена подвизима совјетских партизана дубоко и сажето показује колику су сов_јетскни партизани пружили по моћ Црвеној Армији и дочазава дршање совјетских људи који, затечени у окупираним гра: довима, одлазе у шуме и формирају борбене јединице. Партизански одреди, повезани са јединицама Црвене _ армије, каткад и потпуно одвојени, опстајали су и развијали се (вао Ковлаков одред код Путивља) до огромних јединица које су имале за собом хиљадукилометарске _ маршеве. Партизани Совјетског Савеза дали су не заборавне хероје: Зоју Космодемјанскају, Лизу Чојкин, Еозлова, хезоје из ЕБраснодока,, припаднике младе гарде и мно ге друге. Фотографије показују дизање мостова у ваздух, уни. штавање непријатељских транспорта, епизоде такозваног „ра та на пругама“ који су водили партизани Украјине, Белорусије, око Ореља и Прибалтина.
Неколико слика као платно „Сахрана хероја“ од Зајцева, „Мати“ од Неменског, „Посета
партизанских команданата Стајљину“ допуњује слину парти: занснког замаха и величину совјетских људи у Отаџбинском рату.
Југославија је позната у све" ту по партизансним. одредима у којима су учествовали сви њени народи, Устанак 1941 године захватио је читаве крајеве, дао је велике хероје и у словио је сливање огромних на» родних маса у партизанске одреде и јединице које су већ 1941 тодине држале огромну површину око Сарајева до До
боја, Подгозице, Требиња, све до изнад Младеновца, површину која се наслања преко Мораве према Зајечару, Ења-
жевцу, Бољевцу све до Дунава. Било је слободних територија и у Македонији и у Словеначкој, Хрватској и Војводини. Парти' зански одреди су постали сна"
га и глас народног располомења, На изложби су преко мапа, фотографија, примитив“
ног оружја и санитетског материјала приказани детаљи који говоре да се партизански покрет одржао у Југославији од првих дана напада Немачке на СССР до коначног ослобођења Југославије, јер је народ знао да води борбу слебоду и за уништење фаши зма који је био подједнан не.
пзијатељ свих словенских народа. __ Партизански покрет Пољске,
који се развијао учествовањем огромних маса народа, пламсао је на домаку Варшаве, Лођа, Кракова, Ерашника и, не гасећи се ни у једном тре нутку претстављао је озбиљну сметњу за слободно господарење Немаца по путевима, же. љезницама и осталим комуни кацијама у Пољској. Партизани су ницали свуда где је било насиља и злочина, партизански
_____-__________ера Нобе ЕУ >
би
издање лати-
Иве Ћаћа: ЗА СЛОБОДУ, Накладног завода Хрватске, ница стр. 120, цена 24 дин.
Б. Назор: ЛМРИКА, издање Накладног завода Хрватске, латиница, стр.
478, цена 68 дин.
Грибоједов: ТЕШКО ПАМЕТНОМ издање Накладног завода Хрват. ске, латиница, стр. 170, цена 40 дин.
Иван Цанкар: ЈАКОБ РУДА, издање Накладног завода _ Хрватске, лати: ница, стр. 80, цена 30 дин,
В. Назор: ПАСТИР ЛОДА излање Накладног завода Хрватске, лати
ница, стр. 585, цена 85 дин,
Лав Толстој: РАТ И МИР 4 свеске. издање Државног издавачког 3480
да Југославије, _ ћирилицом, цена 250 дин. И. Левит: СОВЈЕТСКИ ФЕДЕРАЛИ ЗАМ, издање Накладног завода ХР ватске, о латиница _ стр. 95, пена 18 дин.
за своју ·
одреди су дисали мостове преко којих је требало да прође фашистичка војска, партизани су постали војници пољског наро. да који су Немци распињали и уништавали по логорима и е лектричним пећима. Зато је партизански покрет постао понрет народних маса, читаве земље која се и у време свог највећег осиромашења напрегла да да зајам расписан од покрета 1942 године. Пољска је била окована концентоационим логорима, а ипан је у њој изла зило безброј подземних с листова, по њој су партизани води“ пи борбу примитивним орумјем, кога има и на изломби, ратују ћи по свим крајевима отаџбине. Слика партизана пред нападом и примитивни бацач који су конструисали устаници У Варшави дочарава замах народног пртизанског покрета.
Чехословачка је земља која је била прва жртва фашизма и у којој су почели да се диму први концентрашиони логори за мучење родољуба. Али, народ и Чехословачке нису тиме били заплашени,. И у Чехословачкој се развијао партизански по“ крет, нарастао и привлачио непријатељске снаге и задржавао
их да не оду на Источни фронт. Нехолико детаља из партизанског живота, који при-
казују борце у маршу за време логоровања, у ишчекивању непријатеља) показују онај заједнични истински занос партизана који су нивели на својој земљи и водили битку.
У Бугарској је постојао пар тизански покрет који је опстао и поред полицискофашистичке диктатуре, која је поробила цели народ још одмах после
>
КМ
ПРЕНЕТИ. «ша!
ПРЕД ЗАТВАРАЊЕМ ИЗЛОЖБЕ „БОРБА СЛОВЕНСКИХ НАРОДА ЗА СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ“
Партизансни одреди су стварани код словенских народа у току рата
Кроз изложбу „Борба словенских народа за слободу и независност“
и:
1918 године Фотографије које приказују колону партизана У маршу и убијене партизане, поред којих стоје жандарми и
Детаљ са совјетског дела изложбе Мати од Неменског (платно)
У 2) а ме а
Југословенски партизани после битке
О
СВИХ
ханвим
попови, показују У се окопностима _ развијао партизански покрет у Бугарској.
У историји ратова познати су многи покрети народних маса које су полазиле у бој за своја права. Било је сељачких ратова у Петнаестом и Шеснаестом вену, било је многих грађан ских ратова, апи многи од свих покрета су пропали, јер народне масе нису биле тако сло. жне и јединствене у борби. У наше време партизански одреди су израсли у борби против фашизма и скупили у себи јединствене снаге, због чега је и њихова моћ била велика. Партизански одседи и њихово ратовање израншавали су жеље и
љубав народа за ослобођење своје земље од фашизма, за стварање државе на ковим,
праведнијим основама, како би дрнава постала својина народа, а не туђина. Због тога пар: тизански одреди и начин њиховог ратовања имају историско место у овом великом рату. На изломшби „Борба словенских народа за слободу и независност“ детаљи из партизанског ратовања _ показују · убедљиво и документарно развитан и уло: ту партизанских одреда свих словенских народа у рату.
'В. ПАСКАЉЕВИЋ
Такмичење културних друштава треба да покаже њихове досадашње успехе
М Београду има 15 културно-просветних друштава при Месном синдикалном већу. Многа друштва постоје још од ослобођења, а велики број је почео са радом тек крајем 1945 године. У раду су поједина друштва показала више иницијати“ ве, друга више способности за формирање дилетантских енипа тако да се може рећи да културно-просветна друштва у Бе ограду имају велику и широку делатност и у рејонима града и по околним селима. Можда недостатав материјалних средста ва, можда и отуда што је тоебало савладати многе организационе Форме рада, друштва су имала у току рада доста пре прека, али и доста успеха.
Од 10 до 30 јануара одржаће се такмичење свих · радничких друштава у Београду. У току такмичења поједина доуштва ће изаћи са целокупним својим радом преко својих секција, док друга друштва као „Филип Вљајић“, само са драмском секџи: јом; а „Жарко Зрењанин“ са хором.
За ово такмичење друштва се спремају већ више од месец дана и припремили су програме, преко којих ће моћи најбоље да покажу колико су и шта уради ли, и колико ће тек урадити У будућности. За време такмиче“ ња заседаваће жири и појелиначно ће оцењивати свано дру“ штво, да би на крају резимирао успех најбољег друштва, с које ће добити прелазну с заставиху за 1947 годину.
Значај овог такмичења је ве:
пики зато што ће се на њему видети са каквим снагама распопање друштво, колико су ор
ганизацњоно савладали напоре
у формирању правог културног просветног друштва. Велики број друштава има воло разви
јене фолилорне секције, хорове,
и драмске екипе.
На овом ће такмичењу жири и сама поблика моћи да оцене колико је радничка класа уне: ла труда и напора у савлађи-
вању фолнлора, драмске игре, савлађивању музике и колико код ње има још неоктривених
талената, који уз боље и погод“ није околности могу да се развијају у изврсне снаге. У овом месецу не само што ће се знати које је друштво најбоље, већ
ап Ема бан __мчнва н-_6___
ће се знати колико и каквих пер" |
спектива имају појединачна дру-
штва и колико им је потребно пружити помоћ.
Приредбе у Земуну у оквиру недеље Црвеног крста
Ју оквиру недеље Црвеног крста у сали дома „Бултуре“ у Земуну, одржана је приредба _ Месног Синдикалног већа, на којој су и чланови Ме“ ског одбора Црвеног крста узе. ли учешћа.
У прогзаму, који је био врло пепо обрађен, суделовало је Нуптурно-просветно друштво „Спога“ са неколико песама и рецитација, затим је певао ме сни хор и хор средњошколаца Најзад је балетсни отсен дао неколико тачака, од којих су пионири са својим тачкама оду. шевили присутне и у исто време дали свој мспли прилог у ко рист недеље Црвеног крста,
Осим ове приредје у Земуну је одрман још читав кл других анција тоном недеље Црвеног крста. Тано је, на продлог друс гарице Абафи, члана Месног
одбора Црвеног крста, први дан недеље био посвећен омладини. Тога дана омладина је пре подне имала сабирну акцију, а посџе подне приредбу. Месни одбор Црвеног ирста организо“ вао је предавања по рејонима, чланови одбора су говорили о значају Црвеног крста у рату и миру, док су лекари држали стручна предавања, Затим су чланови Месног одбора из својих сопствених средстава спремили поклоне и однели разним домовима као: дому слепих, инвапида, шегрта, стараца итд.
Недеља Црвеног крста завршена је свечаном академијом и услешно је завршена, што, у павном, треба захвапити чла' овима Месног одбора Црвеног арста за град Земун.
Р. СТАНКОВИЋ
по гледалаца
Око десет хиљада разних
Уз учешће око 350.000_ такмичара и око милисн и
спортских такмичења
одржано је у току прошле
године у Србији
Делатност на фискултурном пољу у току прошле године У Народној Републици Србији била је веома садржајна и плод на. ЕКарктеристика рада фисиултурних организација у току 1946 године несумњиво је да су у постављању _ основних принципа нашег фискултурног понзета учествовале о најшире масе омладине и фискултурни“ ка _ уопште. Учешће велиног броја фискултурника у ношењу Титове штафете, у низу слетова и такмичења јасно је одре' дило путеве и методе којим треба да се развија наша Ффискул-
тура.
ВЕЛИКИ БРОЈ ТАКМИЧЕЊА, ТАКМИЧАРА И ГЛЕДАЛАЦА
од најзначајнијих _ места У
Једно савеза Фрбије У
раду Фискултурног : прошлој години заузимају масовне приредбе, пролећни и јесењи крос са укупно 200.000 "учесника, Титова штафета са 12.000 учесника, Дан фискултурника и слетови који су одржани по целој Народној Републици Србији са укупно 30.000 учесника.
Када се овоме дода – близу 19.000 разних спортских такмичења са скоро сто хиљада учесника, онда се добија цифра од око 350.000 такмичара са близу 1,500.000 гледалзца. Износећи ове податке масовмог Учешћа на вољу фискултуре, нужно је Жонстатовати да је учешће сеоске омладине позећано у односу на 1945 годину, у чему су баш највише допринеле масовне приредбе кроз штафете и слетове. Засебну млогу одиграо је рад међу сеоском омладином на Омладинској прузи Посавском каналу и многим другим локалним акцијама. Од 75.000 омладизаца, такмичара јесењег кроса, 10.000 отпада на соску омладиму, а 20.000 на омла. динка,
Тош значајнији успеси постагнути су у градовима, где је преко огранака фискултурних друштава обухва. ћен велики број радника и намештеника, а преко фискултурних актава већина _ физички _ здравих о фака по средњим школама.
Број жена, а нарочито омладички,
активних фискултурница у односу на прошлу годину повећао се четири до пет пута и жене сачињазају
једну петину чланства наше фискуло турне организације, То учетње нај више је дошло до изражаја у масовним приредбама.
РАЛ НА ОМАСОВЉЕЊУ ФИСКУЛТУРЕ ТРЕБА ЈОШ ПОЈАЧАТИ У овој години
Поред ових значајних резултата на
физичком васпитању омладине и наших људи уопште било је доста пропуста у омасовљењу фискултуре. Још увек постоји безброј села где је фискултура непозната а велики број сеоске омладине, учесника на фискултурним такмичењима на Прузи и Каналу, повратком у село престао је са фискултурном активношћу. По градовима. радничкој омладини није посвећена иста пажња чао срдњошколској и мали је број актива по школама ученика У привреди, 8 омладинци радници ретко имају при лике да се баве фискултуром по о гранцима једног друштва. Боој о. драслих радника и градског становништва уопште — активних фискул» турника, мако је знатно порастао У односу од 1945 године још увек је несразмерно мален, жене се мало баве фискултуром (искључиво. по градовима), а од њих огроман проценат отпада на омладинке, углавном а градове (средње школе). Београдски >Металаце, например, врло мало во» ди рачуна о своме огранку у Раковици, тако да је тамо фискултурни рад слабији него кад је постојало самостално друштво.
Да би у овој години исправили таведене пропусте мораће заша фи скултурна организација повести најозбиљније рачуна о раду фискултурних актива. Многе активе створене кроз припртме за масовне приредбе, требаће одржати, учланити и преко среског фискултурног одбора чешће помагати и контролисати рад.
нови Стил У РАДУ
Посебно место у раду наше фискул
турне оргазизације заузимају последња два месеца, када су већина ваших друштава, активи им сва фискултурна руководства одржала сво. је годишње скупштине или понференције, То је био значајан посао У коме су многе наше организације по првипут расправљале о своме раду, успесима, пропустима и задацима које треба решити, По првипут су нише организације почеле га увођењем плала такмичења и преузима“ ња обавезе као система у аду. Истински _ демократски начин бирања делегата за ове скупштине, и за ову нашу скупштину јасно су указали на демократски начин рада који треба и даља продубљазати У нагој организацији. Начин рада и резултати одржаних скупштила значе и поред свих недостатака велики успех наше организације одакле треба #3вући потребна искуства и користити их у следећој години.
СКОРО СВЕ СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ СУ НАПРЕДОВАЛЕ
У протеклој години развој спорт ских грана показао је добре резул тате. Стручни одбори за поједине гране, који у 1945 години већином вису постојали, овога пута су пока, зали приличну активност и имали су одфеђеније поље рада око унапређења појединих спортова, спровође-
"мањи број
ња такмичења, курсева и слично. Таквим својим радом опи су у многом ме помогли Главном одбору да пра: вилао руководи појединим спортским гранама.
Лака атлетика је у протеклој годичи знатно напредовала и што је најважније _ створена су упоришта по свима окрузима. Овоме су много допринеле масовне приредбе, Крос=ви и штафете. Атлетика је постала широка такмичарска грана. Спортски резултати, који су постигчути, ПОказују знатно побољшање квалитета.
Пливање се као спортска грала у“ пражњавало у два-три центра (Београд, Суботица, о Зрењанин _ Титсво Ужице и друга). Такмичења је било и најважније такмичење било је првенство Србије. Квалитет наших пливача знатно је порастао, а екипа »>Црвене звезде« из Београ• да пласирала се на државном првенству после Загреба, Љубљаче и Сушака, а испред свих осталих екипа са мора.
Футбал је био му 1946 години. пајјактивнија грана, Одржано је 4—5,000 утакмица почев од пријатељских до окружних, _ републиканских ни интер“ националних, У свим оккрузима одиграна су првенства, а одиграно је м првенство Србије, на коме су ва основу _ квалификација _ учествовала шест друштава. Сада су у току лова првенства. Досадашњи развој фута бала показује велики напрадак дру“ штава у унутрашњости, а квалитет нашег футбала знатно је порастао: Футбал је још увек најпопуларнија спортска грана.
Кошарка је показала велики лапредак. Од спорта који је недав“о био познат само у Београду и два. три места Војводине кошарка је већ продрла у половину округа и сљуд% живо прихваћена од фискултурвика. Квалитет наше _ кошарке је знатло порастао и кошарка у Србији вајбоља је у држави.
Олбојка је масовно распростра= њена, нарочито по унутрашњости, међу омладином која је учествовала на разним акцијама, Првенство СРрбије одржано је после – претходних такмичења по зонама. Кпалитет наша одбојке није се подигао, углавном ради застарелости игре.
Веслање углавном ради недостата= ка пловног парка није могло да узме
шири замах. Одржано је неколико мањих такмичења и првенство Срби је. На државном првенству ,у Ши
бенику наши веслачи су постигли до-= бре резултате,
Бициклизам је им поред велике о“ скудице у гумама показао добар паз предак. За развој ове гране постоје код нас повољни услови. У току године одржано је више локалних такмичења: друмско првенство Србије, трка Скопље — Ниш, два квалифи= кадиона такмичења за избор државне репрезентације или друмско – првена ство Југославије. По унутозшњости постоји активност у већики охруга. квалитет наших бициклиста још није постигао потребну висизу,
Тенис није могао да обухвати шири
број фискултурника _ углавном ради недостатака _ терена м реквизита. У прошлој години рад се сзоди> на
Београд, Нови Сад, Суботицу и још
два-три места. Такмичење за првен.• ство Србије одржано је са прилично великим бројем уче-“ика (преко
стотину), 2 осим тога пдожано је још неколико већих такмичења из међу појединих градова,
Смучање је у прошлој сезони била тек у почетном стадмуму, Поред не» колико окружних првенстава одржано је првенство Србије, као и пропаган• дни »емучарски дан« у великом броју места, Недостатак реквизита у многоме је омзтао већи рад овога спор. ба 2
Бокс је у прошлој години знатно напредовао ин по мчогим местимз У унутрашњости. _ Омладина показује све живље интересовање за ову слортску грану, Најбољи пример јесте о држано првенство Србије а комб су учествовали и бок:герн из уну“ трашњости, _ Квалитативно је – на бокс на доброј висизи, што показ зују резултати државног првенства; као и интернационалзих сусрета бео“ градских боксера са Чехословацима и Румунима,
Стони тенис је врло популаран и широко _ распротрањен. Одржано је низ такмичења, првенстза неких 0“ круга и првенство Србије, |
Шах је у протеклој години оку“ пио врло широки круг људи, Главни успех поред овога је и организацх. оно сређивање велике таховске 8вк“ тивности, која се раније — развијала прилично хаотично. Сада су шахисти много чвршће повезани уз фискултурну организацију, У земљи је одр“ жан велики број разних такмичења; првенстава, а и првенство Србије, Интересовање код омладане је врло велико, тако је, напримгр, у Чачку 350 омладинаца — гледалаца присуствовало петочасовним финалним бер. бама. Квалитет нашег шаха је врло висок и најбољи у пржави.
Стрељање се нешто углавном У“ пражњавало у Крагујевцу н Београ“ ду. Интересовање и услови за развој овога спорта врло су повобни чек а традиционални али углавчом недостатак пушака као и потребзе иницијативе спречавало је бржи развој овога спорта,
Од осталих грана мачевање је тек у развоју, рвање се упражњавало искључиво у Војводини, а гимнастика на справама ограничава се на врло мали број људи, Основно телесно васпитање је особито долазило до изражаја у припремању и спровођењу појединих слетова. у
(Из извештаја о раду Главног одбора Фискултурног савеза Срч бије у 1946 години.)