20. oktobar

· 24 ЈАНУАР. 1947 ·

) рађанни Љубљане 'раде ма уређењу свога града

децембра прошле године завршено је међуградско такмичење у ком су учествовали градови Загреб, Београд, Љубљана, Сарајево и Скопље. Поводом завршетка такмичења одржаће се 26 овог месеца У Београду заједничка конференнија делегата такмичарских одбора фронтова из тих градова на којој ће најбољем граду који је највише успеха У овом такмичењу постигао бити додељена заставица,

Ради сређивања такмичарских података и утврђивања победника у међуградском такмичењу у Београд су допуто-

вали 18 јануара ове године делегати такмичарских одбора и заједно са београдским делегатима формирали такмичарску комисију. Из Загреба су допутовали друг Борис Мајер и другарица Паула Хумек; из Љубљане друг Леополд Кресе и другарица Албина Печаве; из Сарајева другови Хамдо Мисирлић и Ахмет Бакшић и из Скопља друг Перо Корабар. Редакција нашег листа замолила је другове да нам у кратким потезима кажу нешто о успесима и евентуалним недостацима као и о искуствима стеченим у овом такмичењу.

У име Загреба говорио је друг Мајер и између осталог

" је рекао: 5

Највећи успех Затреба израдња Савског насипа

= Ми смо за три месеца ин 10 дана 20 дана пре предвиђеног рока завршили радове на које смо се обавезали примајући такмичење. Но, осим датих обавеза ми смо преузели на себе још и низ других обавеза о чијим резултатима ћемо говорити на свечаној конференцији у недељу, Ми смо до сада највећи број фронтоваца 0купили на радовима на изради насипа и изградњи кућа у Максимиру и на Вараждинској цести, Досад смо изградили 60% нових малих кућа. Многе су још у градњи и биће готове овога пролећа. А у овима које су изграђене изводе се завршни радови. Свакако да је наша највећа акција изградња Савског насипа на коју смо ми "мобилисали око 68.000 грађана. Семјових великих акција било је и других као изградња водовода, насипање улица и разни други мањи радови од локалног значаја по. појединим реонима Загреба,

У последње време настанком зиме тежиште нашег рада пребацили смо на културно-просветни сектор као и на помоћ народној власти, Ми сада имамо седам домова културе. То су углавном просторије које су и раније постојале а које смо ми добровољним радом у оквиру овог такмичења преуре-

дили за ту сврху. У нашем највећем индустриском предузећу „Раде Кончар“ изградили смо потпуно један нов дом куљ туре чија дворана може да прими око хиљаду посетилаца. На пролеће ћемо приступити изградњи три нова дома култу. ре. Кроз разне приредбе у нашим домовима културе прошао је велики број људи тако да се запажа веома велика живост на том пољу наше делатности у Загребу.

То је уједно и наш најактивнији облик рада, Поред тога културно-просветни рад се од-

__вијао углавном преко читалач-

ких група, читаоница и преко вечерњих курсева за изучавање марксизма и лењинизма, На приредбама у нашим домовима културе водили смо борбу против разних нама туђих и по наш живот у крајњој линији штетних особина које су дошле углавном из западно-ев-

| ропских држава код нас. То је

у првом реду тежња да се такве приредбе претворе у нај-

обичније игранке до у бесконачност. У акцији слања књига на се. ло фронтовци Загреба посла» ли су око 42.000 књига селу, а поред тога претплатила су многа села на „Сељачку борбу“ и „Слободни дом“, Најуспелији облик активности у акцији помоћи селу свакако је била изградња трију села у Загребачком округу. У току такмичења као помоћ тим селима прикупљено је 8,000.000 динара што заједно са ранијом сакупљеном сумом чини 33,000.000 динара. Загреб има велике комплексе земљишта засађеног поврћем и на њима су фронтовци дали велики број добровољних радних часова У помоћи пољопривредном отсеку нашег града при брању, сађењу, заливању усева и у обради земљишта. Ту су се нарочито истакле другарице из Антифашистичког фронта жена.

Другарица Хумек такође де легат из Загреба говорила је о успесима такмичења на сек“. тору производње, Радници Загреба су углавном прихватили обавезе н радили у оквиру плана такмичења јединствених синдиката, И једно је без сумње радничка класа Загреба учинила све да би дала најбоље резултате. Метална индустрија Загреба предњачи од свих других. Радници и намештеници схватили су да радничка класа треба да буде носилац активности и конкретви извршилац постављених задатака у погледу изградње ни обнове земље, Најбољи радни колектив 32греба — који је истовремено најбољи у целој Хрватској је железничка радиона у 3аљ гребу. За њим долази радни колектив фабрике злата и м> шина „Првомајска“, У, Загребу има 649 ударника у перноду

ги од тих ударника проглатет је по други па чак ш по трећи пут,

Кроз читав период такмиче. ња најбоље резултате у градском такмичењу Загреба показивао је Пети рејон који је

био стално носилац прелазне

заставице, па је и данас држи. То је углавном раднички крај и његови становници су се највише ангажовали на испуњавању задатака у оквиру постављених обавеза за међуградско такмичење,

Највећа акција Љубљане пут Љубљана-Јежице

Испред такмичарског одбора Љубљане друг Кресе је у-

главном рекао о успесима фронтоваца _ Љубљане следеће: — Ми смо пре почетка такмичења повели широку кампању кроз агитацију за такмичење, у циљу окупљања што већег броја људи на конкретном извршењу обавеза датих у такмичењу. Наравно да су се осетили одмах и успеси тако добро припремљених _ акција. Ми смо успели на појединим радовима које је изводио

Фронт да окупимо ит преко хиљаду људи.

Ми смо у љубљани имали специфичне проблеме и зато се код нас такмичење одвијало и

под другим условима. Ми. ниСмо имали порушене делове града, као, на пример, Београд. Зато смо ми углавном сву активност по овом сектору такмичења управили на поправљање "улица и изградњу нових. Једна од наших највећих акција је изградња пута Љубљана—Јежице на коме је учествовало око 10.000 људи..

Поред тога поправљали смо и паркове у граду.

У погледу помоћи селу постигли смо знатне резултате. Радне екипе љубљане обишле су преко 60 села. М ту се наш рад разликује од начина рада у другим градовима. Ми смо организовали колективне одласке читавих радних колектива У поједина села у 0колини Љубљане. И то смо сваке недеље спроводили Уз велико одушевљење радника. Ти наши радни излети не само што су донели конкретну помоћ селима, већ су и знатно зближили град са селом.

У испуњавању обавеза У културно-просветном раду ми смо главно тежиште пребацили на рад народних универзитета. У Љубљани сваки рејон има свој народни универзитет на коме се редовно одржавају предавања. Код нас проблем неписмености уопште не постоји. И по питању помоћи селу у књигама ми нисмо могли много да учинимо, јер та помоћ нашем селу није била ни

Загрепчана ва Савском мосту

Радови

РА" И Ра

, РРА, = СТРАНА 3

Делезати традова учесника у међуградском такмичењу о успесима својих градова _

АНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ

ПОВОДОМ ЗАВРШЕТКА

потребна. Колико је и било сакупљених књига ми смо их слали у Словеначко Приморје где се осећа велика оскудица књига на словеначком језику. Културно-просветни рад се одвијао такође и по синдикалним групама и разним кружоцима поред којих су постојале и де батне групе. У селима где су одлазиле радне екипе редовно

· су одржаване и културне при-

редбе.

У помоћи народној власти могли кмо и веће резултате да постигнемо. Ту смо највећу пажњу посветили социјалном питању, тако да су многа предузећа, установе и фабрике преузеле на себе обавезе патроната појединих социјалних установа. У оквиру такмичења дато је у овом циљу преко четири милиона динара.

У културно-просветном раду најбољи је рејон Шишка, а У помоћи селу рејон Мост који је претежно раднички рејон.

У Љубљани је проглашено у новембарском такмичењу 85 ударника.

Сарајево је само на зашењу пожара у шумама Романије дало 130.000 радних часова

Друг Мисирлић је У име фронтоваца Сарајева о успесима и недостацима њиховог такмичења углавном рекао следе-

ће: .

= Осим обавеза које смо примили _ кроз — такмичарски план, ми смо се трудили да такмичењем _обухватимо нај шире слојеве града и да у њи ма развијемо радни полет. У. главном наш рад је крунисан успехом јер смо успели да У наше радове укључимо све грађане а поред тога велик нам је успех и то што су на тим радовима учествовали заједно и Срби, и Хрвати и Муслимани, У погледу обнове града ми нисмо имали великих радова јер Сарајево није много ни страдало у овом рату. Наша једна од највећих акција била је чишћење корита реке Миљацке која већ 25 година није чишћена. Може се претпоставити колики је то посао био да се речно корито које толико година није било чишћено очисти од блата, муља и разних других отпадака тако да смо очистивши 40.000 квадратних метара корита створили много хигијенскије услове за живот грађана Сарајева, Поред тога грађани Сарајева радили су и на завођењу водовода у рејонима који до сада нису' имали воде а то питање је било врло болно за те крајеве. На њему су сви предратни Кортеши добијали гласове бирача ових предграђа обећавајући чим буду изабрани за посланика да ће увести водовод, У тим радовима су грађани ископали 7.013

метара канала у које су постављене цеви, те је тако тај крај добио воду. У акцији пошумљавања фронтовци Сарајева су ископали око 360.000 рупа за саднице и засадили 260.000 нових садница,

У погледу рада на културнопросветном сектору Ми смо главну пажњу посветили борби против неписмености, По непотпуним подацима, неписмених до 50 год. необухваћених течајевима има око 1500. Данас имамо на течајевима обухваћених око 3.300. Даље смо посве. тили пажњу раду читалачких група и на том пољу постигли смо знатне успехе, Пошто се показало да начин рада на читалачким групама не одговара свим слојевима грађана, ми смо за оне уздигнутије образовали дебатне кружоке који раде такође са успехом..

У помоћи селу ми нисмо постигли неке велике успехе, Углавном смо организовали радне екипе за помоћ селу. Али рад ових екипа био је прилично отежан недостатком материјала а и великом удаљеношћу села којима је била стварно потребна помоћ. Јер села у најближој околини Сарајева нису настрадала и нека нарочита помоћ није им ни била потребна Ми смо у погледу акције „Село—Град“ занемари. ли једну важну ствар а то је нисмо организовали долазак сељака у посету радницима у граду што је Београд учинио.

Наша највећа и свакако најуспешнија акција била је акција на гашењу пожара у 0колини Сарајева углавном У шумама Романије. Ту су се највише истакли радници Сараје: ва који су добровољно одлазили и остајали на напорном послу локализовања и гашења пожара по четири и пет дана. На тим радовима грађани Сарајева дали су око 130.000 рад. них часова.

У погледу производње ми смо премашили план и постигли знатне успехе, Сарајево има 761 ударника, Велики број радника радио је добровољно и таквим добровољним прековременим радом радници Сарајева изградили су два потпуно

У Скопљу има

МЕЂУГРАДСКОГ ТАКМИЧЕЊА

нова моторна воза за пругу Сарајево—Београд која већ саобраћају. И наш најбољи радни колектив је железничка радионица а најбољи рејон града Сарајева је Четврти рејон који је од почетка до краја такмичења био најбољи. И наш Четврти рејон је углавном раднички рејон.

Фронтовци Сарајева завршетком међуградског такмичења нису престали са такмичењем. Они су продужили такмичење предузимајући нове обавезе решивши да појачаном активношћу на свим пољима рада, дочекају конгрес Фронта Б. и Х.

који ће се одржати фебруара месеца о. г. У

више од 10.000

неписмеих

Делегат Скопља, друг Корабар, говорећи о успесима у такмичењу рекао је углавном:

— Одмах по примању обавеза ми смо предузели обимне радове на њиховом испуњавању. Ми смо схватили пуну важност такмичења и његов значај и зато наши резултати које смо постигли претстављају једну значајну чињеницу која ће нам служити као потстрек и у нашем будућем раду. И наш успех је велики у томе што смо на масовним радовима успели да скупимо све мањине — и Арбанасе и Турке. Грађани Скопља одазивали су се на све наше акције, а у 0дазивању предњачили су радници, АФЖ и омладина. Можемо слободно рећи да су се наши фронтовци саживели са проблемима нашег града. Као и у свим градовима и код нас је радничка класа била на првом месту. Наши радници кроз такмичење повећали су производњу, смањили производне трошкове и на тај начин појевтинили робу. Скопље има 85 ударника и три новатора. Наш најбољи радни колектив је синдикална подружница поште.

Једна од највећих акција коју су фронтовци Скопља Спровели била је регистрација неписмених. Но и поред четири извршена пописа ми још немамо тачан број неписмених. Верује се да тај број прелази 10.000. У наредној кампањи за описмењавање _ обухваћено је 2.364 особе. Наш је недостататак што није довољно урађено на културном раду којим би се обухватиле м мањине. Сада тежимо да преко биоскопских претстава посвећених само за мањине, преко читалачких група, аналфабетских курсева и разних других акција политичких и културних ослободимо конзервативног схватања, У помоћи селу, с обзиром на наше прилике, учињено је прилично. Велики број радних е кипа из Скопља обилазио је околна села, тамо одржавао културне приредбе, а уз те екипе на села су одлазили лекари који су вршили прегледе, давали савете ми делили лекове. У слању књига селу нисмо постигли скоро никакве резултате. .

Друга велика акција фронтоваца Скопља била је асанација најближе околине града, где су исушиване многе мочваре и мала језерца која су уствари била велика лежишта блата и легло маларије. Исушивањем мочвари фронтовци Скопља смањили су могућност

Ударнички рад на чишћењу корита Миљацке

заразе од маларије за 80%. Исто тако много је урађено и на пошумљавању најближе околине Скопља. У акцији за пошумљавање , околине Скопља, – учествовало је безмало целокупно грађанство и захва“ љујући њиховим напорима створен _је велики заштитни шумски појас око Скопља.

У помоћи власти највише се радило на попису неписмених, а затим на питањима снабдевања грађанства. Поред тога фронтовци Скопља радили су на великом градском имању „Острво“ на сађењу кромпира и другим пољопривредним радовима. Поред тога радило се на сакупљању коштица од кајсија од којих се прави уље.

Најбољи рејон Скопља је Четврти рејон који је искључиво настањен радницима;

Делегати свих градова, учесника у међуградском такмичењу, слажу се у гледишту да је ово велико међуградско такмичења, поред великих конкрет них — резултата постигнутих кроз такмичење, донело и низ других позитивних појава. Пре свега велики масовни радови на којима је учествовао велики број људи у свим градовима зближио је фронтовске масе самога града, подигао код њих радни елан и формирао и

учврстио свест о потреби до-.

бровољног рада на корист заједнице. То је прво. А затим, само такмичење између глав= них градова наших република било је уствари најконкретније продубљивање велике тековине наше заједничке борбе братства и јединства. Делегати такмичарских коми= ; сија из ових градова такође су се Сложили и у томе да такмичење није постављено само зато да би се видело ко је најбољи и ко је постигао наје веће резултате, већ да би се

кроз такмичење измењала из

скуства до којих су поједини такмичарски одбори дошли којима би се сви градови на» ше земље користили у изврша« вању великих обавеза обнове и изградње које пред нас поставља вођа наших народа и наш учитељ маршал Тито. Једно је несумњиво, сви градови „уложили су највеће напоре за постизавање што већих резуле тата у том правцу. Реалан ефекат тога рада, на жалост, „не може се потпуно — истаћи дер се скоро у свим градови“ ма није водила правилна евиденција о радовима, Д. Б.