20. oktobar
Ми]
Ри се
= | ПОЕЗИЈЕ нв У „О "У Ми Ване
за па МЕ о. а + (ет Бет
ЊЕ
- Ири лит", ТА Пра ~ 1
"31 ЈАНУАР 1947
___СТРАНА 8
20 ОКТОБАР _
„ мивотигаду совР У
Рреакоћи бб ТРНОВО
газдинства РОФСР В. . и
»
у муналнот Разговор с министром МГ оворковим
_ Делокруг
ПОВОДОМ УЧЕСТАЛИХ КВАРОВА НА ВОДОВОДНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА
_ рада и задаци _ КО ЈЕ ДУЖАН ДА ПОПРАВЉА Ди: ВОДОВОДНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
ћајног предузећа и Електричног:
ПРОПАЛЕ УСЛЕД ХЛАДНОЋЕ _
| оком зиме десио се ве- инсталација сносе већином кри шта се заостала вода из цеви предузгћа Србије лики број замрзавања _ вицу сами власници зграда или За ове кварове, као и за св: кућних водовдних инсталаци- настојници који нису посвети остале кварове У зградама,
честале критике грађа
Е на, како у дневним
листовима тако и у „20 Окто~
бру«, упућене на адресу »Бел-
сапа«, уствари немају ни.
„какве везе са »Белсапом« ни. ти се на, њега, односе,
_ Скоро свака критиика која је упућена на рачун »Белса"
ас с ; : у 3 Иле <- Рлеитричо расле нима дешавају се у зградама, нари нису придржавали упут- објектима дешавају његовом зећа Спбије . | адијана Бао у којима су инсталације 3а- става које је Бестрадски водо' непажњом, .„Кварове на развод | град. Нарочито је падала о: МРЗНУТе, изненадни | изливи о вод у почетку зиме објавио У _ ној водоводној мрежи на згратрад. Н: је падал МЕ и „ној . ; поправе. ку“ штра и честа критика, грађана _ Боде, што проузрокује кваре- о дневној штампи и нису у до- дама дужни су да Р У Александровски парк у Москви
ја, а услед јаког мраза деша“ вали су се и случајеви загушења кућних канализационих инсталација. Услед тога су У многим зградама инсталације искључене из употребе, што знатно погуршава хигијенске услове · живота, · нарочито У зградама где се и канализација замрзла,. У топлијим да:
ње зидова, таваница и наме
ли довољно пажње да се ин сталације заштите од мраза. У зградама У којима су се водоводне инсталације замрзле и поквариле долази често до неспоразума између власника и станара, к> је дужан да кварове поправи Већина случаје' ва замрзавања догађа се због тога што се настојници и ста-
вољној мери :безбедили према
прописао је Мзвршни народни одбор кућни ред у коме пост: је прописи које кварове мора да оправља власник, а косе станари“ Све.кварове на. уну“ трашњим. водоводним одбјектима (казани у купатилу, резервоари и шоље
ћевласници, .
због рачуна за _ осветљење = “ИН
било ЈЕ су поглешно обпачу-. штаја. У многим кућама, услед тим упутствима инсталације од Досадашњи _ случајеви замр; ике нспоре за обнову
нати Или " погрешно упућени, недовољне пажње власника да мраза. Упутства су била веомз завања водоводних инстала- Москви је ту скоро. завр- троше вел МИ то
било ла се не достављају на, осигурају склоништа за вод“ једноставна: за време употре- ција показали су да настојџи“ шила свој рад Сверуска свог И масне и тетркснећ “ ла љај; ; . от д . : ~ ~ л: 3 "де ј ањима „зе- ање Е -
време. или чек да су |еднам _ Мер од мраза, дешавају се слу бе воде преко дана тотребно _ци зграла и станари не в де конференција по пит , Бо постаји, међутим, нижавва
исплаћени »Белсапу«, Такође је била упућена на »Белсап«
чајеви замрзавања водомераОправка покварених водовод“
је било да се просторије кроз које пролазе цеви бар минимал
довољно пажње да се инсталације заштите од мраза. Често настојници зграде не умеју да
лене изградње“ у градовима и радничким насељима РСФСР. У раду конференције узели су У-
сумња да ће тај задатак "бити успешно решен, Према новом
честа критика због квара, у“ их инсталација услед оскуди- но загреју, а н"ћу да се вода 2 ! ј површина
и поене које - не це у материјалу, веома је оте- затв ри и испусти сва вода из чувају водоводне инсталације, | чешћа трудбеници вртарско-пар Пн Нр ПН тати СЕ Н | ; 2: « О - > ~ У : У - ' газдинства им истаннути од
доводи брао у исправно ста. Жана и скопчана је са великим — цеви, Најчешће се замрзне во нити при затварању воде пазеј ковског д новвика позећана се за 50 2,»
ње.
Да би грађани знали коме се у ланом моменту треба 0" братинти. као и на чију адресу критику треба упутити, у кретко ћемо изнети "елокруг рада »Белсапа« и »Епса«,
Пеле ослобођење Београ!.
трошковима.
За замрзавање вод водних
да у цевима услед тога што се вода увече затвори, а не испу-
Гекџија одресл-ма
да се испушта сва вада из цеви. Пошто зима још траје, по: требно је да се у свим зградама предузму мере да се овакви случајеви више не би де шавали. Да би се избегло |замрзавање вод'водних .инсталација потребно је да се сви грађани придржавају упутстава
совјетски научници. доктор пољопривредних наука ВБјехов, поанати стручњак за цвећарство доктор биолошких наука Базилеска, доктор биолошких наука професор · Култијасов, руноводиопи натедара у институтима и „академијама професори Ерасин» ски и Георгијевски, претставни.
Знатно ће се развити и унапре-• дити декоративно оформљавање вртова и парксвских објеката (цвећњаци, леје).
Године 1944 им 1945 извршени су врло обилни радови на ства» рању нових парнова, Лењинград је добио, на пример, два врло
у ПА] је ] ј с ци санитетско-лекарских с"уста- лепа парка који укупно заузипа. из бивше Дирокпије трам“ које је објавио Београдски во ; п ваја и осретљења фопмипана довод а обезбеђењу и чувању| 198: Анадемије _ архитектуре _ мају површину од 160 хектара. су два | продузећа: »Белсап« инсталација од мраза, итд. У истом временском размаку
— Београдско електрично _сао бразаујно – предузеће и »Епс« — Елскттично прелузеће Ор бије — филијала Београд.
Птема томе. детоктуг рада и залатак предузећа, »Белсал«
На замрзавање водоводних цеви утицало је и низ других узрока: Београдска вода има У себи добар део речне воде и по природи је веома хладна и брзо се замрзне. Положај кућ-
них инсталација у ' зградама
У. нужницима итд.) дужан је да оправи ста || нар, пошт; се, кварови на,тим |
Конференција је проучила пи~
сних градова и обелемила пута. ве великог развоја вртарско-парковског газдинства које су немасни фашисти за време своје најезде били уништили. У разго-
тања даљег унапређења совјет-о
у Москви је створено 67 нових скверова и булевара. Прошлог лета отворени су нови пархови у Курску, Архангепснку и другим градовима. Напоредо с тим радом у градским рејонима, многе се ради и на довођењу у ред
је: да превози путнике и ро- ; во с пописнином Совјетског парновског газдинства по пред. А , није грађен с обзирол « Бу. | = =
бу возилима са, електричном Ене климе БИ арђан. не информативног бироа Министар грађима. Реч је о стварању „зва
и мотооком вучом у локалном ђене, Пре рата нису по и комуналног газдинства В. И. Го. _ леног појаса“ око сваког совјет-
саобраћају; | : У стојаи ворков је рекао: ског града. На сваког грсдсног
— ; х јмањ
ла ттеали ин отпжтава ТтпаМА У своме сталном старању становнина _ долазиће најм е
Вајске пруге и ппужне објек> те, електричну мрежу и ости– ла постројења н ипсталапије та патпобе тпампајскот, тро“ лебуског н аутобуског сад. браћаја,
ла пебавља по у својим ра“ диопитма опровља и одржава, трамвајска, тролејбуска и моторна возила,
ла рашпломпалним радом н најекгономичнијом _ употребом вопила и материјала пружи гређалству најповољније и најните тартфске ставове за провоз п ла сопственим при холима _ осигура — правилно фунптпиочнисање и развијање
. предузећа,
Делокруг тада ин развитак
·_ предузећа »Епс« је:
. тричним
ла снабдева _ грађанство, фабрике, предузећа, установе и надлештва уз најнижу тарифу слоктричном енергијом за погон, грејање и осветле“ ње:
· да се стара о свим елекинсталацијама, које служе за осветљење, погон и грејање у Београду;
- да св стара о исправном стању полокупне мреже улич
_ ног осветљења у Београду;
да сопственим ппиходом 0сигура правилно функпиони“
· сање и развијање предузећа;
То су у најкраћим пртама задаци предузећа. »Белсала« и »Епса« те ће грађани, уко-
_ лико им које од ова два, пре-
Му зана За трона, Пт ој _ могућиће да тај трамвај МЕ кабина, јавних телефонских _ лефонског апарата, скидање + КЕ а ако 35 6 була Р. не на своју пругу 3 а свега. говорнипа, којих.у Београду сијалица, У кабини, крађе ми Ј 8 | _ минута. има 24. цепање телефонског именика,
правданих „разлога, критиковати и критику на тачну а-
– дресу улућивати,
Лазар ДЕКИЋ
Рани
— Идемо да поспемо ту Каменичку улицу, кад се становници не сећају...
Радници индустриских предузећа Карабурме ускоро ће добити уреднији и сигурнији трамвајски
саобраћај |
Т рамваји пруге број 9 излазе на своју линију из депоа, трамваја који се налази у Улици Високог Стевана.
Док ови трамвајл стигну на своју линију потребло им је сада пола, сата, пошто морају ићи пругом број 2 до Вуковог спомевика, а потом пругом број 6 преко Теразија до своје пруге.
Ово излажење кола на пругу број 9, као и њихов повра. так у депо, не задовољава, све потребе радника запослених у индустраским предузећима Карабурме као и становника, овога краја.
Постављањем прелазних скретница на раскрсхљици пруге број 2 и 9 на углу улица Ђорђа. Вашингтона и „29 новембра", који се погао од стране „БЕЛСАПА" сада 0бавља и приводи се крају, 0-
На, овај начин, радници. н намештеници индустриских предузећа Карабурме, као и становници овога краја, који
се служе трамвајем пруге број 9, ускоро ће добити уредзији и сигурзији трамвајски саобраћај. Време које је до сада губљено у путу, биће искоришћено на трамвајској прузи у корисиом раду ан превозу путнтка,
Миладин · ГАВРИЛОВИЋ Ичкова бр. 1
мраза, нити се при постављању инсталација узимало у обзир поднебље, Пројектанти су постављали инсталације како им је била најјевтиније, тако да се водоводне вертикале у многим зградама налазе у спољним зидовима или су окренуте према северу или према коша: ви. На тај начин водоводне инсталације су веома изложене Хладнсћи и брзо се замрзну. На ово би требало обратити пажњу пројектантима станбених зграда које ће се зидати У току ове грађевинске сезоне У Београду и ла водоводне вертикале у новим зградама пола: жу по унутрашњим зидовима и у близини димњака. Саветовања архитеката са стручњацима из Београдског водовода при изради, планова такође би л'принела да се водоводне ин: сталације у новим зградама поставе тако, да булу што боље обезбеђене од хладноће.
Оштећење кабина јавних · телефонских говорница
Б еограђани доста _ теле“ фонирају. То се нај. боље види из статистике Ди. рекције пошта у Београду. Од. осам. часова ујутру до осам часова увече сваких 0 сам минута, обави се. просечно по један разговор. из
"Телефонске говорнице служе за потребе града и потребно је да њихово чување и одр-
Последице ноблшговремоног снобдовањо огревом
а току летњих _ месеци прошле године предузеће „Огрев" успело је, и поред разних тешкоћа да, за потребе устанва и државних надле штава, увезе веће количине мрког угља и то бољег квалитета. Али, нажалост, врло мали број предузећа и установа узео је овај угаљ- Да би се та огромна количина какостако спасла јер се услед дугог лежања по стовариштима поче да пали „Огрев“ је решио да угаљ стави у слободну продају. За кратко време угаљ је био распродат. ;
Дошла је зима: Услед елемен тарних тешкоћа довоз је: доста
- опао, Она мала количина којом
се“ располагало била је наме“ њена за потребе домаћинстава: Међутим, надлештва и установе које се нису. благовремено снабделе тек сада траже огрев. Природно је, да им се морало изићи усусрет, јер би од тога трпе читав привредни и друштвени живот, (7
Ова ·појава,. управо — немар-
вост, погодила је многе грађа.
не и посебно само предузеће „Огрев", које је претрпело и материјалну штету због дугог држања угља па стовариштима За идућу годину надлежни би требало да поведу више рачуна о благовременом снабдевању огревом својих преду“ зећа, Како се не би поново догодила иста појава.
Данашње стање угља на бе' оградским стоваоиштима није задовољавајуће. Услед необичног размаха индустрије која захтева и велике количине. го рива, потребе грађана тешко се могу задовољити, јер је до воз угља због снега опао. Уосталом, грађани су на вре ме још у току лета прек> штамле упозорени да се бла
говремено снабдеју огревом-
„дешавају се честа оштећења,
„јем прошле године разбијена,
- њима слаже разноврсна не»
_ да будно пазе на сваку ште“
прописи како треба полагати водесводне инсталације да би биле што боље заштићене од
жавање буде дужност сваког поштеног и свесног грађани на. Међутим, у. последње: време, случајно или. злонамерно,
у кабинама јавних – телефонских „говорница: разбијање стакла, кидање блушалица, те“
демолирање кабина, итд. Кра.
су врата са кабине на Вотдовцу, а из кабине. која је смештена на улазу у Кале. мегдан, однет је _цео теле. фонски аларат, Свакодневна, је појава да кабине служе као корпе „за отпатке и да се у
чистоћа, нарочито у предграђима' града. кина 1 у Због свега, тога дошло је питање подизање и одржава. ње јавних говорница, јер се расположива залиха. телефон“ ских аларата н делова , смањује; услед честих 'оправки, Како је очигледно да се ту ради о актима несввених и злонамерних елемената, то св апелује на грађанство пи ан. тифаштистичке оргамизације
точину, која на тај начин руши народну имовину,
о благостању становништва, совјетска влада увен је посвећивала и посвоћује велику пашњу што бољем комуналном уређењу согјетских градова и, између осталог, питању даљих радова на проширењу градских површина под зеленилом. Чан и у тешлим годинама Отаџбинског рата тај рад није престајао. Године 1944, на пример, државни расални“ ци дали су комуналном, газдинству 3,2 милиона садница.
У годинама совјетске власти површина под зелзнилом У РСФСР шестоструко је порасла у поређењу са стањем пре револуције. Данас у многим областима и крајевима РСФСР (Ставропољски крај, Свердловска и Саратовска област) на једног градског становника долази пре. ко 12 квадратних метара зеленила. Рат је озбиљно погодио градско комунално газдинство, нарочито у областима које су биле поднеле страхоте немачне окупације. У Лењинградској области, на пример, терени под зелинилом смањили су се за време рата десетоструко. Штета коју су немачки фашисти нанели „зеленој изградњи“ само на територији Руске Федерације износи 3.200,000.000 рубаља.
Совјетски људи мораће да у-
150 до 200 квадратних метара шуме у предграђима.
Држава се неуморно стара о проширењу и што бољем ургћењу зелених површина у ло= вима, Према плану за 1947 годину, само у Руској Федерацији даће се за ту сврху кродит У износу прено 100,009.000 рубаља, Предузимају се сзе мера за механизацију процеса засађивања шума. Само Стаљинградска спе. цијална машинске ~ транторсла станица за засађивање шума из. вршила је у току три предратне године радозе на површини око 4000 хектара.
Само становништво узима ако тивног учешћа у стварању зелених површина по градовима и насељима. Довољно је рећи да је 1944 године становништво у 85 градова добровољно дало за ту сврху 750.000 радних дана, а 1945 године — двапут више.
— Неће проћи ни пет година, =— каже на крају министар Говорков, — а у градовима РСФСР биће потпуно обновљене пред ратна површине под парковима, скверовима, булеварима итд. За= једничким напорима совјетских људи градови и радничка насе• ља Републике постаће лепих мивописни, још уређенији него што су били пре рата.
Мљинова књата »Природа и људна говори о раду човека који претвара природу у средство свог папретка,
урин
година.
|
+ :
о дугом рату човека против природе, о рату који је трајао хиљадама
Мајсторским стилом Иљин прича о
преображавању, пустиње, о завичају
нама и људима...
38 динара.
Ан
| .
ЛЕЊЕ«, улица
жита, о стварању биљака и живо, тиња, о судбини Волге, Касписког Мора, о обуздавању река, 9 планњ
· Издање НОПОК-а, Београд, цена
КЊИЖАРИМА УОБИЧАЈЕНИ књи. ЖАРСКИ РАБАТ, Поруџбине слати на ново поко-
Народног 100, телефон 21.772; 29-300
фронта