20. oktobar
31 ЈАНУАР 1947 _ ==
СТВАРАЊЕ КУРСЕВА _ |ууоцј) боб
за стручно уздизање позоришних дилетантских трупа
| прође ни једна недеља, а да за то време није наступило које културно просветно друштво или каква драм ска екипа са позоришним комадом. Врло често се дају приредбе у овом или оном рејову Београда, играју се једночинке на приредбама различитих У станова. Позоришне претставе приређују се свуда, велики број људи учествује у њихо вом извођењу а још већи је број гледалаца. Позориште је постало саставни део културних потреба људи. Нарочито је значајно. у развитку интерсовања код људи да је све већи број интересената за глуму. Наши људи су почели да играју по позориштима, а наше народне масе са све већом љу“ бављу посећују позориште. „Али, · заједно са развитком интересовања код људи за позориштем не подиже се и ква литет претстава, не развијају се делитанти у довољној мери ла би у једном временском раз маку могли постићи веће домете као извођачи. Скоро при свакој позоришној глуми постоје таленти, али то није довољно ни.за развој саме ди „летантске екипе нити за развој самих талената, ако они не добију основна знања из позоришне уметности, ако не науче правилно занат-глумљења, ако не знају шта значи "позорница, са свим њеним приимућствима и задацима. Можда, стога и многе претставе не испуњују своје задатке како треба, јер је извођење слабо, јер има више ди-
летантског штимунга. Има прет.
става на којима глумци говоре истим гласом, сличним гестику“ лацијама, где се једва распознаје ко је шта, тако да јен поред великог труда и љубави извођача квалитет претстава лош, а труд узалуд бачен. Свако позоришно дело носи своје особености, своју идејност, проблематику који траже многоструко улажење у типичности дела. Али, да би се све успешно остварило на позорни пи нужна су основна знања за правилно схватање позоришног дела, да би извођач могао дубље да разуме проблематику дела. Зато је потребно да изво Бачи познају У основним линијама развитак и задатак позоришне уметности, да познају карактер претстава и сложе ност извођења позоришног дела. Једном речју, сваки извођач при позоривним екипама или групама мора да је на: чисто с тим да игра на позорници није само игра која забавља извођача и гледаоца већ и велики одговорни посао на васпитању људи и њиховој кул турној изградњи. _ Мора се уједно споменути да је за правилно постављање позоришног дела веома важна глума, јер од ње зависи уметничко уобличавање дела на позорници. Код нас, по свим кра јевима Београда, играју рад“ ници, чиновници, ђаци који мање-више не знају шта значи глумити јер' дотле нису никада глумили и због тога врло често у глуму уносе и театралности, и површности, јер им
У Првом рејону продозете 60 Море 3: ликандирање неписмености
|" рви рејон је дао обавезу 5 Еда "ће остварити државни план за ликвидацију неписмености у току 1947 године: по могућству до 1 маја. До данас "је свршило течај и: обухваћено на текућим течајевима 64% неписмених, Садашњи задатак је окупити на течајеве још 36 процената неписмених и омогућити услешан завршетак већ »еснованих течајева.
Данас као најхитнији зада» так пред активистима Првога трејона и руководиоцима аналфабетских течајева стоји како ће окупити успешно све преостале аналфабете на течајевима и. како ће се несметано развијати предавања. на течајевима. На последњем састанку Културно-просветног одбора Првога рејона. испитане су све тешкоће око даљег организовања течајева и утврђени су извесни пропусти и конкретни
задаци, које је потребно што хитније извршити.
Било је случајева за време пописивања неписмених да екипе нису вршиле тачно своју дужност, тако да три улице у „Трећем насељу нису систематски обиђене. За време по'писивања екипе нису појединачно убеђивале неписмене. У току досадашњег рада многи течајци долазе нередовно. на часове, јер им је школа број 1 далеко, а руководство течајева још увек није успело да пронађе погоднију зграду ко-
ја би била ближа улицама где.
"има неписмених,
Стога се намеће нужно. да 'се што пре предузме контролисање пописа неписмених, У чему нарочито треба да прутжи свесрдну 'помоћ повереник улице, који "најбоље познаје "људство и становнике ове у“ "дице, и који зна да на најпри"ступачнији начин убеди људе о користи и потреби посећи-
вања зналфабетских: течајева. - Врло често се дешава да се на '"фронтовским рејонским конференцијама разговара о многим проблемима, док се проблем аналфабета заобилази или сматра да га треба поставити на нарочитим · заказаним састанцима, Међутим, непрестаним истицањем важности овога проблема на свим конференцијама и састанцима активиста фронта у рејону и улици, проблем аналфабета биће много боље осветљен и наћи ће свестранију помоћ у становништву свога рејона. Како у рејону и: ма неписмених који услед немања ципела или одеће не могу редовно посећивати течајеве, поставља се пред фронтовце да воде евиденцију о таквим људима и да преко рејонских отсека за социјално старање издејствују најпотребнију одећу У споразуму са учитељем или екипом. У досадашњем раду са аналфабетима било је случајева да су многи аналфабети у току учења Услед изостајања и нередовног посећивања течајева изостали у учењу. Такви нередовни течајци, стидећи се, не долазе више на течајеве и скоро потпуно отпадају. Али, ако се води рачуна о њима, ако се познаје њихов живот, фронтовци марљивим радом индивидуално посећујући сваког таквог аналфабету и пружањем помоћи у учењу могу таквог нередовног течајца да поврате на течај. Такмичење у учењу, у пола» гању испита потребно је исто тако увести Као систем рада "на течајевима, чиме ће се квалитет учења повећати, Оваквим вођењем рачуна о свим моментима који се појав-
· љују У току рада са аналфа-
бетима, могу се многе сметње отстранити и омогућити да се течајеви за аналфабете у Првоме рејону развију.
Свевима углавном би могли бит чланови "Народнбг позоришта
нико није ни показао, а још мање објаснио, значај и величину глуме у позоришној игри, Сваки покрет у извођењу на позорници, мимика лица, интонација гласа, све то на позор. ници носи своју специфичност која обележава и карактерише једно лице. У тлуми постоје многострукости» изражја. 'Наравно; умногоме | условљени талентом и способности извођа ча, али у “сваком случају и глу ма се учи као и многе друге уметности. 5 “
Када би се још истакао значај правилне дикције, која је нарочито рђава код“ многих извођача; ако се набаци само да је познавање сцене шминке исто тако важно, може се ви дети да се пред све извођаче из свих драмских екипа, група и рејонских позоришта поставља озбиљан задатак учења и сторије позоришне уметности и књижевности, учења глуме и рецатације, · дикције _шминке, све оно' без чега се не може постићи квалитет извођења.
Редитељи који постоје при свакој дилетантској групи због, ограничености времена и брзине припремања позоришних де ла никада не могу довољно систематски да развију рад са члановима дилетантских екипа, које би их квалитативно подигао. Стога би оснивање курсева за све чланове културнопросветних гр"па Синдикалног већа, рејонски' драмских екипа или груга, рејонских позоришта омогућило квалитативно подизање извођача.
Курсеви би се могли образовати за културно-ипосветна друштва,:за дилет.. :ске групе „или: рејонска . позоришта. Наравно; курсеви би. се: могли организовати на неколико ме: стаг у Београду да би се: слутаоци тмогли. што лакше окутити; Пренавачи на овим кут
и наставници драмских студија, Који би својим искуствима и знањем могли да помогну "да курсеви добију, већи значај и вредност. _ о Ка Курсеви за извођаче-дилетан те су неопходни, јер само пре ко њих може се подићи квадитет извођења драмских екипа, пошто само квалитативне, добре' групе". могу постићи свој циљ и истински. лужити КУЛтурној. изградњи. широких “народних слојева. | а занат "В. ПАСКАЉЕВИЋ
“ Петом рејону
риређивање књижевних ве
чери по рејонима претставља једну од обавеза културно - просветних рејонских одбора ма да се врло ретко књижевне. вечери организују иако за то постоје услови и могућности нарочито у овОЈ зимској сезони,
На књижевној вечери у Петом рејону Велибор Глигорић дао је приказ рада напредних књижевника пре окупације Југославије који се углавном ра• звијао У борби против старих укорењених форми назалних књижевника против меланхолично-романтичне' поезије, на дриреализма и декадентног садржаја. Велибор Глигорић је У току предавања истакао да су наши напредни књижевници били без икакве подршке, спутавани и гоњени од ондашњих властодржаца, · подносили 8велике жртве у борби за праву реалистичку књижевност и и" стинску ·културу. Говорећи о књижевницима пре рата, Ве> либор Глигорић нарочито се залржао на раду и делатности
Чеде Миндеровића као књижезника.. Пау После.. Велибора · Глигорића
Чела Миндеровић је прочитао неколико. нових песама и два своја рала у прози.
Руководство културно -просветног рада по рејонима не би требало да дозволи а ла не опганизује књижевне вечери бар јеланпут месечно по својим рејонима или насељима утолико пре што је интересовање код народа за књигом све веће. Ради што бољег разматрања могућности приреЂивања што већег броја књижевних вечери по рејонима и насељима, згодно би било да се културно-просветни одбори рејона повежу са удружењем' књижевника Србије и ла израде план одожавања књижевних вечери по читавом Београду. Хенрик Ибзен: НОРА, издање >Просвете« ћирилицом, стр. 114 цена 14 динара. 3
Н. Н. Семјонов: САГОРЕВАЊЕ И ЕКСПЛОЗИЈА, издање >Просвете«, ћиомлицом, стр. 37, цена 5 линара.
В. Корољенко: ДЕЦА ПОДЗЕМЉА, издање »Просвете«, ћирилицом стр. 73, цена 5 динара.
К. Корњилов: ПСИХОЛОГИЈА, излање »Ппосвете«, ћирилицом стр. 150, цена 20 дичара. |
Стеван Сремац: ВУКАДИН, »Просвете«, · ћирилицом, пена 28 динара
С. Фрумов: КАБЕ МИ ЊЕГОВЕ ПЕДА. ГОШКЕ ИДЕЈЕ, издање >Просвете«, ћирилицом, стр. 49 цена 6 динара.
издање стр. 224,
и ен тињи Л М
2 ИНОСТРАНА ТИТА МА. о филму „Камени цвет“
ФРАНЦУСКА »Ле Паризјен Либере«
Са радозналошћу _ смо очекивали руски филм у бојама »Камени цвета. Он је био за нас пријатно изненађење. Коначно, то су уметничке боје.
Режисер Птушко створио је пре"красну галерију ликова. Путем стварања „природе у „целини у студну “ систематског искоришћења рефлекто“ ра у боји, који дају лику, коси и трави плаве, зелене н црвене одблеске, изградио је средину која је ближа пртаном него реалистичком филму. Многе сцене у шуми и колиби у де"таљима ' сеоске _ свадбе, несумњиво спадају у најлепше које је до сада дао колорисани филм.
»Орор ди Сид-Ест-Ница« _ „Камени пзет« је стварни триумф
" совјетске кинематографије, Филм је
режирао велики режисер Александар Птушко, То је филм у боји и не може се, не видећи га, замислити сва она нежност нијанси, која се мења на платну, у сагласности са сценама а осећањима личности филма,
· »Фрон Насионал<
“ Дивни филм »Камени пветс, који ам симболично _ предаје дух уралских легенди, очарава нас својим о. живљеним фолклором.
| Патриот де Нис е ла Нувел репиблик«
Филм о претставља о Једну – целину. Боја, са којом се спаја музика чаробне свежине, изванредно одговара ле тендарној теми симболичног карактера, у потпуности прожетој поезијом специфичног руског фолклора.
ИРАН з ме »Сетаре« Филм »Камени цвет« садржи у себи Низ дивних сцена са. моралном, друштвеном, а такође и политичком те“ мом. Овај филм садржи све особине великог филмског дела, Он сјајно доказује развитак совјетске _ филмске уметности. Изврсно обликовање боја и дивна музика очигледно показују
"КИНА
изузетан таленат и мајсторство совјетских уметничких радника, који су стварали овај филм.
ЧЕХОСЛОВАЧКА »Лидова Култура«
Бажовљева бајка задивљује и омладину ин одрасле. Филм се може урачунати у истакнута дела кинематографије и чешка публика даће му одговарајуће признање које он заслужује. у
»Нови живот« — Шангај •.. Успех режисера помогли“ су тлумци Дружннков, Макарова, Деревшчикова, стварајућн — незаборавне поетичне ликове, Који Носе у себи чистоћу и озбиљност дела. Нарочито треба истаћи сјајни рад оператера Проворова у владању бојом и њего. во знање да путем спајања боје и светлости подвуче постске моменте филма, “
КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „МАКСИМ ГОРКИ“ ИЗ БОРОВА ГОСТ РАДНИКА. БЕОГРАДА
ЈЕ] увече стиже у Београд културно-уметничко друштво „Максим Горки“ инду стриског комбината „Бата“ из Борова. Друштво долази као Дет Месног синдикалног веа. · Културно-уметничко друштво „Максим Горки“ долази са свим секцијама. За кратко време свога развитка оно се подигло на степен једног од најбољих синдикалних друштава у Народној Републици Хрватској.
Једина приредба коју ће дати у“ Београду одржаће се у суботу 1 фебруара у 20 часова У просторијама Синдикалног дома — Немањина 28,
"а ц АЕ овој изложби, - Ара МЕР ЕР“ _ Полет грађанства
«
ПР рете а за
Детаљ. са изложбе Шестог рејона
Народног фронта
Шестог рејона
зложба успеха и резултата грађана Шестога рејона приказује све' велике акције у којима се. учествова“ ле стотине и хиљаде људи, показује њихов замах и остварење у току 1946 године. Преко графикона, бројчаних ре зултата, слика и цртежа дат је целокупан рад који је обављен у Шестом рејону, п> насељима и улицама. Изложба је обухватила главне резултате појединих фабрика које се нала: зе на територији Шестога рејона, напоре грађана и читаве фронтовске _ организације на подизању културног нивоа и ширењу писмености, акцију “село — грал, обнављање и чишћење улица 2д рушевина. Један део изложбе посвећен је производњи фабрике. „По: беде“, која се у прошлогодишњем такмичењу нарочит“ истакла у уштеди материјала приликом кројења одела, Неколико детаља приказују на чин кројења и графиконски је изражен> колик> је уштеда допринела појевтињењу гото-
вих продуката. Предузеће „Партизан“, „Срборит", Главна ауто-радионица, „7 јули
и „„Гођевац“ заступљена су на
Шестога рејона у великој акцији ширења писмености такође је при: казан. Изложене су слике гра ђана који су показали највише труда при оснивању аналфа· бетских течајева. Бројке које показују да је на 18 течајева са 34 групе обухваћено 457 неписмених, допуњене су д> бро изабраним фотографијама тако да то. претставља скоро живу истлрију Како се савла: Ббује неписменост. Поред момената са течајевима за неписмене показали су и резултати рада Народног универзитат, драм ске групе библиотеке и хора.
За време великих акција, ко је су се обављале по читавом Београду, у Шестоме рејону 80.355 грађана дало је за једну годину 744.284 радних часова. Иза тих бројчаних ре зултата великих акција на о способљавању улице Војводе Глигора, чишћењу и раскрчивању многих других улица од рушевина, чишћењу — потока, попуњавању · блатних улица, истакнути су на изложби кроз фотографије многи интересантни моменти са рада. Шема обнове Шестога рејлна и легенда приказују колико се систематичности унело у рад за време свех акција у Шестоме рејону, а истовремено се тиме потврђује: да су грађани. Ше стог рејона У 1946 години сте Кли и велика искуства, са којима ће још са већим еланом и више плана прићи новим задацима који их очекују у овој години, ;
Незаборавни су дани недељ них одлазака радника и гра Банства по околним селима Београда када се у току тих акција учвршћивао савез града и села, савез радника и сељака. Изложба показује да је станов ништво Шестога рејона за се дам месеци дало 57 радних екипа; које су обишле 38 села и дале 49,5839 радних часова, а У новцу изражено са 273.826 динара.
Жене и омладина Шестога рејона како приказују бројке, фотографије и графикони, да ли су највише резултата и инспирисали скоро све акције које су обављене у прошлој години
Изложба овакве врсте приказује на врло популаран начин, систематично. и у свебухват“ ном плану, колико је значајно и велико све оно што су људи створили и изградили у прошлој години, Оваквим начином приказивања људи још више постају свесни да они стварају будућност и пишу живу историју развитка и изградње
(
свота града, а истовремено, У ланцу целокупне „обнове, и своје земље. Можда у излага: њу материјала није било до вољно . одабраних детаља и можда приказивање. произволње на онај начин како је то астварено на изложби Шест га рејона не доприноси потпу= ном и дубоком изражавању свега онога што је најтипичније у свим акцијама и у це локупном раду, који су извршили људи Шестога рејона, Али, поред свега т:га, изложба Шјеестога рејлна успела је да прикаже, углавном, оно што је најкарактеристичније-.у свим већим акцијама које су биле спроведене у прошлој години. Ова врста изложбе може ла послужи Као потстрек, али не појединачним изложбама к:је би се организсвале по осталим рејонима, већ за "рганизовање јединствене изложбе под РУ ководством Народног франта Београда, на којој би се прика зали напори и резултати свих грађана, свих рејона Београда. На таквој изложби могло би се мнизжоструким примерима, детаљима, сјајним резултатима, преко снимака на којима би <е приказивали Уударници и најистакнутији грађани за време "прошлогодишњих акција, при“ казати колико се много урадило и колико |1ш има много послова који чекају да се сврше У новој, радној, такмичарској 1947 години. .
Која ћемо
предавања слушати
на Коларчевом народном универзитету идуће недеље
[п] редавања ка Коларчевом народе
ном универзитету имају за за датак да широким народним масама популаришу и објасне најважније и најактуелније теме из области политике привреде и културе и других научник области.
У следећој недељи предавања ће се одржати по овоме распореду:
Понедељак, 3 фебруара, у великој дворани Миле Косановић, мајор: О совјетској авијацији,
Предавач ће изложити развој совјетеког ваздухопловства у миру ну рату, и говориће о подвизима сов-= јетских ваздухопловаца, нарочито из времена Отаџбинског рата. |
Уторак, 4 фебруара, у амфитеатру, инжењер ·Војин. Поповић, начелних Одељења за задругарство Министарства пољопривреде Србије: Сељачка радне задруге и њихова улога у пољопривредној производњи,
Предавање ће обухватити развој наших сељачких _ задруга мн њихов значај у извођењу општег плана производње, Среда, 5 фебруара, у великој дво-
рани Душан _ Благојевић, _ уредник »Борбе«: О Корушкој. Четвртак 6 фебруара, У амфитеа-
тру, арх. Милош Сомборски, · помоћ ник директора Урбанистичког инсти“ тута: Саобраћајни проблеми Београда, (Са пројекцијама). |
Предавач ће говорити о саобраћају
уопште, о месту које саобраћај за узима у урбанистичкој концепцији и о географском положају – Београда. Такође о анализи топографије терена и о будућем решавању саобраћаја у Београду. " __ Петак, 7 фебруара, у великој дворани Милош Минић јавни _ тужилац НРС: Устав Народне Републике Србије. 6
Предавање Милоша Минића, известиоца Уставотворног одбора приликом“ доношењу Устава Народне Ре публике „Србије, значајно је н потребно је да га посете чланови СВИХ масовних организација.
Субота, 8 фебруара, у амфитеатру, др инж, Панта Тутунџић, професор Универзитета: О бакру у старој и савременој култури, ! '
· Предавач ће говорити. о старом схватању о постадку бакра н о по четку његове употребе, Затим о зна. мају који је имао, за стару матери“ јалну . културу. Поред тога ће при, казати _ распрострањеност бакра У земљи и узживим бићима, и “нарочито
о улози коју бакар игра у савре-
"меној материјалној ·култури. А
Предавања почињу тачно у. 1815 часова. После почетка предавања публика се неће пуштати у дворану,