20. oktobar
_ Припреме за изриду о НадустрискиХ и ЗпнотскиХ производа.
потребних за изградњу
~ станова | УУ циљу што бољег обавља. ња послова на изградњи Е станбених зграда извршена је Е још у прошлој години подела ц послова између Комграпа н О. . дељења, индустрије и занатћ ства. Комграп обавља високу ц и ниску градњу, а у надле. Е жност. Одељења. индустрије и » "занатства, спадају сви ситни :з грађевински занатски радови. а Џо извршењу грубих радова, Комгреал предаје извођење по.
јединих _ занатских _ радова градским грађевинским занат. Ка 4 ским предузећима,
Да би се брже одвијао рад на-изградњи станбених зграда у претствојећој грађевинској "сезони, у Одељењу индустри. је и занатства извршене су извесне организационе при. преме. Основана је Управа градских занатских грађевинских предузећа, која. стоји под оперативно · административним руководством ИНО.а и стара се о извођењу свих грађевин. ских занатских радова. Како 4 претствоји изградња 2000 станова У Београду, ова Управа оснива. за сваку грану грађе. винских заната посебна, предузећа која ће по добијеним плановима израђивати типи. . зиране предмете за грађевине _ и производити их у серијама. Стаклорезачка, браварско-лимарска, молерска и електротехничка радионица већ по. стоје и раде на довршавању зграда. које су израђене у прошлој грађевинској сезони. У току је такође и припрема за оснивање инсталатерског, гипсарског, паркетарског и столарског предузећа, предузећа за израду вештачког камена. Циглане, као предузећа локалног значаја, радиће такође по налозима Управе.
Материјал за израду типизираних предмета добијаће се преко Планске комисије, а да би се што пре извршили потребни радови, производви за-
_ даци додељиваће с и приват-
_ним занатским радљзама ло.калног значаја. Изградња нових станова у интересу је свих радних грађана, и приватне занатлије ће у овом раду моћи
· да покажу своју спремност да. помогну у раду на обнови и у решавању станбеног проблема, града. Занатске задруге ће такође одиграти значајну улогу у извођењу ових радова и оне исто тако треба. да. се припреме за преузимање послова, како би правовремено пружиле помоћ народним властима У раду на изради станбених зграда.
Питање стручних кадрова је д у овом послу врло значајно. Зато је Одељење индустрије и занатства у свој програм рада. унело у први ред хитно оспособљавање _ нових стручних снага. У ту сврху основаће се специјални течајеви за убрзано стручно оспособљавање ученика, у привреди и за усавршавање већ квалификованих стручњака,
Рационалном производњом хлеба постигнуте велике уштеде
“ ДИ ористећи искуство из 1946 . године, радници и слу б жбеници пекара Градског предузећа за производњу хлеба у =. елису нов начин потрошње = увасца у овој години и тиме о1 ' могућили рационалнију про: Е њ тизводњу ове намирнице.
[ Пекаре Градског предузећа | = произвепле су у 1946 години
22,000,000 кг. хлеба. За израду -- 1000 кила хлеба трошено је по 5 кг. квасца, што значи да је
ђ у протеклој години утрошено ( 33.000. кг. квасца. Цена квасцу ~ је била 36 динара по килогра4 му, те је укупна вредност утро: Га; шеног хвасца износила 1,188.000 : динара. | Г. У 1947 години треба да се __- жроизведе иста количина хлеба, ју а цена квасца повећала се за | “ 11 динарф тако да би се овим У поскупљавањем повисила и цена И " „жлеба. Међутим, новим начином | рада у производњи, употреба квасца смањује се за читав килограм по хиљади килограма хлеба и уместо већих издатака _појавиће.се уштеда на квасцу "за 1,034.000 динара према про: шлој години. Уколико производња хлеба (буде већа, биће и уштеда повећана.
Шта нас одбија од задруга
распореду Одељења трговине ни снабдевања за месец јануар, сви потрошачи требало је да добију поред осталог и по један литар шпиритуса. У распореду за снабдевање стајало је да ће штиритус делити Гранапове и задружне продавнице, као и регистровани колонијали. Уписан сам у Осму задруту у Максима Горког улици број 15, и отишао сам да подигнем следовање. Руководилац 34друге рече ми да ћу шпиритус подићи код неке од Гранапових продавница. Ишао сам у три продавнице и ни у једној нисам добио шпиритус. При
крају лутања одем у Гранапо ву продавницу у Косовској Уулици број 35, где ми рекоше да ћу шпиритус добити у сво моје
јој задрузи. На обја-
Гранап
[О
шњење да сам већ био у 34адрузи, па су ме упутили на Гранапове продавнице, један од другова рече ми да код њих нема шпиритуса, јер га уопште нису добили.
Напослетку одем код једног од колонијала. Тамо ми рекоше да они имају шпиритуса само за своје уписане потро: шаче, а да и они нису подитли довољну количику, _ јер сви потрошачи не узимају шпиритус. У (другом колонијалу сопственик ми рече можда и злонамерно да су задруге дужне да деле шпиритус, али да то не чине да не би себи стварале већи посао.
Размишљајући, дошао сам до закључка да према овоме шпиритуса уопште не могу до. бити јер га Гранап и задруге немају а (Гранапове продавнице га немају У довољним ко личинама, а моја задруга уопште га нема), колонијали такође немају У довољним количинама, јер неће да улажу новац у робу која се одмах не продаје, те ако се деси да и њихови потрошачи остану без штиритуса због недовољних количина и они ће бити упућени на Гранапове продавнице,
Питам се сада где ћемо добити шпиритуса ми који смо уписани код задруга и они ко ји су уписани код колонијала, а колонијали не буду имали да им га издају»
Бора ЈОВАНОВИЋ
рз
ЗАШТО СЕ НЕ ОБЈАВЉУЈЕ ПРОДАЈА ВУНЕНИХ СТВАРИ
вих дана су се делили
код Зе-мага дечји џемпери — ручни рад — уз 0тсецање 2 тачкице из дечје карте. Џемпери су додељивани — како у којој продавници: негде колико ко хоће, негде по два комада, а негде по један на карту. Имала сам прилике да чујем разговор између жена које су подигле те џемпере по туђим дечјим картама, пошто се куповина није уносила у карте. Они су говориле да ће их раснарати и
Мислим
плести себи“ чарапе. да је то грех према деци, да се оно што је њима намењено даје одраслима и онима који за тим немају потребе. Зато предлажем да се свака куповина текстила која је наме-
њена деци,
се количина робе у продаји распоређује сразмерно на свако дете. | Пошто је за вуненим стварима велика потражња и нема их много у продаји, сматрам
да би о оваквим продајама требало давати обавештења преко штампе, То је неоп-
ходно, јер се иначе овом ретком робом користе само они који имају времена- да свакодневно обилазе трговине. Често пута овакви купују тачки. це из дечјих карата и иско-
дозвољава уз у“ | писивање на дечје карте и да |
ришћавају их за јевтин новац, а депа чије су карте, остају
необучена. 5 Нада ЛАЗИЋ
о Х ДВЕ УЛИЦЕ НОСЕ ИСТО ИМЕ
ве је писано да у Бео-
граду има неколико улица са истим називом. Ево још једног примера: једна улица на Хаџи-Поповцу носи назив Светозара. Марковића. Међу тим, при измени имена 6еоградских улица и Гарашанинова улица је добила исто име. Сада је редовна појава да људи, тражећи Светозара Марковића улицу (бившу Гарашани“ нову) залутају на Хаџи-Поповац и обратно. Исто се дешава и са поштом, тако да у појединим кућама на Хаџи Поповцу У поштастким сандучи“ ћима стоје по неколико дана писма која гласе на Светозара Марковића улицу, али не за ону на Хаџи-Поповцу, већ за бившу Гарашанинову. Исти је случај и у бившој Гарашаниновој улици.
Крајње је време да се измени назив једне од ових двеју улица и да се спречи непотребно лутање писама и гра-
ђана. Младен СИМИЋ ж
НЕЈЕДНАК БРОЈ ТАЧКИЦА ЗА ИСТЕ АРТИКЛЕ
ре неки дан купила сам
у продавници – „Гратекса“ број 6 дечје гаћице плаве боје, које су типизиране и има их у свима продавницама „Гратекса“ и На-Ме. Код куповине отсечено ми је осам јединица из дечје карте. После
сам отишла у радњу На-Ма број 1, у Кнез Михајловој улици. Тамо су за исте такве
гаћице, исте величине и квалитета, отсецали по пет тач кица. Да бих се уверила да вису код „Гратекса“ погрешили, вратила сам се поново У продавницу број 6 и тражила објашњење: како да они за исту врсту робе за коју НаМа отсеца пет тачкица, отсецају осам. На то ми је продавац показао писмено наређење да за ту врсту треба да от' сепају осам тачкица.
Мислим да би ради правилног вођења трговине, а ин ради угледа продавница градских трговачких предузећа, требало да се изједначе цене и број тачкица за исте артикле, како
Тод „Гратекса“ тако и код аНада ЛАЗИЋ хж СКУПА ТЕЛЕФОН· СКА УСЛУГА
лужбеник сам Отсека за чистоћу у Београду. Ка ко станујем у селу Миријеву, потребно ми је да се чешће телефонски обавештавам о појединим стварима из свога надлештва. У селу нема другог телефона сем телефона Народног одбора Миријева. Пошто је требало да се обавестим о једној важној ствари, 1 0. М. отишао сам у Одбор и замолио да се послужим _ телефоном. _ Дозвољено ми је али су ми секретар одбора Божидар Радонић и претседник Танасије Јовано вић тражили да за разговор, који је трајао свега 2—3 минута, платим, 5 динара. Дуго
сам им објашњавао да је то
прескупо и неправилно наплаћивање, али моје разлагање није помогло. Напослетку, сложили су се да им платим само 3 динара.
Пошто је ово једини теле.
фон у селу, уверен сам да и.
други грађани не пролазе бо: ље од мене и да и они прескупо плаћају телефонске Услуге Народног одбора. · „Марко ЧОНИЋ
3
Треба избећи редобе
пред шалтерима Глабне поште
д 1 до' 10 свакога месеца
у свим поштама Београда пред шалтерима за уплату чекова и упутница образују се дугачки редови грађана који сатима чекају да би завршили свој посао. Ови редови нарочито су се често могли да виде у прошлом месецу када су студенти Београдског универзитета, пре уписа, уплаћивали чекове.
У Главној пошти од осам ујутро до шест часова увече, са прекидом у подне, раде шест шалтера за уплату чекова и три за уплату упутница. Сваки чиновник просечно сврши на дан посао са 350 до 400 грађана. Свакако, да ова цифра претставља успех сваког од појединапа — чиновника поште, али с друге! стране она указује на чињеницу да је читав посао и организација око уплате чекова слабо постављен. Од 27 шалтера, са колико располаже Главна пошта. Само пред њих девет стварају се редови грађана, док осталих осамнаест
Редови испред шалтера
Главне пшоте
или су врло мало заузети, или уопште не раде.
Несумњиво је да постоје велике тешкоће и у самој пошти. Да би се овај огромни посао око уплате чекова и упутница завршио извлаче се чиновници из разних других одељења и пребацују као помоћници чиновницима који раде на шалтерима. Но ипак, се редови стварају и људи стрпљиво чекају. Како решити овај проблем»
Раније, на свим београдским пијацама постојали су специ“ јални чиновници који су при мали уплату чекова за осветлење и воду. Одлазећи по намирнице домаћице су у исти мах свршавале и овај други посао. Међутим, то је укинуто.
Уплату чекова и упутница поред свих пошта у Београду врши и филијала Народне банке број 10 (бивша Поштанска штедионица). Грађани који се упозоре на могућност плаћања У овој филијали Народне банке из непознатих разлога неће да напусте ред, ·
ДАЛЕКИ ПОЈМОВИ...
По многим београдским радњама намирнице су непокри-
вене.
је хигијена2 аква хигијена, зар не видите да је кремпита
Проналазак у фабрици шећера | на Чукарици
лимарском одељењу фабрике шећера на Чукари-
ци ради Драгољуб Трифуновић, један од лимара рационализатора, које је херојски рад у обнови и изградњи земље избацио на површину. Он је сувоњав, живахан и на постављена питања брзо одговара: — Знате, прошле године сам покушао али није ишло. Тек пре месец дана сам Успео. Доскора ми смо имали луле, или, како их зовемо, звона са
ланчићима, која служе за се-
јалице шећерне репе. Оне су се доста квариле. Морали смо стално наручивати нове из Осјека, а старе су остајале неискоришћене, Гледао сам то, па ми је било криво. Ми смо морали нешто да учинимо, Ево,
_видите ову справицу, — и по-
казујући на справу за савијање лула за сејалице коју је сам израдио наставио је да о-
бјашњава. — Помоћу ње сада израђујем другојачије_ луле. То су спирална звона, дуго-
„трајнија. и много боље за се-
_ Јање, тако да, сељаци, када _сеју, неће се дешавати да им
се лула развије и семе испада са стране. Но, треба и даље радити. -
Стручна комисија је установила да помоћу справице рационализатора Драгољуба Трифуновића, за израду пет комада лула колико има једна сејалица, треба 78 минута и 10 секунди. Раније, за исти посао било је потребно 252 минута и 30 секунди. Према томе, постигнута је уштеда времену од 345 од сто. Потрешња материјала остала је иста.
На начин рада рационализатора Трифуновића прешло се одмах у фабрици шећера. СваКодневно из његове справице за сејалице шећерне репе излећу нове спиралне луле, Фабри-
=
ка је постигла уштдеу, а ра-
ционализатор Трифунбвић дос је награду од 3.800 динара, сразмерно учинк ш У раду. “ м јен — Задовољан | сам сво проналаском, вели нам пат ла нализатор Трифуновић, настаВИВШИ свој посао, '
П. ДИМИТРИЈЕВИЋ
7 ФЕБРУАР. 1247
о Мане
Питање редова пред шалтерима за уплату чековних упутница треба свакако на неки начин решити, било отварањем већег броја шалтера — бар у почетку сваког месеца када су највише оптерећени, — било увођењем још једне смене која би радила у време од 12 до 3 часа.
Завршен је стругарски курс у Индустрији мотора
Ре два мсеца у Индустрији мотора у Раковици кон-
курсом су позвати радници и раднице на двомесечни стру“ гарски курс. Радници ни радни це који су положили пријемни испит, дали су обавезу да ће по завршеном стругарском курсу провести на раду у Инду“ стрији.. мотора најмање једну годину. У случају напуштања или лошег рада, обавезали СУ се да надокнаде трошкове школовања. Курс је редовно посе-
ћивало 23 лица.
Настава је обухватила тео«“
риски и практични део. Ради _ теориског усавршавања учени
ка одржавана су, према створеном програму двапут недељно предавања из теориских пред“ мета, а практична настава по дељена је У два дела: теорњ ску практичну наставу и прак-« тичну наставу. Практична н= става се састојала из програма метало-стругарских радова. Под стручним руководством инжењера А. Крижа, курсисти су врло успешно савладали
првих четрнаест задатака, и
затим прешли на израду врло
сложених делова и израдили за
производни план на стругу 120
делова, а на фрези 200.
Радници, који су са успехом положили курс, задржавају се на продужењу курса, који ће трајати два месеца, После то га имаће два месеца практич“ ног рада са специфичним про“
грамом радних операција И
шест месеци рада на произвољ
њи, после чега курсисти постаЈУ квалификовани радници.
Петог фебруара су отпочели испити и другог курса који је отпочео у лето 1946 године, # који су посећивали приучени радници. После — положеног испита курсисти ће моћи ићи на двомесечни курс практичног рада са специфичним програмом радних операпија, тако да ће до првог маја постати квалификовани. Најбољи курсисти, и са лет њег и са зимског курса, ићи ће на мајсторски курс који ће се вероватно образовати при Индустрији техно-Марибор.
Сава СТЕВАНОВИЋ ај
Признање најбољима
Значка „Најбољима на раду“ до делиће се најбољим активистима Фронта, који су се у току седмомесечног међуградског такмиче“ ња највише истакли и највише залагали у раду. ..