20. oktobar

'! ,

Састале се „Форе“ па говоре...

јр и

= ћако

си прошао на изборима» =— Пре избора био сам главна фора у улици, а после сам атто јер немам право гласа,

Настојник са навикама из доба окупације

Мо настојници из предратног времена и данас мисле да треба радити на старн начин. Неки нзбетавају да врше своје редовне ду. жности, а неки још н покушавају ла плаше станаре, уверавајући нх да су они нека »власт«. Таквог настојника има зграда у Добрачиној улици 21. Настојница Милица Ђурић била је страх и трепет станара за време ОКУпаније. Пењала се на зид да може боље видети ко долази у мој стан. Али сада она посао не обавља сама. Помаже јој и њен муж, Нанме, ов изиграва неког мајстора који долази да поправи станарима све кварове на инсталацијама м који већином н на стају нехатом његове жене као настојнице, За отлушавање лавабоа или чесме он наплаћује 50 динара. После жошаве, када су се цеви биле замр“ зле, он као »стручњак« објашњара Да се у један део куће не може да пусти вода. На тај начин је осигурао себи још уносвију зараду, јер за 07пушивање клозета наплаћује 300 линара. И само замрзавање се десило због тога што се за време великих хладноћа није искључивала вода.

Пошто сам уверен да овако немарљиво не ради само настојнипа Ђурић и њен муж и да многи станари и не знају шта су дужности настојника зграда, желео бих да овај случај изиће на јавност како би органи власти обратили више пажње на пословање настојника зграда,

Божидар ТОРБИЦА ж

У горњем допису потрже се једно питање које је проблем скоро за све станаре у Беогрз ду, а које је исто тако важно и са становишта очувања на"родне имовине, пошто је још најчешћи случај да настојници ве врше своју дужност у зградама које су државна својина, сматрајући да ту нема „газде“ и да се може радити по своме нахођењу. Пре рата многи су своју дужност обављали на ко-

_ своје руке.

рист кућегазде, а за време о' купације главна је дужност о: ваквима била да мотре на понашање грађана и на то ко долази у зграду.

Данас је народ узео власт У Народним власти“ ма је главна брига да омогуће широким слојевима што бољи и мирнији живот и да што боље очувају све објекте који им служе. Настојници су ти који то треба да имају на уму и који своје дужности треба да обављају у том смеру.

Међутим, многи настојници то неће да схвате. Они мисле да је довољно да испуњавају само оне формалне обавезе, а друго их се не тиче. Кућни ред као да се њих и не тиче. Зна се да је дужност настојника да ноћу отвара капију, али многи су У том аљкави. Или се чека читаве сате да Устану и отворе или, када отворе, поступају тако набусито као да станари раде нешто што не смеју. Нарочито се набусито опходе према онима који им отварање врата плаћају по одређеној цени, а то су углавном баш они грађани који заиста раде за нашу заједницу и који поштују уредбе и законе.

Исто тако не зна се да ли настојник треба да помогне да се отклоне ситнији кварови у стану или не. У свакој кући има посебних случајева који се не би могли набрајати, али би баш зато, да би се све подредило законским прописима, требало објавити шта све спада у ду жност настојника зграда, Као што су кућним редом одређене дужности власника зграда и станара, требало би исто тако издати и правила о дужностима настојника.

Због чега постоји неслагање између прописаних и продајних цена повртарсКком семену

| угио сам у продавници Семенског предузећа у Гепратовој улици (бивше Српско пољопривредно друштво) неколико кесица повртарског семења. Сваку кесицу сам платио 2 динара. Учинило ми се то доста скупо. На моју примедбу о томе, дадоше ми „Ценовник повртног семења у кесицама код Савезне семенске централе — Земун“, у коме заиста стоји · назначено: „Цена једној кесици франко наше стовариште динара 1.50 —, цена једној кесици на продаји на детаљ динара 2.“ У том ценовнику је такође означена тежина семена у кесици, ако на пример под број 1 ценовника је уведен карфиол, са тежином семена у једној кесици. од 0.50 грама. Значи, да је оваквом продајом на детаљ цена једном Килограму семена карфиола 4000 динара, Под бројем 18 истог ценовника је уведен грашак са тежином семена у једној кесици од 30 грама, што значи да је цена једном килограму семена грашка преко 66 динара.

Међутим, Савезни уред за цене је својим решењем број М 856 од 18-1-1947 године од-

редио цене поврћном семену у продаји на мало на целој територији државе и у члану 1 тога решења је означена цена за један килограм карфиола 1500 динара, а за један килограм семена грашка 30 динара,

Ово решење је отштампано у „Службеним саопштењима Савезног уреда за цене“ број 3 од 18-11947 године, као посебном издању Службеног листа ФНРЈ. Члан 3 тога решења гласи: „Прекршај цена из овог решења казниће се по Закону о сузбијању недопуштене шпе. кулације и привредне саботаже“. Ако Савезна семенска централа урачунава кесице и рад око паковања, значи да 2000 кесица за карфиол и њихово пуњење зарачунава 2500 динара или 83 кесице за грашак 36 динара, дакле у сваком случа-

ју више од један динар за ке- |

сицу. Што је много; много је! И да ствар буде још лепша, кесице потичу од фирме Север и компанија, како је то на њима лепо отштампано. Значи, порекло им је давнашње и цена им сигурно није била један

па 55 МЕ 33558 8 НЗ А АНИНА Нинивитимимимиллммимивммммиммммиммлноввввамиммилллмивиламиммплмлмвивимимтмммполиимелммимиммлливввевелимилилоливевмнтиинммиваввеммимипимнвевеналимммивввнимитипаммвввенниммлпоавивинммимивмнивеминмиловии ШИ А О ШИ А А ТТ ТА ТА ТА ТА

ФРрантобци КРИТИКУЈУ

Зав Ба

Уносан посао

Ју писан сам као потрошач - меса и масноћа код једног од месара на Каленићевом гумну. Прликом последње расподеле говеђег меса 28 прошлог месеца мој снабдевач из непознатих разлога није отворио радњу до 7 часова ујутру. Пошто је код истог већ био доста велики ред, да не бих чекао дуго, отишао сам месару Бељи-Безистану Петковићу (тако носи назив фирма) и упнтао га, да ли могу узети код њега месо иако нисам уписан. Одговорио ми је да могу,

Испред мене биле су две жене, једна је имала да прими 600, а друга 1200 грама меса. Месо се продавало по 36 дин. килограм.

Када је требало да прими месо жена која прима 600 гра-

ма, њој је Петковић за ту количину наплатио 28 дин.; жени пак која је требало да прими 1200 грама, наплатио је 45 дин. Дошао сам на ред и ја; имао сам да примим 750 грама, и мени је наплатио 30 динара, иако је требало да наплати 27 дин. На моје питање зашто ми је толико наплатио, Петковић ми је објаснио да има мало више и за хартију.

Када се узме у обзир да хартија кошта највише 10 динара килограм, а да се за свако следовање употреби највише 10 грама хартије, онда излази да газда-Беља продаје хартију по 250 до 300" динара по килограму. Ако се узме у обзир да је хартија већ наплаћена као тежина меса, онда се горњој цени додаје још 30 динара, те хартију продаје по 280 до 380 динара по килограму.

Бора ЈОВАНОВИЋ

Излози који се

[Пролазећи поред продавнице Гранапа број 39 приметила сам у излогу мале кутије поврћа за ђувеч „Мичурин“, Ушла сам у радњу и затражила једну кутију. Помоћник продавнице није хтео да ми је да, изговарајући се да је

то роба само за излог и да Ју је немогуће вадити, па да је према томе не могу ни продавати. Било је јутро и радња је тек била отворена и ако заиста није било више ових конзерви оне су се могле склонити, Али продавац није хтео да о томе разговара, нити је хтео да склони конзерве, иако су грађани сваки час навраћали и тражили то поврће, те на тај начин се им сами задржавали и задржавали продавце, Сутрадан, излог је био нун великих конзерви за ђувеч, Неколико дана оне су ту стајале. Свратила сам да купим велику конзерву. „Нема“ — одговори продавац, иако их је доста

"стајало У излогу, Када сам га

уверавала да их у излогу још има, одговорио ми је: „Има их У излогу, има их и овде под тезгом, али их је човек данас платио и вечерас ће доћи све да однесе“.

Како је могуће да се ма ком „човеку“ прода одједном толико кутија и да се ма коме уступе кутије из излога, када се зна да у Гранаповим продавницама тога не сме да буде; да тамо сваки потрошач од“ мах добија робу, А поготову ако продавац једном одговара

За бољу поделу онога што имамо |

асно је да ми данас нема-

мо могућности да у све-

му потпуно подмиримо · своје потребе. То је сасвим разумљиво, јер смо наследили земљу опустошену и са упропашћеном привредом. Ово што има-

мо израђено је скоро изнова, |

и уз залагање свих свесних и радних људи.

Али је важно да оно што имамо поделимо што правилније; јер, народ разуме да још немамо свега колико хоћемо, али не разуме — сасвим оправдано — да не можемо оно што имамо да поделимо тако да нема разлога за незадовољ-

ство. Мало више самоинниција- _

тиве и оперативног сналажења у послу и све може да буде у реду.

Ево неколико примера недовољног сналажења: Гранап у Раковици дели по лва комада јаја свакоме ко лође. Запослени људи немају времена да чекају, нарочито пре подне. Гле. дали су, кажу, једну жену, која је десет пута ишла у круг за јаја и однела 20 комада, док су они, заузети пословима, остали без и једног комада, јер је нестало, а баш о њи. ма треба нарочито повести рачуна. Или се дели по 1 кг шећера. Сатима су неки чекали, а када су дошли на ред: „Нема више шећера“. Тек када је количина

била исцрпљена почели су да дају по Џ; кг, а зар то није могло бити од почетка, па да

<->)

свако домаћинство добије по М; кгр Треба имати податке: колико има домаћинстава и колике су залихе. И то није тешко. Гратекс је пар пута делио мараме. Маса жена, разуме се које су заузете пословима, ни-

је дошло до марама. Али зато

је било и таквих које су однеле више од 10 комада.

Народ је ту осетљив, а и разумљиво је, јер се ради о веома потребним стварима, И јасно је да не може бити задовољан. Тако поједини људи У предузећима, без довољно иницијативе м еластичности У послу, изазивају незадовољство народа и умањују оно што на. родна власт заиста добрим радом и старањем постиже.

Петар ПЕТРОВИЋ из Раковице

ж х

Неприлике „наивног трговца“

| [Приликом расподеле кон-

зерви у месецу фебруару мојој сестри десио се овакав случај.

Послала је децу код свота снабдевача Душана Лазаревића у Жичкој улици број 4, да подигну следовање за три особе.

Бакалин је дао нешто конзерви, а за остале је рекао да их није следовао пошто је он приватан трговац и не добија пуно следовање за своје потротаче. За конзерве које није имао није тражио купоне, али их

тешко отварају

не можемо робу вадити из излога“, а други пут, за исто тако изложену робу, — „пролата је једном човеку,“

Хо

сестра није могла подићи У другој радњи, јер тамо није била уписана, и тако је, са сво-

је двоје деце, остала без једног дела конзерви.

Како је овакав случај могућ када приватна трговина ужива пуно право у границама поштеног рада, и када је мој бакалин, који је такође приватан трговац, добио пуно слеловање и такво и својим потроша-

чима испоручио. Јелена ЋОСИЋ

ж жх

Ко треба да се

стара о имовини

бивше Београдске задруге,

дворишту зграде хотела „Бристол“, у Карађорђевој улици број 50, стоји под отвореним небом, већ дуже време, велики број ствари бивше београдске задруге која је национализована, Ту се, поред осталог, налазе ормани, столови, касе итд, који су већ готово сасвим пропали, Многе ствари од дрвета несавесни станари су у току зиме узимали за ложење, а како није било чувара, вероватно је да је много штошта и покрађено,

Ову национализовану имовину примио је завод за осигурање и реосигурање, али је нажалост није склонио на сигурније место где не би сасвим пропала. Надлежни би требало да поведу више рачуна о оваквим случајевима, како би се коначно _ престало са несавесним уништавањем народне имовине. Душан ДРЧА

Рђав квалитет скупих козметичких средстава

ре извесног времена ку-

пила сам код На-Ме „Нивеа крем“. Крем је употребљавао мој муж за бријање, а исто тако и за руке које за време ових мразева пуцају при раду. Крем је прилично скуп, а рачунајући по марки на кутији, рачунала сам да његова цена ипак одговара квалитету. Међутим, после недељу дана крем је постао тамно-жут, као да је кроз целу масу продрла рђа. Наравно, да га више нисмо смели употребљавати ни код бријања ни за мазање руКУ. Требало би више пажње по светити квалитету робе која је намењена широким | потрошачким масама, и то специјално квалитету оне робе која се употребљава за негу тела, Не сме се дозволити да се употребом такве робе нанесе штета здрављу грађана, Утолико пре што баш у Народном магацину козметичке ствари ку-

пују и многи који не познају правила хигијене и не умеју да се снађу у примени ових

сличних кремова, Дд. В.

–!

Нов начин просјачења у Београду

ародне власти су много Уучиниле за уклањање просјака и многе од њих обезбедиле су свим што је потребно за живот. По нашим улицама скоро и нема просјака, нарочито нема одраслих, Једино још деца иду по кафанама, Највише их се може видети у задружном рестораку на Теразијама. Али бат они просјаци који

нису хтели у домове и који су способни за рад, прибегли су другој ствари. Они суботом редовно "обилазе београдске радње и то „највише приватне и тамо, по старом обичају, добију по неки динар, Пошто са покупљеним новцем проживе недељу дана, поново свраћају код својих „добротвора“, У радње улазе здрави и млади људи, ништа не говоре, али их

Сналажљиви „привредници“

| ;: #У |

пихтазе имембмћм ||И мооктати МЕ ЂЕ УМ Цу |

„ || Ена || Пи

| па ИЦ И Ј5 “7 сва 770] | ЛА

375

— Реците нам, чико, где ви то набављате да ми кажемо својој мр | = Не може то ваша мама да нађе, лема она способности за привредника · ма па а

власници већ познају и дају им „милостињу“. Младен БАЛАБАН

Ругло улице

Идући Булеваром Црвене армије пролазник ће на» ићи на једну већ добро познату трговину „на поверење“ Недељка Николића, Тезга, смештена на травњаку, претрпана је разном старудијом, зубчаницима, чесменим шољама, разним флашицама и другом „галантеријом“ – зарђале „робе“, док о дрвету поред тезге висе ситнији предмети инвентара о• ве „оригиналне трговине“. Продужите ли око педесет метара даље, већ се сударате

с једним столом и буретом где >

је изложена опет старудија, и то на самом тротоару, Погледате, кад оно пред вама се налази и друга радња „на поверење“ _— Недељка Значи, радња је „проширена“ и ко зна да се можда неће једног дана „проширити“ на сав тротоар и травњаке Буле“ вара Црвене армије, Бранко ГУЦУНСКИ 7 Градтштанска ул. 4;

Николића. .