20. oktobar
54 МАРТ 147:
| ЖАКО ДА СЕ УБЛАЖИ НЕСТАШИЦА СТАНОВА >
Проблем смештаја ДОНОВНИХ установа
(пешта установа и предузећа претставља за станбече власти највећи проблем, јер од правилног решења тог задатка умногоме зависи развој и правилно _ функционисање тих установа. Због тешке станбене ситуације, станбене власти при решавању предмета 0овакве природе наилазе на мно. те тешкоће,
У Београду се налазе сва министарства Федеративне — Народне Републике Југославије, министарства Народне Републике Србије, са својим дирекпијама и главним управама, и тиз других установа. У недостатку пословних _ просторија државна надлештва, предузећа као и јавне организације смештене су У станбеним просторијама. Природно је да број, просторија за канцеларије није давољан за нормално развијање послова. Услед развоја ин сталног проширивања пословања нашег државног апарата, потребе за смештај установа расту из дана у дан,
Досада је смештај установа у многим случајевима вршен на тај начин, што су се исељавале целокупне зграде које су додељене за пословне просторије. На тај начин претваране су станбене просторије у пословне. Поред смештаја – установа, станбене власти имају да реше и проблем смештаја породица стручњака који су, Каб неопходни, досељени из унутрашњости. Поред редовног посла при смештају установа ин стручњака, станбене власти су од 1 маја 1946 до 1 марта 1947 године доделиле установама 84 оштећене зграде. Већина тих зграда додељена је Министарству индустрије ФНРЈ, Ми-
тистарству саобраћаја ФНРЈ, Министарству _ грађевина _НР Србије, Министарству рулар-
ства ФНРЈ и другим установама. Из предмета који се достављају Станбеном одељењу врло често се може видети да захтеви државних _ установа и предузећа нису скромни, Ти захтеви су обично дошли према тренутно насталој потреби, без обзира на тешку- станбену ситуацију ин могућности Станбеног одељења да удовољи молбама. Сада се у Одељењу налази око 290 захтева за смештај разних установа и преду. зећа. Да би Станбено одељење могло да задовољи само пет оваквих захтева, било би потребно да се исели 314 породица. Природно је да Станбено одељење нема могућности за исељавање свих ових породица, Којима треба наћи нове могућности смештаја,
Државне установе и предузећа нису се позабавили питањем подизања нових објеката 33 „смештај својих пословних просторија. Станбено одељење је већу више махова, преко штампе, скретало пажњу да устано-
својих сопствених пословних просторија у новој години,
Дешавају се случајеви да У станове и. предузећа купују готове приватне зграде, са намером да их користе по одредбама чл. 13 Закона о располагању становима и пословним просторијама. _Станбено одељење нема могућности да ре ши проблем исељавања станара из ових зграда, јер нема зрасположивих станова које би дало у замену исељеним поролицама, на што га обавезује чл. 15 поменутог закона,
За правилно решење овог необично с важног – проблема, да би се станбеним властима омогућио успешан рад, потреб_ но је да предузећа и установе саме предузму зидање нових зграда, напуштајући праксу куповања старих зграда које су већ настањене, Зидање внових објеката за смештај пословних просторија предузећа или за смештај радника, намештеника и њихових породица, било би најрадикалније решење станбеног проблема У Београду. Због тога, зидању нових објеката наша предузе“ ћа и установе морају да посве. те највећу пажњу, јер би се на тај начин саме установе могле правилно да сместе, а ве"лики број станбених зграда био би ослобођен за смештај
оних породица које немају ста-_ нова. С друге стране, када ру-
КОВОДСТвВа предузећа подижу зграде за смештај својих пословних просторија, она ће, знајући своје потребе, моћи да предвиде и величину зграде која ће омотућити што боље пословање чиновништва.
Б, ПЕТРОВИЋ
.
Припрема материјста за кројење рубља
кроји одједном за кошуље
На матмини се 600 делова
Почетна радња за шивење скројених делова
Па
то Вишо
радном
адници и руководиоци
„Елке" одлучили су да искористе сваки минут радног времена, да извуку од машина све што оне могу да дају, да повећају производњу и према не производни план у 1947 години за 15 од сто, поббљшавајући квалитет рада и смањујући производне трошкове.
До такве одлуке радници су дошли гоњени жељом да по могну своме народу, да га одену и пруже му могућност бо љег, имућнијег живота, Од Одлуке до дела, Када постоји чврста решеност, не води дуги пут.
Раднице и радници, запосле ни код „Блке“, досада су увек постизали најбаље резултате у такмичењу. Какор Несаломљивим радним еланом, добром ор: ганизацијом посла, самодисциплином при раду. «
Али да би план производње за 1947 годину био испуњен, била је потребно потпуно ре организовати посао. И то је учињено. Код „Елке" се данас ради у ланцу. Рубље се најпре кројти и тако изрезани делови долазе до ланца машина, Од исечене парчади до готове кошуље
кратак је размак: 26 пари ру-
ку. У фебруару ред код „Елке" је био полуланчан. Оно што је четрдесет радница производило раније за осам сати данас са потпуним лапчаним радом, свршава свега 26 раднтца.
= Са преласком на ланчани систем рада одмах смо повисили и норме. Међутим, успева“ мо да и те нове норме пребацимо, = каже предрадница 30ра Јевтић.
— Уколико раднице дуже раде један одређени посао, Утолико ће оне да га заврше за краће време. Упростили смо посао. Уместа да једна радни“ ца-врши једну за другом, десе-
· так разних операција, при из-
ради веша поделили смо операције, Тако се сада све опе'
" рације врше једновремено. У-
спели смо и успећемо још више да, увежбавајући раднице
20 ОКТОБАР _
На крају ланца излети готова кошуља
ЛАНЧАНИ РАД У КОНФЕКЦИЈИ „ЕЛКА“
П0ОиВОДа
народу
за рад на једном послу, једној операцији, . смањимо укупно радно време потребно за производњу комада рубља.
= Пре рата смо били робови машина Бетити смо се прогив рада у ланцу. којим смо бездушне експлоктисани, Данас смо гесподари тих истих машина, и увођењем ланчаног
рада боримо се за бољи живот. . '!
То значи да ће ланчани рад у „Елки“ омогућити даље по бољшање и усавршавање производње, даље појевтињавање робе. Широки народни слојеви биће снабдевени довољним ко личинама потребног рубља.
У новом такмичењу већ око 60 радница успева да премаши
Новопостављене норме. Листа успеха није завршена...
— Њој нема краја!
Али на концу прве године
планског рада радни колектив „Елке“ моћи ће да се похвати: — Нисмо пребациле план са Мо за 15 од сто колико смо 0бећале, већ знатно више, за...
И доћи ће проценат Сувопарна бројна која ће љубави према раду рећи више него стотину празних фраза.
А затим се уошуље прегледају, пеглају и
..Сбртирају, чиме је рад на
изради рубља завршен. У рафо-
вима рубље остаје до изласка из фабрике
Пре изласка из фабрике, рубље се одбројава, пакује и припрема за експедицију
ПЕРСПЕКТИВЕ РАДА ИНВАЛИДСКИХ УДРУЖЕЊА У БЕОГ РАДУ, ЗЕМУНУ И ОКРУГУ БЕОГРАДСКОМ
Инве лиди својим радом доприносе обнови своје земље
атним инвалидима даване су пре овог рата бедне потпоре од којих нису могли ни животарити, Није била реткост видети тешког ратног инвалида Како са неким издатим
уверењем проси по кућама ки.
улицама,
У новој држави стање ратних инвалида из основа се. изменило. Држава сматра као дужност да сноси сву бригу о њима, инвалиди су окружени бригом и старањем државе,
Под руководством привредно-финансиског отсека, Окружног одбора за сада постоје четири кантине, једна кројачка радионица, магацин за намирнице и једна текстилна продавница, Инвалиди имају и ма. лопродају дувана, тако да данас постоји 382 продавнице дувана, од којих ће се 82 укинути и остаће највише 300 ради смањења режиских трошкосва. Организован. је такође и Централни магацин, који води евиденцију о свој роби.
Ускоро се предвиђа органи: зовање једанаест кантина. О кружни одбор формираће пре. дузећа разних грана, За сада је у току формирање Градског
угоститељског предузећа инвалида за Београд и Земун под који ће потпасти пет ресторана, један хотел и петнаест кан“
тина, У пројекту је и ствара. ње предузећа за малопродају дувана и дуванских прерађевина, Које ће продавати и вредноснице (таксене и поштанске марке итд.. Окружни одбор добио је од Савеза радничкослужбеничких задруга за Ср-
бију и једну радионицу За израду сита, . . Сав чист приход од предузећа и продавница којима руководи Удружење инвалида шаље се у Централни фонд у која се сакупљају средства која треба да обезбеде самостаљ
Запетљана ствар
УВЕМ. СВ
фа | ЕПА МА =
но издржавање инвалила И испуњење обавеза датих маршалу Титу.
На територији Београда и Земуна има 6.020 личних и породичних инвалида, чланова Инвалидског удружења, који добијају према проценту неспособности од државе одговара. јуУћу потпору.
Инвалиди, који су много жртвовали у Ослободилачком рату, неће, и поред делимичне телесне неспособности, да бу«“ ду некорисни друштву. Они желе да раде и допринесу, неће да се осећају као баласт друштва и теже да се што пре оспособе и постану Корисни друштвеној заједници. Одржа“ вају се разни курсеви: административни, фотографски, цртачки и други, на којима ин“ валиди добијају стручна знања да би се могли укључити у привредни живот, Има доста и инвалида студената и ученика гимназија. Окружни одбор је запослио 90% инвалида у Бео“ граду и Земуну који могу да раде. Сви инвалиди активно У“ чествују у политичком и културном животу,
азвој и организација привредних предузећа која су под руководством ратних инвалида треба да омогући да се од 1950 године инвалиди сопстве-
_ Ним средствима потпуно обезбеде, " свдког РАДНИКА
И НАМЕШТЕНИКА
треба детаљно упознати са привредним уредбама
В“ се увелико пише и говори о привредним уредбама које је донела у току месеца јануара наша Савезна влада, Међу тим новим Уредбама је једна од главних Уредба о фонду руководства, која је ступила на снагу 1 јануара ове године,
Да би се обезбедила што боља и бржа примена било каквог закона или уредбе, одго ворни руководиоци и наши радници и намештеници треба да буду у потпуности упознати са таквим законима, уредбама и сл. Како се већ прилично пише и говори о примени привремених _уредаба које су сада на снази, рекло би се да су широки редови радника и намештеника са њима упознати и да ствар са применом тече уз највећу њихову помоћ. Ако се мало више унесемо У то питање, видећемо да са многим уредбама _ радници још нису довољно упознати, па ни са Уредбом 0 фонду руководства, за коју су они највише заинтересовани. Не само да о фонду руководства нису још у потпуности упознати широки редови радника и намештеника, него има случајева да и понеки синликални активисти-функциснери нису довољно прорадили Уредбу, како би могли схватити њен значај и протумачити је синдикалном чланству.
Пошто по питању низа привредних мера које треба спроводити у предузећима Нису радници довољно упознати да би могли привредним руководиоцима, Управницима пружити помоћ, да би сарадња између јелних и других била боља и да би правилније схватили и једни и други свој задатак, Месно синдикално веће је организовало семинаре на којима су третирана оваква питања. Настојећи да се радници што пре упознају са перспективним плановима појединих грана наше индустрије, са _ финансиским плановима предузећа, са акумулацијом, структуром јединствених цена, фондом руКоводства итд, Месно синдикално веће је сазвало управне одборе подружница односних грана индустрије као хемиске, текстилне, инлустрију исхране, кожарске и металне. За ове гране индустрије семинари су већ одржани, док ће се за 6стале накнално одржати.
Уз сагласност савезног Министарства индустрије на ове семинаре позивају се и управници предузећа. Савезно Министарство индустрије пружило је помоћ тиме, што је одредило да привредни руковолиоци из појединих главних дирекција односно грана индустрије одрже реферате на овим семинарима о привредним мерама владе, које се сада спроводе у живот, а бо односу управних одбора подружница ну права предузећа говорили су синдикални _ руководиоци из месних одбора.
Досада одржани семинари показали су да још није ни из-
далека довољно учињено на
популарисању и објашњавању
" радницима значаја привредних
. Уредаба, а нарочито фонда ру-
"овим
„же,
ководства. Досада одржани семинари показали су, и поред тедостатака, добре резултате, Они ће радницима и намеште~
ницима па и самим управници- .
ма доста користити, Један од прилично добро успелих семинара био је кожарске струке. На овоме семинару су радници и управници будно пратили излагање референата, а затим су постављали низ питања која им нису била јасна. Са семннара су присутни отишли са низом објашњених п пречишћених питања. Остали семинари, који ће се одржати, треба да буду што популарнији и разумљивији; референти не треба да се упуштају сувише детаљно У стручне ствари, јер нам искуство са досада олржаних семинара говори, да је таквих случајева било, тако да присутни нису могли схватити тлавно и основно, тј. суштину и значај промена које се врше у нашој привреди, да би им = задаци били што јаснији и одређенији, Не задовољавајући се само начином _ прораћивања привредних урелаба наше влаМесно синдикално веће приступило је организацији низа предавања у већим ивдлустриским предузећима и Синдикалном дому. За ову сврху организован је актив прелавача. Поред овога, дата су упутства организацијама који материјал и чланке треба прораћивати преко кружока н читалачких група,