20. oktobar

БАЊА АААУ > 5

из ВУ

___Више еластичности при издавању биоскопских улазница

д пре извесног времена управе београдских био-

скопа дају синдикалним подружницама за њихово чланство известан број улазница за биоскопске претставе. Као услов, било је потребно да се уз требовање приложи списак свих оних чланова подружнице, који ће учествовати у колективној посети, Састављање оваквих споскова одузима по-

јединим члановима синдикалне подружнице прилично времена, које би они могли да употребе У корисније сврхе. То се нарочито односи на оне подружнице које имају по неколико стотина чланова.

__Било би корисно да се требовања издају од стране синжикалне подружнице само за одређен број карата, без имета чланова, Довољна је обавеза управе синдикалне подружнице да ће купљене карте додељивати само својим члановима. Досадашње _ неправилности, уколико их је било, нису уопште могле да буду уочене на основу спискова, јер њих нико није прегледао.

КАКО ПОБОЉШАТИ ПРОМЕТ ПУТНИКА НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ

(ОР дана кренуо сам на службено путовање и,

знајући како су возови пренатрпани, отишао сам један сат

Павле БАКИЋ

• станицу

пре поласка воза на да бих благовремено осигурао

Композиција је већ Хтео сам то

себи место. стајала на перону. да изиђем, али ми вратар

није дозволио. Кроз прозор сам могао да видим да је воз већ препун и да су скоро сва места заузета. Запитао сам вратара како су ти људи успели да уђу у воз један сат пре поласка, када он никог не пу-

шта. Одговорио ми је да не зна. Међутим, надлежни органи

на станици морали би да знају да чиновници који путују службено треба да имају првенство свуда, па и при уласку У воз. С друге стране треба онемогућити да шверцери улазе на „волшебни начин“ и заузимају места других неповлашћених путника. . Зато предлажем да се перон отвори за све путнике чим композиција буде постављена и да путници могу слободно. по реду доласка, да заузму ме ста У возу. | М. БАЛАБА Топличин венац :'

ТРЕБА ЗАБРАНИТИ СУШЕЊЕ РУБЉА ПО ПРОЗОРИМА

циљу културног уздизања наших народа, ула» жу се огромни напори и за естетски изглед градова. Сто-

га је потребно повести рачуна

о небрижљивости мнотих гра-

ђанки.

Није редак случај да се, У пролазу београдским улицама, наши погледи заустављају на рубљу обешеном на прозорима са улице. Често пута вас и

која оцеђена кап воде потстрекне на тај поглед, па се на

згранете када видите да некој лепој и модерној згради висе читаве гомиле рубља које се суши,

Као што органи Народне милиције забрањују трешење крпа и ћилима на улицу, тако би требало и то забранити и уверити те „вредне“ домађице, да својим рубљем нагрђују изглед наших улица.

Нема сумње да на странце, којих у нашем граду има много, то не оставља нимало при-

јатан утисак.

Нев, КОНСТАНТИНОВИТе

(Омладина Петог рејона из Загреба у посети Београду

ктобра месеца прошле го-

дине била је У Загребу на Трешњевки (загребачки Пети рејон) _ делегација Народног фронта београдског Петог рејона да сравни резултате које су грађани постигли у међусобном такмичењу. У делегацији су били и претставни“ ци омладине Петог рејона Београда, Пријем који им је приређен на Трешњевци оставио је незабораван утисак У срцима. младих претставника београдске омладине. __Кад су омладинци у Петом рејону обавештени да ће стићи 250 омладинаца из Трешњевке и да ће вратити посету својим друговима, спремили су се да приме своје дру: гове из Загреба исто онако као што су и они били примљени у октобру месецу прошле голине у Загребу.

ГРАДСКО МОЛЕР СКО-ФАРБАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ

„ДУГА“ Бранкова 3 - тел. 20-766

Прима на израду све молерско“ фарбарске радове У Београду 1" унутрашњости, бабо 1—1

Трећег априла увече дошла је из Загреба група омладинаца Петог рејона, коју је сачекала, срдачно и братски поздравила и примила омладина Петог рејона Београда. На дочеку је дошло до спонтаних манифестација братству и је динству српског и хрватског народа. У року од два часа омладинци су разместили своје другове по приватним ста“ иовима у своме рејону. Грађани су их свуда срдачно и и скрено примали и омладинци Петог рејона Загреба осетили су сву топлину и искреност Београђана,

Омладинци из Загреба су У току свог боравка обишли изложбу Народне омладине Ју. Етнографски музеј,

гославије, изложбу Пољске, Калемегдан, Војни музеј, гроб Незнаног

јунака на Авали_и друге културне установе Београда.

Петог априла увече дали су омладинци Загрепчани успелу приредбу за омладину и грађане Петог рејона са програмом који је био састављен од хорских песама, рецитација и народних игара.

После тродневног боравка напустили су омладинци Петог рејона Загреба Београд са пуно лепих успомена са путовања и посете главном граду

ма А

| Е ве "8

— Питам ја тебе: где човек сад да „сврати“, када на Теразијама све сравнише са земљом

урбаниста

ДУЖНОСТ ЈЕ СВИХ ПРЕДУЗЕЋА И УСТАНОВА ДА ПОСВЕТЕ НАРОЧИТУ ПАЖЊУ РАТНИМ ВОЈНИМ ИНВАЛИДИМА

ит нстрјтна петина

Јепосљење и стручно оспособљавање

ВОТНИХ 80,88Х ННВОЛИДО

Дије завршетку · народноослободилачкот рата имали смо у нашој земљи велики број ратних војних инвалида, чије се питање није решавало _ само додељивањем инвалиднине, већ на далеко бо, љи и кориснији начин како за саме инвалиде тако и за друштво уопште. Требало је да се инвалиди укопчају у привреду и да воде борбу за привредну изградњу, као што су је водили и за ослобођење наше земље, Требало је да они сами осете да су земљи корисни и потребни, Ради регулисања питања запослења ратних војних инвалида донета је У јуну месецу 1946 године Уред“ ба, која одређује да свако пре дузеће и установа треба да = ма од укупног запосленот 0собља 10% запослених ратних војних инвалида.

По доношењу ове Уредбе Управе предузећа и установа почеле су тражити ратне војче инвалиде и то само онолико колико је у њима било места за вратаре, курире, чуваре итд, мислећи, ваљда, да ће се на тај начин одужити заслугама ратних војних инвалида. Како међу инвалидима има знатан број људи од 18 до 40 година старости, јасно је да они нису могли на оваквим пословима да виде никакву перспективу за обезбеђење своје егзистенције у будућности.

Да би се ово питање" реши“ ло на бољи начин, донета је допуна Уредбе о запослењу ратних војни инвалида, У којој се одређује да се ратни војни инвалиди имају запошљавати на оним пословима где се мо: гу и стручно оспособљавати

да не би били на терету пре дузећа, Прописано је да Удружење ратних војних инвалида

исплаћује инвалидима целу ин валиднину, а предузећа и У станове 50% њихове зараде, све док се не оспособе за самостално обављање стручних послова, после чега ће прима“ сти принадлежности као и оста“ ли стручни радници. Међутим, и поред свих ових повољних услова, а и морал них обавеза према инвалидима, управе предузећа и установа нису овом питању посветиле довољну пажњу. Инвалиди су упућивани ва посао у поједина предузећа и установе тек пошто је претходно проверено колико то предузеће или установа има запослених радника, колико ме "у њима има инвалида. Отсек за посредовање рада има мноштво разних неумесних одго“ вора као: нема места, НИСУ стручњаци, има превише рад“ ника и томе слично. Тако, на пример, предузеће „Народног винарства и подрумарства У одговору дословце каже: „По наређењу _ друга директора централе Народног винарства и подрумарства нисмо прими“ ли друга за нашег службеника, јер немамо место погодно за њега, јер смо ми индустриско предузеће, које је добило производни план за 1947 годину“. У другом делу ОВОГ одговора се каже: „За ноћног чувара запослили смо једног инвалида раније“. Ово јасно показује да су се ратни инвалиди узимали само за ноћне чуваре, курире, вратаре итд.

· светити пажња и

Предузеће Гратекс, када му је упућен Борислав Ђоковић, чиновник — инвалид, одговорило је следеће: „За друга не бисмо имали одговарајуће место, гледајте да га пошаљете где би био кориснији“, Гранапу је послат Немања Батањац, шофер — инвалид и добијен је следећи одговор: „За сада нема потребе за шоферима.“ Предузећу „Чистоћа“ послат је инвалид са 20% неспособности, а оно је одговорило: „Пошто послати друг није стручњак, не можемо га примити на посао.“ Мз хотела „Москва“, када је послат Димитрије Вуковић, инвалид са 20% неспособности, одговорено је: „Тре ба нам човек који зна да ради посао, који је код нас“.

Жене инвалиде Отсек за посредовање рада настојао је да упосли у текстилној индустрији. Међутим, и та су се предузећа неодговорно односила према инвалиткињама, као на пример предузеће „Дунав“ које је, када је тамо У: пућена Зора Цветковић, инвалид, одговорило да имају превише радника и да је не могу примити.

Међутим, има предузећа која су правилно схватила своје обавезе према инвалидима н требало би их истаћи да служе као пример. Тако је Бродоградилиште на Чукарици, где је направљена скица радних ме ста на којима ће радити инвалиди према својим физичким способностима и стручно се оспособљавати, примило је 48 инвалида; фабрика шећера запослила је инвалиде на административним и другим стручним пословима, где се они 0способљавају; кројачка радио“ ница „Победа“ примила је око 15 инвалида и дала им посао где ће се стручно оспособљавати; метално предузеће „Рад“ примило је осам инвалида и омогућило им стручно оспосо“ бљавање. Потребно је навести као најбољи и најпохвалнији пример поступак Завода за израду новчаница, где је на на!правилнији начин решено плитање запослења ратних инвалида. У Заводу је запослено на разним стручним пословима 35 инвалида, којима су обезбеђени и станови, да не би губили време у одлажењу и долажењу на посао.

Има предузећа која се уопште не обазиру на прописе Урелбе о упослењу ратних војних инвалида, као на пример: столарско предузеће „20 октобар“ које има 320 запослених рад. ника, а свега два инвалида. У неспровођењу прописа Уредбе о упослењу ратних војних инвалида нарочито отскачу набављачко - потрошачке задруге, које на појединим местима имају до 150 запослених радника, а ни једног ратног инвалида, а ако их и имају, онда имају свега једног или два. Предузеће за израду хартије „Београд“ (бивши „Вапа“) има 2900 запослених радника, а свега 4 инвалида уместо 22, колико би по Уредби требало да упосли,

Овде је било речи само о личним ратним војним инвалима, али се исто тако мора позапослењу породичних војних инвалида.

Стојан МИЛИВОЈЕВИЋ у

Уверење Које спречава ширење просвете

[Потреба за учитељима 0: сновних школа велика је, иако у Београду има учи теља којчм су без места, а желели би да добију намештење. Такав случај је и са мојим братом, Он се добровољно пријавио да иде као учитељ У Босну, која највише оскудева у васпитачким кадровима. Да би добио намештење било је потребао да поднесе већи

број ' докумената, потребних сваком плржавном чиновнику "при ступању у службу. Да

би испунио ову обавезу брат је 17 фебруара предао у Делиградској. улици број 40 мол бу за уверење да није осуђиван. Речено му је да дође по уверење 6 марта. Када је тога дана дошао, речено му је да дође 25 марта. При поновном доласку, у међувремену се цео Отсек преселио у улицу Боле слава Бјгрута 21, чекао је цео сат да би му било саопштено како је подпссен велики број молби за уверења и ла до 10 априла нема изгледа да добије решење, Уз то му је саоп“

штено да за сваки случај дође 20 априла.

А можда ће за 20 априлом да уследи 10 мај, па 20 мај и тако даље, ин тако даље, че“ кање од три до пет месеци, све због тога уверења.

Мислим, узимајући у обзир недостатак у стручним учитељским кадровима, да се са издавањем оваквих уверења не сме да олуговлачи, јер слу“ чај мога брата није усамљењ,

а бирократски поступак у Ло ношењу решења не може се ничим опрагдати.

Младен БАЛАБАН Топличин венаш 10

Аг пи је прабилно издабали уберење да је нево

гГљ

ош увек се дешавају слу-

чајеви, нарочито у УНУтрашњости, да грађани долазе У свој народни одбор и да траже уверења да су гласали. Ми, чиновници народних одбора уверавамо такве грађане да слична уверења не издајемо, већ да могу добити само уверење о томе да имају активно и пасивно бирачко право. Многи грађани наводе примере појединих месних или среских народних одбора, који од њих траже баш уверења да су гласали, наводећи да их без таквих уверења не могу уписати у бирачке спискове.

Да је то тачно, може се видети из уверења које је издао Народни одбор у Бадљевици. Текст уверења је следећи:

>МНО Бадљевица, број 473, марта 1947 године, Бадљевица. На молбу др Радомира Сретеновића из Бадљевице, МНО у Бадљевици издаје ово уверење: да је друг Радомир Сретеновић, из Бадљсвице уведен у стални бирачки списак МНО у Бадљевици на страни 900 и да данас ужива, има право гласа; Да је

_ Секретар,

:ао

друг Радомир гласао на изборима 1% ХГ 1946 године, Ово се уверење из“ даје молиоцу на захтев ин употребу. Такса је наплаћена, С. Ф, С. НА Драга Милановић, с.р. претседник МНО Н. С. Ивковић, ср.«

Из горе цитираног уверења може се стварно донети закључак да су у оваквим и сличним случајевима криви народни одбори за сву ону пометњу која се ствара међу грађанством. Да се убудуће овакви случајеви не би дешавали било би потребно да народни одбори, нарочито у унутрашњости, имају готове, штампане, или шапирографисане – једнообразне формуларе, На тај начин би се избегло погрешно схватање и забуна. У новој Југославији постоји тајно гласање и збот тога се никога не тиче ко је гласао, а ко не. Главно је да онај коме се издаје уверење има активно и пасивно бирач ко право.

Урош СКАЛА,

службеник народног одбора Другог рејона 4

На пошту — за једну дописну карту

((апујем доста далеко од најближе поште, а требала је да напишем дописну карту једном свом пријатељу. Кренуо сам у трафику да је купим. Природно, у трафику, јер оне продају и дописне карте

—- Једну дописну карту, молим. — Дописницу! Не, немамо.

Осмех и одтовор: „На две хиљаде комада зарадим свега 4 динара. Само колико поцепам ципеле док одем до поште! Зашто да продајем...2“

Кренуо сам у другу трафику.

— Једну дописницу, молим.

— Не, немамо,

Осмех и: „Зар још и то да држимо!“ Е

Да, зар још и то да држе. А имају дугмад, Дугмад у трафици...! Дошао сам, најзад, до поште Пред шалтером дугачак ред за дописне карте.

Ово није усамљен случај. Велики број грађана лута од трафике до трафике, тражећи дотисне карте, МИ тек у пошти,

после чекања у реду најзад их добије. Известан број трафиканата, из различитих разлога већ дуго нема дописне карте, нако сви они, који имају дозволу за држање трафика, могу увек да подигну све врел“ носнице на Главној пошти. Приликом продаје имају 5% од зараде.

Овом би требало стати на пут. Трафиканти би морали У свако доба да имају ловољан број дописних каргта.

Влалнмир САВИЋ

Грађевинско – предузеће Србије _ВЕОГРАИУ

ТРЕБА: 1 Књиговођу-билансиосту са познавањем јелниообравног рачуноволства; 2) Незапо. слене пословође в палире (8 праксом; 35 Машинског техничара или механичара за руко: водиопа возБбог парка и грађе“ винских машина. __ КУПУЈЕ: 1 скеле, даске, ногаре 2 остале грађевински Материјал, алат 8 анвентар у свакој количини: 2) путнички ауто, _ камионе веће носивости и мотопикле Терази- ||

је 89/. Телефон 22-451, 50-150.