20. oktobar

пр ћ 23еа " . х Уа и и раван : Е 3: А ТЕ Г == тоа а УУ | 5 ЛЕ а

живот

—_ КУЛТУРНИ

ИЗГРАДЊА НАЈВЕЋЕГ КУЛТ УРНОГ ОБЈЕКТА У БЕОГРА ДУ

Отпочела је градња Дома културе у Четвртом рејону

Похваљени бригадири копају темеље Дома

тпочели су први радови

на изградњи Дома културе Четвртог рејона. Дом се изграђује на Тргу „Црвеног крста“ који ће постати трећи велики београдски трг и ре јонски _ центар. Похваљени бригадири радних _ бригада Четвртог рејона зарили су прве ашове у земљу на месту где ће се подићи овај дом. Снажним замахом избацивали су прве ашове земље, а масе фронтоваца тискале су се око њих и радосно их посматрале. Сутра ће и они радити и помоћи да се што пре доврши њихов дом. Цео народ био је срећан и задовољан што је дочекао овај свечани дан, толико значајан и важан у њиховом животу. Овај замрли крај оживеће једнога дана, црвени крст нестаће са малога трга као и трошне и мале куће а на месту где су они стајали изнићи ће велике рејонске зграде. Трг „Црвени крст“ претвориће се у Трећи велики београд-

ски трг са великим зградама за . Народни одбор, Фронт, АФЖ, омладину и синдикат.

Он ће претстављати, у исто време, и рејонски центар. Дом културе је само један део тог великог блока зграда.

Дом културе у Четвртом рејону је први дом ове врсте који се гради у Београду. Први Дом културе гради се у Четвр“ том рејону, баш у оном делу Београда, који је највише занемариван од бивше Југославије. Културне установе подизале су се тада у центру града, а периферија, настањена радним светом, била је лишена сваког културног живота, Већ после

ПО

Протекла недеља није донела неке особите техничке резултате о којима би овде нарочито писали. То зато, што протекла недеља није имала неки _ особити такмичарски програм. Међутим, из тога не би могло да се закључи да је недеља прошла без нарочитих спортских догађаја.

Београд — без боксерских сала

·" У Београду су _ боксовалц најбољи боксери Југославије. То је свавако врло интересантан моменат, не само за љубитеље боксерског спорта, већ је то један моменат, који је окупио најбоље снаге и извео их на ринг, пред београдску публику. Они су имали да по кажу своје кондиције и свој · напредак или опадање, ти су имали да покажу, са којим боксерским снагама можемо да учествујемо У шампио-

Сусре-.

две и по године од ослобођења, на почетку петогодишњег плана, постављају се темељи Дома културе. Овај дом треба да постане жариште културе не само за Четврти, него и Пети и Шести рејон. Овај Дом културе претставља уједно и

највећи културни објекат који се гради ове године. Предвиђа се изградња низа објеката културно - просветног значаја, што показује колика је брига народне власти за културно и просветно уздизање широких народних маса.

У Београду је први Раднички дом културе основан 1910 године. Тада је била откупљена зграда секте суботара на Славији. Културни и просветни рад развијао се полако у том дому. 1911 године основана је при Дому књижара. Међутим, ненародни режими гушили су сваки развитак радничке класе, па су и овај Дом радницима одузели. Радни свет остао је тада без услова за културни развитак. Зато ће четврти мај ове године, дан почетка град“ ње првог Дома културе, остати значајан дан не само за грађане Четвртог рејона, него и за цео радни народ, који је годинама био лишаван рада на свом просветном и културном уздизању.

= >=—_———=—Б=Б— ђ

| |

Филм

Наш први домаћи уметнички филм

»СЛАВИЦА«

Нанв млада филмска производња бележи опет још један нови успех. >Авала-филм«, предузеће за производ. њу филмова у Београду, завршило је први наш домаћи уметнички филм, израђен у нашој земљи, са темом из нашег живота, на нашем језику, за мишљен и остварен радом домаћих уметника, техничара и радника.

У широко захваћеној теми о животу далматинских рибара, чија се радња одиграва пре рата, за време народноослободилачке _ борбе и након ослобођења, кроз љубав Славице и Марина, филм приказује учешће народа далматинског Приморја у херојској ослободилачкој борби, као и оне многобројне, често најтеже жртве, које су наши народи поднељи у интересу великог циља те борбе — коначног ослобођења од фашистичких окупатора н њихових бедних помагача.

Писац манускрипта ирежибер филма. је наш познати позоришни и филмски

уметник, сада директор Школе за филмску _ глуму и режију, Вјеко Афрић, Филм је снимио Георгије

Скригин, уз помоћ Вуке Карановића

и Александра Сокуловића. Монтажу је извршила Маја Рибар, а музику, са далматинским мотивима, компоно-

вао је Силвије Бомбардели. Директор филма је Александар Херон. Екипа која је радила на филму брођала је око 30 чланова. У филмму учествују и јединице Југословенске ратне морнарице и КНОЈ-а у Сплиту.

Обновљена је и поново отворена

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА

|А гродна библиотека је једна од наших најстаријих установа. Шестог априла 1941 запалили су је фашистички злочинци. Одмах по ослобођењу приступило се њеној обнови и ових дана је поново отворена У новој згради крај Калемегдана. Пре рата, Народна библиотека, иако је носила назив „Народна“, била је само научна Установа, неприступачна народ“ ним масама. Она ће и данас са“ чувати научни карактер, али ће у исто време бити и читаоница за народне масе. Она ће претстављати установу која ће најактивније учествовати на изградњи наше народне културе, на подизању наше науке и ширењу народног просвећивања.

„Понос једне народне библиотеке — по речима Лењиновим — не огледа се у томе, колико је У Њој ретких књига, колико разних издања ХМГ века или рукописа из Х века, већ у томе, колики број књига кружи у народу, колико је при“ вукла нових читалаца и којом се брзином добија тражена књига.“

Одмах по ослобођењу приступило се обнови Народне библиотеке. Помагана од народних власти, библиотека се из дана у дан богатила и увећавала, тако да данас располаже са 300.000 свезака. Обновљена Народна библиотека има одељење књига у коме се налазе књиге из разних завештаних библиотека, књиге из конфискованих библиотека, као и књиге из библиотека бившег дворског маршалата. Поред о—_______ ши

Сцена из првог домаћег филма »Славица«

Од недеље до недеље

нроз спортене сусрете || Београду

нату Балкана, који непосредно претстоји у Букурешту. Међутим, завршни део излучног меча није могао да се одржи. Заказан за понедељак, одложен је за уторник, али

се ни тога дана није могао одржати. То је знатно отежало посао руководиоцима боксер-

ПАЖЊА

Југословенско штам парско предузеће У Београду „ЈУГОШТАМПА“ предало је у даље пословање своје сто-

вариште образаца и остале готове робе

ИНВАЛИДСКОМ

КЊИЖАРСКОМ ПРЕДУЗЕЋУ ЈУГОСЛАВИЈЕ — Одеље“ ње за обрасце — Г ЛАВНОГ ОДБОРА РАТНИХ ИНВАЛИ-

ДА ЈУГОСЛАВИЈЕ Београд, Обилићев Венац бр. 2 (пре ђе „ФИН“) тел. бр. 23-150.

О овоме се обавештавају сва надлештва, установе, као и све власти које су до сада по- г расце код нашег стоваришта, како би бе обраћале поменутом предузећу

предузећа и фирме, ручивале потребне об се за своје даље потре на горњу адресу.

Трка трогодаца на 1200 метара

јер се све снаге нису могле одмерити, Екипа ће бити састављена, можда баш од најбољих боксера и без тога меча. Али ту треба нешто друго истаћи. Карактеристично је да Београд нема ниједну салу, где би се могли одржавати боксерски мечеви,

ског спорта,

Раније су такве дворане, ипак, коришћене, али је сада и то престало. Разлог доста чудан: нико неће да издаје дворане за бокс мечеве, јер је на столицама и другом уређају увек 0стајао траг нервозе гледалаца и њиховог темперамента. Намештај и столице су ломљене и упропашћаване, Тако је, ио-

нако тешко питање због не“ сташице _ погодних – дворана, постало сасвим тешко. Треба, дакле, да би се ситу“

ација позитивно решила, радити У два правца: преваспитању публике, која не треба да упропашћује инвентар и намештај и, настојањем, да се што пре у Београду“ оспособи једна велика дворана за бокс мечеве. У, том случају велики

сусрети неће бити одлагани због пролећне кише, нити пр: венства преношена у друге градове.

Да ли је могло на бициклистички крос да изиђе много више возача Бициклистичка. сезона отворена је великим бициклистич“ ким кросом, који је одржан У целој земљи. Из извештаја, ко“ ји су стигли о учешћу у кросу, показало се да је добар део возача, не оних случајних, већ правих спортских бицнклиста — остао по страни. Баш велика места, која имају на хиљаде бициклиста, извела су релативно мали број возача. У ту групу убраја се и Бе. оград. У бициклистичком крссу у Београду, учествовало је 62 возача. Када се има у виду да Београд има преко 8.000

регистрованих бицикла, онда

се заиста код цифре »62« мора ·

мало где је узрок»

Бициклистички крос у Бес“ граду није случајно био одре ђен за недељу. Он је предвиђен Календаром ин припреме су могле да се врше много раније. Према томе, а нарочито када се има у виду да је бициклистички спорт код нас доста омиљен, онда се може утврдити да је организација попустила. Изгледа, да је брз, јак и широк замах развоја појединих · грана фискултуре, премашио снагу појединих фискултурних руководстава. Изгледа, да се снага баца на извесне гране и на извесне приредбе, док се друге запостав“ љају. Када се зна од какве је важности _ бициклистички

поразмислити:

· ду имала

у Београду

вог одељења, библиотека има одељење домаћих и страних часописа Она садржи све комплете новина које су излазиле У ХЈХ и'првој четвртини ХХ века на територији Србије, и комплете новина старе Југославије и Федеративне Народ-

"не Републике Југославије, Би-

блиотека располаже и најстаријим комплетом српских новина који датира из 1816 године, Ту се налазе и сви значајнији југословенски — часописи, а од страних за сада има само француске часописе. Осим тога, постоји библиографско одељење, у коме се води преглед свих публикација у нашој зе мљи, што претставља новину за рад наших библиотека. Настављајући своју традицију, Народна библиотека основала је и одељење старих ретких публикација и наставила рад на прикупљању старих књига и рукописа, Библиотека ће имати и одељење стране књиге, као и одељење помоћне збирке са географским карта“ ма, атласима и друго.

Како је уништена и шта је све уништено у Народној библиотеци ~

У ноћи, 6 априла 1941 године, од запаљивих бомби букнула је ватра, горели су кро“ вови кућа, поједини станови, читаве зграде. Избезумљени грађани, побегли из центра града, беспомоћно су гледали: пламен је гутао, уништавао њихов зној и труд, уништавао једно по једно народно благо, вековима изграђивано од многих и многих генерација. Те ноћи изгорела је до темеља и Народна библиотека.

Шестог априла 1941 године Народна библиотека у Београје 350.000 књига и 500.000 свезака. Вредност изгорелих књига износи 5 милијарди 816,309.856 предратних динара, а губитак културних и историских предмета 58 милијарди 154,550.447 предратних динара. Једини остатак овог великог народног блага, које

су пожртвовано прикупљале многе генерације — неколико угљенисаних _ листова књига

рађених од коже — налази се у витрини у новоотвореној Народној библиотеци. МЕ Сва Замисао о стварању Народне библиотеке потекао је од обичног човека из народа — Глигора Возаревића првог бео-

градског књиговесца, издавача

295

_учници и књижевници:

и књигопродавца. Основана пре 115 година, са задатком да помаже неговање науке и олакшава ширење народног образовања, да чува сваку српску књигу и књигу која се тиче српског народа, Библиотека је постала наше неизмерно културно и национално благо. Народна библиотека, поред многих најстаријих и ретких књига, новина и часописа, имала је преко 1.300 старих српских рукописа, неколико хиљада значајних писама наших внаменитих књижевника, уметника и научника, који су били једини примерци у свету. У згариштима зграде пропала су писма многих наших научника, књижевника и јавних радника од ХУК до почетка ХХ века. За навек је нестало у пепелу 600 значајних рукописа од ХИ до ХМ века, писаних на пергаменту, штављеној кожи и старој хартији: писани споменици о Косовској бици, извађени из темеља цркве св, Арханђела у Призрену; изгорело је „Славољубље“ оригинална писма Деспота Стефана Лазаревића. Ту су нестале и прве листине Гутенбергове библије и многе друге старине. Писани извори из Првог и Другог устанка, који су сведочили 0 напорима и издржљивости српског народа у борби за слободу, Као и цела архива београдског пашалука на тур-

"ском језику, све се то претво-

рило 6 априла 1941 године У пепео и неповратно нестало. Међу делима знаменитих писаца изгореле су и прве старинске ноте писане Крјуковим знацима из ХП—ХМТ века, као и композиције првог српског композитора Кироса Стефана Србина. Народна библиотека имала је у свом саставу многе знамените _ библиотеке — као: Попечатељствујућег Совјета, Попечитељства просвешченија, наших познатих књижевника Лукијана _ Мушицког, Јована Стерије Поповића и многих других.

Колико је Народна библиотека била цењена као жариште културе и науке види се и по томе, што су чиновници Библиотеке били наши истакнути наЂура Даничић, Милован Глишић и други, Све ове културне тековине нашег народа, као и сви ови напори и дела наших великих људи, уништио је непријатељ 6 априла 1941 године у свом рушилачком бесу.

Са одлучног меча за састав репрезентације: пар тешке кате-

горије Баршош — Вирог

спорт, онда се не може и не сме догодити да се његовом развоју не може поклонити потребна пажња. Руководство је морало да развије много ширу пропаганду преко дру“ штава, актива и огранака да ва крос изиђу возачи — чла. нови друштава и актива. Да је то урађено, на крос би изишло неколико стотина.

У Београду се одржава међуградски турнир одбојке

У Трсту је одржан међу. градски турнир кошарке, а У Београду се сада држи међу“ градски турнир одбојке, Иако ова грана спорта није добила ону масовност, коју би могла да има — интересовање за овај међуградски турнир је велико. У турниру, узеле су У: чешћа екипе градова: Београда, Загреба, Љубљане, Скопља, Сарајева, Суботице, Марни-

бора и екипа ЦДЈА »Партизан“, ·

У Београду ће ове године бити 216 коњских

трка

Сезона коњских трка отво« рена је прошле недеље, __

Ове године је предвиђено 32 тркачка дана са 216 трка. За награде је предвиђено 5.097.000 и 403.000 _ дина“ ра специјалних награда, У овим тркама предвиђено је неколико класичних трка: југо“ словенски дерби, трка »Свети Ђорђе» на 2000 метара и испит трогодаца — трка »Милосав Куртовић« 2.400 метара, спомен трка »Кнез Михаило«, трка _»Града Београда« на 2650 метара, »Југословенски сент Леџер« на 2800 метара, трка »Ослобођење« и трка за пехар Дунавског кола [јахача на 3.200 метара. ·