20. oktobar

6 ТУНИ 1947.

20 ОКТОБАР,

Улога грађана у васпитању деце

тваралачки напори наших | народа У изграђивању своје будућности истакли су заштиту и васпитање деце као један од најважнијих друштвених задатака. Државни органи народног просвећивања, народног здравља и социјалног старања, уз учешће свих масовних народних организација, широко разастиру мрежу разноврсних установа дечје заштите и васпитања, које свакодневно обухватају све већи број деце од најмањег до највишег узраста, а које поред општих здравствених и васпитних имају и своје специфичне задатке, Наш нови демократски школски систем широм је отворио врата свој деци школског узраста, а пионирске и омладинске организације, окупљајући сву омладину око себе, кују узоре нових људи, смелих гради“ теља наше срећне будућности. Радни полет народних маса и њихове патриотске идејно-политичке манифестације измени ле су и стари појам „улице“ и оздравиле средину у којој се наша деца крећу.

Кли да би се васпитање натне деце развијало бржим темпом, да би се што пре уклонили многи трагови које су на психу наше деце оставили Услови сурове окупације и нездраве навике из времена старе Југославије, када је велики број деце био препуштен вртлогу велеградског живота, неконтролисаног ни од кога друтог сем од жандарма и полиције — није довољна само брига просветних, здравствених, сонијалних и других органа народних власти им ма совних _ народних — организација као организација, Сем тога, потребна је и брига сваког нашег грађанина — као појединца, и то свуда и у сва. ком тренутку. Наша деца један део времена проводе и изван школе и васпитне установе, изван своје породице и сво. је организације, У нашем великом граду су деца на то при. сиљена и још много више него ли деца у мањим местима наше земље. У нашем великом граду је и контрола над животом деце између породице, школе, васпитне установе и своје организације тежа него _лиу мањим местима. Ова чињеница утолико пре обавезује све наше грађане да буднијим оком прате живот који деца проводе између своје породице, школе, васпитне установе и организације. Очи родитеља, наставника и васпитача не могу да допру увек свуда где се деца крећу. Тамо где њихове очи не могу да допру, обавезно би требало да допру очи свих на-

нас и да тамо заменимо ставнике, васпитаче и родитеље, Морамо _ признати да добар део наших грађана нема _ довољно развијем | тај "племенити осећај пажње према деци на улици, иако

се он од ослобођења до данас код многих већ живо развио и на уличним фронтовским конференцијама спонтано испољио. Деца, као деца, изван контроле старијих склона су разним несташлуцима, који, макар по намери и незнатни, могу штетно деловати не само на њихово васпитање већ и на њихово здравље, а понекад им и. живот довести у питање, Деловање грађана у таквим случајевима може бити делотворније и од опомена наставника и од укора родитеља, само ако грађанин својим ставом детету открије своју истинску бри~

гу и добру намеру; Три дечака, ученика основне школе број 7, кад су били укорени што су се попели на дрво у једном неограђеном дворишту и јели зелене трешње, оставили су утисак као да баш није много на њих деловао укор. При сусрету са овим дечацима, после два-три дана, један је од њих довикнуо: „Чико, ово су он: мангупи што једу зелене трешње“ — и показао на својо два друга. При поновном сусрету изненадило је да су ћутке и срамежљиво промакли улицом, гледајући испод ока. Истина је да се ми често, као пролазници, равнодушно односимо према несташлуцима деце на улици. Макар колико били послом заузети, тренутак пажње несташлуку детета на улици не би нам однео много времена.

Ми пролазимо равнодушно и поред деце која крстаре живом улицом и из праћке гађају птице по стаблима, а и да не ломислимо да би камен _ могао позледити пролазника или, што је још теже, које друго дете. Али има и таквих грађана који ће такво дете приметити тек када их камен из њихове праћке чвркне по глави, Истинит је пример да је један грађанин таквом детету узвратио псовку и каменицу из своје руке, ма да га, истина, није погодио и ма да га, очевидно, није ни хтео погодити. Слични случајеви нису баш ни тако много ретки. Пролази тротоаром У недељну шетњу стари господин са својом госпођом, а између травњака у Цвијићевој улици деца бацају камена с рамена. Бацају га преко главе. Једном детету се камен омакне на тротоар и прекотрља се поред ногу господина и госпође. Грдња и псовка и господина 1 госпође није била баш ни најмање господска, Шофер паркира ау-

томобил пред крчмом у Генерала Жданова улици, преко пута ТУ мушке гимназије, и улази у крчму. Ученик ! разреда гимназије у пролазу скаче на папучу аутомобила и 3затруби у трубу. Шофер изађе из крчме и засипа дете најпогрднијим псовкама, које свакако штетније утичу на његово васпитање него ли несташни поступак детета. Зимус, у истој улици, по изласку из школе, деца се грудвају. Пролази жена и у торби носи боцу. Грудва је незгодно удари по глави, а она дете, не размишљајући, 60цом по глави и нанесе му тешку повреду. Несташно _ дете које ју је грудвом _ погодило налазило се на дохвату њене руке. Та жена није била рђава жена, али то не умањује њену одговорност. С њоме заједно сносе одговорност и сви они грађани који су пре ње равнодушно прошли поред те несташне деце. Јер око родитеља и наставника не може да допре свуда куда се деца крећу. Та-

"мо треба да их сваки честити

грађанин замени.

Не само масовне народне орга низације него и сви грађани као појединци могу пружити велику помоћ у васпитању _ наше деце. Но, први услов је за то да извесни из основе измене своје опхођење са децом на улици или било ком другом месту. Укорити ни посаветовати несташно дете, упитати га у којој школи учи, којој васпитној усатнови припада, известити школу и установу о његовом понашању, то треба да буде дужност и обавеза сваког нашег грађанина У овом случају детету треба приступити присно, пријатељски, са топлином 'радитеља и смишљеном озбиљношћу наставника и ва спитача, чувајући у њему осећање части и поноса. Настав-

ници и васпитачи не би смели примењивати казну на децу о чијим су несташним поступцима извештени од грађана. То би у детету изазвало мржњу према грађанину који је школу известио, то би у очима детета бацало рђаву сенку на до бру намеру грађанина. Наставник и васпитач у оваквом случају треба да пред дететом очува ауторитет грађанина и да му осветли његову љубав и племениту намеру. Ако се тако поступи, онда је, шта више, корисно детету и открити лице које је школу известило о његовом рђавом поступку. Уколико би требало казну и прнменити, она би морала уследити тек после више поновљених и тежих случајева рђавог понашања детета, па и ту са једним опрезним и убедљивим објашњењем зашто је — казна примењена, Колико би оваква сарадња грађана, наставника и васпитача допринела развијању осећања поштовања старијих код деце, што тако лепо захтевају наша Правила о понашању ученика, А затим — колико би мање било несташлука деце у времеиу које прове“ ду изван школе, васпитне установе, њихове породице и њихове организације.

Срца свих грађана требало би да деци говоре речима великог пријатеља и учитеља омладине маршала Тита: „Ви сте дјеца нове ' Федеративне Народне Републике, ви сте наша дјеца, ви сте најдрагоценији капитал, ви сте најдрагоцјеније што наша земља има... са нестрпљењем 'чекамо вас младе да дођете у ред оних који се и сами боре за бољи живот, а дотле ми ћемо о вама водити рачуна“.

Тада би и деца брзо постала друкчија.

Мирко ПАПРЕНИЦА

Најсвечанији дан наших пионира

Већ два месеца београдска пионирска организација спрема се да дочека пионирски дан, дан завршетка школске годи» не са што бољим резултатима и успесима у свом раду. При“ преме за пионирски дан обухватиле су све одреде, све чете, сваког пионира,

И до сада је пионирска ортанизација имала у свом ра ду различитих манифестација, али можемо рећи да је ова школска година у том погледу била најбогатија, То није случајно, Све те манифестације, а нарочито прослава пионирског дана одраз су про мене која је настала у садржају рада пионирске организације. Тих неколико манифестација, као пријем пионира У организацију 29 новембра, прослава Нове године, поздрав пролећу итд, показале су да је пионирска организација добила правилнији садржај рада, да се ранија: крутост и известан калуп замењује новим формама рада, приступачнијим радом, који је засврван на Статуту Савеза пионира, Прослава пионирског дана баш због разноликости и богатства садржаја, умногоме ће се разликовати од осталих про слава, заправо обухватаће много шире рад пионирске организације. Прослава 'пионирског дана није везана само за један дан, Осми јуни, већ за читав низ припрема које су се одвијале кроз пионирску организацију

Пионирски дан је обухватио све форме рада пионирске организације и многе раније проблеме рада и недостатке У многим одредима који су отклоњени. Основно питање, питање учења, које се у току целе године постављало пред пионирску организацију, кроз припреме за пионирски дан У многим одредима знатно је побољшано.

Прослава пионирског ће почети 7 јуна увече паљењем логорских ватри, којих ће у Београду бити преко 40. Поједини одреди окупиће се око ватри где ће борци Југословенске армије испричати детаље из народноослободилачке борбе, а ударници о производњи, Петогодишњем плану, 0 томе како су постали ударници или новатори. Осмога јуна, још рано изјутра, свечано 0премљени пионири ће — се окупити у своје одреде, Како би тачно У осам часова били на месту где ће се одржати рејонске смотре, Рејонске смотре су врло важне јер ће на њима претставници фронта, АФЖ-а, омладине и синдиката изнети укупне резултате рада пионирске организације у току целе године. Најбољи одреди и чете добиће црвене пионирске заставе, а најбољи пионири црвене мараме као највеће признање пионирске организације. На смотрама ће се изабрати и љионирски делегати који ће присуствовати отварању пионирских изложби

лана

по рејонима, Ове изложбе биће спојене са омладинским изложбама и отвориће се пре подне између 10 и 11 часова. На њима ће се приказати резултати рада пионира на пољу учења и рад пионира по кружоцима и групама.

После подне организује се излет свих пионира у Топчидер. Управа железнице ставила је на расположење четири композиције возова који ће пребацити децу у Топчидер, где ће се организовати фискул турна такмичења и игре међу пионирима. Поред тога поједине културне и фис"у“турне групе изводиће прогегм зе пи онире.

Један од најсвечанеа с 0мената пр ославе пионирском дана је отварање Пионирског; парка. Парк се налази у Кошутњаку и отвориће се после подне, Делегација од 1.500 пионира присуствоваће овој све чаности, МИ овде ће се уз помоћ појединих културних група и друштава извести програм та чионире,

Тако ће пионири завртати техдславу Пионирског _ дена, радосни што су видели резут тате свога рада и бригу на родних власти и наших ортанизацији према њима,

Јелица СТАМЕНКОВИЋ

„план · Секретаријата Градског 'одбора омладине |Е

Годишњица смрти Михаила Ивановића, Калињина

Цео Совјетски Савез м слободољубиво човечанство одали су пошту херојском _ животном _ делу великог револуционара,

ТД "ом целог – Совјетског – Савеза прва годишњица смрти великог градитеља државе радника и сељака Миханла Ивановића _ Калињина наишла је на дубок свенародни одјек. У том свечаном одавању признања херојском животном дељу неумрлог руководиоца врховног органа Оовч детске државе у току 27 година потпуно се испољила љубав коју су сви совјетски трудбеници кроз деценије гајили према Калињину. И после Ка. лињинове смрти његов лик, његова величанствена _ револуционарна _ бор. ба у годинама мрачног ин подјармљивачког царизма, његова безгранична и увек активна оданост изградњи најнапредније државе у свету оста ју — и увек ће остати — снажно урезани у биће совјетског народа. Несаломљиви неимар револуције, 0-

= ПС Ма ИЕ #

+

,

дани и мудри пријатељ свакот сова детског човека, челични родољуб ш хуманиста, Михаил Ивановић Калич њин прешао је славни полувековне пут борбе за победу револупије, а затим — за изградњу, срећу и про, цват СССР, за уздизање н напредак совјетског народа, ;

Један од великих организатора Кемунистичке партије и Совјетске дра жаве, несаломљиви _ следфђеник ин верни саборац Лењина и Стаљина Калињин ће увек бити, у сећању и љубави свих совјетских људи, као ни свих слободољубивих народа, велич чанствено оличење – најсамопрегори а јег залагања н борбе управљене даљем _ развоју и уздизању совјетске државе, победи слободе, демокра, тије и искрене сарадње У целом свету.

Доносимо одломак из Калињиновог говора »Школа и живот«, одржаног апсолвептима свердловског универзи= тета 30 маја 1926 год, | "

СТРАНА 5

џ

52

| |

У

ЈЕ

4

па

Ки у

_ Марксизам и његова примена

Бити марксист не значи само прочитати или чак изучити Ле. њина, Маркса, Енгелса н Плеханова. Наравно, да би — се марксизам знао, довољно је прочитати ова четири аутора, и ви ћете знати марксизам, Али једна је ствар — знати марксизам, а друга ствар — свакоднев но, сваког часа, у најразновр“ снијим условима, особитим, новим условима, примењивати тај марксизам. Текстуално внање марксизма још не значи да човек, који текстуално зна Маркса, може сваком питању да при. ђе марксистички. Кад би сваком човеку, да би постао марксист, било довољно да се упозна или иоде изучи дела Маркса, Енгелса, Лењина и Плеханова, онда бигмо ми, разуме се, пекли марусисте као палачинк.~, Ма кахо да је тешко дубоко изутчти ова че тири највећа 'арксиста, ипак сл то уз утрошак извесног времена може постићи, И у нашој хомунистичкој партији постоји

низ трудбеника који знају

Маркса текстуално... Марксизам — његов метод,

његово разумевање — не изу-

чава се само на делима поменутих аутора, већ и на историском току догађаја, он — се стварно проверава у практичном раду. Ви сте само усвојили марксистички метод (ако сте та усвојили: ја мислим да га још нисте потпуно усвојили), али усвојили као војник који завршава Академију генералштаба. Наравио, већи део главнокомандујућих У читавом

свету излазе из академије, то је правидно; али рећи да је свако ко је завршио академију био одличан командант — то се не може рећи. Код нас У револуционарној армији нису

сви команданти изишли из 8

калемије. Шта то значи» Марк. сизам је једна жива наука, наука као мало која друга, а не апстрактна теорија, Кад читате прву књигу Марксова „Капитала“, ви се потпуно налазите у апстракцијама, Пошто сте читали, — бар из обавезе, ~ прву књигу Марксова „Капитала“, онда сте и преживљавали тај утисак. Ви се налазите У апстракцији и мислите како да ту теорију примените у пракси, на послу. Та апстрактна теорија) јесте истовремено жива теорија, највише изучавана, 23 дана у дан на практичним радовима.

Су а ом мовек оно~ мирксвал,

увасра зеомиајли је прожета

животом, треба повезати сва« кодневни рад с теоријом, бити марксист, значи — бити стваралац.

Шта значи бити стваралац Каква је разлика између зана= тлије и ствараоцар Иста као између _ уметника и обичног живописца, Узмите иконе које су насликали владимирски или суздаљски живописци. Све оне личе једна на другу, ни на је“ дној икони нећете видети жи= во лице... А стваралац, то је друга ствар. Он уноси своју душу када ради на најпростијој ствари, па макар и опанке шио. Занатлија може бити највећи уметник, ако уноси душу у тај рад. И уметник може бити занатлија, када само маже, не уноси душу. Тако ће марк“ сивам без уношења душе, без стваралаштва, без сталног живог узимања у обзир свега што се збива, бити назови марксизам. Ако ви то што се паучили будете сколастички примењивали код вас на терену, ша» блонски, бићете занатлије лењинизма. Ви масе нећете повући за собом. Ви ћете марксистички метод неправилно при мењивати, Марксистички метод се примењује правилно онда када, радећи по Марксовој теорији, ми проучавамо ону појаву која се налази пред нама, И опо решење које ми будемо донели, биће сваки пут ново решење. Ако си данас овако решио питање, онда ћеш сутра то исто питање решавати на нов начин, јер ће сутра бити нова ситуација. Ситуација <е непрестано мења. Историја · се креће, не стоји на месту, већ се вечито креће напред. И марксизам се заједно са исто“ риским током мора стално кретати напред. Марксист мора знати да се тачно оријентише, Мисао марксиста, ма како био прост рад, вечито мора кипети,

изучавати, стварати. Ви сте другови, сада завршили тро“ годишње изучавање маркси“ зма, Код свих вас, – потпуно

природно, расположење је нај-

се максималне плодове, — Јер шта' може, бити већа награда | за човека, ако не свест о томе да је нешто допринео за дру-. штво! Нема веће награде! Ма какве илузије ви стварали, ве-_ ћег задовољства, него што је мисао да «:: корисни, нећете жебити, Свест о томе потпуно

"адовољава човека,

+

и:

о и је

к идеалније — да ваш рад доне- _

пр]