20. oktobar
у СМИЉА УКУС ДОСССССАСССЕСССОССССЕСССС ДСС СС
КО ВОДИ НОДЗОр НОД КУЛОМ
_ Прва београдска бригада
.
__ изменили, прича
Р вратила сеса Пруге као ударна
Предаја
П рошле недеље проморши . | рала је улицама Београда, по повратку са Омладинске пруге Шамац— Сарајево, Прва београдска бригада, На транспарентима које су омладинци носили писало је: „Била нам је обавеза 8,270 кубних ме_ тара – земље, урадили _ смо 12.273 кубних метара“. „Дата нам је норма 1,5 кубних метара,: наша је норма била 35 кубних метара.“
Прва _ београдска _ бригада вратила се као ударна.
Два месеца пре тога, почет“ ком априла, на осмој секцији 44 деонице између Какња и
Модриња око 300 омладинаца и омладинки Прве београдске бригаде отпочели су са радом
"на изградњи _— пруге. · Бригада је била углавном састављена од омладинаца и омладинки који нису били 3»
послени и од оних који су по неколико пута мењали занати. Услед социјалне беде пре рата и за време окупације сви ови омладинци су били упућени на улице и нису волели много да раде,
Због тога су први дани на Прузи били тешки, а рад је помало _— запињао. _ Међутим, захваћени невиђеним. еланом који влада на Прузи, омладинци Прве београдске бригаде, на конференцији која је одржана 14 априла дали су обавезу — и ми ћемо се изменити. Постаћемо _ удгрна бригада. То је била не баш тако лака обавеза. '
Али, Омладинска пруга није место где се само избацују и броје кубици, Она је још нешто више. Она је велика "школа омладине, место ода кле су изишле и излазе хиљаде нових људи. Омладинска пруга је и ковачница снажних Титових омладинаца. |
Од бригадне конференције рад је постао живљи, норме су се пребацивале. Ускоро је обавеза била испуњена. Двадесет првог маја Главни штаб омладинских радних бригада но прузи Шамац— Сарајево прогласио је Прву београдску бригаду ударном.
— Омладинци су се потпуно заменик команданта бригаде Јован Динић,. Постали су други људи.
Такмичење, којега у почетку уопште није било, лоцније је сјајно организовано. Само на
Дан победе просек на једног омладинца износио је скоро 65 кубика. Силе, брате! Шеснаест омладинаца проглашенр је га тударнике, док је седамнаест _њих похваљено,
Бригада је такође имала ин тензиван _ културно-просветни рад и фискултуру. Тако је 25 веписмених описмењено, зидне новине бригаде биле су
МЕД
| БАГРЕМОВ ИЛИ ЛИПОВ СВА. | КУ КОЛИЧИНУ КУПУЈЕ САВЕЗ
ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ _ ПРОИЗ, > __ВОЂАЧКИХ ЗАДРУГА — БЕО.
АД. ВЛАЈКОВИЋЕВА УЛ. МР оли ТЕЛЕФОН 27-92
застава ин диплома Прве београдске Градском одбору Народне омладине
ударне бригаде
најбоље у секцији, а одржано је неколико приредби и логорских ватри. О фискуалтури до доласка на Пругу ретко је ко шта знао, Свега око 12% омладинаца умели су да играју футбал или да бацају камен
с рамена, У бригади пак, 95% омладинаца активно се бавило фискултуром. Поред тога, бригада је била прва у секцији У боксу, футбалу, лакоатлетици и шаху. Већи број омладинаца пријавио се за значку фискултурника и готово сваки од њих до сада је положио по неколико норми,
То су резултати двомесечног рада Прве београдске — сада ударне бригаде, То су резултати оне бригаде од које се мало очекивало, а која је мното дала. То су, на крају, резултати које је и Пруга дала онима који су је градили. Стотине омладинаца сада су постали нови људи.
„Из берзе рада и са улица,
Дођосмо овога лета,
Скупљени тако са свих
страна
Сада смо постали Титова
омладина“ гласи песма коју су сами бригадири спевали, У песми је јасно изражена она дубока про. мена која се одиграла код сваког појединца на Омладинској прузи.
Ол 300 омладинаца, колико је пошло на Пругу, врштило се свега 117. Остали бригадири или'се налазе на разним курсевима који су организовани на Прузи, или су остали да даље раде. Један део отишао је у Железник на градњу фабрике. Укупно 59 омладинаца, који су остали у Београду, биће преко Месног синдикалнот већа и Градског одбора Народне омладине запослени по разним предузећима,
Д. СЛАВКОВИЋ
ШТА ДА СЕ УЧИНИ
да у Београду буде мање прашине
Д осада је Градски народни одбор много учинио У погледу побољшања хигијенских услова на београдским улицама, Стање не само да је сношљиво, — оно је и узорно у највећим деловима града. У. лице се чисте, приличап број њих спира се свакодневно, маса травњака је засејана, што знатно доприноси. свежини Улица и отклања изворишта прашине, а остаци рушевина и рашчишћени простори ограђени су тако да се шут не на сипа на тротоаре, Све је то допринело да су београдске улице, ако не беспрекорне у великоварошком смислу, а оно уредне и чисте.
Отварањем све нових и нових радилишта и градилишта У Београду, улажењем све више у грађевинску сезону, 0вакво стање неће моћи да се одржи, јер довољна је једна грађевина у улици да буде У току читавога рада сталан извор прашине. А Београд ће имати не само мното нових грађевина, већ и велики број оправки и дозиђивања, што ће имати за последицу више пра.-. шине у нашим улицама.
Не може се тражити од Уличних _ чистача да неколико пута дневно прелазе преко свог релативно доста пространог сектора. А када би то и чинили, не би могли да уклоне прашину, јер и не распола. жу честим и густим метлама за тај посао. Исто тако, не може се очекивати и тражити да Градски народни одбор спира све улице водом, ма да би то било најидеалније. То је немо. гуће, пре свега, због структуре поједине калдрме, која је
постављена у песак и земљу и
ПООГРОЛОКЕ ОЛИКЕ
не трпи често спирање, а онда и због несташице црева за по. ливање, Као и погодно постављених хидраната,
Шта, дакле, остаје»
Остаје да у свом граду, који је данас заиста наш, за који смо се ми, фронтовци, з2лагали у толико — махова, будемо прави домаћини и домаћице. Кадгод нам то дозволи остали посао, без обзира на дан у недељи (недељни дан је можда најпогоднији, јер надлештва и предузећа не раде, а нарочито недељно јутро), без обзира на доба дана, добро пошкропити _ тротоар и пола
коловоза (у обзир долазе, ра.'
зуме се улице са мањим саобраћајем) и честом метлом отклонити прашину. Нека то ланас учини десет домаћица из улице, или десет савесних фронтоваца, — већ је добро. За тим ће се примером повести и други.
Хоће ли то бити само помоћ Градском _ народном. одбору Биће помоћ и њему, али највише ће бити помоћ самим грађанима, Стање би се могло о» државати, то јест: не би се догађало да се прашина нагомилава, не би настајали слојеви прашине, добро познати из времена пре рата.
Нећемо чекати, ни седети скрштених руку. Нећемо дозволити _ да облаци прашине спречавају отварање прозора предвече, после дневне летње жеге. Нећемо дозволити да на» ша деца трпе због тога што смд непредузимљиви.
Уосталом, показаћемо да град може, упркос грађевинокој сезони, да буде чист и уредан, – у“ 3. л.
,
које су постале народна својина
|Б "ша Управа народних добара није могла правилно и добро да обавља послове услед великог обима рада и зато је 1 априла 1947 године та Управа расформирана. Она је разбијена на рејоне, и при сваком рејону је основано предузеће Управе станбених зграда, Ранија управа народних добара није могла да врши контролу над свим зградама, па се стало на гледиште да ће Управа, раздељена по рејонима, много. боље функционисати,
Међутим, нако при сваком рејону постоји предузеће Упра ве станбених зграда које је ду жно да води надзор над зградама на својој територији, иако рејони Београда нису тако велики и могу се за један дан обићи, ипак у пословању ново формираних _ предузећа има пропуста.
Свако предузеће при рејону има на својој територији око 200 зграда, То није много, кад се узме у обзир да су зграде често једна поред друге, или у непосредној близини, па их према томе није тешко обилазити и надгледати. Па ипак, у сваком рејону има много готово заборављених зграда, које чекају на неку оправку. Има ин тешко оштећених зграда и таквих којима су потребне хитне оправке (ако је например напрела водоводна цев). Међутим, предузећа Управе станбених зграда на захтев становника оштећене куће или настојника одговарају најчешће обећањима, У пословању тих предузећа има свакако и много тешкоћа, али у сваком случају те тешкоће много не оправдавају нехат и немарност одго» ворних лица.
Једна од највећих тешкоћа је недовољан број настојника. У Четвртом рејону, например, има 280 зграда, а свега 28 настојника. Сем тога, има велики број несавесних настојника који не воде много рачуна о државној имовини. Али има и врло савесних настојника који су у сталној вези са предузећем Управе станбених зграда свога рејона, који јављају за најмањи квар у кући, који 0 свему воде рачуна па ипак куће које они надзиравају стоје
неоправљене, Под – предузећима _ Управе станбених зграда има преко
1500 кућа. То су куће које су раније припадале Београдској општини, конфисковане _ куће народних непријатеља или се налазе под секвестром, а припадају лицима која су привремено отсутна (обично су власници Јевреји или људи који се налазе у иностранству). Предузећа _ Управе станбених зграда треба да воде рачуна о свим тим кућама, да одмах врше потребне оправке и да воде рачуна о редовном плаћању станарине,
Сва предузећа су направила план рада. Примећено је да готово по свим кућама по ходницима, нема осветљења. Лифтови не раде. У многим кућама су напрсле водоводне цеви, а има много кућа које готово немају кровова, Предузећа ће по плану поправити кровове, попунити их цреповима, поправити инсталације, водоводне и електричне, 38 стаклити све подрумске прозоре да не би било смрзавања, Пошто сијалица нема довољно, предузећа ће ставити сијалице по зградама на сваком другом спрату, Лифтови се за сада не могу поправити зато што нема потребних мотора, То су све ситнији радови најхитније природе који се већ изводе Други радови извршиће се касније.
Добровољне радне јед ности поводом почетка падова на 3
Почела је градња зграде
инице фро нтоваца Шестог рејона на свеча.
гради Народног одбора
Народног одбора Шестог рејона
Даоњн радне јединице фронтоваца Шестог рејона сакупљене око импровизиране трибине на пољани У Војводе Глигора улици, про славили су малом свечаношћу почетак радова на изградњи зграде Народног одбора свог рејона. Ово ће бити прва зграда Народног одбора која се гради у Београду. Њена изградња у Шестом, перифери-
ском, рејону, сведочи да ва. родна власт поклања велику пажњу перифериским насељу. ма, која су некада била запо стављена и неизграђена. • .
Добровољне радне Јединипе обавезале су се да ће извести земљане радове и помоћи на грађевинским радовима при из градњи зграде свог одбора, дз -би била што пре готова,
Цвет с липа по улицама не треба употребљавала за чај
Л ипово дрвеће по уличним дрворедима, по парковима и у Кошутњаку већ је процветало и близу је време за брање липовог цвета. Прошлих година било је дозвољено да грађани сами беру липов цвет за своје потребе.
Приликом брања дешавало се често да су грађани кидали са цветом и лишће и гране, га-
-зили травњаке.
Миоги грађани "е знају да липов цвет који беру по уличним дрворедима није користан за употребу. На липов цвет свакодневно пада прашина која цвет оштети и не би требало да га грађани беру и употребљавају за чај. Брање липо вог цвета није забрањено, али је потребно да се грађанима објасни да тај цвет на који пада асфалтна теашина није добар за употребу. У случају да хоће да га беру треба да обрзте већу пажњу и да са цветом не кидају лишће и гранчице.
Брање липовог цвета по парковима било би скопчано са гажењем и оштећењем тек 0о6новљених травњака и због 70га је забрањено. .
Грађани треба да беру липов цвет са лествица, а не да се пењу на дрвеће или да са земље кидају китице, при чему се најчешће кидају и лишће и гране. Потребно је да сваки грађанин чува ово дрвеће од "оштећења, а нарочито да спречава гажење травњака и брање У парковима, јер је то имовина свих Београђана,
Велику помоћ у чувању липових дрвећа од оштећења
приликом брања треба да пру. же народној власти – чланови основних организација Народ“ ног фронта. Они треба да пазе и спрече несавесне људе У оштећењу нашег градског зеленила, које се великим трудом народних власти и добровољним радовима грађана обнав-
а.
Држање паса по становима
рема наредби о држању паса, сви власници дужни
су да за своје псе направе у дворишту зграде, у којој станују, мале дрвене кућице, Што се тиче оних паса који су 0 пасни и уједају, њих — треба, према наредби, држати на лан. цу, како не би претстављали опасност за грађане.
Међутим, и поред ове јасне наредбе, многи грађани кој имају псе, вероватно из материјалних разлога које би има ли око прављења кућица, др“ же своје псе по становима, за. једно са собом и својом децом.
Чување паса по становима и прозорима претставља непо“ штовање Наредбе о чувању па са. Народне власти би требало да више контролишу власнике паса, Све оне који се не држе наредбе, требало би примерно казнити, или им забранити да даље држе псе, како би граћани били поштеђени могућих непријатности. Петар ПОЖОЊИ Цетињока бр. 2
Како да се поплоча раскрсница Код „Лондона“
ада, када су у току радо_ Ви на оправци коловоза
од Теразија до Славије, желео бих да изнесем један предлог који би, сматрам, корисно послужио за надлежне органе. Улицом „маршада Тита ваде се трамвајске шине и свуда се полаже нов асфалт. Улица је
раскопана до „Лондона“. По. што сам много пута возио пре“ ко ове раскрснице, видњр Сам да је вожња на овом месву при влажном времену врло отежа.“ на. Возила која возе узбрдо улицом Кнеза Милоша, на том делу обично иду другом 6р' Ззином и скоро редовно при скретању према — Теразијама, долази до клизања кола. То Је из разлога што аутомобили У другој брзини раде под већом туражом, а дрвена калдрма Је врло клизава.
Због тога сматрам да на 0; вој раскрсници треба постави! ти _ коловоз од ситне 'коцке (мозаик), тако да се избегну саобраћајне несреће којих Ина“ че може бити. ~
НП. |
= ~ | уран
ПАР А
Отворен је вечерњи Народни ре“ сторан Радничко-службевичке задруге Првог рејона у УлИШИ Чика Љубиној бр. 8, који Ра сполаже са првокласном кујном и пићем уз најјевтиније цеве. Ресторан је _ отворен . дана од 10 до 24 часа,