20. oktobar

42 >

“

па

ан 7

а-

У Ека

|" т

_ Одлучено је да се ____ велики резервоар за 20 милио

7 „а

СТРАНА 8 _

__ Београдске гусени Њ 2 У]

Е Поливај! Ове нам гусеннце упропастише зеленило,

х мивот м РАДУ СССР

| острана, дворана, са, широким прозорима, кроз које издашно допиру златне бујице — сунчани зраци... Зидови и таваница су беспре"корно бели, Под је марљиво "опран. На столовима — бели чаршави.

Ливци челика Григориј Соколков, Петар Можин, Александар Петрухин ни многи други тихо разговарају. Они су већ били ту и доручковали пред почетак шихте, Прошла, су четири часа и ливци су дошли на ручак, поверивтши Мартенове пећи својим помоћ ницима,

Ручак се састоји, као и јуче, од четири јела, Храна је једноставна и здрава: чорба, од купуса или од свеже рибе, месо са поврћем или пржена, риба, каша с путером, компот од сушеног воћа или воћне пихтије. Металци су задовољ ни својом мензом, Она ради и дању и ноћу, јер ливци су увек крај пећи — шихте се непрекидно нижу. За сваку ших ту овде се спрема доручак, ручак и вечера.

Такве зграде подигнуте су 1945 и 1946 године за заводска одељења, која раде. За одељења која су недавно прорадила или су у току обнове већ су у изградњи куће намењене исхрани, одмору и хигијени радника.

У новим зградама налази се данас осам менза. Поред тога, отворена су три мензе

у насељу — градићу металаца. Трудбеници завода »Црвени октобар« имају, према то-

ме, укупно једанаест мензи. У њима се храни око 90% трулбеника.

· Нарочиту пажњу дирекције завода и синдикалне организације уживају две дечје мен зе и дијетална менза. У дечјим мензама, које се налазе изван заводске _ територије, хране се деца чији родитељи раде у заводу. – Дијетална менза намењена је металциМа који пате од болезти стомака и црева. За сваку групу тих радника храна, се спрема према лекарским упутствима. Тридесет. до педесет од сто издатака за храну У дијеталној мензи синдикална органи запија исплаћује из својих средстава. У те мензе упућује се већи део приноса, заводског газдинства које се налази У околини Отаљинграда. То газдинство је прилично велико и успешно се развија. _У току прошле године оно је дало за исхрану металаца 10.000 центи поврћа, преко 200.000 литара млека, 260 пенти меса, 500 центи рибе. Порел тога, у сточарзким совхозима и околним колхозима

_ набављено је 1.600 центи ме-

са. Заменик директора _ завода, _по грани снабдевања радника "Александар Вакулин упознао _ ме је с изгледима за даљи ра звој заводског газдинства. "Министарство за црну металургију одобрило је овогодишњи план. Он предвиђа стварање новог великог газдинства у предграђу. То газдинство од 4.000 хектара створиће се током ове године и даће велике количине меса, и млека.

изгради

"на кубних метара воде, што _ће омогућити да се изврши вештачко наводњавање 1.000 "хектара плодне степе. У вези "с изградњом резервоара пред виђа се и повећано снабдева-

__ ње рибом, и то најмање за

3.000 центи годишње.

"Мо слаљинтрадои Неталаца

План се остварује. На, земљишту новог заводског газдинства подигнуте су, поред седам станбених зграда, електрична, централа, механичке раднонице, зграда за чување поврћа, штале за 200 крава.

Исхрани трудбеника, завода »Црвени октобар« дирекција, и синдикални органи увек по-

свећују највећу пажњу. Директор завода Павел Матевосјан ,и _— Александар Вакулин неколико пута, месечно посећују мензе, проверавају њихову делат-

ност и интересују се За све потребе. Лекар — стручњак за, питања, исхране Евгенија, Девиденко и инструктори кулинари са стручном спремом својим радом много користе металцима,

Комисија радничке контроле, која, постоји при синдикал ној организацији сваког заводског одељења, обавештава, синдикалне функционере или Вакулина о пропусту у раду ове или оне мензе чим примети тај пропуст. Тиме се зајемчава брзо отклањање недостатака и успешан рад евих менза. Н. ЧУМАКОВ

ЛА ОГРЕВНОГ МАТЕР.

БЛАГОВРЕМЕНО _ СНАБДЕВА ЊЕ И ПРАВИЛНА РАСПОДЕИЈАЛА ЗАВИСИ ОД САВЕСНОСТИ САМИХ ГРАЂАНА

Домаћинстец троби блоговремено До подугну угОЉ

Н“ стовариштима, Градског предузећа „Огрев» лежи 52000 тона угља. Угаљ је на слободној продаји и сваки грађанин може добити количину коју жели. Има „Креке» и »Колубаре« и грађани могу по вољи да бирају »Крека« се продаје по 580 динара, тона, а »Колубара« по 480 дин, тона.

Сва стоваришта су готово претрпана. Нове количине, које стижу свакодневно, једва, могу да се сместе, Иако је већ неколико пута преко штампе апеловано на грађане да купују угаљ, ипак јета куповина, прилично слаба. Та слаба, куповина много омета рад предузећа, које дневно увезе мно го већу количину на своја стовариштта него што изда. Ако би грађани мало пожурили са куповином, сами би себе на, време обезбедили и истовремено би помогли растерећење стоваришта, како би се довоз несметано и по плану одвијао,

Стоваришта треба растеретити што пре, да би могле нове количине да, св сместе. Сад је најповољније време за довоз, има довољно слободних вагона, и предузеће „Огрев» увози сад што је више могуће. Касније, кад не буде вагона, кад они буду потребни за, превоз разних намирница, за, превоз _ репе, воћа и поврћа, разумљиво је да ће се за, превоз угља, ставити на расположење врло мали број вагона. Да би се увезла количина, потребна за цео Београд, нужно би било што хитније растеретити стоваришта,

Грађанима је много лакше да купују огрев сада у лето,

кад немају великих издатака, за одећу, обућу и друге отвари неопходне за, зиму.

Пошто је великом делу грабанетва тешко да изда одједном новац за угаљ, Градска штедионица издаје кредитне бонове. Бонови се издају преко синдикалних подружница. Сваки сопственик кредитног бона може да купи на дрвари одговарајућу количину угља. Многи тешко пристају да, узму те бонове. Мисле да са, Тим боном неће добити исти угаљ који добија онај који купује за готов новац. Међутим, то није тачно. Сваки грађанин, и онај са боном и онај за готов новац, има потпуно једнако право да приликом куповине бира угаљ.

Угаљ је доброг квалитета. Одмах по приспећу из рудника има много више калорија, приликом _ сагоревања _ даје много више топлоте него касније после лежања, На, сунцу угаљ губи калорије, троши се и ствара се угљена, прашина. Касније, кад почну кише и угаљ се натопи влагом, биће са много мање калорија, много слабијег квалитета, Зато би грађани нарочито себи користили ако би одмах приступили куповини угља. Сад би лобили угаљ одличног квалитета и не би се излагали могућности да добију угаљ који слабо гори. Куповином у ове летње дане грађани прво обезбеђује себе за зиму, снабдевају се угљем одличног квалитета, а уједно помажући растерећење етоваришта помажу ток правилног снабдевања __Београда огревом.

Нано се обавља саобраћај између Београда и Земуна

У Земуну — Осмом рејону Београда, налазе се мно. гобројна државна предузећа, установе, фабрике, факултети и друге школе. Многи радници и намештеници ових предузећа и установа, студенти и ђаци стануу у Београду, а и. сто тако, многи радници и намештеници станују у Земуну а запослени су по предузећима и установама у Београду. Питање саобраћаја за ове људе, као и за многе путнике је од велике важности.

Између Земуна и Београда

постоје разноврсне саобраћајне

везе: трамвајска, аутобуска, железничка а ускоро ће поче. ти да саобраћају и две мале лађице. Мако многобројна, та саобраћајна средства не могу да задовоље потребе становника Земуна и Београда.

Локални воз за Земун полази из Београда у 4.45 ујутру и У 13.25 по подне, а из Зему. на у 6.445 ујутру и у 15 часова по подне. Поред тога, свако може да се послужи којим било другим возом који пролази кроз Земун и стаје на земунској станици.

Од Земунског моста до Команде ваздухопловства у Земуну свакодневно, почевши од 5 часова ујутру, саобраћају три, а некада два трамваја са приколицама, Да би се побољшала веза између Земуна и Београда установљена је аутобуска линија, Сваких пола сата полази аутобус од Железничке станице из Београда и иде до Коњичке школе у Земуну.

Главна управа речног саобраћаја пустиће ускоро два ма. ла брода, који ће саобраћати од Савског пристаништа до Земуна и натраг. Лађице ће полазити сваког сата од Савског

Редови на аутоб-уској станици за Земун

пристаништа. На овај ће се на. чин, бар преко лета, побољшати саобраћај и олакшати тешкоће око преласка за Земун.

Градско саобраћајно предузеће чини велике напоре да побољша целокупан — градски саобраћај, па и саобраћај са Земуном. Трамвајски саобраћај са Земуном за сад не може боље да се реши. Разлог лежи У томе, што је конструкција моста на Сави тако саграђена да не може да поднесе и трамвајски саобраћај.

Међутим, постоје друге мо. гућности побољшања саобраћаја између Београда и Земуна. У радионицама Градског саобраћајног предузећа прику. пљен је већи број старих камиона и расходованих аутомобила. Од њих се узимају ка. росерије, поправљају се н, помоћу материјала набављеног у иностранству, састављају се нови аутобуси, тако да ћемо ускоро имати, најкасније до

јесени, већи број оспособљених аутобуса. Тада ће Градско саобраћајно предузеће један део тих аутобуса бацити на линију Београд—Земун. Увођењем тролејбуске линије та. кође ће се ослободити један део аутобуса, те ће од њих један део бити пребачен на. аутобуску линију за Земун. Тако ће се, бар унеколико, удовољити и 'потребама људи који су приморани да често путују из Београда у Земун и обратно. -

|СРЕЋКУ

ДРЖ. КЛАСНЕ ЛУТРИЈЕ

КУПИТЕ

У ПРОДАВНИЦИ РВИ

А Ђ. Одавић!

БЕОГРАД — ТЕЛ. 27 - 086 БУЛЕВАР ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ 52

6 ТУНИ 1943

РУЛМУ РА

БРАНКО ШОТРА:

Из ТУ офанзаве

Пред отварање пролећне 1ЗЛОНОЕ

чланова Удружења ликовних уметника

У тону су велике припреме за отварање пролећне изложбе чланова Удрумшења ликовних уметника Србије. Оправка зграде павиљона на Малом Калемегдану приводи се крају. Изложбене просторије припре. мају се да приме радове наших ликовних уметника и вајара. Сви чланови Улуса и 30 нечланова Удрушења, пријавили су досада своје радове. Жири се састаје око 10 јуна да прегледа пријављене радове и одабере најбоље који ће бити изложени на овогодишњој пролећној изложби. отвори 15 јуна.

У редовима уметника, као и љубитеља ликовних уметности, влада велико интересовање за овогодишњу пролећну излонбу, И у целини и појединачно изло. жба ће претстављати, како смо обавештени, један корак унапред у стваралачким напорима наших ликовних уметника на развоју нашег савременог сли. карства.

Да би сваки посетилац са ви. ше разумевања могао разгледати изложбу, то смо замолили секретара Удружења _ ликовних уметника Србије, Бранка Шотру, да нам изнесе кратан развој сликарства код нас и шта наши уметници данас стварају. Он нам је између осталота рекао; — Наша уметност. столећима угњетавана, рађала се, развила и преобранавала под утицајем разних фФантора — под разним уметничким струјањем са више страна, У Средњем веку скоро једино под утицајем Византа; од велике сеобе Срба. при додиру са западном културом, била је под утицајем Беча; од краја 19 века била је под ути_ цајем Минхена, а од првог светског рата под утицајем Па. риза. Интересантан, прецизан и веома јан утицај на нашу умет. ност извршио је Париз, који је имао централни значај у до. ратној модерној уметности, уже говорећи његов потсезановски колоризам. То је доба кад уметника више не интересује човек као ниво биће са његовом психологијом и животном проблема_ тиком, Мотив не игра никакву Улогу, и он слуни само као повод да се унесу искључиво субјективно индивидуалистичка, лирска располомшења. На тај начин, ствара се сликарство ко. је више не одражава стварност

свота времена, Празна, бесадржајна, без икаквог васпитног значајсљ таква уметност слу.

жила је незнатном броју људи капитапистичког друштва, Данашња уметност мора да нађе нове изранајне форме, а сликарско техничко знање тре.

ба да послужи као позитивно искуство прошлости. Основно сликарево средство — боја,

треба да се постави тако да говори не искључиво за себе о својој лепоти — него о човеку, о савременим збивањима.

Пред наше уметнике постав. љени су нови задаци који су проистенли _ из новостворене друштвене средине. Наши умет Ници, као прави народни умет. ници, данас раде на развијању

Изложба треба да се“

нових позитивних појава; које су на линији стварања уметно, сти која треба да (буде одраз живота народа, његове борбе и хероизма као и његовог да. нашњег стремљења ка светлијој будућности. Нова тематика захтева нове изражајне форме Фигуралне композиције, које опет са своје стране захтевају велико техничко знање и иску. ство. Уношење људске фигуре, одражавање живота народа из наше стварности претстављало је за наше уметнике велики преокрет, Због тога се једно време осећао застој у стваралаштву ликовних уметника. Било је потребно савладати тешкоће које су проистекле из новопостав. љених задатака и прећи од пра. зне, бесадрнжајне, без иканвог васпитног значаја — уметности, на уметност која треба да се стави у службу висоних и хуманих идеала — Умртност епску и херојску.

„Овогодишња пролећна зло, мба показаће нам Уколико су досада наши уметници успели да савладају те тешкоће и уколико одговарсју | новопостављеним задацима.

У стваралачким напорима ли. ковни уметници добијају свесрд.ну помоћ Министарства просве• те. Стављен им је на раслоложење цео потребан спикарски материјал. Они мисле ускоро да створе и задругу за набавку сликарског материјала. Пошто већ располажу довољном коли. чином "материјала, то је ло требно да се само ова задруга оформи,

Вредно је напоменути, да ли. ковни уметници чине напоре У У другим правцима. како би своју мисију народних уметника достојно спровели у дело. При: ликом првомајских припрема по разним предузећима били. <7 истакнути радови многих мла. дих сликара са несумњивим талентом. Месно синдинално веће одабрало је неке ол ових омла. динаца из радничких редова, те ће им омогућити да развију своје таленте, Ту, под руководством наших уметника. они ће радити и једнога дана ће може бити постати и прави, признати на: родни уметници.

обе (аљуле

от

Карл Маркс и Фридрих Енгелс: МА. НИФЕСТ _ КОМУНИСТИЧКЕ ПАР ТИЈЕ, издање »Културе«, ћирил““ цом и латиницом, стр. 40, 1678 9 динара.

М. Горки: ДЕЛА књига Ш, издање >»Културе«, ћирилицом и латиницом стр. 355, цена 40 динара.

Радован Зоговић; ПРИМЈЕР КАКО НЕ ТРЕБА _ ПРАВИТИ — »ПРИМЈЕРЕ КЊИЖЕВНОСТИ» издање КУЛУ ре«, стр. 45, цена 6 динара.

К, Н, Державин: ЖАН ЖАК РУСО, издање »Културе«, ћирилицом и 75 тиницом, стр. 73, цена 8 дира ај

Владимир _ Мајаковски: ПРОЧИТА ПРОСКИТАЈ И ПАРИЗ И КИТАЈ, »дечја библиотека« издање >КУЛТУ рес ћирилицом и латиницом, <70' 73, цена 22 динара,