20. oktobar
1 АВГУСТ 1947
Пе
ДОБРОВОЉНИ РАД У ГРАЂЕВИНАРСТВУ ТРЕБА ПОЈАЧАТИ
План
а проширеној седници Град-
ског одбора Народног фронта усвојен је шестомесечни план, који садржи обавезе и задатке Народног фронта Београда у другој половини 1947 године. Међу најважније обавезе долазе радне акције добровољних радних бригада, које су предвиделе да ће за шест месеци дати на одређеним грађевинским објектима 603.000 добровољних радних часова. Један део ове обавезе већ је остварен, јер је у месецу јулу на савезним републиканским и градским објектима дато преко 100.000 добровољних радних часова, уз учешће просечно дневно 1.200 људи. Радило се на око 50 објеката и, поред осталог, пребачено је 1,109.873 комада цигли, извезено 2.073 кубика земље, пренето 304 кубика грађе, нивелисано 19.978 кв. м. терена, итд. Преглед _ постигнутих _ резултата по рејонима показује следеће:
Први рејон: Радило се на 5 објеката, учествовало је 2.893 гица и дато је 7.697 радних часовз.
Други рејон. Радило се на 6 објеката, учествовало је 4.559 лица и дато је 11.374 радна часа.
Трећи рејон: Радило се на 10 објеката, учествовало је 5966 лица и дато је 18.328 радних часова. Четврти рејон: Радило се на 8 објеката, _ учествовало је 5.290 лица и дато је 16.510 радних часова. ~ Пети рејон: Радило се на 4 објеката, _ учествовало је 3.131 лице, и дато је 9.910 радних часова. Шести рејон: Радило се на 6 објеката, учествовало 5.143 лица м дато је 12.091 радни час.
Седми рејон: објекта, учествовало је 3.707 лица и дато је 15.124 радна часа.
Осми рејон (Земун): За недељу
дана радило је 1.146 лица и да-
то 3.564 радна часа. Недостају подаци за претходне три недеље,
Секција за добровољне радове у грађевинарству при Градском одбору Фронта израдила је план добровољног рада за месец август, који је прихваћен на заједничком састанку руководилаца рејонских _ секција, а који садожи део оквирног шестомесечног плача, који треба остварити у току идућег месеца. Овај план обухвата 72 објекта, међу којима 11: савезних и 12 републиканских. На свим овим објектима треба га ради дневно у Београду и Земуну око 3.000 људи са потри радна часа, Распоред по рејонима је
следећи: Први рејон: Радиће се на 8 објеката, на којима ће дневно
учествовати 293 особе са по 3 радна часа и дати за месец дана 26.400 радних часова.
Други рејон: Радиће се на 10 објеката, на којима ће дневно учествовати 387 особа са по 3 радна часа и дати укупно 34.700 радних часова.
Трећи рејон: Радиће се на 6 објеката, на којима ће дневно учествовати 383 особе и дати укупоно 34.500 радних часова, радећи 3 часа дневно.
Четврти рејон; Радиће се на 8 објеката, на којима ће дневно учествовати 355 особа, са по 3 рздна часа и дати укупно 31.850 радних часова.
Пети рејон: Радиће се на 9 објеката, на којима ће дневно учествовати 303 особе са по 3 радна часа и дати укупно 27.300 радних часова.
Шести рејон: Радиће се на 10 објеката, на којима ће учествовати 460 особа и дати 42.000 радних часова, радећи по 3 часа дневно,
Седми рејон: Радиће се на 8 објеката, на којима ће учествовати 335 особа и дати 27.300 рад“ них часова, радећи по 3 часа дневно.
Осми рејон (Земун): Радиће се на 13 објеката, на којима ће учествовати дневно 369 особа са по 3 радна часа и дати укупно 33.250 радних часова.
Међу _ најважније _ објекте, ча којима ће се радити у овом месецу, долази аутострада БеоградЗагреб, где ће учествовати 4.000 људи и дати 12.000 радних часова, Досадашњи резултати показују велики одзив фронтоваца за радове на аутостради јер је за првих десет дана предвиђени план премашен за 40%. Радило је 1.505 учесника и дато 4.876 радних часова.
На другим савезним објектима даће се у месецу августу 41.280 радних часова, а на републиканским 28.500. Од осталих објеката
на којима ће у августу радити добровољна радна снага, највећи су: резервоар У Крајишкој улици, на коме ће се дати 7.200 радних часова, Дом културе У Четврртом рејону 7.000 радних часова, станбене зграде у Другом
Радило се на 4
добровољних радова У
месецу авпусту
рејону 7.000 радних часова, станбене зграде у Петом рејону 12,000 радних часова. колектор 9.000 радних часова, Дом културе у Шестом рејону 6.000 радних часова, игралиште ЦДЈ 18.000 радних часова, Синдикални дом у Другом рејону 6.000 радних ч2сова. На радовима на калдрмисању улица у Београду и Земуну даће се у августу 25.000 добровољних радних часова,
План за месец август предвиђа знатно проширење радних акција добровољне радне — снаге, како по броју објеката тако и по броју радних часова. Досадашњи резултати показују да је месечно просечно остваривано на овим радовима до 150.000 радних часова. У радним акцијама је учествовало око 12.000 људи. После закључака _ проширене _ седнице Градског актива Народног фронта, према којима ће се рад у основним организацијама _ појачати организационо и политички, треба очекувати да се и број чланова фдонтовских радних бригада знат-
ЊЕ 4 ЛЕ.
— Друже, ми радници смо одлу — Немам ја времена с тим да се
продукције!
но повећати, Ваља такође настојати да се уведе рад на смене, да би се обухватио већи број учесника за један дан. Примери Четвртог, Петог и Шестог рејона, који су организовали редовни преподневни рад на појединим објектима, показују да је далеко корисније и боље када се ради у радно време, тј. од 6 до 7 или од 9 до 12 часова пре подне. Наравно, у ово време је могуће ангажовати мањи број људи, од оних активиста који нису заузгти послом на другом којем месту.
Појачање добровољног рада у грађевинарству за наредних неколико месеци један је од важних задатака наших основних организација и чланова Народног фронта. Борба за извршење плана, који је усвојен на — градској седници, обухвата и наш политички рад у масама и организовање акција, које ће најбоље одредити овогодишњи пласман рејона У такмичењу.
М. МИЛИЧКОВИЋ
ЉАЛЕКОВИДОСТ
5
20 ОКТОБАР.
чили да се и у наше предузеће уведу норме! бакћем, ја морам пре свега да мислим на повећање
пи
МИ ИН НИ а:
КАТЕГОРИЗАЦИЈА ГРАЂЕВИНА ,
чајне мере за унапређење грођевинорствц
и обезбећоње Гриповинских РОдНИКО
вих дана учињен је још
један корак за унапређење грађевинарства и за побољшање живота – грађевинских радника, Министарство трговине и снабдевања Народне Републике Србије прописало је Наредбу о снабдевању житом сезонских радника и њихових породица, а Министарство грађевина донело је ново решење о категоризацији градилишта у Београду и У целој Србији.
На београдским градилиштима ради велики број радника из села који немају имања или имају мале поседе који нису
довољни да би обезбедили прехрану њихових породица. Обезбеђење житом претстав_
љало је њихову главну бригу и многи од њих напуштали су грађевине да би обрадили своја имања или да би прешли на пољопривредне радове, где им је било обезбеђено снабдевање житом.
Наредбом Министарства трговине и снабдевања о снабде-
ЈЕДНА ЗАНЕМАРЕНА ГРАНА ГРАЂЕВИНСКЕ ДЕЛАТНОСТИ
Што хитвије завести такмичење На
ред индустрију цигле и црепа = Београда, у оквиру испуњења Петогодишњег плана изградње стоје велики задаци. Да би се ти задаци остварили потребно је да се сваки појединац заложи до краја, када се узме у обзир капацитет циглане и менталитет цигларског радника.
Али није довољно да се људи до максимума заложе _ физички; много _ је _ потребније правилно организовати . посао и посветити бригу радницима. Правилном организацијом посла и такмичењем може се много учинити. Међутим, на цигланама у Београду још ни до данас није заведено текмичења (нити међу осталима на једној циглани, нити међу цигланама). Ово је пропуст како Управа предузећа тако и Месног одбора савеза грађевинаца, који овоме питању нија посветио довољно пажње. Међутим, на цигланама има услова 'ао на ретко коме радилишту за такмичење међу појединцима (јер се од сечене па до печене цигле ради са готовим комадима).
С правом се можемо _— питати: како ће Управа предузећа _ моћи да контролише да ли ће предузеће на време извршити производни задатак или то неће, када управа _ не располаже потребним подацима колико јој предузеће треба да произведе за један дан; За то се и дешава) као што је случај са цигланом „Авала 1". која је до 10 јула 1947 испунила свој производни задатак тек за 16,7%, а до краја сезоне јој остаје још 83%, што је уствари технички неизводљиво,
Планско _ произвођење и контрола плана и његовог извршења захтева тачну евиденцију о дневном мчинку сваког појединца и
сваке радне групе. Када би постојала тачна евиденција не би могло да се деси, као што се рецимо дешава са цигланом „Трудбеник", да се поједини дневни извештаји с производњи разликују на стотине хиљада од јучерашњих, — а познато нам је да је капацитет „Трудбеника" много мањи, Исто тако, због недостатка дневне евиденције, ни једна од управа предузећа није успела да ревидира оне норме, које иду на њену штету, сем оних које су ишле на штету радника, те су њихово исправљање сами радници захтевали.
Пред управе предузећа, као и пред синдикалне подружнице поставља се као врло важна ствар правилан однос према радницима. да се правилно награђују и похваљују _ за показане заслуге и показану умешност на послу. А хоћемо ли ми то моћи на цигланама у Београду, када нам недостаје тачан увид у рад сваког појединца: Нећемо моћи иако. смо израду цигле дали у акорд, јер се он спроводи и прековремено до крајње исцрпености радника,
а нисмо искористили сва _ средства да подигнемо радни _ капацитет у прописном радном _ вре-
мену. |
Да и не говоримо о томе дз управе предузећа нису користиле ни најосновнија а већ опробана средства, као што су табле з2 бележење дневног учинка _ рада, које уствари служе и за пот стрек осталим радницима. А ш'нас је спречило у томе, кадз ту нису у питању финансиска средства: Кочило нас је старо схветање: цигларски радници су такав елеменат, који не воли да му други зна колико је он зарадиз. Јасно је да то не само што није никакав разлог. већ па |е такањ
гледање на рад и на односе према раду, гледиште против кога треба повести борбу ако нећемо да нам се производња овог тако важног артикла и даље развија стихијски,
Синдикалне подружнице пак, са своје стране, нису схватиле производни задатак свога преду-
зећа као _ свој задатак, да је испуњење задатка дуг који сваки појединац треба да испуни пре-
ма свом народу, већ су некако олако прелазиле преко тога.
Истина је да су управе прздузећа биле дужне да дају потстицај за такмичење, али када оне то нису учиниле, онда су синдикалне подружнице преко својих виших форума морале да поставе питање такмичења.
Врло је велики пропуст синдикалних подружница и у томе што се са цигларским радницима врло мало ради на њиховом културно-политичком _ уздизању. Очити пример нерада на овоме пољу је несумњиво тај: што се међу цигларским радницима налази добра већина неписмених радника; а на њиховом описмењавању до сада се није ништа учинило. Било је покушаја, _као на циглази „Трудбеник", који је пропао „због неактивности другова који треба да уче" — то је изговор. Тачније речено, покушај је пропао — због немара оних, који су о њему имали да воде рачуна. Скоро је почео са радом аналфабетски течај на циглани „Дунав“ у Земуну", иначе _ се нигде до сада није ништа учинило на томе пољу.
У Београду је одржано неколико предавања о Петогодишњем плану за цигларске и грађевинске раднике. Главни недостатак ових предавања је што предавачи нису водили никаквог рачуна о ни-
вом љмли кајимма предају, већ ем )-
вању житом сезонских радника стварају се нови, бољи услови живота за грађевинске раднике и њихове породице. Наредбом је прописано да меони народни одбори имају да снабдевају житом све грађевинске, цигларске, шумске и кудељарске раднике који су настањени на њиховој територији, а радили су У односним гранама привреде преко целе сезоне, Овим радницима и њиховим породицама загарантовано је снабдевање житом У току читаве 1947/48 године. Управе грађевинских, _ цигларских, шумских и кудељарских предузећа издаће својим радницима потврде о томе колико су времена провели на раду, а ако су прекидали посао, мораће да назначе због чега је прекид настао. Уколико су радници у току сезоне радили с прекидом, имаће такође право на снабдевање, само УЗ услов да им предузеће потврди да посао нису самовољно напуштали, него да су то урадили због болести, услед неправедног отпуштања с посла или због тога што је предузеће касно започело рад или га завршило пре истека сезоне.
По подношењу ових потврда, које морају бити оверене и од управа синдикалних подружница. месни одбори ће утврдити да ли и коликом количином жита располаже дотични радник и његова породица. Уколико домаћинство располаже извесним количина ма жита, месни народни одбор гарантује снабдевање радника и њихових породица по утрошку ових количина, Обзиром да ће се снабдевање вршити у сезони када радници не раде, рачунаће им се обропи прописани за категорију „Г“., а члановима њихових породица додељиваће се следовања према потрошачкој категорији у коју су разврстани.
Ово снабдевање је загарантовано и мора се спровести У свим местима становања сезонских грађевинских _ радника, На тај начин омогућује се грађевинским радницима да се потпуно посвете своме позиву, да се дуже задржавају на градилиштима, да се више вежу за посао и да се стручно оспособљавају, како би У идућој сезани још више урадили за испуњење плана у грађевинарству. Њихове породице неће више бити у оскудици, као што је то раније био случај, него ће бити снабдеване хлебом као им породице свих других радника.
важну новину ново решење
Исто тако претставља и
ИГланима
то била _ прилично неразумљива предавања за ове раднике. – Поред тога, у њима се нико није мало конкретније осврнуо на положај и задатке грађевинских и цигларских радника у Петогодишњем плану и какав треба, према томе, да буде њихов однос
према раду с обзиром на нове задатке. Због свих _ ових. пропуста до-
шло је до тога да смо у производњи цигле за ових осам декада подбацили за 11,6%. Крајње је време да све управе предузећа у заједници са синдикалним подружницама предузму најхитније мере, како би се производња цигле што више попела, јер пред нама стоји испуњење Петогодишњег плана као најважнији задатак, Трајко АНЂЕЛКОВИЋ
Министарства грађевина о ка“ тегоризацији градилишта. Све градње, предвиђене Петогоди-= шњим планом, важне су и морају се обавити. Али, баш С обзиром да од завршетка 1,3 весних градњи зависи испуњење Плана на другим грађевинама или у другим привредним пранама, потребно је било да се у Србији изврши категоризација грађевина по њиховој важности.
Решењем Министарства предвиђено је да у прву категори+ ју улазе све градње савезне индустрије и рударства првог реда хитности, као и калорична централа „Звездан“ и Хидроцентрала „Чокоњар“ _ код Зајечара. У другу категорију долаве све градње савезног значаја које нису обухваћене првом категоријом, све градње републиканске индустрије и рударства првог реда хитности, зграде стручног школства, сви житни магацини, Земаљско пољопривредно добро „Панчевачки рит“ и аутопут Београд— Загреб.
Све београдске градње које нису обухваћене првом и другом категоријом долазе у трећу категорију. У трећу кате горију спадају и све градње републиканске индустрије и рударства које нису обухваћене · наведеним _ категоријама, као и сушнице за воће, објекти Завода за социјално осигу-“ рање, радничка преноћишта У Лесковцу и Косовској Митровици, радничко опоравилиште у Аранђеловцу, уређење језера на Златибору, изградња подрума у Ореовици и пут Банстол—Венац. У четврту категорију спадају све остале градње предвиђене инвестиционим планом.
Као што се види, београдска градилишта су сврстана у трећу категорију, изузев оних која по своме значају спадају у прву и другу.
Категоризација грађевина била је потребна због тога да би се радови правилно спроводили, према значају грађевина. Извршење категоризације повлачи за собом, по Уредби о плаћању грађевинских радника и ученика, повећање основне _ плате грађевинских радника и то: за прву категорију до 40%, за трећу до 300/%, за другу до 20%, а за четврту до 108.
Значај овог решења је утолико већи што се повећање основне плате односи само на раднике који раде по нормама У акордном систему плаћања и залажу се да испуне и пребаце норму, На друге раднике ће се примењивати само ако се ради о пословима који се по својој природи не могу нормирати, То ће дати нов потстрек радницима да се 6оре за увођење норми на свим пословима где је то могуће и
да се залажу за њихово испу-
њење и премашење. О овом решењу извештена су сва грађевинска предузе-
ћа на територији Србије. Директори предузећа одређиваће проценат повишења основних плата за сваку градњу и за сваку групу радника, што значи да повећање плате на разним градњама или на истој градњи за разне групе радника може бити различито, од минимума до максимума, у границама категорије.
Извршење категоризације грађевина значиће велики допринос извршењу плана грађевинарства у Србији и Београду, јер се више неће дешавати да поједине грађевине мањег значаја брже напредују, док оне чија је важност од општедржавног значаја и од чијег завршетка зависи 0стварење плана на многим другим местима, оскудевају У радној снази и заостају,