20. oktobar

===

ЛИМА

| да РА

понеки а. +

КОЛИКО ПУТУЈУ ПАКЕТИ

УРА МАУ

у. М = А МАУ АИ ПТ АП ДА МАТИ ПИРА И ГО Ј

Мј МУ ИЕ КО ДИ ЈВАТИ ||

УНИ РАНИ НИ

од Београда до Омладинске пруге2

С војој девојчици, која се нала-

Зи на Омладинској прузи, послала сам 21 јула пакет са намирницама и воћем. Истога дана послала сам и пакет С. Мадићу, који такође ради на Омладинској прузи у Рељеву.

Указала ми се прилижа да посетим своју кћер на Прузи са фронтовцима. На Пругу смо стигли 28 јула. Упитала сам кћер да ли је добила пакет, али пакета још није било. Тек тог дана, по подне (28 јула), пакет је најзад

дошао, "али са неупотребљивом /— о у >>о 2 == С У Са ~ ~ КЕ доба 5 беј

о А

садржином. И, стварно, ништа од онога што сам послала, а ту је било воћа и колача, није могло да се једе, јер дуго путовање, од седам дана, учинило је своје. Омладинац Мадић, у Рељеву, такође је добио пакет тек 28 ју-

ла, Садржина и овога пакета није могла да се употреби.

Не знам из кога разлога путују тако дуго пакети, који се шаљу омладини на Пругу. Да ли је стварно потребно седам дана да пакет са лако укварљивом садржином дође од Београда до Жепча или Рељеваг

Ана МАРУШИЋ

Гундулићев венац 21 =

Бајлонова пијаца

слабо се чисти

ако је Бајлонова пијаца једна од највећих и најживљих, одношење _ отпадака и ђубрета са пијаце решено је слабије | него на другим пијацама. По затвара-

њу пијаце, прикупљено ђубре и отпаци стављају се у пет сандука, поређаних дуж лица једног

празног плаца. Одатле се односи тек око три часа, у последње вре-

Оно што се неће обнављати, треба до краја порушити

Београд је брзо променио ра-

нији изглед. Човек који је по ослобођењу оставио Београд, не може данас да га позна. Дижу се трамвајске шине и замењују тролејбуском мрежом, _ мења се калдрма, зелене се нови паркови. Али, често остају неопажени извесни трагови рата који својим изгледом кваре општи — утисак, Такав случај можемо видети и у центру града.

На Тргу Републике, око Кнежевог споменика, и данас стоје четири стуба на којима су некад биле постављене светлиљке за о-

Шта је са корпама за отпатке 2

најближим улицама цен-

тру и у самом центру града, још негде крајем прошле године биле су постављене корпе за отпатке, које су стајале скоро на сваких 50100 метара раздаљине, И до-

бро су послужиле. Грађани су

постепено привикавали да све отпатке, хартију и др. бацају У њих, при чему је чистоћа наших улица одржавана У

много бољем стању, а и сам посао чистача улица био је знатно олакшан,

Међутим, није прошло ни не-

колико месеци, а корпе су незнано куда ишчезле. Виђало се како понека стоји оборена од ветра, а нико не води рачуна о томе да је подигне и опет монтира, постави на старо место, како би и даље корисно служила. То је у првом реду била дужност баш самих чистача улица,

А сад, дуже од два месеца, нигде се не виде корпе за отпатке. Зато се врло често виде разни отпаци који се у самом центру града се развлаче по улицама.

Мако је недавно била организована и масовна „Недеља чистоће", нико се није сетио да потражи корпе за отпатке и да их постави на њихово ме-

сто. Поставља се питање, ако су корпе упропашћене и не служе својој намени, зашто је онда дат новац за њих и докле ће и сад У летњим данима владати нечистоћа у центру на-

шег града»г Саво МАРИЋ

светљавање споменика. За време рата оне су сломљене, — стубови су на врху одрубљени и тако сто-

О || 4! пе А ИН

ЕЕ

је и данас. Време је да се ти сту бови уреде за постављање — сзетлиљки, или пак, акосе тоне може, да се сасвим изваде и уклоне. То треба учинити баш сада кад се изводе радови на уклања-

њу калдрме на овом тргу. Божидар ИЛИЋ

Балканска. 39/

деКкоратери...

7 оу

ЈЕ

— Уредићемо све излоге, нека причекају и остали. можемо све одједном!

Како се служи пиго у бифеу на тркалишту.

Цареве

а тркалишту код се

Ћуприје одржавају

сваке недеље тркачки састанци. ;

Само тркалиште се обнавља. Оно је добило и бифе, који је захваљујући врућини, обилно посећен, али нажалост, посетиоци нису обилно послужени, Служи се пиво у чашама пуним труња, Уз то, пиво није хладно; аљи, и то није све.

чашама се налази више од половине пене, а они који служе, кажу: „Добра крагна. Једна таква чаша пива стаје 6 дина-

Пртомонти -деогродских млекоџија

—_ Танко ти је млеко! Изгледа да није чисто!

— Како да није чисто! Видиш како је белог

ра, али по количини пива та цена је таман дупло већа.

Да ли је ту посреди случајна омашка због „журбе коју изазива велики број посетилаца, или пак оних који воле овај бифе сматрају да се на

тркама сви посетиоци кладе и да сви без разлике · добију, тако да не би морали да воде рачуна о свом новцу2

Слободан МИРКОВИЋ Бацетина улица 5

Непотребни редови при куповини поштанских марака

војевремено је писано на

овом месту како многи трафиканти избегавају да продају поштанске марке и дописнице. Изгледа да је та опомена имала дејство само за краће време. Тако је данас већ опет врло редак случај да се у трафикама могу лобити поштанске марке, дописнице и новчане упутнице. И најчешће се продавци изговарају да је „моментално нестало, да ће бити „сутра“, да имају Једну, а немају баш ту врсту марака коју тражите итд. итд, Међутим, истина је само у томе да ће они исто тако одговарати и сутра и прекосутра, јер не же, ле да требују робу, на којој имају малу провизију. · Услед тога су грађани при: нуђени да иду с краја једног поштанског рејона до поште. да би набавили једну марку или лописницу. С друге стра-

не, и у самој пошти се услед

тога стварају непотребни ре-

дови и чекање, које је сасвим сувишно.

Стога би било добро да надлежни прегледају пословање таквих несавесних трафиканата и што чешће контролишу да ли су добро и увек снабдевени свим трафикантским и мо. нополским артиклима. ј

Света МИТИЋ

во

Сандуци су увек препуни, а ђубре стоји и на тротоару. Из сандука и са тротоара вода из ђубрета се свакодневно цеди низбрдо, дуж Скадарске улице и улице Ђорђа Јовановића. Нечистоћа и смрад не долазе само од пијачног ђубришта. _ Иза сандука, на празном плацу увек је пуно другог смећа. Плац се не чисти.

У летњим данима смрад и задах су стални и толико јаки да су они права мора за целу околину. Прозори се не могу отварати, деца се не могу пуштати

на улицу.

Становници најближих кућа мооргане да се одно-

ме предвече,

лили су надлежне нађе погодније решење за шење _ свакодневног ђубрета са пијаце, али је ствар остала без успеха. Међутим, ствар са ђубриштем не чини само сталан, мучан утисак на многобројне

и тежак становнике, него и директну опасност по здравље одраслих и

деце, Радомир ЈАЊУШЕВИЋ

_ Кочничар-шаљивџија

Кренуо сам 29 јула са Слави-

је трамвајем број 10 на свој посао. Локална кола су тога јутра преко обичаја била препуна. Ушао сам међу последњима и, када сам пружио новац кондуктеру, кола су таквом силином кренула

напред да су сви путници полетели натраг један на другог, уз врисак жена и плач деце. Кон-

дуктер се смешио. Вероватно га је забављала „шала“ његовог друга кочничара. А биланс ове кратке шале био је: пригњечено дете коме је из носа текла крв, ратни инвалид без ноге који је изгубио штаку, један згажени шешир некога грађанина, Ја сам осећао бол у нагаженој нози и темену којим сам погодио неког у чело за време _ кочничареве „шале". Тек када сам сишао код ауто-команде, приметио сам да ми је џеп од капута одваљен и манжетне на панталонама поцепане. Овакве _ „шале“ кочничара на трамвајским колима број 10 нису ретке. Крајње је време да се њима стане на пут, а да се несзвесни службеници, који их праве, упозоре на правилно вршење дужности и казне за сваку злонамерну „шалу". Јован ПРЕСНАР Генерала Жданова 7/М

Телеграм који од Београда до Шида путује 7 дана

вадесетог јула, у 10.30 часова послала сам телеграм са поште у Таковској улици под бројем 14.854, са хитном садржином у Шид, рачунајући да ће вест стићи још истога дана. Али није се десило како сам очекивала и како би било исправно. Уместо да стигне 20, вест је стигла 27 јула у 11 часова, седам дана после предаје. Непотребно је расправљати куда може да одведе овакво аљкаво одашиљање телеграма и какве последице може да има, кад је позната чињеница ла се људи служе телеграфском службом само у хитним случајевима, " Овакво пословање треба испитати и стати му на пут, како не би мале грешке довеле

ло великих последица. Милева ПРЊАИЋ Београдска 48

Незгоде шетача у Топчидеру

ојл чилер и Кошутњак су сада у топле летње дане свакодневно пуни Београђана, који долазе да со мало одморе и освеже у шумском зеленилу и на чистом ваздуху. Али због извесних песавесних шофера ова шетња мпогима гпреседне. Поједини шофери возећи кола стазом Кошутњака не воде рачуна о томе да је велики број грађана дошао ту само рали чистот ваздуха, јуре чепрописном брзином и дижу читаве 0блак= прашине. Околни шетачи принуђени су да се склањају испред не-

обазривих возача, стављају мараму на нос ни грде док се шофери самозадовољно смеју.

Још гора је слика при пролазу и спод подвожњака који води за Кошутњак, Било би добро да, бар недељом каде: има понајвише шетача, саобраћајпа милиција контролише вожњу кроз Топчидер и Кошутњак и поведе ра-

чуна о несавесности таквих шофера. М. С.

Рибар на Сави код пумпне станице Посавских канала

Данашњи положај "рибарских радника

јр "барство је грана привреде која је, због своје важности, добила значајно место у нашем Петогодишњем _ плану. Међутим, досадашњи положај рибара носио је обележје нездравог предратног стања у коме је радник-рибар сматран неважним и некорисним чланом друштва. Тежак положај рибара, недовољна зарада и зависност од трговца створили су погрешно убеђење да је рибзрски позив понижавајући и некористан, То схватање је и узрок опадања и изумирања рибарства у Београду. „Данас се рибарством баве углавном _ стари људи којих је све мање. Прилива нових ри-

барских кадрова није уопште било. Највећи проблем _ код рибар-

ских радника је што они немају послодаваца, као што га нису имали _ни транспортни радници пре оснивања Агенције за трањ спортни рад. Рибарска задруга не може да им буде послодавац, јер су они њени равноправни чланови и улагачм.

Због тога што немају послодавца рибари нису ни социјално осигурани. Приликом повреда на послу, када је потребна брза лекарска интервенција, рибари су приморани да је траже код приватног лекара.

Слаб довоз рибе Ма пијаце умногоме је последица, поред других објективних _ разлога, недовољног броја рибарских кадрова. Рибарство је показало изразито знаке опадања. Оно нема подмлатка и да су се ствари развијале овим током, за кратко време на нашим пијацама не би било уопште речне рибе.

Министарство пољопривреде Србије, међутим, ма време је уочило тешкоће које спречавају правилан развој рибарства. Пре кратког времена основана је при Министарству _ пољопривреде Србије Дирекција за рибарство, Дирекција предвиђа отварање др-

жавних __ рибарских предузећа и задруга, чиме би се, углавном, положај рибара знатно побољ-

шао. У Београду је већ основано једно рибарско предузеће: „Рибарско газдинство Београд“, које ће моћи да упосли већи број рибара, Самим тим рибари ће бити социјално осигурани и с те стране биће отклоњени случајеви да повређени рибар не може да добије брзу лекарску помоћ, Оснивањем већег броја рибарских задруга и државних рибарских предузећа знатно ће се побољшати положај рибара, јер ће они добити довољне количине алата редовну зараду, а механизовани алат олакшаће им посао.

У данима пре почетка рибарске сезоне, када је рибарење због атмосферских и климатских прилика онемогућено, рибари ће посећивати разне курсеве, припремати алат и бити за то време плаћени.

До сада рибари нису могли од својих зарада да осигурају себи пристојан живот, иако су за свој позив имали пуно љубави и вршили га са огромним _ пожртвовањем. Рибарство је једна од важнијих грана – привреде. жавних предузеће с «оја ће дати посао рибарима и омогућити им

да буду

Оснивање др-

створиће све услове да оно добије место које му припада и да буде важан чинилац у исхрани и снабдевању становништва. Рибарска предузећа и задруге, поред основног _ задатка да снабдевају наше пијаце довољним количинама рибе, имаће и дужност да о-

способљавају и осигурају прилив .

младе радне снаге рибарству, чиме би се избегло опадање рибарства, гране прифреде, која ће донети велику корист при побољшању исхране _ становништвз. Али, док се не створе млади кадрови рибара, којима ће рибарство бити једино занимање, требало би укључити у рад и досадашње рибаре аматере, који би били обавезни да сав лов предају задрузи односно предузећу,

Дијетални ресторан постао

је гурманска кујна

ада је прошле године 0о6-

јављено у новинама да ће се у Градском ресторану „Атина“ на Теразијама отворити дијетална ресторан, сви ми, који смо из разних разлога Упућени на дијеталну исхрану, поздравили смо са великом радошћу оснивање тог ресторана. Нарочито задовољство осетили су они грађани који немају могућности да код својих кућа држе дијету. МИ заиста, првих дана ишло је да не може бити лепше. Кувало се по неколико врло укусних јела, чак и смуђ на бутеру, тако да се свакога дана могао чинити други избор и на тај начин У-

блажити _ извесна бљутавост дијеталних јела. Нажалост, наша радост је

била кратка. Убрзо се дијетални ресторан претворио У гурманску кујну, у којој се на левој страни јеловника може прочитати низ најлепших јелг, док на десној страни јеловника једва видљиво исписано, свега једно дијетално јело. Што је најгоре, и то једно је или шаргарепа, или просто 0барен кромпир, под звучним именом „кромпир на зејтину“, иако се данас У сезони слатког купуса, кеља, плавог па. тлиџана, тиквица и разного другог поврћа, може и за дијеталце спремити бољи јеловник. Напротив, изгледа да су

дијеталци на терету рестора- –

ну. Не знамо ко је крив и олдговоран за овакво занемари“ вање дијеталног ресторана, који је толико потребан мнотобројним _ болесницима, али молимо надлежну власт да учини крај овој њиховој чевољи. и дијеталцима омогући пристојнију исхрану, ако већ не може да им одреди потпуно засебан локал. у

ЈД

СТЕНИЦЕ |

ЧИСТИ СА ГАРАНЦИЈОМ 1.

Дезинсектор | ЗАВОД Др МИЛОСАВЉЕВИЋА | Маршала Тита 33/77. Тел, 24-012. .

социјално _ осигурани, ПИНЕШЕНЕЕИЛИНИНШВИЛИЦДННЕ ДОШЛИ |